Борба

" Страна 4.

У САРАЈУ КОД СКОПЈА ПОЧЕО ПЛЕНУМ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА СИНДИКАТА ЗДРАВСТВЕНИХ РАД. НИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

___РАСПОДЕЛА_ДОХОТКА У УСТАНОВАМА — ГЛАВНА ТЕМА. ДАНАШЊЕГ САСТАНКА

Сарај код Скопја, у 22. септембра "Данас је у Сарају код Скопја почео први пленум Централног одбора Савеза синдиката здравствених радника Југославије. Пле нуму су присуствовали и Светозар Вукмановић, пред седник Централног већа Савеза синдиката Југосла вије, Борко Темелковски, председник Републичког већа Савеза синдиката, Ма ра Нацева, председник. Скушштине Савезног заво да за социјално осигурање, др Херберт Краус, под секретар Секретаријата за народно здравље СИВ, Ва сил ·"Ђоргов, председник Савета за народно здравље Македоније и други. Реферат о проблемима расподеле у здравственим установама и наредним за дацима синдиката поднела је Саша Јаворина, председ ник Централног одбора Са веза синдиката здравствених радника.

них установа, а и политику правилне унутрашње расподеле. У многим правилницима, углавном због неучествовања целог колектива у њиховом доношењу, има остатака старог платног система а често и могућности да се дође до високих примања. Има појава да сеу неким установама поред тарифних ставова, који су високи, дају и разни додаци. за руковођење, на године слу жбе, на старост, на положени испит, звање итд. За тим се дају и претерано ви соке накнаде за дежурство и слично. Знатан број установа, у којима је нарочито изражена сва тенденција, планира повећање стартних износа за пре ко 30 одсто, а има и таквих где та повећања премашују 50 и 70 одсто. На пример, Градска болница у Земуну — у односу на 1960. годину — повећала је плату управнику од 52.000 на 87.000 динара, ше

Саша Јаворина је истак ла улогу савета здравстве них установа у решавању крупних задатака и стварању нових односа у колективима здравствених установа. Непосредни је за датак синдиката даље јачање савета здравствених установа. Она је затим, на гласила да комуне још ни су уочиле значај развитка здравствене заштите, па многе од њих нису ни из радиле програме здравстве не заштите на свом подручју који би били база за планове рада здравствених установа. Због тога здравствене "установе по правилу немају изграђену и утврђену дуготрајну по литику развоја здравстве-

фу рачуноводства од 33.009 на 58.000 динара. Нови пра вилник у Општој болници У Пећи предвиђа стартну основу за плату управника 90.000 динара. Има појава да се предвиђају раз личити износи додатака за опасност по живот за лекаре и друго особље. .

Саша Јаворина је истак ла да има и појава неоправданог подизања цена здравствених услуга.

У поподневној дискусији учествовао је и Светозар Вукмановић. Р

Д. НИКОЛИЋ

БОРБА

ОВОГ МЕСЕЦА ЋЕ СЕ САСТАТИ ПОДОДБОР ОДБОРА

ЗА ДРУШТВЕНИ НАДЗОР СНО.

ГРАЂАМИ СЕ СВЕ ВИШЕ

ИМТЕРЕСУЈУ 3

А РАД ОРГАНА

ЗА ДРУШТВЕНИ НАДЗОР

Прве седнице пододбора Одбора за друштвени надзор Савезне народне скуп штине могле би се очекивати већ у току овог месеца. У Одбору за друштвени надзор повољно се оцењу ју неки од резултата који су остварени за време лет њих месеци. Ту се пре све га мисли на — систематску сарадњу са органима радничког и друштвеног само управљања. Реч је о нала зима пододбора који су до стављени радничким саветима предузећа на која се односе. Органи самоуправљања у овим привредним организацијама треба да проуче достављени материјал, да донесу , своје закључке и да о томе обавесте Одбор за друштвени надзор.

Први одговори органа еа моуправљања већ су стигли у Скупштину. Међу њима се запажа и одлука радничког савета једног предузећа који је — на ос нову документованог материјала — сменио директо ра и утврдио да је незако нито пословао. Раднички савет ове организације до ставио је цео случај и редовном суду.

С друге стране, примеће но је да су поједина преду зећа — о чијем је раду већ било речи у пододборима — покушала да ублаже за пажене проблеме у њиховом пословању.

