Борба
Чјетвртак, 11. јануар 1962.
аланина Дуална ___КОМЕНТАРЧЕТВРТКОМ _
Р о штампи
Неколико форума политичких и друштвено-политичких организација рас-
нијих друштвених снага и схватања. Ако се место и функција штампе гледа
раетрининњртааатаолевнитр ни
Суботица, јануара
Према последњем попису становништва сам град Суботица има 7.464 стана ма-
азговори | преко педесет нЕ
БОРБА |
грожених“ Суботичана, одговори су недвосмислено по казали да 60 одсто њих же ли квалитетан — двособни
прављало је о улози и згдацима штампе и осталих средстава информација. Што су ти разговори уследили последњих недеља и што ниједан од њих није
екао (без критичких примедби на садржај штам пе, разумљиво је и корисно из неколико разлога. Друштвене и политичке организације на основу повремених анализа указују на недостатке штампе и износе своје захтеве и потребе које и помоћу штампе треба да се реше. И разумљиво је да организације, чија друштвена функција и јесте да делују на свест људи, очекују у том погледу пуну подршку и помоћ штампе. Такође је разумљиво што су у тим разгово рима форуми повећали захтеве према штампи и изнели критичке примедбе на то како се, у ономе што се зову новине, одражавају на ша кретања и свакодневни живот. Ипак се не би могло рећи да су само проблеми и недостаци штампе били 'е лини повод тим разговорима и критичким примедбама. Наша штампа. каом свеукупна јавна делатност код нас, нашли су се пред новим задацима управо због степена развитка у коме се налазимо, У интензивном кретању радни човек поприма новеи проширече функције, трансформирајуЋи се од произвођача у управљача и, према томе, све више се испољава као комплетна личност. Радни човек није само биће које се брине једино о материјалној основи своје егзистенције него стварајући те материјалне основе истовре мено постаје фактор и личност која одлучује о својој егзистенцији. У таквим условима разумљиво је да се и пред штампом постављају нови и одређени задаци, 2 тиме се и проширује њена функција.
Развијањем функција рад нога човека и дејства њетове личности у изградњи доуштвених односа мења се много штошта ол функција лржаве --па и-политичких.обтатизртићи. Миоти послови који су некада били страп Форума и тела који су уптарљали у име оних који су их бирали постају предмет активности оних који гптромзволе и лобијају жапактер јавног деловања. Ттапавил је на фотуму јелне лоуштвено-политичке ор ганизације печено ла ефикасност бообе против бирократских појава и тенденција зависи од информисања гроизвођача о томе шта се и како ради. У разноврсним облиџима живота кроз које тече и тропес одуми+ рата ложаве штампа и остала спелства информације налазе се тпел вало круП ним залапима чије 1е ретиавање ол битнот змачаја за интензитет и ефикасност токова и тог ппопеса Значи да се у салпжини и значају 'поопеса изгтђаћивања и развијања дрттутвених од носа налазе не само тоенутни разлози за разтоворе о штампи и њеној улози него и перманентни захтеви за брижљивим испитира њем досадашњих искустава. да би се и преко садржеаја и преко начин» казивања усавошавала штампа као средство јавног леловања. У прилог мењању и раз вијању сопијалистичких лруштвених односа. Новине више нису само посредник између форума и маса, оне нису само тумач и агитатор мера које се прелузимај“ нето активни облик деловања у прилог ономе што је најпрогресирније У тим кретањима и по ппавилу, трибина најнапоел-
кроз ту призму, онда је разумљиво што је и досад би ло разговора о њој и разумљиво је што ће и убудуће бити захтева у том смислу.
