Борба
1 |
БОРБ А | | Недеља, 1, октобар у
ОДБОРА ПРОСВЕТНО-КУЛТУРНОГ ВЕЋА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ ЗА ПРИ- ТУРНИР ОСЛОБ ТРИБИНА __ прЕМУ САВЕЗНОГ ДОКУМЕНТА О ОБРАЗОВАЊУ И РЕДАКЦИЈЕ „БОРБЕ“ БЕОГРАДА
САВРЕМЕНО ОБРАЗОВАЊЕ И РАЗВОЈ НАШЕГ ДРУШТВА пио тати му
ко КОМЕ А | РИЂ Е, 5 У ВЕК лака Ивков победио га Шеолство ПРИВРЕДИ
НАМ ПРИВРЕДА ШКОЛСТВУ
дему. — Бронштајн задивио публику изванре У Техничкој школи за ом-
ладину образовни процес тра
бр 8. у
—
итром против Корчноја
Корчној покушавао да,
Петнаесто коло донело је чи продор белих фигура ЈУ
знатних измена на врху табе-. ле, а протекло је у знаку успеха југословенских велемајстора Глигорића и Ивкова, Обојица су новим победама Учврстили свој положај у групи најбољих. Глигорић је избио на прво место, али то је само привремено с обзиром да Спаски није довршио две пар тије. Најлепшу партију кола дао је Бронштајн коме је пуаплауди- хрноолидујв положај, љи да дође до протиј Корчној је предузео Е на даминој страни и“џ
два небрањена пешака,“
време је Вронштајн у мио одлучујући напад. рокадни положај прнога,
уметнички начин он 3» Какав је однос привреде ч школства, односно како плео матну мрежу, Поа п
се треодолева раскорак између потреба које пчма при- увидео да може само
мено да одбрани
жртвом ко
вреда. “ кадрова које даје школа, шта је најсврсисход- је од 1,5 до 4 године. Настава За | : блика пет минута ; Ни | поје у Ранији ата у какве су обавезе привреде у <е изводи У савремево о 4 вв а РИМА нбоРи слан спроведеног ситор, ~ ад Је обусиа и ; љеним лабораторијама. каби- 5 у - 1 а ; ОН ане инкни Ка том погледу — била је тема теточасовног разговора у г ~ ~ 5 Ц НИ петнаботог. кола; ; ; тону нетима, практикумима и ради У А ) А РУЛВЕИК појавни Крагујевцу групе посланика Просветно-културног већа Е У ЛЕСНИ Ц И РАЗ 1 ово РА У КРА ГУЈ ЕВ У Минић — Глигорић ол (Грин- УУпоР алата пиле
фелдова индијска одбрана, 32),
оницама, као и погонима у фа Зујдема — Ивков 0:11 (сицили-
брикама Завода. лијанке, Мако, је зад
Савезнћ скупштине и Скупштине Србије и представника | ; У Д ут рбиј УЧЕСНИЦИ РАЗГОВОРА: ник Скупштине среза Кра- вић, управник Школског вачки пар, Матановић |
Савезног секретаријата за просвету и култ са. тред- < . ; ђу, Парма — Ларсен Ра Р уДУ ИЗТИРИ ђе- У току образовног процеса | др Војислав Ђурић, Драги: гујевац, инж. Првослав Ра центра ЗЦ3. Миодраг Павло ПИК Анта др, сабо-- Спео у тешкоће збор “+ ставницима Завода „Црвена застава“, У разговору, 80 у Омладинској школи могу се ца Главонић, Зора Обрадо- ковић, генерални директор вић, директор Индустриј- Рико сам (Пирцова одбрана, пешака на це. У петом =" . јео , пол у оквиру „Трибине“, учествовали су и представници достићи следећи степени Од | вић, посланици Просветно- Завода „Црвена застава“. ске школе, Бранислав Чу“. | 30) лош а Трифуновић игре ла танивић Је успед Среске и Општинске скутитине Крагујевца, као и тред- којих је сваки заокружена културног већа Савезне ску Обрен Стојановић, председ кић, начелник Одељења за реми (словенска одбрана, 37, а плочи С Материја
ставмиш“ других замнтересованих тредузећа. целина: специјализовани рад- | пштине, Ранко Бранковић, ник и инж. Здравко Стоја- психологију и социологију Ћирић — Јаношевић прекину“ толико редуциран ла
то (сицилијанка), Бронштаји —
