Борба, 18. 01. 1965., стр. 11
32.
| ол се решио на овај поду| хват, јер се поуздао у ре| зултате својих мерења која СУ казивала да нема ве, лике опасности од изненад ' не ерупције. Успео је у о| вом покушају и био је та| ко смео да је чак у крате|ру инсталирао два шатора. | Један је био намењен њеГиу, а други тројици Мала| јаца, које је на велике ја„де успео да убеди да пођу !' са ЊИМ.
Ришар је имао намеру да направи прецизан топогра ски цртеж кратера, изме|ри димове и њихову темпе ратуру, посматра њихову еволуцију, и да прикупи колекцију узорака вулкан-
ко је платно од шатора по стало непостојано и почело је да се цепа. Ришар је у очајању гледао на своје мало царство које није било веће од 300 квадратних метара.
Ипак, наставили су даље да раде. Његове опсерваци је (кретање димова, температура и друго) биле су један корак даље у познавању ћуди вулканских ерупдија. |
|
|
| В - У |
| удкани: огњени дан земље |
|
Тазиеф се спушта у Нирагонго
На првом степену јужне ширине, у Централној Африци, налази се читав ланац вулкана које физичари називају рупе. Великих
„Димови из кратера пише овај велики истражи вач — мешали су се са об лацима када смо се успели на висину 3470 м, где је от вор Нирагонга. Није се ви дело ни десет метара да леко. Подигли смо шатор да се. заштитимо од ветра, али је почела страховита киша. Неколико сати немо ћно смо седели испод ша тора, чекајући крај прова ле облака. Тек око пет ча сова после подне престала је киша и разишла се маг ла.
Привезао сам се за уже од великог кабла дугачко 250 метара дебљине 2 ми лиметра. Првих тридесет метара спуштања били су без тешкоћа, али доцније су настале муке, јер је че лични конопац кидао изнад мене стврднуту лаву шедру, која као киша ка мења пада на моју главу. Што сам ишао ниже, спу штање је било све теже. Уже се завлачило у оштре ивице стена, ометало спуш тање и одроњавало све ве
ће комаде ' камења. Најзад, кабл се сасвим закачио, и морао сам настави
ти спуштање ослобођен ка бла, али сам срећом брзо стигао до платформе
Осетио сам се смештно малим, изгубљеним у дну великог створа, опкољен стрмим зидом. Узалуд сам погледом тражио моје при јатеље: чуо сам, понекад само њихово дозивање.
Чекао сам да извуку уже и да се по њему спус ти и мој пријатељ Тормоз, јер било је мало времена за рад: овде је мрак већ послв шест сати.
Пошаз. сам, невезан, ка отвору кратера, али тог тре нутка навалила је густа магла споља и за неколи ко секунди није се видео ни прст пред оком Нисам смео направити ни један корак, јер сам се могао на ћи у ужереној пећи вулка на. Шћућурио сам се и че као. Али, чекали су и они горе...
Ноћ је полако падала. Ништа се није видело. Је
| Јединствени снимци ужареног кратера вулкана Нира- дино је густа магла била
јеких стена, Макако да је |брзо радио требало му је ипак три лана боравка у кра еру. Храну и воду су им доносили за то нарочито ангажовани људи из око„личе. Али, они су се веома брзо уплашили од неког 'ечудног Бавола“ ив планијне кога ће _ истраживачи „пробудити и зато су побе(Тли. Четири човека на дну |кратера остала су без воде. |Следеће ноћи, један од Ма уЛајаца из Ришарове пратјње, лудо се уплаши да ће 'Уумрети од жеђи и глади, и "Зато је првом приликом по убетао. Ришар је осетио о|пасност и убрзо је своје урадове. Већ крајем другог удана, жеђ је постала ,неиз |Аржљива. Гасови, који су У великој мери онемогућава"Ли дисање, стварали су за „брињавајуће последице. Та
| 1 ЦРТА: | МИЛОРАЛ ДОБРИЋ | [
језера“. У овом ланцу има
осам џиновских рупа, од којих су две активне, а Јстале угашене. Један, од ак тивних је вулкан Нирагонго, изнад кога се сваке но ћи виде одблесци усијане лаве која кључа у његовом кратеру.