Мада се ради о усамље ним појавама, има и случа јева да одговорна лица неких предузећа нису омогу ћила да колектив и раднички савет разматрају на лазе Одбора за друштвени надзор. Другим речима,

запажено је да се настоја ло избећи разматрање не гативних појава.

Извесно је да ће ови слу чајеви у најкраћем року поново бити предмет пажње скупштинских тела за друштвени надзор.

У Одбору за друштвени надзор запажено је и све веће интересовање јавности за његов рад. То се види и по томе што Одбор прима све већи број писа ма у којима грађани изра жавају задовољство због његове _ делатности, али у исто време дају и материјал којим се указује на од ређене негативне појаве, које могу бити предмет пажње пододбора. Непоусредно пред летњи одмор, Одбор за друштвени надзор примио је преко 120 писмених представки, а ви ше грађана дошло је непо средно да изложи неке слу чајеве. .

Све то. говори о контину ираној активности Одбора за друштвени надзор, чија ефикасност, уз помоћ свих друштвених фактора, и грађана, постаје све јача. (Танјуг)

Зашто су славине канал

Дунав

МО ЗА ПЛОВИДБУ БРОДОВА. — ЗАШТО СЕ НЕКИ БАЧКИ СЕЉАЦИ ЖАЛЕ Неа

"Нови Сад, септембра

Већ неколико година на 'прокопавању канала Дунав — Тиса — Дунав ради се пуним темпом. Крајем ове године огромни багери, што сваког минута по једном за

-| ривају своје једнокубне ка

шике у војвођанску црницу, избациће 50-милионити кубик земље. Истина, до потпуног завршетка радова преостаје још 78 милиона неископаних кубика и неколико година напорног ра да, али се већ и сада, на неким деоницама, могу видети делови од по десетакпетнаестак километара потпуно изграђене каналске трасе способне за одводњавање, наводњавање и пловидбу. ;

Ток радова прати се с великом пажњом. Поготово у Војводини. Ова, изузетно сушна година то интересовање је само још више подстакла, јер. Војвођани углавном знају да се неке од изграђених деоница већ могу користити за натапање поља и ублажавање последица суше. Али се то не чини. Уз то многи такође знају да се и водом из старот ББ-канала може наводњавати око 35.000 хектара

извршно ВЕЋЕ ХРВАТСКЕ _ РАСПРАВЉАЛО -0 НАУЧНОМ РАДУ У РЕПУБАНЦИ

Загреб, 22. септембра Развој друштвених наука У Хрватској заостаје за пра ксом и друштвеним потребама. Ово је констатација коју је усвојило Републичко извршно веће на данашњој седници на којој је расправљано о отштем стању друштвених наука. Глав

Пошта спорија од железнице 7

СВАКЕ ГОДИНЕ ДЕСЕТ ОДСТО ВИШЕ ПТТ. УСЛУГА — ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗА МЕХАНИЗАЦИЈУ,

АЈ СВАКИ ДРУГИ СЛУЖБЕНИК ИМА САМО ЧЕТИРИ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ — ПРВА СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ ПЛ. О РАДУ СВОЈИХ 58 ПРЕДУЗЕЋА

У току 24 часа поште у земљи приме и отпреме-око

три милиона писама-и 30:

хиљада телеграма, успоста ве преко 1,5 милион телефонских разговора, поред великог броја других услу га. За последње три годи-= не број писмоносних услуга порастао је од 352 на 481 милион, а телеграфских услуга од шест мили она на осам милионр. Све у свему, просечан годишњи пораст обима ПТТ услу га износи преко 10 одсто.

Али, да ли се основни за датак југословенских ПТТ

предузећа — да заједници пруже што квалитетније и брзе услуге — успешно остварује2 У последње време корис ници се жале на изгубљена и лоше усмерена писма, на изгубљене или оштеће не пакете, на закаснеле те леграме, споро успоставља ње телефонских веза, на недопустиве поступке поје диних службеника шалтер ских служби итд.

Управо о овоме расправ љало се јуче на првој скуп штини Заједнице југословенских ПТТ, којој су били присутни представници свих 58 предузећа. У исцрп ном и документованом реферату, генерални директор Заједнице Првослав Васиљевић говорио је о ста њу и перспективи службе ПТТ односно о досадашњем раду ПТТ предузећа.