у У разговору који није могао нити се очекивало да да ник са три семестра образова посланик Привредног већа новић, потпредседник Оп- рада 3Ц3, инж. Витомир А- А – није могао да избегне 77 ј ња, самостални специјализова Корчној 1:0 (гринфелдова иН- ју е. и) нека одређенија решења, чуло се много корисни суге- „~ ја Савезне скупштине, инж. штинске скупштине Крагу- танацковић, директор секто | | дијска одбрана, 42), Матановић Па У ни УЗ ИЕНИНИИИ стија (истина и неразумевања за оно што није директно ни радник са пет. семестара 95 Милутин Вучић. посланик јевац, Мирољуб Милојевић, ра енергетике и одржавања — Матуловић реми (сицилијан ба" а п Га д 3 бразовања. стручни радник са Привредног већа Скупшти- начелник Одељења за при- ЗЦЗ. инж. Александар Куз ка, 40), Спаски — Милић пре- артије па ветлно за привредну организацију), много позитивних 5 Е ; у ; прекида Спаски је и “до | И ; шест семестара образовања и | не Србије, Оливера Петко- вреду Скупштине Среза. ма ћ ћ кинуто (сицилујанка). тив Милића ТРУП | искустава и запажених резултата у образовању кадрова техничар са осам семестара | вић, Бошко Живановић, Жи Бранко Васић, шеф Одсека ла ну ве ен и Стање после петнаестог #0- рукама. ал; па х у Школском центру „Црвене заставе“, образовања. вота Марковић, посланици а друштвене службе Скуп 107 директора предузећа „21 | | ла: Глигорић 10,5, Спаски т националап пружао = ер. . » а ; | _ Из овог интересантног разговора, којим је руководио _ Системом образовања одра- | Просветно-културнор већа штине Среза, Марија Ста- октобар“. Миодраг Милић, | Ој ивкоЕ ак не упорну одбрану. Заим лица др Војислав Ђурић, председник Одбора Просветно-кул- слих бави се школа за упо- | Скупштине Србије, Ђорђе 'менковић, референт за про директор општег сектора | |штајн и Ларсен по 6, Јаноше- СУ изведе о ОУН „С Паскар пад
вић и Ћирић по 7 (1), Парма и Минић по 7, Сабо 65, ДР Трифуновић 6, Флеш 5,5, Зуј дема 4,5, Милић 4 (1), Матуло-
свету Скупштине Среза. Мирослав Мијајловић, начелник Одељења за друш-
слене која оспособљава: специјализоване и самосталне специјализоване раднике, стру
турпог већа Савезне скупштине за тритпрему савезног документа о образовању, данас објављујемо изводе из | речи неколико учесника:
Костић, посланик Привредног већа Скупштине Србије. Родољуб Јеумовић, по-
претњом мата, али је црви са
предузећа „Филип Кљајић“ довно· успевао да осујету ћ
и Ђорђе Тршић, шеф ка-
тивничке планове. Ипах дровског одсека предузећа
Спаски ушао у завршницу
чне раднике и самостално моћник савезног секретара твене службе Општинске ћа4 ЂУРИЋ: Ви сте обавештени безбедимо 9.654 нова радника. стручне раднике. Школовање за просвету и културу. Ка- скупштине, Бранко Ђорђе- „Филип Кљајић“, Мрза ебеЈЕ Ивкова у сусре = Рн па У наставку м преко „Борбе“, преко заједни Висококвалификовани ради"- је подељено на три степена; рел Кос, државни саветник вић, помоћник генералног _ Из редакције „Борбе“: Ду | |тУ са Холанђанином Зујдемом ИСО Бона је то пре чке трибине Одбора Просвет- ци сада учествују у укупном први степен траје 6,5 месеци у Савезном секретаријату директора Завода „Црвена ~ | представља најкраћу партију так, јер су на' ле | но-културног већа Савезне броју запослених са свега 6 (едан семестар) и оспособља | за просвету и културу. Вељ застава“ за опште и кадров Шан Каран, уредник у кул- | | на овом турниру и за лепу ми бојни ловци. разно. | скупштине за припрему доку одсто, док је по плану пред ва специјализоване раднике, ко Марковић, потпредсед- ске послове, Јован Тунте- турној рубрици. нијатуру пожњео Ма но Неуобичајену стратегију у | мента о образовању и редак- виђено да буду заступљени са други степен траје 18 месеци. ; - пара Ноа ит иењена је Еа УВИЈНО је Ћирић против суг
| .
