Борба, 18. 01. 1965., стр. 8

Страна 8.

Незадовољни нооперинти основили

Удрукоње

Критике на адресу пословног партнера. — Да би стабилизовали производњу, кооперанти оснивају фонд ризика

Славонски Брод „јануара Незадовољни — досадашњом кооперативном сарадњом са Агрокомбинатом „Јасиње", око 40 пољоприв редних произвођача из Бро дског Ступника, великог се ла у околини Славонског Брода, основали су, на састанку одржаном ових да на, своје удружење које ће од сада штитити њихове ич тересе и. запретили Агрокомбинату да ће, уколико не измени досадашње несо лидне односе према кооперантима, потражити другог пословног партнера. Коопергнти замерају Аг рокомбинату да није довољно активан у развијању кооперације за коју су индивидуални произвођачи заинтересовани, а која би била у интересу и самог колектива Агрокомби ната. Свом пословном партнеру кооперанти су наро чито замерили што им не благовремено испоручује бројлере и храну за тов пи лића и што често касни са преузимањем и отпремањем утовљених пилића услед чета кооперанти трпе вели ке штете, јер им се непо требно гомилају производ ни трошкови, Побољшаном пословношћу Агрокомбината кооперанти би, међу тим, већ у овој години мог ли. да повећају испоруке товљених пилића на око 350.000 комада. На првом састанку свог

удружења кооперанти су ши

присилни одмоћ

поднели и један занимљив предлог, усмерен на пости зање веће стабилности кооперативне производње. Предложено је, наиме, да се оснује фонд ризика у ко ји би се издвајао један део средстава из премија за тов. Из фонда ризика, који би био заједничка својина коопераната и Агрокомбината, кооперантима би се надокнађивале евентуалне штете које, понекад готово неизбежно, настају у току процеса производње или ус лед промена услова на тржишту. Оснивањем фонда ризика престала би и потре ба да се у готово свим так вим случајевима настала штета сваљује на једног од пословних _ партнера или пак да се мењају цене ка ко би се кооперација одржала. Т. КОВАЧЕВИЋ

Отворена нова аутобуска линија Владимирци — Београд

Владимирци, јануара Шабачко предузеће 44 јул“, потон „Тамнава“ из Коцељева, отворило је нову аутобуску линију на релацији Владимирци — Београд преко Дебрца и Обреновца. Аутобус из Владимираца полази сваког да ва у 5,30, а из Београда у

15,30 часова. м. и.

због недостетка

сировина

Суботица, јануара

Већ неколико дана производња мушких чарапа у суботичкој фабрици „8. март“ је скоро сасвим обустављена. До овога је дошло јер домаће фабрике нису испоручиле предвиђене количине синтетичког креп-предива а још увек нису пристигле ни предвиђене количине _ ових сировина из увоза. Због тога су доведене у питање не само испоруке за домаће тржиште, него и неке за иностране партнере, које је требало испоручити по краја овог месеца.

Расправљају о насталој ситуацији Раднички савет „8. марта“ и савети економских јединица донели су оллуку да група од 60 радни-

ка оде на седмодневни одмор, пошто је прахтично због недостатка сировина

сваки посао на производњи мушких чарапа престао. Уко лико фабрика ускоро не добије потребне количине сиро вина на сличан седмодневни одмор отишла би још једна група од педесетак радника.

У „8. марту“ истичу да су на овај начин – неоправдано оштећени. јер имају права да увезу сировину. пошто у прошлој години

__БОРБА

НАЈСТАРИЈИ ТУЗАВНСКИ РУДНИН ПОСЛУЈЕ С ГУБИЦИМА

Рудник Крека

650 МИАНОМА АОТАДИЈА ЗА „МОЛУХЕв

МЛАЂИ РУДНИЦИ НАДОНМАЂУЈУ ГУБИТНЕ СЛАВНИМ СТАРИМ ЈАМАМА, РЕОБА РУДАРА НА СИТУРНИЈА И БОГАТИЈА НАЛАЗИШТА

Тузла, јануара

Када се сазнало да „Молухе“ — најстарији тузлански рудник који је пуних 70 година стварао мит о „Крекином“ угљу и проносио славу њених рудара — послује са губицима због нерентабилне производње, сви млађи руд-

——— | ници сложили су се да му ове

године дају дотације у износу од око 850 милиона динара — 1.000 динара по произведеној тони. Иако су рачунице показивале да би било боље да се старе јаме затворе због све тежих услова под којима се у њима ради и честих налета природних стихија у | подземним радилиштима, мла ђи и модернији рудници ради је су се определили да плаћају братски „данак“ и продуже живот „Молухама“ на неодређено време.