Секретар СИВ за саобраћај и везе Марин Цетинић истакао је у свом говору на скупштини да ПТТ организације по темпу модернизације заузимају једно од првих места у нашој привреди. Модернизација железвице — нове тешкоће

Скупштина сматра да недовољно решено кадров ско питање причињава ве лику сметњу у обављању ПТТ услуга. Додуше, треба имати у виду да се огромни посао поште обавља углавном ручно јер поштанска служба за последњих. 15 година није много модернизована. Али, слаб рад у манипулативним слу жбама треба приписати и чињеници што преко 80 одсто запослених службеника има само четири раз реда основне школе, ретко осмолетку. Сваке годи-' не из ПТТ службе одлази већи број квалификованих кадрова 'ради запослења у другим привредним организацијама, углавном због · по вољнијег радног времена. Или зато што после стицања _ квалификација у ПТТ предузећима имају ве ће могућности за запосле-

Уа

За

ПТТ служба, захтева све већу примену модерних

ћу

ње на другом месту. А са мо прошле године за стручно оспособљавање службе ника, ПТТ је утрошило пре ко пола милијарде динара. 4 21

Модернизацијом железНИЧКОР саобраћаја, ПТТ предузећа нашла су се пред новим тешкоћама. На многим релацијама уведене су дизел-локомотиве од носно моторни _ возови и шинобуси, у којима = нема могућности за превоз поштанских пошиљака. Брзи возови се све мање задржавају у станицама и недовољно механизована пошта нема могућности да стигне све бржу железницу. Због тога је ове године укинуто 20 _ путујућих пошта а дошло је. и до зна тног поскупљења превоза. Све то доводи службу поште у тешку ситуацију.

Предузећа ПТТ, опет не располажу довољним: капацитетима за превоз поште коју је вршила железница. Имају · свега 650 аутомобила и 390 мотоцикла, што је недовољно за обављање. све већих услуга. :

Потребно најмање 400.000 нових телефонских прикључака Упркос све већем повећању броја телефона, данас је телефон ' ипак најтраженије: средство везе, Захтеви _ расту из дана у дан, те је овога момента потребно најмање још 400 хиљада нових телефонских прикључака да би се криза решила. Прошле го-

дине број телефонских апарата попео се на 260.000 (према 62.000 у 1989. години), успостављено је 1.228 високофреквентних — теле"фонских канала (према 22 уочи рата), затим преко 230.000 кабловских водова (према 46.000 у 1939. годи-

ни), па ипак и тако огроман пораст не може да за довољи потребе. г

Сличне тешкоће осећају и телекс-претплатници по што телеграфске централе не располажу великим ка пацитетима. Многе привре дне организације које су купиле телепринтере још немају могућности да се укључе у претплатну мрежу. :

Наручен је велики број уређаја

Судећи по обиму инвести ција које ће бити уложене у ПТТ уређаје до 1965. године, ПТТ служба биће знатно модернизованија па ће вероватно и услуге бити далеко квалитетније. Од 1961. до 1965. године инвестиције ће износити 72 ми јарде динара, што ће зна чити велику прекретницу У односу на досадашње ста ње од ослобођења до. 1960. године у ПТТ саобраћај уложено свега 60 милијарди динара). · 5

Прошле године закључе ни.су уговори за набавку 15 транзитних · централа, затим 17 аутоматских теле графских централа најновијег типа чији ће капаци тети бити 300 одсто већи

средстава комуникације

него до сада. Прошле године наручено је и 700 ви сокофреквентних телеграфеких канала који треба ускоро да буду монтирани. Међународне _ телефонске везе треба да буду појачане са УКТ системима који омогућавају директан кон такт. УКТ · системи биће играђени и на релацијама Београд Е75 Скопје, Београд — Ниш, Београд Титово Ужице, Сарајево — Мостар — 'Титоград, Сарајево — Бањалука и Загреб — Сплит — Ријека. У плану су и УКТ системи и према Новом Саду, затим од Љубљане до Марибора, везе Сплит — Дубровник, омогућиће повеза ност свих већих места на обали и острвима. |

Говорећи о раду предузећа генерални директор Првослав Васиљевић иста као је да је нови систем организације и управљања у југословенским ПТТ пре дузећима, дао позитивне ре зулате. · Наша предузећа послују по · тарифи која још не представља адекватну. цену уложеног рада. Али, пут нашег економског јачања _ лежи у борби за. заснивање чисто економских односа између наших предузећа и њихових ко рисника односно између основних и извршних једи ница и комуна“.