колеге у титул шенића. Акције су саму ном одвијале у средишту
је прни доста рано дошао ослобађајућег потеза дб, ка. сније је Јаношевић дао пе.
и оспособљава стручне радни ке, трећи степен траје 24 ме сеца и оспособљава самостал не стручне ћаднике. Прелаз
ријанта Смислова са наставком црнога Лцб5. Довољан је био један непрецизан потез Холан ђанина па да Ивков крене пешацима у јуриш на бели ро-
20 одсто, а број запослених не квалификованих радника кре фће се до 27 одсто уместо 6 од сто по плану. Сличне тенден
ције „Борбе“ б низу саветова-
ња која су одржана у разним
привредним организацијама. Закон о школству. као И
шта скупо, јер колико год дамо сто пута више сутра доби јамо.
ПАВЛОВИЋ: Већ неколико
свако предузеће за себе. Шта ћемо са малим предузећима која нису гиганти.
условима данашње технологије.. Заинтересовани смо да нам
многи други наши документи, не може да прати у стопу наш развитак. Зато се осетила по треба за једним новим доку ментом о образовању. Да би се направио тај нови докуменат који одражава стварно актуелне потребе и да на неки начин антиципира оно што ће настати, неопходно је да
ције испољавају се и у струк тури запослених службеника.
Поред овог квантитативног аспекта, нова индустрија. услови аутоматизације и све по тпунија подела рада истичу у први план и адекватност професионалног и образовног профила кадрова што треба да реши систем образовања.
из степена у степен образова ња условљен је производном праксом у радној организаци ји.
ТУНТЕВИЋ: Интересантно је како ми кроз Школски цен тар прихватамо новопримљене раднике пл раднице. Има већ две године да ми у Заводима „Црвене заставе“ не
Не говорим о томе какво је стање сада, него како треба зацртати стање у Закону, говорим,о томе коме развитку треба да тежимо и какве темеље да поставимо.
Када су у питању ваше шко ле, овај Центар, то је одлична ствар. Не само у овом тренут ку, него за дуги период ће тај
школе дају стварно образова не младе људе, да се специја лизују по систему степеновања школа и да вршимо селе кцију. Ако је неко обдарен
. нека заврши школу и иде на.
факултет, а не зато што је ра дник да иде на факултет, ту сентименталности нема. Значи, да школујемо некога зато што је обдарен и зато што
година се дискутује о профилу кадрова. Привреда каже да кадрови које добија не од гтоварају, а просвета да јој привреда не говори какав јој је профил кадрова потребан. Мислим да би се то могло раз решити што би постојеће про светне установе давале опште и општестручно образовање,
кадни положај. У деветом потезу он је вукао х5, у дванаестом гт5. Зујдема се потпуно збунио, није успео да изнађе задовољавајућу одбрану и доспео је у матну мрежу. Нови интернационални мајстор Минић по испуњењу норме за титулу као првог по реду противника добио је велемајстора Глигорића. Пошто је пребринуо бриту око титуле,
шака на том пољу да би са. нео противничког ном крилу. При прекиду ношевићев положај је ш ки бољи због слободног пеш али се у топовској зав
ци ипак очекује реми, "љ _ Данас пре подне наставља ју се прекинуте партије ду завршетка турнира остало | да се одиграју још свега дед
је Млади квалификовани радни упућујемо ниједног радника Центар решавати ваш проб- Данас поподне у шеснаве
се испита пре свега какав : ~ 1 треба а то врати штву а привредне финално. Минић се одлучио да ме игра однос привреде и школства, ци са својом прилично уни- на радно место док не прође лем. Али, да ли може или не о тостртто. Р ХрУ У пе аи ин иеиљаке Е више уздржаво већ у свом с- том, претпоследњем колу ми миљеном комбинаторном сти- Реду СУ сусрети: др Трифу.