У само шест“ вулкана од преко 600 активних лава непреставо кључа. | Код свих осталих она се јавља само за време ерупције, после којих настаје период мирног стања вулкана.
Тазиеф је одлучио да се спусти и у овај вулкан, у коме је ватра стално присутна, али кратер Нирогон га ле веома неприступачан. Дуго посматрајући отвор он је најзад открио.на половини кратера једну погодну платформу и одлучио је да сиђе. :
'ронго у Африци који је начинио из непосредне близине црвено обојена ватром уси чувени вулканолог м истраживач Арун Тезиеф
јане лаве која је испод ме
не кључала. Па ипак, почео сам да цвокоћем од зиме, јер је и поред близине огромне. ватре, због влаге, било веома хладно.
Најзад, магла је нагло као што је дошла — нестала: један савршено правилан круг изнад моје главе пун звезда, показивао ми је где је излаз из кратера. Доле, на 50 метара од мене, црвена мрља на црној позадини показивала је отвор кратера. Почео сам се примицати отвору. Иако сам раније већ био у десетак активних вулкана — изглед ове ужарене пећи оставио је на мене дубок утисак. Испод мене кључала је лава.
(Наставиће се)
алела
ФЕСТИВАЛОМАНИЈА
РА РЕШТОГ
Понедељак, 18. Јануар 1965.
ГрЕЕЗ ЈЕТЉУЛТТ2 С ПЕТРОВИЋ,
~
хвала на по“
жуди, али ви-
ЈЕ: БОРО езависРОСТ
оста Беј СТВОРИТИ СТРАТЕГ РОСКС УГТОе утуте РРА ШЦРРОпорт ПИРЕЈУ! #7 ТАКАО АОРРТРКОЈТИЋсаттл улаз у маРАВСКО МОРЕ х дреа-ијузе; СУ 1507. ГАР ИТЈТРЋ. Тору а ИЗГРАЛЕ
Б| 7777 КОТОР ТК ШУТ, АЈТУТ ЕЏРРКОГСНО. | из СУ ТО БЕРГ
УЗ, ОДВРАТИ
БУРЕ
БЕЗ ДРА 0 ТРОСЕ ТАН ПРИХО #14 У РАКЕЛ РРА СпЕЕНРРТЕ -вруш ј Е47)СКЕ ПУЉГЕ БУДЕ
иза ОСИ 72.000 а САМО ТРОШКОВИ за судије наносе
770 ПЕРТИЈ
УРДКРРНЉ 45:000 ПРИАРРА
јРмОЗ
ГПРИЗРДЕЊЕ
ЗА заслуге СтТЕСЕРМЕ У РЕДОШРИЋА БОРУАА бржа 41УСКОТ ПОКРЕТА ФОТО „РАКИЈА“ У БРУГОР СЕРЕТсом РАТУ ПОЗНАТИ ЛУГО-
словенски ТОРЕ АРА ИРЕТА РР ЕУЕВОЈТУУТОО 441 РАЈКО БЕПОВЈТЋЉ СТЕВО ЈЕ СИ ТРОТРГАЈКООЕвуку ЧРАРУСКЕ 202-
БРОТ: 3818
Водоравно: 1. Брдовита област у Македонији лева притока Вардара; 2. Примитивна пољопривредна алатка иницијали нашег ре алисте („Ивкова сла ва) — у хеленској митологији, јединац син Аедоне кога је мајка заблудом уби ла; 3. Река у СССР — река у Босни заменица по којој је добио име један наш дијалекат; 4. Међународна ознака за југ — азијска држава — посуда сугласник; 5. Хемиј ски знак за кисеоник — зимско станиште Ескима — старо име града Калињина — римски број 1.000; 6. Иницијали нашег позоришног и филмског глумца, првака Југословенског · драмског позоришта — један минерал свеза; 7. Прастановници Јапанских и Курилских острва — грчко слово — острво на Јадрану; 8. Намена — мера за драгоцености. Усправно: 1. Такмичење у трчању у природи — једна житарица; 2. Река на Косову бивши генерални секретар УН — кратица извршног органа Са везне скупштине; 3. Предметак испред арапских имена — прича у славу исландског народа — иницијали сликара из 19. века, представника романтизма код Срба; 4. Књижевни, историјски и религиозни. спис који се односи на историју народа Маја — Квиче са Јукатана, написан у 16. веку; 5. Свеза кратица једне наше републике — кратица пријатељске нам арапске земље — ознака у математици за тачку; 6. Хемијски
