Борба, 20. 03. 1965., стр. 10
|
_ ЗАБЛУДЕ 0
Заблуде и веровања поједи них људи у извесне „чароли је“ постоје од давнина. Мнотима су позната веровања У моћ пророчица Питија из Делфа у односу на неплодне жене: свештенице Питије су лаковерним женама давале да пију „освећену водицу“ са извора који се налазе у непосредној близини њихових храмова. Ту су се жене умивале и прале да „нечастиви што пре изађе“, како би ускоро затруднеле. Ови „свети напици“ били су надалеко чу вени, па је у Делфе долазио велики број стерилних жена. Веровања и заблуде у раз не чаролије налазимо код многих народа, па и код нашег у појединим забаченим крајевима. Носиоци оваквих празноверица су сеоске бабе Циганке чергарке, које се слу же гатањем у длан или из штоље испијене кафе; бацањем пасуља и др. Многим залуђеним женама дају и разно врсне напитке, наравно уз бо тате напојнице.
Међутим, са продором културе међу широке народне масе ове празноверице се по степено губе па се данас ре ђе на њих наилази. Ипак их још данас наилазимо у удаље ним и планинским пределима. О тим заблудама и празноверицама писано је и пре рата, а и данас (Мил. Милоше вић — Бревинац).
Ових празноверица има и данас доста. Њих се највише држе жене, али и мушкарци кад „онемоћају“. Жене верују У разне враџбине кад су неплодне или трудне. Обичај је да се трудној жени увек понуди да окуси од јела које је као трудница видела, нарочито свеже воће — трешње, шљиве и друго. „Уколико трудна жена не окуси од угеданог воћа, остаће белет на телу или лицу будућег но ворођенчета, па ће тако бити вечито обележено“. Напро тив, ако се неко јело сакрије од труднице и она која то учини, поједе га, верује се да ће касније новорођенче одби јати да једе такво јело.
Кад отпочне порођај, уоби чајена је једна веома штетна заблуда и празноверица: наиме — полни однос породиље баш у време порођаја, па чак и када је прснуо воде њак, и тако се уноси инфек ција у саму материцу. Постоји заблуда да ће порођај због тога краће трајати илда ће бити лак. У ово сам се ли чно уверио у акушерској пра кси, кад сам анкетирао породиље о томе кад су имале по следњи полни однос пред по рођај. Био сам запањен кад ми је једна, тек приспела по родиља саопштила да је пре кратког времена, после прену ћа водењака. имала полни од нос са својим мужем у уверењу да ће се лакше породити. Колико је оваква заблуда штетна и опасна види се по томе што је ова породиља по
НОВИ
ЛЕКОВИ
ДЕЗЕРИЛ-РЕТАРД ново У ЛЕЧЕЊУ МИГРЕНЕ
Мигрена је веома често обољење. којег карактеришу периодични напади главобоље. Главобоља је у многим случајевима _ локализована на једну половину главе, а ли може да буде обострана. или на једној страни јаче изражена. Најчешће место мигренозних главобоља су слепоочнице. затим чело и предео ока. ређе теме и потиљак; у извегним случајевима прате је мучнина и повраћање. независно од уношења хране. Код дужих напада. који трају по неколико часова. може доћи до вртоглавице и – поремећаја равнотеже.
Посебни облик мигрене је очна мигрена коју карактеришу напади поремећаја ви
да. Болеснику изненада по-
чиње да смета светлост. а пред очима му се јављају искре. муње. пламичци. разне шаре које трепере или осети извесна тамна места У видном пољу. После тога обично наступа јака главобоља. која се шири у слепоочнице. затиљак и врат.
За све ово време болесник је депримиран. раздоаж љив. тром и уморан, осећа неугодне сензације у пределу срца и стомака. тера га на мокрење итд.