За председника нозог Управног одбора заједнице југословенских ПТТ предузећа изабран је Мирко Радан, директор предузећа ПТТ у Ријеци.

В. ПЕТРОВИЋ

ког формата, по цени од 30

ни разлог за заостајање на овом подручју је недовољна иницијатива научних установа и научних радника, и одговарајућих стручних удружења. Извршно веће сматра да би требало приступити изградњи научних кадрова на широј основи. Велики део седнице био је посвећен и разматрању стања наставничког кадра.

Народно собрање Македоније сазвано за 28. септембар

Скопје, 22. септембра

Председник Народног собрања Македоније · Лазар Колишевски сазвао је' оба

"| већа Собрања за 28. септем-

бар. Очекује се да ће на 0вом заседању после летњег одмора домови Собрања размотрити кретање привреде Македоније у протеклих се дам месеци. Дебата ће, како се предвиђа, бити усмерена на решавање пробле-

ма од којих зависи благо-

времено извршење републи чког друштвеног плана. На дневном реду овог заседања биће, поред осталог, нека питања из рада задружних савета и разматрање развоја услужног занатства у Македонији. (Танјуг)

МИЈАЛНО. ТОДОРОВИЋ И МИЛОШ МИНИЋ ПОСЕТИЛИ ЗАГРЕБАЧНИ ВЕЛЕСАЈАМ

Загреб, 22. септембра

Потпредседник Савезног извршног већа Мијалко Тодоровић посетио је данас Загребачки велесајам. На Велесајму су данас такође били председник Извршног већа Србије Милош: Минић, потпредседници Извршног већа Србије Слободан Пенезић-и Ђурица Јојкић, потпредседник Извршног већа БиХ Хасан Бркић, члан Из вршног већа БиХ Љубо Ба бић и савезни државни под секретар за финансије Јосип Колар. у

У Шапцу отворена прва алерголошка амбуланта у нашој земљи

"_ Шабац. 22. септембра

_ Данас је свечано отворена алерголошка амбуланта при здравственом пентру у Шапцу. Отварању су присуствова ли др Илија Ђуричић, председник Српске академије наука, 4

Алерголошка амбуланта, чи. ја изградња стаје близу десет милиона динара, прва је.

врсте у земљи,

ов . С. РАДЕНКОВИЋ

= СУТРА ИЗЛАЗИ ПРВИ БРОЈ „БЕОГРАДСНЕ_МЕДЕЉЕ" |

Сутра излази први број новог београдског недељног листа „Београдска недеља“. Нови лист ће третирати мно. гобрајна питања из комуналног, друштвено-политичког, привредног и културног живота Београда.

· Дист ће излазити сваке недеље на 16 страна. вели-,

динара.

Нови лист издаје новинска установа Народног одбора града Београда, „Београдске новине“,

земље. А ако би се користиле и досад изграђене деонице. новог канала, површина земљишта би била много већа. А са'тих површина би се могле скидати и по две жетве годишње. Међутим, то се не чини. УЗ довршене деонице новогка нала није још изграђено ни једно заливно поље, док уз обале старог канала има свега 11.000 хектара заливних поља, а У овој години наводњавано је 4.000 хектара. На осталим површинама славине су —- итоу 0вој години кад. је сваки део војвођанске земље вапио за водом — остале чврсто затворене,

Одводњавање, уместо и наводњавање

Зашто је све то тако: Јер, некад, док је изградња канала још била у пројекту, акценат економског образложења његове сврсисходности стављан је, пре свега, на 360.000 хектара заливних поља и огромне ком позиције вагона крцатих најразноврснијим пољопривредним производима са војвођанских њива. А сада, о наводњавању — бар на званичним местима — једва да се и говори. Акценат се све више ставља на функ цију одводњавања — иако се, по оцени стручњака, то могло обавити и са досадашњим инвестицијама — а уз то се, све више, говори и о „великом привредном значају новог пловног пута“, Неће ли, дакле, питају се многи — ако се с наводњавањем овако настави наш највећи хидротехнички објекат на крају бити проглашен прворазредном туристичком атракцијом, углавном примењен за „бродске шетње“ 2

