Борба, 28. 06. 1961., стр. 12

КАЛЕНДАР ДОГАЂАЈА

Пт ==

ОМ

Добили смо обавештење да су Немци из Краљева дошли возом до порушеног железничког моста на реци Гружи код Губеревца и почели да га једно поподне, оправљају и да су затим, плашећи се од нашег напада, повукли у први сумрак према Краљеву. Претпостављајући да

е следећег јутра поново

ПРИЛОГЕ ЗА ОВАЈ БРОЈ ДАЛИ:

Марко Лубурић

Никола Анић

Сарајеђски афшенташ

Сарајево, 1914: У бањи Илиџи код Сарајева већ

неколико дана налазио доћи да наставе рад, Штаб се аустроугарски пре- одреда је издао наређење столонаследник _ Ферди- двема четама првог батананд, врховни инспектор љона да поставе заседу аустосугарске војске, ко- преко реке на узвишици

ји је дошао у Босну да присуствује великим ма-

брда Главице кроз које се усецала пруга изнад самог п

Биини аустроугарске орушеног моста. Претпо10]2к6: %ставка се обистинила. Сле-

Изненада у среду 24. # деће јутро појавио се нејуна пс подне појавио се %мачки транспортни воз и Фердинанд у Сарајеву са % ишао успореним – темпом својом супругом надвој- према порушеном мосту и

“ воткињом Софијом. Свратили су у једну 2 засе и продавницу ћилима. Тада их је видео Гав- 2 ди. рило Принцип. члан друштва „Млада; Воз је стао, и Немци, не Босна“. #слутећи ништа, почели су Фердинанд се затим одвезао на полигон 2 да силазе, једни са митрагде ће се оутрадан вршити маневри. # љезима а други са алатом Гаврило Принцип је обавестио остале; и материјалом за оправку своје другове из „Младе Босне“ о доласку # моста, Тек тог момента занадвојводе и тадл су почеле непосредне 2 седа удаљена од њих само

припреме за атентат. Маневри су почели у четвртак и завр-2 38 Ририну отворили је пло шили се у суботу. У недељу, 28, јуна, на; ТУНСКУ паљбу по њима и Видовдан, било је у програму да Ферди-210 вагонима композиције нанд посети Сарајево. ; из којих су се остали спреАтентатори су се у недељу распоредили; мали да изађу. дуж пута којим ће проћи поворка са Фер-; За мање од пола сата паовнаоин, затовом пута Медељкој битка је била окончана, веног моста на Миљацки, Гаврило Принцип ; 1окомотива која је испред код Латинског (данас Принциповог) моста, 2 2262 потискивала вагоне а Трифко Грабеж стајао је пред општин-/ према мосту одјурила је

УЗМУ

АМУ

ском зградом. после првих плотуна под ; - –

Остали чланови групе — Поповић, Чу уном паром на Кра бриловић и Мехмедбашић — стајали су2тРеву одвлачећи собом попред зградом Музеја и Гимназије и на; тинуле и рањене Немце и

корзу. ;оне који су у последњем — Освануо је Видовдан, необично све-7 моменту успели да се ока-

тао, пресићен супчаном светлошћу, дубоко; че за композицију.

летње небо без облачића — пише Боривоје 2 ·

Јевтић у својој књизи сећања на Сарајев- = ски атентат. — Око десет и по часова Чаб- 75 мртвачких

риновић је угледао аутомобил и, пошто је; сандука за погинуле за сваку сигурност запитао једног агента2 Немце близу себе у којим се колима налази „Ње- 1 гово Височанство Престолонаследник“, учи. Док је главна борба занио је један нагао заокрет. извадио бомбу, ; "ЗРшена ЗА овога податоацн, 5“ 2 „споредна“ је трајала дакуцнуо је у камен и бацио према аутомо-2 јеко више. Два Немца ие билу који је долазио. Одмах затим сасуо; успевши да се окаче за је себи у уста цевчицу -са цијанкалијем,; композицију забарикадипрогутао је и скочио у Миљацку, али га у-; рали сусеу срушеној гвохватише близу друге обале реке. Бомба Је И аи а пе С посеку с “. . ударила у леви наслон аутомобила, одмах гена ах ан покрај Фердинанда. Десно је седела Софи- љез замукли су тек онда ја. а испред њих генерал Поћорек, коман- када се један од наших дант аустроугарских јединица у окупираној бомбаша привукао разруБосни. Престолонаследник је одгурнуо бом-; шеном мосту и убацио мебу. она је пала иза њега и одмах експло-%ђу њих бомбу. . дирала пред аутомобилом који је долази _На попришту је остало иза њега и теже бранила једнбг мајор ји Немаца, До смо Фердинандовог ађутанта... з МЕ НЕ Е у – У шко рањеног борца.