КА раја |
знак за фосфор — део игре у
неким спортовима — земљиште |
— предлог; 7. Планина на Косо-
ву; 8. Иницијали руског писца |
(„Ловчеви записи) — ноћна жи вотиња из реда полумајмуна марка наших телевизијских и радио апарата; 9. Један од највећих пољских слависта, био члан Српске академије наука површинска мера — кратица ев ропског шампионата у атлетици, одржаног у Београду; 10. Планина у Киргизији — важан састојак људске исхране. (Е)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3815 Водоравно: 1. Дуд — ора; 2. Жораб — Истра; 3. Иго — румба — Уча; 4. Арк — ран — кри; 5. Маглине; 6. Шап — БТА — Аса;
7. Рен — коала — Ири; 8. Игман |
— „Троза“; 9. Акт — ама.
Усправно: 1. Ки — Ри; 2. Дога — шега; 3. Ур — орман — М. К. (Марко Краљевић); 4. Дар кап — кат; 5. Бур — Г — Бон; 6. Малта; 7. Ибн — и — алт; 8. Оса — КНА — ара; 9. Рт — уреси — ом; 10. Арчи — Арза; 1. А. А. (Алберт Ајнштајн) — и. А. (Иво Андрић).
— То је тачно — изјавио је он, присећају ћи се сцене у овој истој соби у четвртак увече. — Де Вила је поступао према Мидлсворту као према комаду намештаја и чак је у једном тренутку једноставно хтео да га ућутка. ; ита |
Фел је замишљено пушио. — Да, то је подстакло мој сумњичави мозак — рече он — и ја сам претпоставио да Мидлсворт зна више него што показује. Наравно, у том тре нутку нисам могао да знам какве је намере имао онај варалица. Но, моје сумње су се појачале када сте ми ви испричали како је текла забава у врту. Прва необична ствар је био сам врачар, односно лажни сер Харви и његово погађање. Он није људима при чао разне сваштарије, као што то обично чи не врачаре, него им је саопштавао тачне појединости из њиховог живота. што је значи ло да он има права обавештења о тим људима. Друга ствар се тиче оног нестанка пу шке са стрелишта.
Дик ухвати Лесли за руку.
— Али, пушка није нестала. Претпостављам како хоћете да кажете да је то што је пушку украо др Мидлсворт било доста необичног — примети Дик, — Нико није видео да је он то учинио, осим ако пушку није сакрио у џеп својих панталона7
— Пушка није била сакривена у мепу, него у торби са голф штаповима, коју је носио, ако се сећате7
Завладала је тишина. Инспектор Хадли је пажљиво писао у својој бележници. Он сада подиже главу и рече: — Знам да вам понекад падају добре идеје на памет. Зато сам вас пустио да се умешате.
— Хвала — прогунђа др Фел, — Као што сте сами рекли, — обратио се он поново Дику — пошто нико од присутних нијег мотао да украде пушку, све је указивало на др Мидлсворта који је једини био у стању да је сакрије и однесе. Пушка му је била неопходна да би упалио трик са убиством у закључаној соби.
— Како је то изведено — упитала је Лесли.
— Прво нешто да вам испричам о убијеном — одврати др Фел. — Док сам ја раз-
мишљао о закључаној соби, дошао је Хадли. препознао Де Вилу и испричао како је то био интелигентан човек који је студирао медицину.