кроз наш Центар. Сви претхо дно заврше курс од 24 до 48
може да буде постављено пи тање једне стварне, конкрет
тј. какве захтеве има привре да за кадровима.
верзалном стручном спремом
показују јак отпор према про новић Спаски, | Глиторић —
Ћирић, Ивков — Минић, ер
ЈЕУМОВИЋ: Ситуација У лу. Због тога је он и ушао У
ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ
производњи, У материјалној Е двосечну Бронштајнову вари-
55 бази друштва, битно се мења ЗАБАВНИХ МЕЛОДИЈА |јанту гринфелдове индијске од чНОЈ — Матановић, (Сабо ~
нау= „ОПАТИЈЕ 64" бране. Одабрао је наставак У Бронштајн, Бенке —
уношењем небо техници БАЈ коме бели жртвује квалитет. Јаношевић — Флеш, Ларс ке итд. То доводи до страхо ВЕ ПРВЕ НАГРА | Бронштајн је ово с успехом < Зујдема и Матуловић витих трансформација данас - А играо _ против _ Болеславског Парма. 5 , у образовању. Опште образо 1950. г. као и против Ботви- “ вање није само учење матер- ника 1951. г. Мишљења теоре- Ивков и Парма повукли су
у наставку само нежолику потеза јер је реми био жвише јасан. Изванредном тех ником је Корчној реализовао
ЗЛДЕНЋУ РУЊИЋУ
Опатија, 10. октобра
тичара У погледу ове варијан те су подељена, У сваком слу чају, она синоћ није положи-
њег језика, историје, матема тике, географије итд., него та знања треба да буду фунди-
Прву наг „на а _ | ла испит. Глигорић је без му- ! рана са богатом техничком пита осом. себи на Седмом о- | ке сузбио покушај напада и у- своје преимућство оде једно културом. То је опште обра- а а естивалу забавне | брзо је узео иницијативу у пешака против Сабоа. Совјет музике освојила је, и по од- | своје руке. Велемајстоо је вра
зовање савременог човека. ски велемајстор 308 | Најразвијеније нације сада Р а 10
луци стручног жирија Југо- У вео У изнлудицу. Спаси је
тио квалитет. да би добио пе-
ка, а пред нови прекид кре нуо је на освајање и друп пешака. Положај Бенкеа по
| ] | словенске радио-телевизије и | шака и својим тешким фиту- иу
| : и
| 1 с а Ма У према гласовима слушалаца |рама продро је у бели лотор. Наставку са Бенкосч ИН
ЛЕ пањ разовања буде у дворани „Кварнера" и југо | Позиција белога није могла преимућство од једног леша»
зан и свеобухватан за целу нацију. Ми смо то завели за основне школе и то је у скла
више да се брани и Минић се одлучио за предају. Сабо и Бенке водили су бор
словенских радио-станица, композиција сплитског компо
| зитора Зденка Руњић - < з: о _ стао је неодржив и он | ду са нашим могућностима, а тражи ме у предерађу“ за ко | оу сеје аи У а Расти бити У стању да дур би | наш нови Устав, то сте уочи- ју је текст написао Драгутин | гао предност. После чиза из- пружа одбрану. ли, отвара могућност да иде Бритвић. Песму су интерпре| мена настала је једнака за- : : | мо и даље од осмогодишњег тирали Ђорђе Марјановић и|вршница и склопљен је реми. Изабрана је олимпијска | обавезног. школовања. Ладо Лесковар. Награде изно| Сусрет између Флеша и др екипа | __У таквој ситуацији постав- се по 150.000 динара. а пиву У шаховском. дому ВАМИН 1 1 е с И и, ћ С 7 ћ ћ ља се питање и физиономије Друга награда стручног жи интернационалац није ни по- јуче је одржан састанак Изо
школа, школског система, профила кадрова и начина како ће друштво акумулира ти средства да финансира ту гломазну организацију коју називамо · образовно-васпитним системом. у Буџети несумњиво постају релативно све тањи, а наше потребе, поготову ако идемо на то да средњи ступањ буде обавезан за читаву нацију, по стају све веће и зато се поставља питање како наћи довољно средстава да се обезбе ди квалитет школовања. Пре неки дан била је диску сија у неколико скупштин-
рија од 120.000 динара припала је „Нежној песми“ Алфон са Вучера, на текст Бранислава Купусинца. Певали су Иво Робић и Вице Вуков.