По која реч критике упућена односу штампе према неким проблемима на подручју делатности у нашем културном, друштвеном и политичком животу свакако ће бити од користи у превазилажењу с навика да се у самој штампи, од другова који у њој раде, не говори ни много ни често. Чешћа је пракса да о новинама најчешће говоре они који их читају. Критике оних који раде у новинама претежно су унутрашњег карактера и углав ном пракса унутрашњег рада колектива који производе новине. Тај критички однос који карактерише рад у колективу врло ретко излази у јавност. Понекад и некоме изгледа, због тога што се листови између себе не критикују. да влада неки споразум о ненападању и неки мир у еснафу. Међутим, за саму ствар раз вијања штампе у смислу потреба о којима је реч взжно је да ипак у нашем друштву има снага и фактора који су способни да са аналитички и критички поставе и формулишу своје захтеве.
На састанку Извршног од бора Главног одбора Социјалистичког савеза Босне и Херцеговине изнет је податак да се у тој Републици дневно прода свега око 100.000 примерака дневних листова (на око три мили она становника.
Ако је тај податак изнет за Босну, не би се могло рећи да је то специфичност само те Републике. После поскупљења дневних листо ва запажа се опадање тиража неких листова. По неким подацима изгледа да је у току вишеструка диференцијација код читалаца који се опредељују између радија и телевизије на једној и дневних листова на другој страни, између дневне и периодичне штампе, и између више дневних листова за један Испитивање таквих померања коп читалаца важно је како за редакпије тако и за друштвене и политичке ороганизапије. Јер никоме није свеједно колико и шта чита натп човек који постаје мправљач, а тиме и фактор нашет свеукупног кретања. Несумњиво је да су неопходни напори да се лист својим садржајем укључи у сферу интересовања тог и таквог човека. Због тога ту анализе писања штампе врло значајне и корисне, Али ипак се треба упитати да ли је само садржина листова једини фактор У придобијању читалаца И шта је то што смо, по броју читалаца, још недовољно развијени, Како објаснити податак да тиражи дневних листова нису много већи од укупнот броја чланова Слвеза комуниста. Проблем бисмо упростили ако бисмо његове. узроке тражили У проценту неписменог становништва у неким неразвијеним крајевима Једини разлози нису ни у прилично несавременом начину продаје новина – Неопходно је проверити и однос активиста нашег пруштвеног живота и целокупмог кретања према штампи и читању уопште. Јер. потребе које настају из места и улоге штампе у нашем развитку не могу да се сведу само на садржај. иако је садржина воло значајан чи нилац у борби за читаоцг, борби чији исхол не зависи само од редакџија.
вм.
ње него што. има домаћин- | стан. Око 50 одсто изјаснистава. У целој комуни тај|ло.се за становање у приброј прелази 9.800 станова. | земљу, а исто толико и за Због тога се приликом до- становање у спратним згра ношења перспективног пла- дамал на чуло мишљење да је из- | Интересантан је и одгоградња 2.384 стана 3а вор на питање са колико пет · година
недовољна,“ новчаних средстава би сва-
Нови булевар У Суботици
ки грађанин могао да учествује месечно у куповини или изградњи стана. Од укупног броја анкетираних, 85 одсто је изјавило да има могућности да се претпла ти на стан или на зајам за изградњу стана. Око 40 одсто вољно је да сваког месеца одвоји од својих средстава до 20.000 динара за претплату на зајам, односно стан.
Коначни резултат анкете је био: градити, убудуће, за продају квалитетне двособне станове са 50—60 квадратних метара у зграда до — четири спрата.
што је истакнуто и на недавном пленуму Општинског одбора Социјалистичког савеза, где је указано на спорост изградње у про шлој години. Јер, према пла ну требало би да се сваке године завршава око 450 станова. Међутим, за лослед ње две године изграђено је само 355 станова, док се 208 завршавају.
