Борба
Страна 6.
БОРБА
"БКупштин
(Наставак са 1. стране)
значајних питања користе референдум. Такође се предвиђа и могућност да се статутом пред виде материјална средства за месне заједнице. Поред сопствених прихода основног извора финансирања делатности месних заједница. била би убудуће лична средства грађана, Али. статутом наше комуне, истакао је Бировљев, предвидела би се и могућност учествовања месних заједница у неким заједничким па и посебним приходима комуне. и то за обављање оних послова које је досада обављао народни одбор.
Перспектива месних заједница
Борис Микош, председник Народног одбора среза Љубљана, посебно се осврнуо на карактер активности стам бених и месних заједница У Словенији. њихов финансијски положај и пут даљег раз воја ових институција у комуни. Све се месне и стамбене заједнице у суштини баве истом активношћу. Отуда и предлог да о њима не треба говорити посебно. већ им дати заједничко име — месне заједнице.
Из досадашњег рада стамбе них и месних заједница може се запазити да су оне доста урадиле на пружању помоћи породици, али да су такође преоптерећене бригом о разним сервисима. Кроз стам бене заједнице треба решавати, пре свега, проблем запослене жене и васпитање деце углавном запослених ро дитеља, уједињујући интерес комуне и родитеља. Таква перспектива стамбених зајед ница је широка и значајна у васпитању будућих произво-
СЕДНИЦЕ ЗАНОНОДАВНИХ ОДБОРА САВЕЗНЕ НАРОДНЕ ФНУПШТИЛЕ
Законодавни одбор Савезног већа Савезне народне скупштине наставио је јуче рад претресом предложених закона о узорцима и моделима и о робним и услужним жиговима. На поподневној седници Одбоз је размотрио Предлог закона о мерним јединицама / мерилима.
Дебата о овим законским пројектима и о Предлогу закона о изградњи инвестиционих објекат~ почела је јуче и у Законодавном одбору Ве ћа произвођача
Данас ће одбори наставити закон-
дебату и о »сталим ским предлозима. које ће Савезна народна скупштина раз матрати 3. новембра (Танјуг)
(ве више међусобног кредитирања
Седница Управног одбора Трговинске коморе Србије
Купци су у првом полугођу
дуговали већем делу трговин- |
ске мреже Србије преко 55,5 милијарди динара. Истовремено су добављачи потраживали од трговине близу 56 милијарди или 745 одсто њених укупних извора обртних сред става. Ово је изнесено на јучерашњој седници Управног одбора 'Трговинске коморе Ср бије.
Указујући на све раширенију појаву међусобног креди тирања привредних организација и на неостварена предвиђања о већем учешћу локалних инвестипионих фондова у финансирању обртних средстава. представници трговинске мреже сматрају да би до краја године требало обез бедити нове банкарске кредите за обртна средства у трговини Србије у износу од 7 ми-
Са, скупштине Сталне конференције градова у Нишу
ђача — грађана, али у складу с тим треба јачати и базу месних заједница, а никако то не препустити стихији.
На изради плана комуне треба да ради широк форум
О планирању у комуни говорио је Драгиша Миљковић, директор Завода за план Народног одбора Београда. Он је истакао да метод планирања озбиљно заостаје и ла планирање не треба да обухвати само развој привреде, већ и проширивање материјалне основе и остале друштвене делатности. Он је такође истакао и неке објектив не тешкоће и субјективне '" слабости у изради плана:
— недовољна је стабилност и сигурност прихода комува; — планови комуне и привредних организација доносе се са великим закашњењем;
— недостатак једне дугорочне политике унутар распо деле чистог прихода и личних доходака привредних ор ганизација;
— комуне су лишене благовременог сагледавања проблематике на свом подручју. јер постојећи систем евиденције и статистичке службе још није прилагођен _комуналном друштвеном уређењу. већ потребама савезних и републичких органа.
Друштвени планови комуна не треба да буду само резултат рада одређених стручних органа. већ свакако треба ; проширити круг оних који ће радити на његовој припреми. |а то су органи пруштвеног самоуправљања у привреди. у друштвеним службама и сви грађани и њихове пруштвенополитичке организације.