Напади мигоене наступају најчешће бе“ неких видних спољних повода. али могу да буду проузроковани и те лесним напрезањем. душевним исцрпљењима прекомерним уживање“ алкохола и дувана итл Тгчење је веома разновосл) али се углавном своди на лијеталну и медикаментозну терапију. Исхрана особа које болују од мигрене т еба да буде углавном лагана. богата витаминима и претежно састављена од млечних производа и поврћа. Оброци не смеју ла булу обилни. већ
СВАКЕ СУБОТЕ ДОДАТАК „БОРБЕ“ ЗА ПОРОДИЦУ И ДОМАЋИНСТВО
ТРУДНОЋИ У НАРОДНИМ ВЕРОВАЊИМА
сле порођаја оболела од теш ке сепсе од које је после ме сец дана умрла. И, уместо да се свакој трудници саветује како треба правилно да се храни, придржава хигијенеи како да се одева у току тру дноће, многе од њих су данас под утицајем разних заблуда и празноверица. На по рођај долазе сасвим неуредне, па су и подложеније разним инфекцијама и обољењима. Лоша навика постоји и по сле порођаја. Многе жене на селу полно опште непосредно или после неколико дана од порођаја, па многе од њих и оболе од разних запаљивих процеса гениталних органа.
На ове заблуде и празнове рице треба утицати здравственим просвећивањем, нарочито упућивањем кад треба трудница или бабињара да има поново полне. односе. Пре поручује се свакој жени чим постане носећа до навршет-
ка 3 месеца трудноће да пол но не општи, нарочито лабил ним женама, јер лако може доћи до спонтаног побачаја. Постељица која највише доприноси одржавању трудноће формира се тек на крају тре ћег месеца. Исто тако је важно да свака трудница бар два месеца пре порођаја пре кине полне односе. И бабињара не треба да их почне пре завршетка шест недеља од порођаја.
Данас се у целом свету пла нира породица, па се у ту сврху врши широка пропаган да о КОНТРАЦЕПЦИЈИ као методу тог планирања. Алим у старо доба жене су мислиле на контрацепцију, јер и та да нису желеле много да рађају. Само, поред заштитних
мали али чести. Столица мо ра да буде редовна, уживање алкохола и дувана ваља свести на најмању меру.
Последњих година много се полаже на медикаментозну терапију мигрене. Иако медицина данас оасполаже великим бројем добрих леко ва који се примењују у терапији мигрене. још се не може рећи да је откривен лек који ће бити ефикасан код сваког појединог случаја. У последње време постигнути су добри успеси У превенцији и лечењу мигрене једним новим леком. који је пуштен у промет под именом ДЕЗЕРИЛ РЕТАРД. Његов повољан терапеутски ефекат заснива се на кочењу и неутралисању једне материје која игра улогу У настанку мигренозних главобоља. Повољним дозирањем овог лека. Уз строго придржавање прикладних дијететских мера. у великом броју случајева могу се спречити или знатно проредити напади митрене. Обично се почиње са пола таблете дневно. Доза се касније. уколико је то потребно. постепено повећава све до три таблете дневно. Веће дозе дозвољавају се само у извесним случајевима и то под строгом кон тролом лекара. у
Занимљиво је да се овај лек с успехом примењује и у лечењу реуматичних 060љења тетива и зглобова. У ту сврху може се комбиновати са хормонима надбубре жне жлезде.
ДЕЗЕРИЛ не смеју упо-
"гребљавати особе које болу-
ју од запаљења вена. 060љења периферних крвних судова. високот притиска. срчани болесници и трудне жене.
ДЕЗЕРИЛ — РЕТАРД регистрован је у нашој земљи, а производи га САНДОЗ из Базела. Лек се може кушптти искључиво на основу лекарског рецепта.
Др СУ, ПЕТРОВИЋ
средстава, многе су веровале и у разне заблуде и празноверице. Ево неких:
Ако жена не жели више да
рађа, код идуће трудноће у-
љу верујући да више неће рађати, „јер је папрат без ро да“. Верује се и у следеће; мајка која не жели више да рађа, чим се породи, ногама новорођенчета које држи у рукама, затвори кућна врата. Верује се да врата неће бити више отворена, односно да она неће више остати трудна. Или жена која не жели више да рађа, саструже нокат, односно копиту мазге. па струготине растворене у води попије. Ово се верује, јер је мазга неплодна. Неке жене замоче прсте у воду, па их после тога полижу: „колико је прстију замочила у водуи полизала, толико година неће остати трудна“.