· Аутомобил са Фердинандом јурио је За тили час после окондаље и зауставио се пред општином. Ту је чане борбе, око бораца костајао Грабеж. али опкољен од неколицине 2 ји су сакупљали ратни детектива који су га пажљиво пратили није плен од преко 40 пушака, могао ништа да учини Фердинанд је био; Неколико _ машинки, три љут и председнику општине Ћурчићу, који га је дочекао и почео гозором да поздрав- тина сељака. Чете су се ту ља, рекао; „Тако ви мене дочекујете у Са- на ливади поред реке порајеву., са бомбама!“ Наредио је да се кола; мешале са приспелим сеокрену да би пошао у болницу до рањеног; љацима и наставиле весеађутанта. %ље. Нашла сету и хармо-

Дошао је до Латинског моста, али сваке Ири. о је и коло предомисли и одлучи да се врати... Ау- 3 томобил се управо почео па кад 1е7 ПРНедОббајуми дао Ман

мци чим стигну до КраљеПринцип прискочио. Фердинанд му је до-2 ва, нешто подузети Штаб шао управо под руку. и Принцип је опалио.; одреда је наредио да се Метак је престолонаследнику просвирао; прекине са весељем и да вратну жилу. Запахнут барутним димом и се одмах удаље чете и надиректним поготком, Фердинанд је клонуо БОД а Р На на Софијино раме и већ је био ав... Принцип је тоа опалио ж а мане у7 следи МОменал гета. НИ“ Софију, и ова тада би смртоносно пого- И и Сини ја

илометар а већсу долеђена... тела са аеродрома из Кра-

Принципа су одмах ухватили, а тела; љева три немачка авиона Фердинанда и Софије превезена су у пред-, И засули бомбама и мивиђену њихову резиденцију, где су лекари 7 траљеском ватром — место констатовали смрт.

Било је 11,15 часова кад је изведен друти атентат који је докрајчио живот још 2 једног тиранина...“ Јевтић.

Овај догађај послужио је ратоборној вечини у аустроугарској влади као повод за постављање ултиматуда а затим за објаву рата Краљевини Србији.

МАУ

КАААКАУ

МАМА

МУ

во

СА =>

Е (2 о р > 5 Ја о = З 5 = Б З о Е = 2 А

окупило се неколико десе-

САМУ

МАМА

КМ

МАУ МАУ

МАМА

о 2 л у <= К 5 с л о 'о 5 с о =. Ф

Раја НЕДЕЉКОВИЋ:

Крагујевац 1941.

борбе и брдо изнад реке.

Склони''"и се у шумарке и забране Штаб и борци првог ба, љона гладали су како на све стране лети ишчупано дрвеће, делови

порушеног моста и стубови воде од експлозија авионских бомби; гледали су исто тако и нељудски призор како немачки пилоти, обрушавајући се авионима, митраљирају своје погинуле војнике,

После свега тога престало је гунђање оних појединаца који су се до налета авиона „бунили“ што их је Штаб својим наређењем лишио весеља и хармонике.