Резултати једне анкете
Фонд за стамбену изградњу и Савет 'за стамбена питања Народног одбора општине спровели су једну ан кету међу грађанима да би на основу њихових жеља делимично, ускладили трошење средстава Фонда. Ма да је у анкети учествовало свега око 500 стамбено „у“
Да ли су солитери прерано „израсли“
Пошто су грађани у већини својих одговора изра-
_ КАКВЕ СТАНОВЕ ЖЕЛЕ СУБОТИЧАНИ
ПРОДАТИХ СТАНОВА У НОВИМ СОЛИТЕРИМА НА РАДИЈАЛНОМ ПУТУ _
зили спремност да штеде за стан, у неким колективима су основане стамбено-штедне задруге. Шест оваквих задруга је у прошлој години изградило 32 стана. Ефекат би био далеко већи да је Фонд био спреман да да зајмове за изградњу станова. -
Због чега је дошло до о-
вог, у неку руку, „ометања“ стамбене изградње7
Као главни „кривци“ помињу се солитери. Наиме,
због изградње висококвалитетних станова у њима, дошло је до „одлива“ средстава и прилично успорене стамбене изградње. Због то га се на недавно одржаном пленуму Општинског одбо„ра ССРН и чуло мишљење о томе да је изградњу ових „кула“, можда, требало одложити за последње две године" перспективог плана. Јер, на пример, трособни стан у солитеру стаје преко 7 милиона динара, двособни око 6 милиона, а једнособни преко 4Ф и по милиона ди нара. Истина, све те зграде доприносе много изгледу гра да, али у садашњим услови ма треба градити у већем
ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКЕ ОБВЕЗНИКЕ
Стопе пореза на лични приход грађана
· Данас настављамо са објашњавањем тетнике посла око подношења пореских пријава за. порез на лични приход грађана. 5
чистог
За' опорезивање лош и чист приход утврђен прихода подложног порезу |из прихода на који се плана лични приход грађана |ћа порез на доходак у из-
носу мањем од 700.000 или у износу већем од 700.000 динара. Ако је у укупном чистом приходу пореског обвезника садржан, поред — чистог
Законом су одређене две ска ле пореских стопа, зависно од тога да ли је у укупном чистом приходу поред прихода из радног односа и од ауторских права садржан
Ако годишња пореска основица
износи динара Обрачунава се
прихода само из радног односа или само од ауторских права или из оба та извора, још и чист приход утврђен из прихода на који се плаћа порез на доходак, па овај последњи не прелази 700.000 динара (од пољопривреде, од зграда, од добитака на лутријама и других на срећу и сл.), долази до примене следећих пореских стопа:
и плаћа на име пореза
преко до в – 250.000 5%/6 250.000 _ 500.000 12.500+10%/) на вишак преко 250.000 до. 500.000 500.000 _ 750.000 37.500-+15%/ на вишак преко 500.000 до _— 750.000 . 750.000.– 1,000.000 75.000+20%/ на вишак преко 750.000 до 1,000.000 1,000.000 = 1,250.000 125.000 + 25 на вишак преко 1,000.000 до 1,250.000 1,250.000 – 1,500.000 187.500+30% на вишак преко 1,250.000 до 1,500.000 | 1,500.000 _ 2,000.000 262.500+-235%/, на вишак преко 1,500.000 до 2,000.000 2,000.000 – 2,500.000 437.500 +40%/, на вишак преко 2,000.000 до 2,500.000 2,500.000 – 3,000.000 637.500+45% на вишак преко 2,500.000 до 3,000.000 3,000.000 – 4,000.000 862.500--55%/) на вишак преко 3,000.000 до 4,000.000 4,000.000 _ 5,000.000 1,412,500 + 659 на вишак преко 4,000.000 до 5,000.000 5,000.000 2,062.500+70/) на вишак преко 5,000.000 По овој скали на пореску 0- |јиз радног односа 600.000 дина а паре оОрЧУ Па доходак,
ра, од ауторских права 350.000 и чист приход од земљишта или од добитака на лутрија ма (по одбитку пореза на до ходак, приреза и др.) у износу. од 400.000 динара, односно укупно 1,350.000 динара. Поре ска основица у овом _ случају износи 650.000 _ динара (1,350.000. — 700.000). Порез на 500.000 износи 37.500, а на да љих 150.000 (по стопи од 159/0)
сновицу до 250.000 динара при мењује се стопа од 5бу, а на сваку даљу пореску основицу примењује се већа стопа али то само на део преко највећег износа – претходне на коју је порез већ обрачунат. На пример, на основицу од 350 хиљада динара примењују се следеће стопе: на динара 250.000 стопа — од Бој, што износи 12.500 дина-