Другу награду публике од 120.000 динара добио је Алфонс Вучер. за композицију „Стани“, коју су интерпретирали Тереза Кесовија и Габи Новак. |
Трећа награда жирија припала је композицији Алфија Кабиља „Нек прође све“, ко ју су певали Сенка Велетан лић и квартет Предрага Ивановића. Награда износи 100 хиљада динара. Публика је трећу награду доделила „Не
шног одбора Шаховског савеја Југославије. Најактуелније 6' ло је питање избора олимпијске екипе која ће идућег ме сеца наступити у Тел АВИЗУ (Израел). Екипа је оввко стављена: Глигорић, Ивков, Матановић и Парма, а рез“ ве Дамјановић и Матуловић За резерве је постојало Ј98 неколико играча који су доле зили у обзир. Коначна одлука донета је тек после свестран“ дискусије и испитивања резуг“ тата за последњих годину 57 на, односно највишег домет до најнижег пласмана аспир» ната на разним. значајнијих такмичењима.
Секунданти ће бити велемај! стор лр "Трифуновићи.
кушавао да нападне чврст положај црнога, а ни наш веле мајстор није желео да уће У ризичне заплете, У изједначеној завршници партнери су попелили поен.
Веома оригинално је Ларсен као црни третирао једну варијанту сицилијанке у сусрету са Пармом. Настала је бурна игра са заплетима чији је исход било тешко прорачунати. У тренутку кад се чинило да наш велемајстор стоји боље Ларсен је дао фигуру за два пешака. После тога Парма није најпрецизније играо и на концу је морао противнику да дозволи да понављањем потеза држи реми,
У блиставом стилу добио је
=== ара ла 2
=>
Поглед на део нове фабрике аутомобила Завода „Црвена забава“
Наше су школе у послерат- стијим парцијализованим поном периоду непрекидно ре- словима које доносе било ау формисане, реформа је један томатизоване машине, било мо отворен процес код нас. не- дерна подела рада. С друге прекидно у току. али раско- стране, многима недостаје спе рак између потреба које има цијалистичка стручна спрема. привреда и кадрова које даје Код младих инжењера није школа никако није заустав- ништа мањи отпор према пар љен. цијализацији њихових посло-
Овде хоћемо да чујемо како ва. ви „производите“ кадрове, да · Предуслов за благовремено чујемо како сте задоволичи са обезбеђење, односно образова кадровима које добијате из ње потребних кадрова у нашкола другог ступња, са фа- редном периоду, лежи првенкултета, какав приговор има- ствено у проширењу капаците, да ли су то кадрови који тета нашег Школског центра, одговарају потребама привре- јачању Центра потребним ка де, модерним технолошким дровима и стварању прдграма процесима... Како мислите за све врсте занимања које да се може решити тај проб- се траже по перспективном лем односа привреде и школ- плану, доквалификацији и ства, да се школе нормално преквалификацији постојећег развијају, да се школују ка- кадра, а исто тако и обуци но дрови који су потребни прив- вих неквалификованих радни реди, који одговарају њеним ка, захтевима и шта све привре- У седмогодишњем периоду да мора предузети за такозва преко Школског центра моћи но стварање финалних квали ћемо да обезбедимо око 75 од фикација, које никада нису сто нових стручних кадрова, финалне, јер један специјали нарочито оних које тешко мо ста у 1964. години јесте специ жемо да добијемо из спољних јалиста, а ако би на томе 0- извора. · стао, 1974. године био би не- Предвиђено је да се тросте специјалиста с обзиром да се пеним системом студирања на
дана, где се обуче за рад на радном месту. Практична обу ка траје дневно пет сати, а те оретска настава 3 до 4 сата. Сваки радник после 30 дана пробног рада обавезан је да приступи даљем школовању које траје 3 месеца, после чега постаје полуквалификован радник. Тај полуквалификовани радник, када у нашој привредној организацији про веде 18 месеци, има право да иде на један други семинар који траје 6 до 8 месеци и да постане квалификован рад ник. На овај начин ми смо од 1953. године до данас оспосо били преко 5.200 радника. На равно, сви они нису остали код нас.