Пошто је истакао основне комуналне проблеме Загреба (водовол. канализација и лдруге), за чије би решавање У | току наредних пет година тре бало инвестирати 98 милијарди динара, Звонко Боровички, делегат из Загреба. изнео је и неке предлоге за решавање тих проблема. Треба. наиме. одређени део банчиних средстава прикупити од штедње грађана и наменски одредити за кредитирање комуналија. што би и грађани прихватили. јер би то попринело бржем решавању њихових свакодневних потреба. Ради паљет осамостаљења комуналних и привредних организација потребна је интензивно проучити могућност финансирања _ индивидуалне комуналне потрошње =“ 1потреба индивидуалне потрошње. Финансирање друштвених
служби Раде Думанић, председник Народног одбора општине
Сплит. говорио је о финанси-
Сими
а аи
рању друштвене службе у комуни. Нагласио је да је потребно дати већу еластичност и могућност фондовима како би они постали слободнији, самосталнији и на дужи рок.
Став према јавним службама у новим уставним променамд значи још више и процес њиховог материјалног осамостаљивања. Данас се примењују или траже нова решења У развијању самофинансирања у просвејним. кул турним. научним, социјалним. злравственим и другим установама, Ове службе убдуће ће се све мање окретати према управном апарату и према представничком органу. Њихова пажња биће окренута онима који стварају доходак — појединцима. колективима. организацијама које за њих раде било као колективи или као подручја заинтересованих. Данашња расподела не одговара друштвеној улози комуне
Указујући да се превише наглашава улога предузећа као основног инвеститора. а улога комуне некако запоставља, др Лео Гершковић је истакао ла комуна треба да игра једну од основних улога друштвеног инвеститора.
Томе треба прилагодити рас поделу акумулације. Чињеница је да данас 44 одсто националног дохотка. имају предузећа.. 22. олсто. Федерација, 12,8 одсто народне републике и комуне. Таква расподела квантитативно не одговара основним интересима за проширење друштвене репродукције. па због тога и настају тешкоће.
Народни одбори у ствари одузимају акумулацију привредним организацијама само 0одређеним политичким средствима: стварају се заједничка средства, фондови, врши се притисак на предузећа ла инвестирају у нову производњу и слично; Треба настојати
Осијек. 31. октобра
Осјечка кланица и хладња ча „Славонија“. која са своје 32 продавнице у граду снабдева око 70 одсто Осјечана месом. прошле недеље је повећала цене свињскот меса у просеку за 65 динара по килограму. Док се пре 0овога месо продавало сортирано по врстама и по разним це нама. зависно од квалитета.
лијарди динара. (Танјуг) ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ
Пролазно
Продор свежег. кишовитог атлантског ваздуха У подруч је Средоземља условио је и у нашој земљи промену времена са местимичним кишама и знатним падом температуре. Кише су у току прек јучерашњег и јучерашњегр дана и ноћи падале претежно у западним крајевима. на Приморју. У Словенији. рватској. Босни и Црној Гори. Слабије падавине забележене су јуче и у јужној и источној Србији. У осталим крајевима земље било је пре тежно облачно и нешто топлије, нарочито У Македонији. 6
У току последња 24 часа У Београду је температура пала са 28 на 15 степени. Јуче У 13 часова највећа дневна температура у Љубљани из"носила је свега осам изнад нуле.
___ Данас ће се према пред__ виђањима _ метеоролога, У
погоршање
завода и ово садашње погор шање је пролазно. И даље се очекује захлађење са при лично ниским температурама.
Док се у подручју Средоземља и у источним крајевима Балканског полуострва и даље задржава облачно време са слабим кишама. преко Енглеске и Скандинав ског полуострва продире но-
ОСУЂЕНА ГРУПА ПРЕДУЗЕЋА „АУТО-ПУТ“
Шабац, 231. октобра
После вишедневног суђења и два прекида данас је кривично веће Окружног суда У Шапцу изрекло пресуду групи службеника предузећа „Ауто пут" и земљорадничке задруге у Петковици, оптужених због више злоупотреба службеног
Словенији. на јужном и сред њем Приморју. у Црној Гори, · Херцеговини и Македонији задржати облачно време. а могуће су и местимичне киле. У осталим крајевима У току данашњег дана доћи ће до јачег наоблачења.