Из извештаја које смо касније добили испоставило се да је воз који је побегао одвукао 50 мртвих и 45 рањених Немаца. Ово се установило на основу тога што су Немци наредили погребном предузећу у Краљеву да им испоручи 15 мртвачких сандука и што су у болници ангажовали 45 кревета да би могли да сместе своје рањенике. Службена депеша железничке станице, у којој се само са неколико речи говори .о нападу на главну железничку станицу Крагујевац, даје сасвим бледу

слику ове смеле акције наших бораца. То после подне, 29-1Х-1941. вод бо-

раца првог батаљона пробио се периферијом Крагујевца преко Метиног брда и Пиваре до игралишта фудбалског клуба „Радничког“, код саме железничке станице. Док су Немци врвили на станици и са станице, борци су остали непримећени под трибинама игралишта. Са првим мраком су упали на станицу, ликвидирали немачког стражара који је шетао поред главни улаз на перон и пуцња. Посебна група овог вода се затим пробила кроз главни улаз на перои и Немци, који су безбрижно шетали, засула бомбама. Отпочела је борба и трајала све док из града није стигло 5 немачких тенкова. Када су тенкови пресекли воду одступницу преко игралишта борци су се пробили преко железничких колосека између композиција, прошли у град и затим се кроз насеље Пивару вратили на слободну територију. Иако је за собом оставио неколико побијених Немаца, жандарма и недићеваца да би „допунио" своју акцију, вод је при повлачењу у непосредној близини Крагујевца, на јагодинском друму, минирао и запалио мост. Сутрадан су у Штаб одреда курири донели обавештење да су сви борци борбенвих десетина у граду били на ногама, спремни да на први знак ступе у борбу, јер су били убеђени да је почео очекивани напад на Крагујевац, Међутим, радило се само о нападу на железничку станицу.

Пуна подршка маса и покушаји Партије на остварењу сарадње са грађанским странкама

Подршка и политичка атмосфера у граду омогућавала је Одреду да води

успешне акције не само на територији срезова Груже и Крагујевца него и до саме периферије Крагујевца. Немачки гарнизон био је толико угрожен да се стално налазио блокиран у граду.

У то време партијска организација у Крагујевцу и Окружни комитет имали су пуне руке посла. Организација се омасовљавала, тако да је крајем септембра и почетком октобра у Крагујевцу већ било преко хиљаду радника, жена, девојака, омладине организова них у борбене десетине. Свака од тих десетина, имала је по 10 до 15 бораца. Поред свег терора Немаца и полиције, оне су настављале са извођењем акција, растурањем прогласа, летака, билтена Врховног штаба и дневних вести.

С обзиром да се нису смели окупљати у велике групе, они који су поседовали билтен Врховног штаба, дневне вести или ужичку „Борбу“ организовали су тако обавештавање што би седели у својим двориштима или при отвореним прозорима и читали на глас онима преко улице у суседству који нису имали те материјале. То су нарочито били добро организовали "радници у старој и другим радничким насељима. У кућама на улазу старе колоније задуживани су појединци да стоје на стражи и чим се

појави "немачка патрола или полиција обавештавали су суседно двориште

тако да је увек на време стизала вест до сваке организоване групе, која је одржавала „читалачки час“.

Поред успеха на општем окупљању и стварању ши-

роког фронта народа у борби против окупатора, Окружни комитет и пар-

тијска организацијасу иу припреми устанка и у току оружане борбе, настојали свим силама да остваре сарадњу и са родољубивим снагама и појединцима из руководстава грађанских партија и приволе их за ослободилачку борбу.

У Крагујевцу је, наиме, постојао низ људи из грађанских партија који су било радом са нама или кроз удружену опозицију, све до устанка активно радили и учествовали у борби против ненародних режима. Да би се наставило са сарадњом у измењеним условима, на иницијативу ОК партије, организовани, су појединачни састанци са представницима тих гра ђанских партија из удружене опозиције. У току септембра и касније одржани су на иницијативу ОК састанци са представником Демократске странке Драгољубом Миловановићем Беном као и са представницима левих земљорадника др. Живадином Маћужићем и Вуком Продановићем. Од стране КПЈ тим састанцима присуствовали су секретар ОК Мијалко Тодоровић — Плави и инструктор ПК Светислав Стефановић — Ћећа. На тим састанцима утаначена сје платформа сарадње и предложено да сви којима прети опасност опстанка У граду од Немаца и полиције пређу на слободну територију, где ће

ако се видело да је из вишег социјалног кру га. Био је то и леп младић, са коврџавом и меком косом, округлог, мало буцмастог лица и снажног тела. — Чекао сам тебе па да поручим — рече Бубе. Келнер — позва ауторитативно. — Долазим одмах — одговори келнер,

— Овде треба бити мало стрпљив — ре-

их прихватити Крагујевачки партизански одред.