Ватра која је у „Молухама“ повремено на неколико места избијала у току протекле две године најзад је укроћена а опасности од ње

су | стављене су под строгу конизвезли | тролу. Вода је испумпана на

чарапа у вредности од преко |поље и више нема опасности

230.000 долара, а и за годину су уговорили чарапа у вредности од неколико стотина хиљада долара. .

С. СТАНОЈЕВИЋ

УСВОЈЕН УР

ПАДМ ШАПЦА

Шабац, јануара

После вишемесечне дискусије коначно је усвојен генерални урбанистички план града Шапца. Урбани стички план је израдио архитекта Слободан Јањић. Њиме је коначно решено питање развоја Шапца и његове околине. Је Р,

'У Ћуприји отворена мешаоница сточне хране

Ћуприја, јануара Пољопривредно - произво Ђачка задруга „Напредак“ из Ћуприје пустила је у по тон мешаоницу сточне хране капацитета 12.000 килограма за осам часова рада. За изградњу овог објекта за

друга је утрошила око 20 |

милиона динара сопствених средстава. Н. Ч.

У Прилепу ће се гра- |

дити још једна робна кућа

Прилеп, јануара

У складу са програмом ра звоја трговинске мреже, вероватно већ идуће године у Прилепу ће почети изградња још једне робне куће са 2.000 квадратних метара про дајног простора. За њену из

Новоградње у Шапцу

БАНИСТИЧЛИ

леве:

градњу и комплетну опрему треба да се утроши око 350 милиона динара. Б. Г.

У Прибоју на Лиму | завршен модеран хотел

Прибој на Лиму, јануара

У Прибоју на Лиму до краја овог месеца биће отворен модеран хотел ко|зи је добио име „Прибој“. То је троспратна зграда са 75 лежаја, рестораном са 220 и летњом баштом са 509 | седишта. За изградњу овог угоститељског објекта утрошено је преко 100 мили

она динара. И. Б.

| |

—

Електрифицирано и последње село у читлучкој комуни

Читлук, јануара За последњих 6 година | на подручју читлучке комуне, срез Мостар, извр. шена је електрификација готово свих насељених места. Становништво је за ове сврхе у новцу, материјалу и радној снази дало преко 220 милиона динара. Сада је извршена електрификација и последњег села, тако да је предвиђени програм у целости изврмен, ову | од поплава. извоз | једино јаки подземни прити-

в. Ј.

Остали су још

сци, засад највећи непријате љи копача молушког лигнита. У тој немилосрдној борби са подземним стихијама стари рудник је клонуо као уморни ратник. Неколико својих утрожених радилишта преселио је на а места.

Некада најбољи, а сада...

У тузланском рударском ба зену уопште је позната ствар да су „Молухе“ на својим пле ћима изнеле терет отварања и изградње осталих рудника у Липници, Букињу, Мрамору и Лукавцу, а давале

виће када је то било најпо-

Чињеница да је у току последњих с четири _ године више него учетворостручен

број — им то само званично пријављен — случајева „позајмљивања“ аутомобила,

представља свакако ловољан разлог да се озбиљније поразмисли о мерама лечења

ове. колико савремене толи-

ко и опаке болести. Ово утолико пре што три четвртине „јунака“ ових „подвига“ чине малолетници који, без возачког испита и дозволе (И, разуме се, често без елементарних возачких знања). пијани и бахати, жељни авантура и „афирмације“. са позајмљеним колима безглаво улећу у саобраћајне гужве угрожавајући не само себе и туђу имовину већ и животе мирних грађана.