ра, а на износ преко тога, 22.500 — или укупно 60.000 дакле на оних даљих 100.000 | динара. Е динара стопа од 107. _ што Ако је у укупном АЕН
износи 10.000 динара. Према | приходу садржан —
томе укупан порез износи |чистог прихода само из рад22.500 динара. ног односа или само од аЕво још једног примера. | уторских или из оба та изво
ра — још и чист приход у-
Порески обвезник је остварио тврђен из прихода на који
У 1961. години чист приход:
САСТАНАК СЕКРЕТАРИЈАТА УВЈЗИНОХ ОДБОРА ГЛАВНОГ ОДБОРА осе, МАКЕДОНИЈЕ Значајан напредак у општем и стручном образовању припадника напионалних мањина
Скопје, 10, јануара | сталост. да се културни ни
УУ Македонији је послед-
во целокупног становниш-
гажују око предстојећих из
кретаријата упућено је и бора у борачким организа“
писмо организацијама Соци
њих неколико година пости | тва Македоније подигне на гнут значајан напредак У| виши степен. Међутим, у општем и стручном образо- | процесу културног. стручвању и развијању култур- |ног и општег образовања но-уметничке самоделатно | трипадника | националних сти припадника шиптарске | мањина јављају се и извеи турске националне мањи |сни специфични проблеми. не — констатовано је на да | такође наслеђени из прошнашњој седници Секретари | пости. за чије је решавање јата Извршног одбора Глав | неопходно посебно ангажоног одбора ССРН Македони | вање одговарајућих фактоје, одржаној под председ-|оа нашег друштва, укључу ништвом Страхила Гигова,||ући и Социјалистички сапер СеАн лез Главног одбо- | зез. Секретађијат је оде
3. чио да неке од ових пробле
Стручно и опште образо- | ма изнесе на разматрање вање припадника национал | ча једној од наредних сед-
ма | них Мини па 567 к Ница — Извршног | одбора ји се у овој Републици чи- Главног одбора ССРН Мане са пиљем да се што пре “елоније.
ликвидира наслеђена зао- | Са данашње седнице Се-
залистичког савеза на подручју Републике да се ан
ијама. 5“ ) ПЕШИЋ
"0 МОНЕ ДА ДАЈЕ НРЕДИТЕ ЗА НУПОВИЊУ ИНДУСТРИЈСКЕ РОБЕ
Од 18. јануара потрошачке кредите за куповину индустријских производа могу гра ђанима давати трговинска предузећа на мало, трговинске, радње, продавнице индустријских предузећа, ска предузећа, занатскс-произвођачке задруге и набавнопродајне задруге.
То је јуче прописао Савезни државни секретаријат за послове финансија, наредбом о одређивању привредних ор
занат | да имају
|
танизација које могу давати потрошачке кредите.
'Потрошачке кредите ове привредне организације могу давати под условом да воде самостално књиговодство и стручни кадар оспособљен за рад на давању, евидентирању и враћању тих кредита.
Привредне организације мо гу давати потрошачке кредите само стално упосленим рад ницима и службеницима.
прелази 700.000 динара, у том случају долази до примене још и следеће скале пореских стопа: 5 |: во о нога бе м 6ОЕ5Е Веза 58 о „~ Реј = с а“ Сооа бгоост о абЕЕЕЕ ВАВЕВ О 58 и о ВВРЕВЕ 890 55] преко до. — 700.000 700.000 1,000.000 50/6 1,000.000 1,500.000 100 1,500.000 2,000.000 15%/о 2,000.000 2,500.000 200/» 2,500.000 3,000.000 2596 ! 3,000.000 4,000.000 359/6 4,000.000 5,000.000 45%% 5,000.000 6,000.000 5500 6,000.000 7,000.000 6596 7,000.000 709/о „На пример, чисти приход
пореског обвезника из радног односа износи 400.000 динара, а чист приход од добитка на спортској прогнози износи 2,000.000 динара (бруто добитак умањен за износ пореза и приреза који су обустављени при исплати). Укупан чист приход износи, дакле, 2,400.000 динара. У овом случају пореску основицу пореза на лични приход грађана чини само износ од 400.000 динара, али се на ту основицу ипак примењује стопа од 20% која одговара укупном чистом приходу од 2,400.000, тако да порез на лични приход грађана износи 80.000 динара. Према томе, у овом случају се чист приход остварен од добитка на спортској прогнози, на чији је бруто износ већ наплећен порез на доходак и општински прирез, не опорезује још и порезом на лични приход грађана, али он на изложени начин има утицаја на форми рање пореске основице и примену пореске стопе.