Окружни _ комитет и Штаб одреда посебно су водили "разговоре, о са-

радњи са представницима левих земљорадника Дратољуба Јовановића.

У Крагујевцу и на терену Груже Драгољуб Јовановић, је имао нешто својих присталица, а у то време налазила су се на терену Груже и у Крагујевцу четири члана главног одбора његове странке — Радомир Тодоровић, председник странке и чланови Главног одбора Милоје Симовић, Вук Продановић и др. Мачужић.

Преговори с левим земљорадницима

Преговори о сарадњи с левим земљорадницима отезали су се и трајали све до прве офанзиве и нашег повлачења из Србије. Од чланова руководства левих земљорадника издвајао се Милоје Симовић, који се одмах у почетку устанка, прихватајући дужност заменика команданта Крагујевачког одреда, десолидарисао са политиком лавирања лавих земљорадника. Он је потпуно пришао нама. У низу састанака, на иницијативу Милоја Симовића, Штаб одреда је и појединачно и скупа разговарао са свим овим представницима левих земљорадника. Посебно су били чести контакти у августу, септембру и октобру, када су Штаб одреда и руководства батаљона и чета успостављали упоришта и формирали народноослободилачке одборе у селу Дивостину и околним селима одакле је родом Радомир Тодоровић, и у селу Опланићу где је до шао да живи код своје браће Вук Продановић. Наречито смо очекивали од Радомира Тодоровића да помогне у раду на снабдевању одреда. Да би се пред сељацима приказао као "присталица НОБ-а, прихватио се да буде повереник за прикупљање хране. Како се касније испоставило и ' од чега су сељаци и борци правили шале, он је уместо да скупља храну од свих сељака као што су радили други повереници и чланови народноослободилачких одбора, торбу са хлебом од своје куће и ноћу кришом, да га нико не види, износио у неки виноград и остављао окачену о дрво. Неко од бораца сутрадан би долазио — узимао торбу и доносио у логор партизана.

(Наставиће се)

— умеша се Мара. — А зашто

. узимао

ХААРА ЗА

ХАЗУ

АЗРА А

— Па... зависи. Не знам то још. — У Сан Донато се сигурно не враћаш

— Зато што би те ставили у затвор одговори и поче да се смеје.

Бубе немарно одмахну руком.

Среда, за, ју]

ТуЕЕЗ ПАЛМИРЕ ПАРУМЈТВИТВ

ТОРРСКИ ва коли СУ СЕ 7072. Пдреттотиз у РА УСТА РАК 77907 7723 иадР ти ЈЕ

ТПРОГРАСИТЈТИ, су у прмзеЕР „ ЗА СВОГ ШАРА

зат7ског

КРЕЗ ЕЗРТРЈ РА

БотиРРА

Пиј

4227 7186%.

сто 12879 7;

| #727743 72. СЕ У | СРЕРТТ.

Во 7 ТРСТ „ голи" сисе се при ТРТУТКЕ,

СО о ДИТЕРЋ

|| САРА РТ КОРЕЧРТОР 27 РИТА СП 470 ФУ ГПРС 3 7ОВАЉУ ПДРАРГОШЕ 8 РТР.

77 7 РРА у. 7746 - 74,4 ОБРДРАЧ ДРЖАО, мост 2Е СКДААО ИЗ 4ЕОЊА савио, РА АБУ - РЕГИЈУ УМ ИУ РТ 42 ОВИ РТ 2252 ми 7960 тлортн и, #"ГРТА РУТ БРИНУ #77 ТТАЦ се СРБЕ .С' БРДА

гтатров Ра А 28 (624)

Заставник Друге пролетерске

(„ОМЛАДИНСКА БОРБА“ 1943) :

та погледали смрти у очи, коман дант бригаде позвао је једног, „Црни“, омладинац, најбољи бомбаш бригаде био је онај који је одабран да прими, носи и чува свету бригадну заставу. Одабран је да чува са оним истим самопри-

Био је велики дан 1 пролетерске бригаде. Врховни командант наше Народноослободилачке војске, друг Тито, предавао је бригади и њеним батаљонима борбене заставе. 5 ;