— Недостајала су му још два семестра до дипломе — добацио је Хадли.
— То ме је сасвим уверило да је Мидлсворт човек кога тражимо. Ако се сећате, ја сам пред вама, г. Маркхаме, упитао лекара шта га је навело да посумња у Де Ви луг Он је одговорио да је Де Вила учинио кардиналну грешку када је рекао да срце има само две коморе, што не би урадио ни студент медицине, а камоли чувени патолог сер Харви, Само, Де Вила није учинио овакву грешку, јер као што знамо, он је био пред завршетком студија медицине. Но, ово Мидлсворту није било познато.
— Значи да је доктор лагао
— Тако је. Имате ли овде Мидлсвортово признање, Хадли7
Инспектор устаде из фотеље и пружи др Фрелу неколико листова хартије који су били исписани писаћом машином.
— Мидлевортова историја је врло једноставна — продужио је др Фел, — Морам опет да вас подсетим да је Хадли рекао како је Де Вила спреман на сваку врсту подлости, ако то служи остварењу његових циљева, Укључујући и уцену.
— Мислите да је у овом случају било уцене7 — упита Лесли.
35.
— да. Др Мидлсворт је био познат лекар, имао је велику породицу и многе обавезе.
У почетку своје каријере он је тешко жи вео, Док је као млад лекар радио у Лондону. морао је да се запосли у једној приватној клиници, у којој су незаконито вршене разне операције и побачаји. Де Вила је ово сазнао и прикупио је доказе против. доктора. То би значило крај каријере. уваженог др Мидлсворта. „У бо
Варалица Де Вила је сазнао да је Лесли са својим накитом дошла да живи у вашој вароши. Ово је била срећна околност за ње га, јер је истовремено открио да ту живи и један лекар, у ствари његов познаник др Мидлсворт. Једноставно је дошао Мидлсвор ту и затражио од њега да му помогне да се дочепа накита госпођице Грант. Доктор није имао појма да Де Вила није. само. обична варилица и лопов него и да-је: студирао медицину. То је била кобна грешка која је мене навела на његов траг. - МЕ
Др Мидлсворт се, како се то види из његовог признања, противио све док варалица није одлучно запретила да ће му упропастити живот својим открићем о његовим ранијим пословима. Доктор му је затим пру жио сва обавештења о становницима овог места, која су могла да му послуже у плановима за крађу драгоцености. Нарочито му се видео податак да се Лесли Грант налази пред зарукама са г. Диком Маркхамом, писцем криминалних позоришних драма о тровачима и замршеним убиствима.
Промућурни Де Вила је измислио оригиналну причу о тровачици која убија своје жртве у закључаној соби. Када је прича У детаљима била готова у његовој глави, он се поново појавио у овој варошици, само сада не као продавац библија, него као уважени сер Харви Гилман и настанио се у овој вили. Чекао је на погодан тренутак да ступи у акцију.
Ту прилику му је пружила забава у врту. Чуо је вест о веридби између Лесли Грант и Дика Маркхама и свечаној вечери младога пара, коју је кроз љубопитљиву ва рошицу пустила госпођа Рекли. За време забаве, на којој се појавио као врачар, Сам је одлбучио да ступи у акцију.
— Али, варалица је потценила способпости др Мидлсворта, који је био очајан због ситуације у којој се нашао. Мидлсворт је осетио да се никада неће ослободити уцењивања Де Виле,
Др Фел се накашља и погледа у Лесли. — Можете ли да схватите такво осећање, госпођицег — упитао је он.
— Да, — одврати Лесли и задрхта.
— Зато је др Мидлсворт одлучио да убије Де Вилу -— рече др Фел. — Ту своју на меру успео је скоро да оствари одмах после забаве, у четвртак после подне. Чујте, шта он сам каже о томе у свом признању.
Дебели доктор рашири листове хартије које му је Хадли пружио. Усне су му се У почетку немо мицале, а онда је почео гласно да чита.