Сутра ће у већем делу земље прео::ладавати облачно вљеме али без падавина, јер како нам је рекао Радослап Мојашевић. синоптичар Савезнот | дидрометеоролошког
положаја, проневера и фалсификата. Хранислав Ранђеловић, звани „Мазало“, бивши шеф градилишта _ „Ауто-пута“ у Лешници осуђен је на шест тодина стро гог затвора, Драгољуб Шарчевић, бивши управник земљорадничке задруге у Петковици, на 4 године строгог затвора, Милан Ранђеловић, приватни предузимач у Београду сна годину дана затвора. Драгутин _ Танацковић на 4 месеца затвора. Обрен Ракић на 2 године и 6 месеци строгог затвора, Милан Весе-
СЛУЖБЕНИКА И ЗАДРУГЕ У ПЕТКОВИЦИ
дез кише ·
ви кишовити талас са Атлан тика, условљавајући у овим крајевима континента ново погоршање времена. Време У источној Европи је и даље претежно ведро, док је временска ситуација у Совјетском Савезу углавном сличва као и код нас — облачно са местимичним кишама. Н. ПАПИЋ
(СТРОГИ ЗАТВОР ЗА ЗАОУПОТРЕБУ ПОЛОЖАЈА И ПРОНЕВЕРУ
ГРАЂЕВИНСКОГ
линовић, службеник земљорадничке задруге у Петковици, на годину дана затвора, Богдан Станојевић, бивши магацинер „Ауто-пута“. на 2 године и 6 месеци строгог затвора и Никола Новаковић, радник „Ауто-пута“, на 6 месеци стро гог затвора.
Јавна тужба коју заступа за меник окружног јавног тужиоца Александар Костадиновић терети их да су разним махинацијама оштетили грађевинско предузеће „Ауто-пут из Београда за преко 7 милиона динара. Осуђени Хоанислав је у споразуму са оцем Драгољу“ бом, приватним предузимачем у Београду употребљавао материјал предузећа на приватном градилишту свога оџа. > сто тако ставио му је на располагање и раднике који су поени ма, платном списку „Ауто-пута .
Е С. РАДЕНКОВИЋ
а (талне конференције градова
да се систем расподеле прилагоди друштвеној улози комуне. У великим градовима је про блем непосредног суделовања грађана у друштвеним пословима. Због тога је улога месних заједница велика, јер оне могу непосредније да воде рачуна о потребама и да решавају проблеме грађана, али за то треба обезбедити и економску основу.
У дискусији су још учество вали: Крсте Марковски, председник Народног одбора среза Скопје — о односима комуна и привредних организација и о потреби чвршће сарадње из међу њих; Ратко Митић, потпредседник Народног одбора општине Ниш — о организацији народног одбора; Олга Марасовић, делегат из Сарајева — о улози Социјалистичког савеза о животу комуне; Иван Вуковић, председник На родног одбора Суботице — о расподели средстава у оквиру комуне; ЏШеро Спливало, пред седник Народног одбора општине Доњи Град у Загребу — о положају општине у саставу града; Зденко Хас, директор Савезног завода за социјално осигурање — о положају службе социјалног осигурања у систему друштвеног самоуправљања у комуни; Пе ро Колунџија, председник На родног одбора општине Вождовац — о правима комуна и о положају комуне у саставу великог града; Тоне Клемент, делегат из Храсника — о организацији делатности стамбених, односно месних заједнина: Батрић Поповић, лелегат из Титограда — о функцијама комуне и њеној територијалној граници; Марјан Тепина, председник Народног одбора Љубљане — о положају. улози и специфичности ма великих градова; Миша Стијовић, секретар Народног одбора Београда — о активности и улози друштвено-политичких организација у комуни, Скупштина наставља рад.
Р. ЛАЗАРЕВИЋ Д. ИЛИЋ
после поскупљења продаја се вршила по јединственој цени од 510 динара.
Повећање цена и промена режима продаје изазвали су чегодовање Осјечана. До сала нису интервенисали ни На родни одбор општине. ни Тртовинска комора. нити ма која лруга организација.
Зашто је месо поскупилог У осјечкој кланици и хладњачи наводе па су већ неколико месепи тражили од На-
родног одбора општине промени цене меса на коме. како кажу. имају велике губитке. Народни одбор није ништа предузимао а тубици су се повећавали. Покривање губитака приходима из лрутих извора није могло ићи У недоглед и раднички савет је лонео одлуку да се повећају цене. |
Грађани. међутим, постављају питање заптто је промењен и режим продаје и уведена јединствена пена7 У Трговинској комори су нам рекли да нове пене без сумње спадају у највише у земљи. Комора намерава да У“ пути своје мишљење Савету за снабдевање Народног одбора општине.