Озбиљна и свијетла била су ! лица бораца, хероја са Ужица, Јегором и пожртвовањем, са оном Чачка и из Шумадије, јунака из истом смелошћу са којом је, то-

лико пута, са даљине од само пар метара бомбама нападао и уништа вао непријатељске бункере. Бригада је била — задовољна, „Црни“ ће знати да чува њену заставу, нови млађи борац ће поћи путем свог најбољег бомбаша, |

ноћног напада код Чајнича, смјелих заштитника наших рањеника

код Чемерног и њихових нових другова — младих Далматинаца. И тада, међу свима њима, и међу

толико јунака који су безброј пу-

Тешро Когабпасе

вја-уц ћок-ђбе рго-по- ве.

Партизанска корачница „По шумама и горама“ објављена са нотама У ратном „Вјеснику“

рече титл тилт ми ви

— Хоћеш ли котлетт — упита Бубе девојку. — Два котлета.

— Може ли се знати чему толика жур“ баг — рече Мара кад се келнер удаљио, — Ионако све до вечери немамо аутобус.

— Не волим да толико чекам — изјави Бубе. — Сад ћемо отићи на пут за Волтеру, и видети неку могућност да се укрцамо.

Суђење Апбкнеашу

ЗА

Берлин, 1916: После „верденске кланице“ у; првом светском рату, на; позив политичке групе; „Спартак“ на чијем, је2 челу био Карл Либкнехт, један од оснивача Кому-

БУБЕОВА ЛЕВОЈКА.

' 5 ; ; истичке партије Немач ; н „И ке, верни сарадник рево-2 Карло луционара Розе Луксем- 2 5 бруг радници су изишли; ђе Касола На улице и демонстрира- 2 15. ли: „Доле рат! Доле 2 влада!“ % · — Зар ниси хтел ; ; а да идеш у тоалетт Немачка влада је брзо _ рече јој Бубе, — "То пуове врата "амо.

одина 2 4 ; На данашњи дан пре 45 год ; Тоалет је био један ћумез који је доби-

јао светло кроз један високи прозор. Мара 2 је затворила врата али није успела да наву“ одржавало суђење, радници у; че резу. „Шта сада:“ Али, чучну, надајући Килу. Минхену. Магдебургу и другим гра-2се да нико неће ући, довима поново су изишли на улице да де-; Сад кад су јој се очи привикле на ту мопстрирају. Организована су штрајкови у; полутаму, у једном удубљењу виде мали у= циљу давања подршке овом вођи немачког # миваоник. Из славине је помало капала вопролетеријата. #да. На стакленој пол и 6 2да. На ста ичици био је један ве+ аи је да је у штрајковима МЕ пик челаљ на коме је недостајао већи, нстрацијама учествовало тад оз-удео зубаца. Мара се погледа у огледалу.

% радника, што је за ратне прилике била 03-2 : биљна опомена немачкој буржоазији. То је; Изгледала је бедно са чуперцима негде пра-

био глас радничке класе против империја- 2ве, а негде замршене косе. ј листичког рата. Либкнехт је тада био осу- — Никако да изиђеш — пребаци јој ђен на четири године и месец дана робије. Бубе,

Буржоазија је чекала погоднији тренутак 2 — Морала сам да се почешљам — о.

за коначни обрачун. а а ук Вођа немачког пролетеријала није живдала се она. квим чешљем... — и изитшао из затвора. На дан 15. јануара 1919./ насмеја се. Кад је прошао први тренутак,

звересжи је убијен. % %Бубеов пријатељ није је више збуњивао и-

реаговала Карл Либкнехт је изведен пред суд да од-2 товара за организовање поменутих демон-2

страција. Док се

МАО

ко

Издаје и штампа Новинско издавачке предузеће „Борба“ упезттептна апмитистрација и штампарија „Борба“ Београл. Претплата за један месец за нашу земљу износи 550, за стране земље 1

че младић осмехујући се. — Ја сам овде већ три четврт сата и једва сам добио прво јело...

Бубе је замишљено добовао прстима по столу. Трже се.

— Па, келнере, хоћете ли доћи или нет Ако не долазите, да идемо у други локал.

— Не могу на све стране — одговори кел нер који је послуживао суседни сто. Ипак мало затим дође и узе поруџбину. — Шта да вам донесем као друго јело, господине7

— Један котлет — одговори младић.