ЂУРИЋ: У Школи за запослене, ако сам добро разумео, уче се неки теоријски предмети, настава историје, језика, математике, физике, хемије итд. Ту је и рад на оспо собљавању економиста, разних стручњака итд. Да ли је било иницијатива са ваше
ким комбинацијама са редовним школама које постоје у
| траду. науки стално спепијализује,у одељењу Машинског факулте ТУНТЕВИЋ: Те сарадње ни пракси и производњи. та у Крагујевцу, оспособљава је било.
РАКОВИЋ: Ми сарађујемо са њима на други начин, када те школе праве своје програме. Али, ми их нисмо оптеретили са. неким конкретним задацима, прво зато што „су и саме оптерећене и друго што ми идемо на тачно специ јализоване курсеве за наше потребе, тако да нам је то и корисније и јефтиније.
ЂУРИЋ: То је сигурно уко лико се тиче стручног знања које се односи на производњу аутомобила, али друго је када се ради о општеобразов ним предметима. Да ли је бо ље да редовне школе, које су задужене за то, дају ошште образовање, које имају кадрове за то, простор итд., него
Посебно нас интересује, о- 38 рад у нашем Институту сим вашег Центра за образо- специјализован виши техничвање. који апсорбује омлади- КИМ кадар за конструисање и ну после завршене осмогоди- истраживање у области аутоштње школе, шта уопште би- мобилске индустрије. ва са људима који се запосле _ Што се тиче методологије У „Црвеној застави“, како од ормулисања и специфицира расли који немају никакве ња потребних кадрова, за мно квалификације, неквалифико та радна места у фабрици се вани радници стичу неку ква зна да ту не одговара неки лификацију; то је такозвани класични професионални пропроблем образовања одра- фил и да је потребно „нешто слих који треба да нађе одре друго“. Утврдити шта је. то ђено местом у нашем систе друго често представља у пу му образовања, као и паље ној мери креативан, а не само школовање квалификованих описивачки посао. Од служ и полуквалификованих рад- би студије рада и инструкта ника. же много се у овом смислу
ЧУКИЋ: Према перспектив очекује. Међутим, због кадро ном плану кадрова за период вских и других проблема ту 1964—1970, потребно је да 0о- смо тек на почетку.
стране да се то оствари у не.
несарадње између оваквих шкКла или нешто реформиса них школа са новим задацима, ја ли је ово решење једино или можемо наћи неко целискходније.
РАКОВИЋ: Не сматрам да свак! привредна организација треба да има овакав или сли чан центар за школовање ка дроја, него она која то може и ига економско оправдање за,
КУЗМАНОВИЋ: Ниво општебразовних знања које да ју пдедине школе, по мом ми шљеу, веома је различит и“ ту треба тражити разлог зашто се општи предмети поново лушају и у оквиру шко лова унутар фабрике, Мислим а је то један од главних Разлога и да уједначавању кртерија и нивоа поједи них кола треба посветити посебну пажњу. Имам утисак да кадасе то постигне да ће тада биИџ апсолутно сувишно предвање општих предмета У јабричким школама Чињениц је да смо имали и таквих фка који нису знали најосновнје рачунске радње и није био јасно како је та кав ђак Ђгао да добије из математик) прелазну оцену и да завршијусмотодишњу шко лу. 1
РАКОВИ'; Што се тиче са радње приврде и школе, ми очекујемо д' школство схва ти привредуали осећамо да оно није бап много пришло привреди. Даји смо ми пришли школству и то је ствар за дискусију, чи стицајем околности МИ Сб почели да идемо на то д'дошколујемо људе онако кађ је нама то потребно. Ми тођадимо из ну жде, јер намафу потребни људи који неће Уадзити у про изводњу неприпруљени, па кроз производњуца се уче, јер то много кошу поготову у савременој проћводњи, у
ских одбора о тезама како тре ба да изгледа финансирање у будућем систему образовања. Мислим да то још није било савршено, то је било у рудиментарној форми. И појавила су се скоро јединствена становишта. Већина дискутаната пледирала је да се нађу чвршћи инструменти, да се фи нансирање школа обезбеди са одговарајућим процентом из привреде како би се осигурали стабилни и стални извори средстава. То је провејавало кроз дискусију и то је била основна замерка нашем пред-