„Де Вила је толико узнемирио госпођицу Грант у својој шатри, да је она вриснула и повукла обарач пушке, када јој је мајор Прајс случајно гурнуо руку. Сигуран сам да је то било случајно...“
— И било је случајно! — крикнула је Лесли. (Наставиће се)
10.
Осим тога, тајна полиција је имала његове слике, направ љене раније приликом његових многобројних хапшења.
Нисам у стању да опишем радост која ме обузела када сам најзад добила Феликсову фотографију. Разуме се, показала сам је и Јану. Он је пружио своје ручице према фотографији, али, разумљиво, није могао да замисли живог човека и није знао шта је то отац. .
Ова силна радост није могла проћи без компликација. Феликс је био послао фотографију оцу, али он ми је није мотао предати савијену у трубицу, као што је то чи нио са његовим писмима. Ни је било другог излаза и отац је фотографију предао канцеларији. Управник затвора дозволио је да ми се она преда, али. његов помоћник, корупционаш и удворица тајне полиције, није био тиме задо вољан и наредио је да ми се она одузме.
Била сам очајна и захтева ла да ме одведу управнику затвора. Мојој молби није било удовољено. Најзад, неколи ко дана доцније, фотографија ми је враћена без икаквих об јашњења. Показало се да су сгенти на неки начин дознали ко је мој муж и, упоредивши
ЂЕРНИНСА
ФРАГМЕНТИ ИЗ КЊИГЕ КОЈУ ЈЕ О ВЕЛИКОМ РЕВОЛУПИОНАРУ И ЈУНАКУ ОКТОБРА НАПИСАЛА ЊЕГОВА
ЖИВОТНА САПУТНИЦА СОФИЈА ЂЕРЖИНСКА
ВИТЕЗ
старе Феликсове снимке са овим, најновијим, дошли су до закључка да ће за тајну полицију бити од користи да ову фотографију копира.
После Октобарске револу ције, у Пољском комунистичком архиву, који је организо ван у Москви, његов руково дилац Јузеф Ротштат пронашао је ову копију. Направљена од фотографа-стручња ка. пошто је у току многих година лежала у тами изме ђу царских архивских докумената, она је била врло добро очувана и по њој је мла ди совјетски уметник Костју ков, бивши бескућник, акварелском техником намалао изврстан велики портрет Фе ликса Едмундовића.
Припреме за далеки пут
Тако смо се Франка и ја почеле припремати за етапно путовање. Доста дуго нисмо знале куда ће нас отпратити. Сваке три године мењало се место насељавања прогнаних лица у Сибиру.
Године 1911. слали су иху Јенисејску губернију, али ми у току читавог низа недеља нисмо знале да ли ће нас отпремити у тој, 1911. години, 'или пак у следећој, 1912. годи ни. Тек крајем децембра по стало је потпуно јасно да ћемо кренути 1912. године. А фе
4 СА КРТЕЗОТ
797 ГИРОРНЕ ГРОБНЕ ТОГ" СРЕСТИВАЛИЗОРА!
РЕВОЛУЦИЈЕ
сазнале
бруара исте године смо да ћемо бити спроведене у Иркутску губернију и то не пре средине марта. Пошто смо биле лишене свих права,
према нама су се за време етапног спровода односили као према робијашима. Дали су нам по једну кошуљу од грубог, неопраног сивог плат на и нешто налик на накарад не огртаче од сивог војничког сукна. На ногама смо имале такозване коте — грубу обућу сличну ноћним ципела ма, али од јако тврде коже и ненаправљену по мери. Припале су ми тако велике коте да су ми при сваком кораку слетале с ногу. Без обзира на хладноћу, за повезивање гла ве дали су нам само беле, тан ке цицане мараме. Осим ових ствари, било је дозвољено понети са собом (али то зависно од расположења и милости официра — спровод ника) и око 6 килограма соп-
ла кочије и дошла је по њега заједно са Савицком.
Правац — Сибир!