Са сличним питањем обратили смо се и диђектору кла нице и'хладњаче. Он нам је само кратко одговорио: „О-
ла
братите се Дирекпији инду-
стријско-пољеопривредног ком бината. нека вам они на то одговоре. агја не могу ништа рећи“ ' Директор комбината је з8тим рекао па је вероватно за буна. што се продаје по јединственој цени и да поједини месари шпекулишу. 5 Резултат ове интервенције било је саопштење да ће се
Нови инструменти довели грађевинарство у равноправан полоњај са осталим гранама
Истакнуто на пленуму Синдиката грађевинских радника Македоније
Скопје, 31. октобра Републички одбор Синдиката грађевинских радника Македоније данас је на пленарном састанку у Скопју конста товао да су нови економски инструменти који се примењују од почетка ове године довели грађевинарство, ове Републике у равноправан положај са осталим областима привреде. Грађевинарство је постало акумулативније него раније, а то је основ за стварање услова за повећање про дуктивности рада. Републички одбор Синдиката је упозорио грађевинска предузећа да деветомесечни биланс грађевинске делатности није повољан, јер су У том времену извршене непуне две трећине радова предвиђених републичким друштвеним планом за девет месеци ове године. То значи да у преосталом четвртом тромесечју треба повећати интензитет делатности. а то се може постићи рационалним коришћењем грађевинске механизације и набавком нових машина за шта многим предузећима стоје на располагању знатна материјална средства. Завршни радови на грађевинама у Македонији иначе и ове године прилично заостају иза главних грађевинских радова: за девет месеци план је остварен свега за 58 одсто. Томе доприноси много и чињеница да су предузећа која изводе завошне занатске радове у Македонији веома мала (има их преко 50). Ј. ПЕШИЋ
НОЛЕНТИВ ОДБИО ДА УСВОЈИ „УГЛЕДНИ ПРАВИЛНИ“
Седница Председништва Покрајинског одбора Синдиката пољопривредних прехрамбених и дуванских радника
Нови Сад. 31. октобра
Председништво Покрајинског одбођта Синдиката пољопривредних. прехрамбених и дуванских радника Војводине констатовало је на данашњој седници да је правилнике о расподели чистог при хода и личних доходака донело само 160 од укупно 572 привредне организације. а да их припрема још 20 одсто ко лектива.
Овај форум је оштро критиковао распрострањену појаву разних „угледних правилника“ које нуде поједини заводи. бирои и појединци. Ови правилници најчешће су рађени у кабинетима и не мају везе са производњом и специфичним условима одреЂеног колектива. Млин у Остојичеву. на пример. платио је једном београдском бироу за такав правилник 250.000 динара. али је колектив одбио да га усвоји и захтевао да се изради нов који ће одговарати стваоном стању У предузећу.
Зашто је у Осијеку . поскупело свињско месо
од сутра свињско месо поново продавати сортирано. И. ПАСТОРЧИЋ
Завршен ремонт телевизитеног релеја на Нозари
Бањалука. 31. октобра Стручњаци фабрике „Руди Чајавец“ у Бањалуци успешно су ланас завршили ремонт релејне телевизијске станице на Козари. Релеј је демонтиран 9. октобра. Услед већег квара неких делова, његова оправка морала је да траје дуже него што се предвиђало. Према изјави директора фабрике „Руди Чајавец“ Паје Самарџића. корисници телеви зора у Босанској Крајини мо ћи ће од сутра. 1. новембра. поново да прате програм наших телевизијских станица. Очекује се да ће убудуће при јем бити бољи него до сада. јер су на релеју измењени не
ки дотрајали делови.
А. ХУСАРИЋ
Вредност грађевинских радова до краја августа за 35 одсто већа него у истом периоду прошле године
Битола. 31. октобра
На саветовању У Народном одбору општине Битола истакнуто је да заостаје извршење плана за ову годину. Наглашено је да предузећа рационалнијим коришћењем с капацитета. _реконструкцијом појединих погона и већим инвестиционим улагањима могу да пребролде извесне тешкоће. Такође је указано да се код планирања привредног развитка и бу дућих инвестиција води випте рачуна о могућности пла смана производа на домаћем
и страном тржишту. Г. ЧАКУЛЕСКИ
| Среда, 1. новембар Ма
а
~
Ре ЊЕ ијАј 534
Игра нерђима ТВ гледалаца
Друже уредниче,
ТВ гледаоци са великим нестрпљењем очекују недељно _ спортско поподне када на екрану могу ледати фудбалске утакмице које решавају шалмптлонске титуле.