Исплати ли се наводњавање2 Нико, наравно, не пориче техничке, па ни економске предности наводњавања. Приговори се углавном односе на „преоштре“ друштвене инструменте који наводњавање чине прескупим. Према подацима „Дирекције, канала, трошкови наводњавања једног хектара — уз само: једно заливање — износе око 18.000 динара. Ако се 3алива два пута, трошкови се пењу и до 24.000 динара. Под претпоставком да се залива кукуруз и да донесе 80 метричких центи са хектара, укупан бруто-продукт би износио 240.000 динара. Наводњавање би, дакле, у трошковима производње учествовало са 10 одсто. Треба, наравно, рећи да је то најнеповољнија од свих могућих рачуница, јер се толики принос кукуруза по хектару у Војводини постиже и без наводњавања. а уз то наводњавање омогућује да се са једне парцеле скидају две жетве у току године. Само принос од четири вагона силажног кукуруза по хектару (као другог усева) уз цену од 10 динара по килограму (садашња цена је 20 динара) доноси бру то-продукт од 400.000 динара по хектару. ·

Све је ово. махом познато. И у пракси потврђено. Најзад, нека газдинства социјалистичка и приватна — већ неколико година користе наводњавање и нина памет им не пада да га се одрекну. Несумњиво је да их на то упућује повољна економска рачуница.

Нека газдинства „немају времена“ за наводњавање "Нека социјалистичка газ-

динства не наводњавају, истина, из објективних 'раз-

лога. Системи за наводњавање су још понегде недограђени, а доградња би захтевала веће. инвестиције којих газдинство нема. Међутим, на газдинствима, где је систем: за наводњавање потпуно изграђен, а не користи се, то се очигледно не може друкчије протумачити него инертношћу. и заиста, кад су неке стручне комисије Савеза водних заједница посетиле таква газ динства интересујући се за узроке ненаводњавања, У управама добара није им пружен ни један убедљив аргуменат, а понегде су се руководиоци чак изговарали тиме да немају времена (вода је ту, све је у реду,

због неповољног дејства су ше нема се времена да се одврне славина).

Код индивидуалних произвођача узроци. ненаводњавања, су, међутим, сасвим друге природе. Они се у суштини појављују, пре свега, као одређени вид отпо: старих, конзервативних

„ЊИВА РАНИ „маењи Ер НИЦИ виЕ И И ИН ИН НИ ШИ МЕН

схватања о својини, самосталности итд. новим схватањима и тенденцијама. „За кон о коришћењу заливних поља ббавезује" кориснике на пуну примену: агротехничких мера, а с обзиром на то да индивидуални сељак то не може, закон га упућује да заливно поље | може да користи само као члан социјалистичке пољопривредне организације. Ме ђЂутим, тај пропис нигде ни је примењен. Земљорадничке задруге немају са заливним пољима скоро никакве везе. Корисницима је препуштено да се сами сналазе како знају и они непосредно контактирају са Вод ном заједницом — дистрибутером воде.

На шта се и зашто сељаци жале2

Све је ово утицало на то да су се војвођанска заливна поља претворила у извор несугласица између сељака и водних заједница. Међу власницима земље једни се жале. да немају техничких средстава за обраду заливних њива, други да немају радне снаге, а трећи, опет, да им наводњавање није потребно (иако ба: ови понајчешће купују моторе и краду воду). Водне заједнице, међутим, у складу са законом наплаћују трошкове, без обзира на то да ли се заливно поље користи или не.

На изглед власници земље су у праву, јер од заливних поља немају много користи, а плаћају их. Уз то на многим местима трошкови наводња-

· Канал Дунав—Тиса—Дунав |

али од силне главобоље ј|закона о коришћењу залив

МЕ

и]

о

Тиса – Дунав затворене

О ЈЕДНОМ ОБРАЗЛОЖЕЊУ КОЈЕ ЈЕ ЗАБОРА ВЉЕНО. — ХОЋЕ ЛИ КАНАЛ Служи

ТИ СА.

вања су неоправ анин го што треба да о На с од 11.000 хектара за ђ поља већина је у првим = 7Х нама изграђена“ за површ | Ско наводњавање. а ки су, УЗ подршку локал кује гана власти, преоријентис | на „систем“ вештачке 5 иако је то, по оцени Па ОИЛа непотребц

У истој површи ране инвестиције, пррулјући трошкове, То: је = и главни разлог:вај љака који кажу; туђом з. шком плаћамо чак и виц него што треба“, Ми „ Међутим, кад се“ цер тај проблем потпуније разиу. три, добија се друта Слика. Пре свега, сами власни земље су се свим средстви, ма супротстављали примену