. (У сутрашњем броју: Пријављивање чистог прихода оствареног у. 1961. години по
(Танјуг) | основу ауторских права).
броју јефтиније станове уз „помоћ“ средстава самих грађана. Уосталом, кад је већ реч о солитерима, треба поменути да од 116 станова у њима, још није продат 51 стан.
Страна, 5. љиљци ава тна,
ПОВОДОМ ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКИХ БОГИЊА УУ ЕВРОПИ
ДА ЛИ ВАНЦИНИСАТИ ДЕЦУ | НОЈА НИСУ ПЕЛЦОВАНА
Мишљење академика професора др Косте пик Тодоровића
У нашој земљи нема опасности од појаве великих богиња које су се у послед-
Што више јефтинијих | њих пет-шест година, као
станова
Скоро сви дискутанти на
и ове, јављале у неким зем љама западне Европе. Е Међутим, из писама упуће
пленуму ССРН залагали су| их нашој редакцији, види
се за изградњу што већег броја јефтинијих станова, јер због њихове недовољне изградње — не само на подручју града, већ и целе ко
се да грађане интересује ко лико траје имунитет вакци не против великих богиња и да лије препоручљиво заштитити децу која ника-
муне — почела су да ничу да нису примила вакцину
дивља насеља на салашима. Председник Народног одбора Иван Вуковић је пре-
против великих богиња, Обратили смо'е за мишљење нашем познатом стру
дложио да се анкетом утвр | чњаку, академику проф. др ди ко станује у становима | Кости Тодоровићу.
за које општина отплаћује ануитете и да се такви ста-
— Велике богиње су стра шна ствар, најзаразнија 6о-
нови продају привредним |лест која подједнако напа-
организацијама или поједин цима, који ће их сами отплаћивати. Средства Фонда. би се на овај начин повећала и већа пажња би се могла посветити изградњи насеља.
— Једна анализа је показала да од укупног броја ста нова који се подижу и деле, само 10 одсто добијају радници. Зато би се ове године требало градити јефтиније станове намењене пр венствено њима — предложио је Марко Пољаковић, председник Општинског син дикалног већа.
Ове године неће се наставити изградња висококвали тетних станова, већ ће се градити јефтинији полумон тажни станови. Према пода цима инжењера Карла Денегрија, директора · Фонда за стамбену изградњу, сваки овакав стан који буде у овој години грађен у такозваном „синдикалном насе љу“, у близини фабрике „Партизан“, биће за око 800.000 динара јефтинији од станова у солитерима на Ра дијалном путу. И што је још важније — њихова изградња моћи ће да се заврши у овој години, док са со литерима то не би био случај. На овај, полуиндустриј ски начин, биће изграђено 130 станова.