логу. Ви сте решили проблем У заводима „Црвена застава“
врло лепо, на европском нивоу, и зато ми користимо ваша искуства. Али шта да ра димо са малим, атомизираним организацијама, каква је тртовина на пример. Значи, да средства треба ујединити. У низу грана слична је ситуација.. |
Ми се налазимо пред поку шајима да направимо радикалне промене у систему обра зовања. Живот ће морати из весне неспоразуме да отклони, почев од то гашта је општа образованост друштва, ка ко се припремају кадрови за одређене делатности. У целој тој дискусији мислим да без смишљене подршке свих фак тора, нарочито оних који не посредно утичу на читаву за једницу, не можемо се крета ти у сигурним водама. _
РАКОВИЋ: У организовању процеса производње нама недостаје профил кадрова ко ји је потребан привреди. То нам засад не дају ни факул тети ни средње школе. Ми смо разговарали са друговима на Крагујевачком факултету и рекли смо: нама треба брганизатор производње, треба нам конструктор. И та два смера су довољна за овај факултет. Ту ми тражимо контакт са школом, ту ми тражи мо договор о профилу и спремни смо да за то дамо средства. Ту за нас није ни
жној песми“ Алфонса Вучера. . За најбољи текст додењена је награда града Опатије од 50.000 динара Ђоку Георгијеву за „Детство".
Мада је читава исламска, уметност за дуго била јединствена (повезана пре свега арапским језиком заједничким језиком корана, и захтевима Мухамедовог учења), током свог развоја, са распадом исламског царства, јавиле су се и бројне локалне варијанте. Сачувавши основне исламске карактеристике, египат ска исламска уметност формирала се делом на старим традицијама а делом на утицајима једног стила доста уопштено познатог — као: стил Абасида, који је долазио из Месопотамије и Сирије, и који је био пропагиран од првих исламских владара у Египту. У ТХ веку, два века од стварања ислама, египатска исламска култура била је ја-. сно формирана, а Каиро је већ тада био пун раскошних палата и мошеја,
Тешња повезаност са умет пношћу у Сирији наставила се и касније, што се првенствено односи на архитектуру. Декоративна уметност, међутим, избегла — је стране утицаје, али је при мила неке елементе римског наслеђа, Посебан полет доживела је временом израда текстила, а такође производња фајанса и умет ничка обрада слоноваче, Стилизоване декорације би ле су допуњене калиграфи јом, па су тако и натписи нашли своје место у декоративној уметности. Њихо
ничке фигуре,
Бронштајн партију против Корчноја. По свом обичају он је оригинално третирао.
отварање, 'а по уласку у средишњицу жртвовао је пешака да би депласирао противУзалудно је
• Пет хиљада година цивилизације
Египатска исламска уметност
ва је функција била двострука — да овековече из-
весне стихове, верска пра вила или одредбе и да сама слова својом лепотом и сво јим стилизованим обликом допуне и улепшају декора цију.
Дрвене резбарије, међутим, наследиле су једну дугу традицију, која.се проте зала још од Копта, што се може рећи и за уметничку израду тканина. Као и у. читавом исламском свету, и овде је уметност била тријумф декорације. Како су Мухамедови прописи забра њивали приказивање живих
стор Марић, На молбу чланова Извршног одбо! и репрезентативаца,
ник ШСЈ др Драгиша вић прихватио је дужи
ђе олимпијске Та О, НЕДЕЉКОВИЋ
бића и људског лика, од у. прошћавања облика пре се на чисту декорацију. Египту је постој лико наслеђе стар ра — хеленистичке ске, византијске и с гипатске, што је дало печат египатској исл уметности. Фотографија прика резбарену дрвену примерак египатс ске уметности ИЗ Мада се прецизни ближава реализму, блици су претворени у намент и арабеску пи. М