о. Тако

них поља тврдећи при томе да ни задруге не желе дасе тог посла прихвате — а нај већи број управо“-тих сеља ка седео је тада у задружним саветима и управним | одборима — и да односе тре ба уредити баш: онако какви су сада. Сами сељаци су такође: форсирали ги исфорсирали замену површинског наводњавања вештачком ки шом да би се. сада око

зи олако прихваћени спроведени). У лН

Несумњиво је да се за све ове. проблеме може наћи одговарајуће решење, Овд пре свега, лежи у дослед њој примени Закона о Ко ришћењу земљишта и ства“ рању неопходних услова 3 то. Разуме се, Закон се су по себи никада неће. „ухо“ дати“ ако се сви заинтере совани друштвени фактори активно не укључе у борбу за његово „уходавање“. 10 би, нема: сумње, било прах“ тичније и друштвено кор“ сније од садашњег „незамерања“ и олаког повлађивања извесним — најчешће неоснованим — тврдњаме.

В. РОКИЋ

Мотоцикл налетео. на ученика Владичин Хан, 22. септембра Јутрос око 5 часова у 657 зини железничке станице је Владичином Хану на улици тешко повређен, Миодраг === ђевић, ученик првог РЕН Средњетехничке школе У МЕ дулици; Према причању 0 видаца Ђорђевић је чекао, Е тобус и играо. се са дру ма. Тада је наишао мото ма који је возио Миливоје = 20: У дановић и Миодраг ЈЕ 61 под. мотор. Повређени, је 92" мах пренет у болницу У ра њу. С. Дојчиновић

Е У Шапцу почело суђење групи службенина због : проневере, фалсифината и злоупотребе положаја |

БЕОГРАДСКО ГРАЂЕВИНСКО ПРЕД ЗА ПРЕКО 7' МИЛИОНА ДИНАРА

Шабац, 22, септембра " Пред “кривичним већем Окружног суда у Шапцу почело је данас суђење групи службеника грађевинског предузећа »Ауто-пут“ и земљорадничке задруге у Петко вици због више злоупотреба службеног положаја, проневере и фалсификата. У На оптуженичку клупу изведени су Хранислав Ранђеловић, звани „Мазало“, бивши шеф градилишта, „Аутопута“ у Лешници, Милан Ран ђеловић, приватни предузимач из Београда, Драгољуб Шарчевић, бивши управник земљорадничке задруге у Пет ковици, Драгутин Танацковић, Обрен Ракић, и Милан Веселиновић, службеници. земљорадничке задруге у Пет-

„ковици, Богдан Станојевић,

бивши магационер „Ауто-пута“ и Никола Новаковић, рад Јавна тужба, коју заступа заменик окружног јавног ту“ жиоца Александар Костадиновић терети их да су раз-

ним махинацијама оштетили грађевинско предузеће „Ауто пут“ из Београда за мреко 7 милиона динара. Први оптужени Хранислав је у споразуму са својим оцем Миланом, приватним предузима-

„раднике

УЗЕЋЕ „АУТО-ПУТ“ ОШТЕЋЕНО |

у

чем из Београда узео из св9' предузећа материјал, а Ко

стио је ваљак на прир градилишту. свог оца. СТР љао му је на располагање који су вођени ,

пута платном списку Ауто-пута'

_У ЛУТОМОБИЛСНОЈ НЕСРЕЋИ НОД БИХАЋА | ПОГИНУО ЧАПАНСНИ ТРГОВИНСКИ АТАШЕ

Бањалука. 22. септембра Код села Изачић. на путу између Бихаћа и Личког Петровог Села, на 14 километру од Бихаћа. јутрос соко 7,30 часова догодила се тешка. саобраћајна несрећа · у којој је изгубио живот трговински аташе Јапана у Југославији господин Коно Сехисхески, док су лакше повређена још четири путника. Ме ђу повређенима налази се представник јапанске фирме „Кинематен“ Сесука Изаве, директор јапанске агенције „јетро“ Кономура Кристи,

Београда. ·

чић, из још Па злога, аутомобил „оло

тен“, власништво јапанско конзулата у Београ врнуо се у јарак:

аташеа. Конда одмаж бацили у. амбулану. ком Петровом > Ми БИЂ

ине: [а предуз За арко-

« из

службеник

вест-импорт“ Ђорђе вић и један службеник

дузећа „Генерал-експорт „Кад су из Бихаћа. ови на једну окуку код ра“ ел-кали“

После несреће, повреде су. у"

Р