„Позајмице“ и број „позајмљивача“ расту попут плиме. Чак неупоредиво брже него то расте број ' аутомобила. Од 1959. до краја прошле године број аутомобила у Београду повећан је за -18 пута, а број само пријављених „позајмица“ за преко четиои пута. Стварни број је чак много већи јер многи власи пи „позајмљених“ аутомобила — срећни кад поново Угледају своја кола. поготово ако још нису теже оштећена — обично и не пријављују случај надлежним _ органима. Не само зато што то не желе, већ и зато што је. кажу. пријављивање најчешће бескорисно. У преко 50 одсто случајева — према подацима Ауто-мото савеза Југославије — учиниоци 0вих „подвига“ остају неоткри вени, а и кала се открију и пријаве прописно поднесу, најчешће бивају ослобођени

|о жељи за

требније. Њени рудари годинама су постизали најбоље производне резултате у земљи. До пре две године, када их је укљештила ватра и вода, давали су дневно око 3.500 тона висококалоричног лигнита. Сада за готово 50 од сто мање. Рушилачка стихија оставила је ране које се тешко могу исцелити. Пожар на неким радилиштима, као што је то познато, избио је због самозапаљивости угља У додиру са загрејаним ваздухом. Ова природна појава у јамама није никаква реткост, али у „Молухама“ је изразитија због велике дубине (300 метара испод земље) и јаких притисака.

— Опасности од пожара и воде више нема, али не може се предвидети да ли ће их опет и када бити, мада смо предузели све потребне мере да до њих не дође — каже Емин Камберовић, председник Управног одбора овог руд ника. — Пошто смо пресели ли неколико угрожених радилишта на нове слојеве, про изводња је почела да се повећава и стабилизује.

Извештаји показују да је просечна дневна производња у току прошле године износи ла око 2.500 тона дневно, да је план пребачен за десетак процената, а у току овог месеца забележено је дневно повећање од преко 100 тона. Док „пуном паром“ прораде новостворена радилишта, резултати ће бити још бољи.

Зашто су „Молухе“ нерентабилне

Када се гледају проценти, квалитет угља, учинци, преба чаји и слично, онда „Молухе“ с обзиром на своју ситуацију,

су и рударски кадар за Бано | постижу запажене резултате,

али мерено на теразијама е-

Малолетни преступници за воланом

Ауто-мото савез Југославије тражи од надлежних органа доследније сузбијање „улично-друмског зла“

или веома благо кажњени. Од 142 „позајмљивача“ ауто мобила откривених у Београ ду 1964. године, 73 су ослобођени без покретања оптужбе, а само у 19 случајева поднета је оптужница. Непосредна последица тога је да се у 52 одсто откривених случајева ради о деликвенти ма којима је „позајмљивање“ “ аутомобила и бесомучна јурњава по улицама и друмовима већ готово прешла у навику.

Изрицање благих казни мо тивише се најчешће управо чињеницом да се углавном ради о малолетницима који у највећем броју случајева нису склови — криминалним деликтима, Ради се углавном изживљавањем набујалог младалачког темпе рамента на најсавременији и најузбудљивији начин. -Најзад, ни материјална штета није велика. У досад поијављеним случајевима материјална штета на подручју Бео града износи нешто око 15 милиопа линара. Истина, по неки власници хаварисаних аутомобила оштећени су знатно — са по 'милион и више динара — али се најчешће кола враћају неоштећена. Нема заиста сумње да се у свим овим случајевима не ради 0 криминалу. Па и мотиви младих „позајмљивача“, који се обично наводе као разлог за благе казне, несумњиво су тачни, Само то ипак — истиче се у захтеву за пооштрењем казни којијеАу то-мото савез Југославије упу тио ових дана надлежним са везним секретаријатима и Са везној скупштини — не Уумањује друштвену опасност

кономичности, њихова произ водња није рентабилна. „Кре кини“ стручњаци израчунали су да је овде теже произвести једну тону него две у дру тим рудницима. „Молухе“ имају више рудара него било који други угљенокоп у тузланском базену, а дају по количини најмању производњу. Међутим, њихов угаљ је најквалитетнији и најтраженији на тржишту, што је одиграло одлучујућу улогу у давању дотација. "

Многе чињенице указују да се молушки угаљ, уколико се иде више у дубину, све теже копа. Не прође готово ни јед на важнија седница органа самоуправљања и друштвенополитичких организација а да се о томе не говори и тра же начини како стање да се побољша, што људе озбиљно испрпљује. Тако молушки ру дари, имају мање норме него у осталим рудницима, овде ефективно радно време због тешких услова рада износи једва четири и по часа! Копачима су потребна читава два и по часа док оду и врате се са радилишта. Раније је постојао воз за превоз рудара до места откопавања, али због великих нагиба изба чен је из употребе.