— Имате ли јеловник — упита Бубе.

— Ко зна где је завршио — рече кел-

"нер погледавши около. — Рећи ћу вам ја

шта има: остале су још штагете, супа са тестом...

— Ти, шта ћешт

— Ја, шинагете — одговори Мара. '

— Два пута шпагете.

— Вина2 — упита келнер.

— Вино, ружицу. Чекајте: имате ли миералне воде — Кад је завршио с поручивањем, окрену се пријатељу:

— Дакле, Мемо, шта има новог у Волтери7 — Све по старом — одговори Мемо.

— Секретар секције је још увек Баба. А шта ради Лидориг А Бомбонијера7 — Мара поче да се смеје. — Зашто се смејеш7 — упита Бубе напрасито.

— Каква смешна имена имате ви у Волтери. — Нису то имена. То су надимци — одговори Ји но Бубе,

— Да ли се сад враћаш у Волтеру... дефинитивног — мало касније га упита Мемо.

Трг Маркса и Енгелса 7, телефов 34.531 „100 динара, Жиро рачун број

— У време фаштиста сам прошао и горе од тога — ... Ти не обраћај пажњу на оно ЈЕ „та говори — додаде окренувши се Ме-

Мара је желела да га још мало пецка, али стигоше шпагете и котлет. Келнер више није имао онолико много посла па се задржа код њиховог стола. Али, највише се обраћао Мему као да га сматра најугледнијим гостом.

— Кад је сајамски дан, пуне су нам руке посла: један те зове амо, други тамо. +

— Д, сећам се прошле суботе...

— Ах, ето — узвикну келнер. — Мени је заиста изгледало да ми ви нисте неко ново лице... И вас сам такође већ видео, или се варам2 у 6 — Био сам јуче овде — одговори Бубе.

— Одмах ми се учинило, — окрену се Мему. — Да господин није случајно трговачки путник "

— Не — одговори Мемо.

— Знате, видео сам торбу 06ј — објасни келнер. И додаде: — Раније су ова локал – то посећивали а е

трговачки путници, Сад се међутим, морамо задовољити гостима који наиђу. Сељацима, највећим делом — рече

нагнувши се према Мему као да му поверава неку велику тајну. — Сад су они ти ји располажу овим — и направи прстима покрет као да броји новац. Исправи се, — Шта Радећи још да вам припремим2 — упита Буеа, ' Бубе брзо прогута залогај.

— Шта имаг7 Али не 3 што го немам много времена. тово, зато што

— Један котнет, као и господину 7

и Загреб. Прећа Поштански фах 629

101-20-1-76,

— А ја, напротив, хоћу да останем У Колеу.

Бубе се наљути. .

— Ти ћеш урадити онако како ја кажем,

— Јадна будало.

Бубе се сад озбиљно наљути. .

— Захвали богу што се налазимо на јав“ ном месту... Иначе би добила један шамар.

"— Да, а ја бих мирно стајала и чекала да га примим — одврати Мара и исцери му се. 5 .

— Ипак, није лоша идеја да се оде на друм за Волтеру — у једном тренутку уме“ ша се Мемб. — Ако не због чега другог, #4“ ћи ћемо неко место где се може мало 04" спавати. Ја сам јутрос од пет сати на 0 гама.

Локал се празнио. Поједоше котлете, 8 онда Бубе, изигравајући великог господина) упита Мару хоће ли сир.

— Још и то, та пуна сам, ништа више не може да стане у мене.

— Ни воће2 — упорно ће Бубе.

— Воћа имам и код куће, нећу ваљда доћи у гостионицу да баш њега једем.

— Келнер, рачун — гласно рече Бубе, — Чекај, како би било да поручимо кафу:

Мемо одмахну главом.

— Биће боље да је на неком другом месту попијемо.

Вратише се у ону исту кафану. Поп је још увек био ту, са главом нагнутом на јед“ но раме. Имао је откопчан оковратник, а У руци ја стискао марамицу. Трже се на тре нутак док су они улазили, отвори очи, па опет затвори. Глава настави да му се њише.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

;

ловићева 21-23, телефони; 87-501, 23-184 м 23:47"