Са већ започетим, укупан број изграђених станова У овој години изнеће око че-
тири стотине. С. СТАНОЈЕВИЋ
да људе свих раса и свих узраста. Њен вирус се неве роватно брзо преноси, а људи су према тој опакој болести веома осетљиви, Тим речима је проф. Тодоровић окарактерисао велике богиње, које су нашим људима готово непознате јер су већ три деценије про
Др Коста Тодоровић а И —штје
РАД ОДБОРА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ УОЧИ ЗАСЕДАЊА
РАЗВОЈ ВИШЕГ И ВисОнОГ ШКОЛСТВА У ПРВОМ ПЛАНУ
РАЗМАТРАНА РАСПОДЕЛА СРЕДСТАВА Из ФОНДОВА ЗА КУЛТУРУ, НАУКУ И школство
Сарајево, 10. јануара
Поред неколико скупштин ских одбора, који претресају друштвени план и буџет Босне и Херцеговине за идућу годину, већ два дана заседа и: Одбор за просвету, науку и културу. Данас је вођена дискусија о расподели средстава четири републичка фонда из _ области културе, науке и школства.
Предлог расподеле — средстава Фонда за унапређење издавачке делатности и Фонда за унапређење културних делатности није изазвао веће интересовање У дискусији народних – посланика. Вредно би било истаћи једино то да су средства 0ових фондова осетно повећана (заједно износе нешто преко 220 милиона динара) и да ће се у наредном периоду У извесној мери разматрати политика расподеле тих средстава.
Кад се погледају утрошена _ средства републичког Фонда за научни рад у 1961. години од 767 милиона, доби ја се утисак да се прилично доста улаже у те сврхе. Међутим, и летимично рашчлањавање те суме показује да се још увек веома споро на предује, да се заостаје за потребама па и могућностима. Изразито је мало учешће при вредних организација у финансирању научног и истраживачког рада, што говори да се проблем _ интеграције науке и привреде у Босни и Херцеговини још увек поставља у врло оштрој форми.
Највећу пажњу посланика скренуо је предлог. смерница за расподелу с средстава Републичког друштвеног фон да за школство. Није новина само у томе што се ове године средства повећавају за близу 800 милиона (рачунају ћи и дотације Савезног фонда) у односу на прошлу тодину, него што се много шта мења у политици финансира ња.
У оквиру основне делатности школа, за коју се предви ђа сума од 8 милијарде динара у смерницама за распо делу стоји да даљи развој универзитета, виших и висо ких школа у Босни и Херце говини мора доћи у _ први план — за што се обезбеђује 2,8 милијарди динара. Сем тога, републички фонд за школство на себе преузима исплату специјалних – дода-
така учитељима који раде у тежим условима.
У инвестицијама које овај фонд финансира у износу од 900 милиона динара, приори тет се даје развоју школске мреже у неразвијеним подручјима. Зато за развој стручних школа и Центра за стручно образовање омла дине и за изградњу и опрему наставничких школа и ученичких домова, више него до сада, инсистираће се на већем учешћу срезова и комуна у изградњи школских објеката које помажу _републички Фонд за школство.
М. БЕГИЋ |
шле откако су велике 60гиње у нашој земљи ликви диране. У прошлом веку епидемије великих богиња беснеле су по Европи. Владао је прави помор. Смртност од ове болести је огром на. Обично умире 30 до 40 одсто оболелих лица, а понекад и више. У Индији, на пример, само за време једне епидемије од пре неколико година умрло је од великих богиња. 170.000 лица.
На питање колико траје имунитет код лица која су примила вакцину, проф. То доровић је нагласио да су заувек имуна само она лица која су преболела велике богиње. Међутим, зашти та вакцином је привремена, заправо вакцина не даје пот пуни имунитет, те је стога. потребно да се четири до пет година после првог вак цинисања приступи поновној вакцинацији.
Проф. Тодоровић подсећа да је у нашој земљи обавезна вакцинација протиз великих (богиња све деце до три године, затим при по ласку у школу, а и свих лица кад полазе у војску.
Има деце која, било због нехата родитеља било из неких других разлога, нису уопште примила вакцину. Шта, на пример, радити са дететом од осам година које вакцином није заштићено. Да ли оно сме сада примити вакцинуг
Мишљења неких недовољ но упућених лекара су различита, Једни су за вакцинацију и такве деце, док се други томе противе. Јер наводно вакцина може штетно да делује на мозак.
Проф. Тодоровић је одговорио и на то питање.