Многи произвођачи изјављи вали су нам како је лакше од радити пола наднице него си ћи и вратити се из јаме! Поред тога, влажност ваздуха је изнад нормалне, температу ре и зими и лети крећу се око 30 степени изнад нуле, а под земни притисци ломе и најдебље челичне подграде и савијају шине. |

Н. СТАНИШИЋ

ових деликата који постају све бројнији. Оштре казне, сигурно је, не могу бити једини лек. Њега свакако треба потражити и у побољшању режима чувања паркингпростора. у појачаном друштвеном утицају на малолетне починиоце свих деликата тако и на њихове родитеље, и најзад. у бољем техничком обезсеђивању аутомобила. Но чињеница је

Порастом броја возила, расту и жеље „позајмљивача“

Вучко Иеновић нози посланић Вепубличког већа Ссобије

На изборима који су јуче одржани у 1Х, Х, ХГи месној заједници, затим Ма лом Мокром Лугу, Великом Мокром Лугу и Миријеву,

"за упражњено место посла-

ника у Републичком већу Скупштине Социјалистичке Републике Србије, изабран је Вучко Ивковић, председ ник Републичког одбора Си ндиката грађевинских радника Србије. ·

За Ивковића је гласало 28.487 бирача или 97,74 одсто од укупног З

Извоз из морисорсног среза повећии 31 29 обото

Марибор, јанузра

У односу на 1963. прошле године извоз из марибор-

на далара, тако је изнето

а недавној конференцији У Среској привредној комори.

На овом састанку је истак нуто да су мариборске радне организације могле да по стигну и далеко боље резул тате да није било несташице електричне енергије и ре продукционог материјала. О ве године мариборска привреда, поучена прошлогодиш њим искуством, учиниће нове напоре, тако да се може очекивати повећање извоза У овој години за даљих 15 |

одсто.

„Интелпћет изаози ни четири нотивента

Брчко, јануара

Колектив текстилног ком бината „Интерплет“ у Брч ком посветио је велику паж њу извозу својих производа. Прошле године постигчути су најбољи резултати, ' јер је у европске и ваневропске земље извезено 3 милиона метара тканина, 800.000 пари чарапа и већа количина вуненог трикотажног плетива, Вредност извезене робе повећала се са 150.000 на 700.000 долара. | Уначе, „Интерплет“ је из многих земаља добио признања за квалитет својих производа. Ове године само извоз чарапа повећаће се за 40 одсто.

Д. МАСИЋ

Неве УБТ лунија из Приштине

Приштина „јануара Предузеће ПТТ из Приштине отворило је седам невих УКТ линија. Пришти на сада има 5 линија са Београдом, 2 са Загребом, а по једну са Титоградом, Призреном и Пећи. Ускоро ће се успоставити директна линија између При-

штине и Новог Сада. М. Г.

Ху

пе да је у 1962, години већ ПЕН ЗЈаЧа одговарајућег ко ок. дривичном закониПе предвиђа тоњење и с вање „позајмљивача“ зала осетан пад „позајњ- · Тада, наравно, сви још су знали да ће казне бити _ преблате. А кад је пракса то показала број оВих деликата поново је по-

чео рапидно да расте. В. РОКИЋ

ског среза повећан је за 20 одсто. Његова вредност достигла је износ од 36 милио

| С. ПЕТРОВИЋ |

| у партизане

аденин"

чин Жан, јануара Матери Врли, недалеко од Владичиног Хана, пуј саобраћај бетонји је Ирана едузеће „Врање МА Републичког фон да за путеве. За изградњу овог објекта утрошено је близу 19 милиона динара. Стари дрвени мост порушила је набујала Врла Јула прошле године и саобра ћај према Сурдулици и Власинском језеру одвијао се досад под веома теша. ким условим пије

У Херцег-Новом нема установа за дневни боравак деце

Херцег-Нови, јануара

На подручју херцегновске општине има преко 1.000 запослених жена,'а нема није дне установе за потпун дне

вни боравак деце. која је спроведена у седам радних организација у Херцег-Новом, показала је да у њима ради преко 280 жена и да имају 101 дете испод осам година.