Ове недеље, према трограму било је предвиђено да точетак спортског про“ грама точне тачно у 14.30. На завршетку треподневње емисије београдска стижержа је потврдила точетал спортског поподнева у пред виђено време мо саотштилља је да ће Загребачка телевизија преносити ток утакмаце Црвена звезда — Ријека. Алм уместо очекиватог ТВ преноса од 14,30 часова слушали, смо читавих 45 ма жута џез музику. Загребачжа телевизија држала је 9 неизвесности огроман број гледалаца без речи објашљњења, Цео сат љубитеља спорта нервозно су „буљила“ у знак „контролног ква драта“ не знајући трав“ разлог промене програма.
Најзад, око 15,15 јавила се спикерка Загребачке телљевизије ц саотлитила да ће преносити само друго поллјвреме утакмице: Зар се таније није знало за сметње, та да се још у току мџез хонцерта умире гледаоињ.
Ово није први тут да се обмањују ТВ гледаоци п да уместо предвиђеног трогрома слушају неку музику.
Исто тако често се догађа да третплљатници, до последњег тренутка не знађу жарактер емисије „тречос једног спортског догађаја“.
Италмја није далеко ч са мало добре воље може се дознати, то ваљда није тајта, који ће спортски дозађај преносити м то на време саотштити гледаоцима, не чекајући да то јави италијанска стикерка. Буди жеље да знају који је спорт ски догађај у титању та да се на време одлуче да ли ће седети код тељеви-
зора илљ ди друго. РОСИТИ пеш
Не знам да ла се Тв лази још у експеринент“ ној фази тч колико ће = фаза дуго трајати, Алу
„експерименти" са нера претплатника требало јез,
"ом да престану.
Београд, 31. октобра Винко ШАД Мптрочка 3
Немамо кола за ашину помоћ
Друже туредниче,
Ноћу између 24. ч 25. октобра на железничкој стапили у Винковцима умро је Јово Артшлшановић _ после срчаног натада. Можда се брзом лекарском мнтервентлијом мосло нешто учинити, али, то, на жалост, није учињено.
Јово Аршшановић враћао се чз села Љесковце, ход Завидовића. Када је сишао из воза у Винковцима, сео је да се одмори ч да вечера. Одједном се срушто У чекаоници. Притрчалњљ су путници да му помогну. Преко железничке станице тражена је хитна љекарска помоћ. Из болнице су јавили да „немају кола за тажве случајеве“ ми, што је најгоре, обећали су „да ће доћи ако нађу кола“. Узбуђену | путници, окупљени око болесника, чекала су вилце од једног сата. Онда су тражили од дежурног службеника носила да 22 тренесу у болницу. Пошто пт нису налили, обратили су се дежурном милил/онару који је за трен ока створио носила, ч болесник
Димничарски порез
Друже уредниче,
Писмо друга Уроша Ловрена објављено у „Борби“ 25. октобра под насловом „По тридесет динара за пе-
очишћени 'штедњаж“ тодстакло ме је да вам јави нешто слично.
У Вировитици димничари натлаћују месечно то 70 динара од сваког домаћинства за чишћење штедњака без обзира да ла је тај посао урађен млљи не. То заиста изгледа као неки порез, како га је назвао друг Ловрат,
Ранији хг година димничари у Вировитици водилљм су евиденцију о учињеном тослу та је свака домаћица требало да потврди усллјге потписом у радну књигу. Та књига могла је уједно послужитци _ финансијским органима за опорезивање прихода. Међутим, сада нема никажве евиденције. Наме бар није познато да постоји, а ни димничари триликом натлате не издају било какве утутнице ла тотврде. Све се то ради "а товерење. Ал редовно месечно чишћење штедњажа. мора да се плати, чако се у многим домаћинствима ото обавља три-четири тута гзодилиње, јер све вице
Име
Дугачка улица, калдрми-
сана и изрована, у којој.
се с једне и друге стране протежу куће у недоглед, носи име Саве Ковачевића. На самом њеном почетку налази се моја кућа. Поносим се именом улице. Чини ми се да смо и ми сви, становници ове улице део Саве, тог легендарног јунака — хероја са Сутјеске. Често ми се дешава да и нехотице бацим поглед на плаву таблу на њеном почетку. А онда то несвесно повезујем са текстом из прошлогодишње читанке:
Но, ова улица није носила одувек ово име. Једном смо добили писмо од ујака, који није знао ново
грађана треко лета користи, електричне штедњаке. Тако свако домаћинство годишљње тлати то 840 дињара. Ако се рачуна само хиљаду домаћинстава, а 9 Вировитици их има више, онда тај приход износи 340.000 годишње, Вировитидца, 30. октобра Милан ЖЕЖЕЉ,
службеник Трг Републике 3/1
Саужбена летшшимација
Друже туредниче,
Намера ми је да овим пи-. слом утажем "на "потребу увођења сљужбених лљегитимаљмија, које би, по мом зилшљењу, биле неопходне ч од вишеструке користи.