У понедељак 25. марта, у 2 часа по подне, Франка Гутовска, ја, још једна другари ца из „Сербије“, а такође и 30 мушкараца из Павиака, под јаком полицијском и вој ном стражом пребачени смо затворским колима у етапни затвор, који се налазио у предграђу Прага, Петербуршка улица 10. У 10 часова увече под јаком стражом спро ведени смо пешице на Терес пољску станицу. На воз за Москву чекали смо неколико часова.
Путем за Минск написала сам оцу дописницу и дала је једном војнику-стражару, који је обећао да ће је бацити у поштанско сандуче у Минску. У ствари војник је био далеко ревноснији; када се из Минска, вратио у Варшаву, он ју је лично предао. Овај случај показује како су се неки од простих руских војника односили према револуционарима м,
У Москви смо провели три дана и у Бутирки су нае при кључили великој партији-роби јаша и депортираца. Затим је пут водио преко Пензе, Сама ре (сада Кујбишева), Чељабинска... Пут од Варшаве до Иркут-
ствених ствари: једну проме ну рубља, малени јастук и ву нени покривач — све то сиве или беле боје, а сем тога и мало чаја и шећера. Такође се могло понети и 99 копејки. Овај новац се имао предати на поласку и затворске власти су га слале тек у место насељења, тако да је практично било немогуће успу се њиме користити. '
Депортирцима је следовало на име исхране по 10 копејки дневно и за тај новац стражари су на успутним ста ницама куповали хлеб и врелу воду.
Сва ова правила била су добро позната Феликсу, јер је он 1909. године као вечити депортирац у. Јенисејску гу бернију већ био спровођен етапно, али је недељу дана по сле приспећа У одређено место — село Тасејевку отуда побегао.
Знајући за ове услове он је У писмима мом оцу давао савете и подробна упутства како се треба припремити да би ми путовање било мање не сносно. Саветовао је да се ушије кришом и понесе са собом још неколико рубаља.
Користећи се шивачким спо собностима Франке и довољним временом, прекројиле
"смо чудовишне отртаче ол вој
ничког сукна у сукње и блу=
Софија Ђержинска у затвору пред депортирањем у Сибир
зе, сличне жакету. Када смо стигле у Москву у етапни затвор, другарице наше судбине, које су се тамо налазиле, чудиле су се да у Варшави дају такву лепу одећу.
У овој одећи, са белим ма рамама, само не на глави већ на врату, затворске власти су нас 14. фебруара фотографисале. Чин фотографисања све дочио је да се приближава одлазак, а према томе и же љена слобода, ·
Уколико се више приближавао мој одлазак, мене, Фе ликса и моју породицу све ви ше је узнемиравала Јанова будућност. Од свих планова који су постојали за његово смештање најповољнији је био предлог лекара Корчака, који је саветовао да се дете остави у приватне јасле, чија власница је била докторо ва познаница — пањи Савицка, ка.
Петнаестот фебруара = 1912. године наступио је тежак дан растанка са Јаном. Целе ноћи нисам спавала, дечак је био болешљив и плакао је, али се одлагати више није могло, Маћеха је тог дана изнајми-
ска трајао је више од три не деље. У Иркутск смо стигле 17. априла. У централном етапном затвору Иркутска, на своје велико изненађење, ви дела сам више својих познаника, комуниста-револуциона ра, али смо Франка-и. ја ускоро издвојене у женски губернијски затвор, који је имао нарочито транзитно одељење. Тежак је био живот у овом затвору. Неколико — рубаља, што смо их нослле ушивене у својој одећи, брзо је отишло. Новац, предат у кан целарији _ затвора „Сврбија“, није био стигног Пред виђајући нашу ситуацију, Феликос је био нашво начина да ми пошаље 5 рубаља на Иркутск, али тај новац ми никада није стигао; управник иркутског затвора га је или вратио назад у Вар шаву, или га је једноставно присвојио. Стално смо биле гладне, јер се затворска хра на није могла јести, нарочито због хроничне болести желуца од које сам патила. У чор би од зеља и купуса, пловили су мишеви, а црни хлеб кога су давали пола килограма дневно, био је пун уродице и сламе и до те мере недопечен да су унутра остајале капи воде.
(Наставиће се)