Пре извесног времена учи њен је покушај да се фор"мира једна комбинована установа за дневни боравак деце, али, како изгледа, на томе се све и свршило. На недавном проширеном састанку Општинског одбора ССРН ово је било централно питање о коме се расправ љало. Препоручено је да се овакве установе што пре фо рмирају не само у ХерцегНовом, већ и у Бијелој и И-

галу. “ Р. ЂУРАНОВИЋ

На Похорју отворен велики хотел „Белви“

Марибор, јануара

На Похорју код Марибо-

ра отворен је нови хотел

„Белви“, чија је изградња

трајала. скоро четири го-

дине а стајао је око 440 милиона динара.

Ко је познавао Неђу Тожановића

Тражимо оца Неђу Токановића из села Шарци, код Зворника. Њега су усташе 1941 „године отерале у логор и од тада немамо никаквих вести о њему. Ако неко ма шта зна о нашем оцу, молимо да се јави на адресу: Миладин Токановић, Раднички универзитет Нови Беотрад, или Бранко 'Токановић, село Шарци з. п. Мемићи, Зворник (Босна).

Моја мајка је отишла

Зовем се Миланко Тешевић. Рођен сам у близини Бора 1942. године. За време рата моја мајкг је отишла у партизане. Ја и брат Драго остали смо са оцем.

Моја мајка се звала СтеФанија Ераковић, Она је дошла из Босне у Србију као избеглица. Ако неко ма шта зна о њој, молим да ми јави на. адресу: Миланко Тешевић, В. П. 3065/23 Сомбор.

Тражим брата Ивана Кулпа

Зовем се Јохан Кумп, рођен сам 1941. године у Иби: чеву. Моју мајку, која је би 4 ан од рака однели

новосадс лницу 1950. године, А НО ао

Ммао сам и брата рођеног 1932. о та

знам где он сада живи.

Молим све оне к шта знају о мом Бале 4 ми јаве на адресу; пр Кумп, ученик у привреди Дом ученика и ученица П ; чево, Жарка Зрењанина 25.

Понедељак, 18... _

Херцег-Нови

Анкета

Космет,

Хотел „Белви“

„РЕНЕ хатетбрију у Пад у же са 108 4 соба, има два а ресторан за 25) „Мај башту. Ово ТОстују модернији је ме к објект на Похорју, (или. зини хотела паза,У ба. редни терени за соби са читавим исте ћи ђених вучних жичара А | С. Пе] ——— твови |

Бригаде горана

у белопаланачкој.

општини засадуде 246 хиљада саднууа | Бела Паланка, Зав |

Бригаде младих тоа. белопаланачкој | храну | пошумиле су о дине преко 90 хеттаја |

лети и ерозивних ту На овој површини засадили · 246 хиљ

ница багрема, црног бор ораха и тополе. у схХ

У Гусињу отворена нова школа |

Плав;. јанјај |

4. У. Гусињу, општина 35,

отворена је нова јл чија је изградња стајаљ 38 милиона динара. 10 приликом пионири и омле динци Гусиња извели за ученике и грађане 608. културно-забавни пора

У Читлуку откуг љено 100 вагон дувана

За два последња предузеће – „Херце дуван“ откупило је! дручју општине срез Мостар, 100 дувана што у однео роније године предсте изванредан резултаћ. куп је у току и скор ловина производње. са. подручја резервисана | извоз. В

"Тражим браћу Крџовиће

Зовем се Рамо Була ставри моје право пр 195 је Крџовић. Рођен сам тодине, Три месеца погинуо је мој отац. мајка се преудала за )' Шиптара из села Још је

Други МУ. рез мајке дао ми је своје пр, ме и зато се сада 30ве% 7 лаки. “ Док је моја мајка о с ва причала ди је Да позз отац. звао Халил ал Он је имао још Једну пао и са њом два сина. 4 још и брата. Сем топе, мајка ми је говорити имала једну сестру. војка моја мајка Са овић. Везира Халила Фет и све

Волео бих да ој своје рођаке, 878 је браћу по оцу. јЕ

НА аи завршио оу школу, запослио сам 6 ут љопривреднном „Врбас“ и упис ученика у прив се налазим На војног рока. Моб Рамо Булаки,“ Пула.

Мој

оде |

„

кин