Сем одређених сљужбетика којима су такве ле-
гитимације неопходне, 0остала затослена лица темају документа којим 06%
доказивала да су затосљеча, ц у ком својству, а то је све чешће потребно. Свакодневно се од персоналних органа у тредузећима траже потврде којима тоједитжци доказују 5а су запослени. Верујем да овај недостатак осећају % онц који често тијтују. Ту % тамо дешава се да се тоједиму лажно представљалчц.
је тренет у болницу, де. журни лекар др Леону Хењиг је ставао. Путу су, заједно са болничар, сместили болесника у једу просторију, а кад је до у лекар — било је већ касу Можда се овом човек; срчаном болеснику, није из гљо помоћи, али ипак мир. :% ПС да би ок спасен да је на време интервенмисао. 5, Мостар, 30. октобра
. Благоје СМИЉАНИЋ
Јасеница број 109,
Баале казне за крибце саобраћа јниж несрећа
Друже уредниче,
У „Борби“ од 25. окт на "цестој страни, објављећ је натис да је шофер ка мтона, крив за смрт двојице људи, кажњен на чету ри године затвора ч одузимање возачке дозволе у врг менуј од две године.
Пре неколико дана, тако ђе на четири године затвора и одузимање дозволе годину дама, кажњен је в0зач који је тијањ возио х трегазио једну студенткињу жоја је касније подлегла повредама. И уместо да жртви укаже помоћ, шо фер ју је оставио на, плочнику ч побегао.
Свакодневно се наводе случајеви несавесне вожње, Зато ми се чин да овако благе казне не делују пози“ тивно ни на оне којима су намењене. :
Београд, 25. Х 1961,
Радоман ДИМИТРИЈЕ,
потпуковник ЈНА В. П. 9988
мг
Све то могло би се избећи једним тротљмсов“ би предвидео. "увођење. суре“ бене легмтимације- за. све затосљене грађање, Истина, свако има ЛА карту, али њоме се докозије идентитет. Сваки 30тослен грађанит има радњу књижицу, али она се палази, у предузећу. Међу“ тим, оваквом љегитимиујом доказивало би се искљу чаво да је лице запослено. Можда би свака установа требало да има своје ле: тимације које би се одузимале приликом натуштоње тредузећа или установе.
Београд, 30. октобра
Милан ТАДИЋ, службеник 4 Војводе Бране 4'
моје улице
Улица Пере Велимировића. Интересовало ме је ко. је био тај Пера Велими-' ровић, али нико није мо-' тао да ми да тачан одговор. Баба Љуба, коју сматрају најстаријом у улици, рече да је то био „голем“ човек. На крају дознадох
да је то име председника 4
владе у Србији још пре првог светског рата. Но, чешће име којим се моја улица звала је Мурџа мала. Изгледа дајепод овим именом најпознатија јер је оно најстарије. Размишљао сам одакле ово име7! Мислио сам да је Мурџа нешто црно (ни сам не знам одакле ми ова мисао), па како се улица налазиу близини фабрике око које
име улице, већ је написао, је увек гар и шљака, би-
Ово је снимак са свечане поделе диплома школским редакцијама „Кекеца“ у Скопју. Од
ПОДЕЛА ДИПЛОМА
30 редакција колико
их укупно има у главном граду Македоније дипломе је добило 10
ла је црна. једном објасни овако: „Мур џа је био Турчин, ага. тав овај крај био је Ве гов, па су га звали „МУР џина мала“. Када Је сковац. ослобођен од ТУРе ка, Мурџа је отишао, 8 ње гово име остало као « за ову улицу“.
Борислав НАУМОВИЋ
ученик основне школе
„Светозар Марковић
у Лесковцу
а ку В и“
Поделите ову сЛИ 16 делова једнаких о 1" ка и величина. Сам
зите да се у сваком рце У
налази по једно с четвороугаоника.
ОДГОВОР
из ЈУЧЕРАШЊЕГ БРОЈА