— Тачно је да може бити последица. Запажена је, на пример, појава енцефалита. Међутим, до таквих последица може доћи само ако је вакцина нестручно дата, то јест ако је дата већа количина. “
Проф. Тодоровић нарочито наглашава да се такве евентуалности могу избећи ако се вакцина са малим бројем вируса да на једном месту, са једним јединим за резом на кожи. Понављамо: мали премаз вакцине на једном месту, на једном једином зарезу.
Тако треба поступити, каже проф. Тодоровић, не само код деце већ и код одраслих лица која вакцину нису примила.
— Да ли је потребно да се сада вакцинишу лица ко ја ниједном нису примила вакцину2
— То је свакако потребно, иако нема никаквог разлога за панику због појаве великих богиња у Европи. У нашој земљи се спроводи обавезна вакцинацијаминај већи број људи је заштићен. Уколико би се у нашој земљи десио неки случај обољења, тек тада би се одредило ко и када би морао да се поново вакцинише. Иначе, према садашњем ста њу нема потребе за вакцинацијом лица која су већ редовно примала вакцину.
Р. ЛАЗАРЕВИЋ
Крашке ђесши |
КУРШУМЛИЈСКА КОМУНА ИЗДАЈЕ ЛИСТ, — Општински одбор ССРН Куршумлија издао је први број ли-
ста „Наша комуна“.
Лист има сталне рубрике
из области
пољопривреде. медицине. ветерине итд. а излазиће један-
пут месечно. (А. П.)
ШИБЕНИК ОСНИВА ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИ-
КА КУЛТУРЕ. — Савет за културу среза да оснује Завод за заштиту споменика култу-
је одлук; ре. (Ј. 3.
Шибеник донео
СЕМИНАР ЗА ОСПОСОБЉАВАЊЕ ДРУШТВЕНИХ РА-
ДНИКА У КУТИНИ. — У Кутини
ускоро почиње рад семи-
нар за усавршавање синдикалних руководилаца и органа друштвеног управљања. Семинар ће трајати три о Ћ
СКУПШТИНА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ФЕРИЈАЛНОГ
САВЕЗА ТРСТЕНИКА.
скупштина феријалаца на којој је изабрана нова управа.
— У Трстенику је одржана годишња
За
председника је изабран Радисав Танацковић. (Љ, К) ДВЕ ХИЉАДЕ ОМЛАДИНАЦА НА ЛОКАЛНИМ АКЦИЈАМА КЊАЖЕВАЧКЕ комуне. — На прошлогодиш-
њим радним акцијама вало је две хиљаде
Народне омладине Књажевца учество младића и девојака. (4. Н)
СЕМИНАР ЗА политичко ОБРАЗОВАЊЕ У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ. — У Петровцу на Млави почео је рад шестомесечни семинар за друштвено-политичке раднике. Семинар похађа 83 слушаоца. (В. С.)
У ДРНИШУ ОСНОВАН УРЕД ЗА КАТАСТАР. — У Дрнишу је почео да ради Ошштински уред за катастар који се издвојио из Среског катастарског уреда у Шибенику. (Ј. 3)
У ТОПОЛИ СЕ ЕЛЕКТРИФИЦИРАЈУ СЕЛА. — Електрификација села У општини танак ди се крају. Завршавају се последње трафо-станице у селима Доњој Трнави и Светлићу. Средства за електрификациаи ње а прилозима мештана и добровољм. Извесну помо о 1 Шумадија“ из Младеновца. Му де зрмкузаре оне
" НОВИ РЕЗЕРВОАР ЗА ВОДУ У КАКЊУ. — У Какњу је завршена изградња новог резервоара за воду. Средства за изградњу резервоара дао је рудник Какањ. Резервоар ће знатно ублажити несташицу воде у овом граду.
(Аг п) МАЛО ЖЕНА У САВЕТИМА ЗА СОЦИЈАЛ Аштиту МОСТАРСКСГ СРЕЗА. — У 17 О ст тона за социјалну заштиту, На подручју среза Мостара, налази се 128 чланова, од чега само 26 жена. (А, П.)