Још много разних заблуда и празноверица има и о њима се могу написати читаве књи ге. Међутим, у данашње напредно доба треба што више да се развија здравственопросветни рад и жене упућују на реална гледишта. На име, треба што више учити жене, нарочито опе са села, да посећују саветовалишта за трудне жене у којима ће добити упутства о начину исхране за време трудноће, о нези и хигијени тела и оде-
очи порођаја, спреми посте љу застрту папрати; чим се породи, легне у такву посте
вања у доба трудноће. Исто тако и у погледу планирања породице ваља путем здравствено-просветног рада учити жене да посећују саветовалишта за контрацепцију У којима ће добити сва упутства како ће се сачувати од нежељене трудноће. Конференција жена, као и друге друштвене организације, могу много помоћи. Заблуде и празноверице треба једном искоренити. Проф. др. Петар КОСТИЋ '
тмини ми матиититтит знана теписи зттиаиниина ле
САВРЕМЕНА КУХИЊА
Погачице од чварана
Самељите 300 грама чварака и измешајте са 100 грама масти. У пола шоље млаког млека издробите за 20 динара квасца, додајте мало брашна и кашичицу шећера и поклопите. После 10 минута надошли квасац сипајте у 300 грама брашна, додајте половину млевених чварака, два жуманца, и 2—8 кашике белог вина или исто толико разблаженог _винског сирћета и замесите тесто (ако је потребно, додајте још мало брашна да би тесто било средње мекоће). Тесто поклопите и оставите на топло место. После 15 минута од њега развијте дебљу кору, премажите је једним делом оне друге половине чварака, преклопите до половине најпре с доње, затим с горње стране, премажите поново чварцима и преклопите најпре с десне, затим с леве стране и оставите да стоји најмање 15 ми нута. Тесто поново развијте, премажите га остатком чварака, склопите на исти начин и покријте. Поново после 15 минута оклагијом развијте кору дебелу три сантиметра, врхом ножа је засеците на ромбове, вадите чашом што мање погачице и печите их у врелој пећници. БОРБА _
Вероника Дидарова, познати диригент Московске филхармоније
ЧУДНА ОТКРИЋА 0 РЕЦЕПТУ ЗА ЛУГ ВЕК
На „симпозијуму о старењу“, одржаном недавно у Ба зелу, саопштени су и резултати најновијих опита вршених над животињама. Опити су показали да наизменични периоди гладовања односно слабе и обилне хране проду жавају живот. У исто време, повећава се отпорност и плодност, а ткиво има већу еластичност. Гладовање делу је као пурификатор, док обилна исхрана стимулише све органе (не само органе за ва рење) и повећава њихову ефикасност. Према томе, умереност и уредност као да ви ше нису део дубоко укорењеног правила, за дуг живот.
Несумњиво је да су проучавања и опити геронтолога модификовали многе концеп ције о узроцима старења. Не кад је, на пример придаван велики значај шећеру у исхрани старијих лица. Данас стручњаци тврде да је за по беду над старошћу потребно драстично смањити количину шећера у храни. Испитивања су показала да постоји тесна веза између шећера и болести крвних судова. Неки народи у источној Африци, ко ји не употребљавају шећер, не знају за склерозу крвних судова.
Један специјалист је направио следећи опит: пошто је осамдесеторици људи изнад 65 година дуже давао по 100 грама шећера дневно, приметио је да су се код ше здесеторице појавиле срчане промене, утврђене и кардиограмом. Да ли то значи да је једап од рецепата за дуг живот из бацивање шећера из хране у старијим годинама2 Има ли начина да се предвиди нечија дуговечност, да се предвиди да ли је неко лице физиолошки спремно да живи 100 година7 Анкета вођена у Финској у породицама дуговечних (познато је да на дуговечност утичу и наследни фактори) показала је да будући стогодишњаци имају одлично визуелно памћење, никад не пате од вртоглавице или главобоље, показују велики смисао за апстракцију и способни су да се бране од претераних узбуђења, што би значило да је и ду-
ховна равнотежа главних услова за дуг век.
|
Мала
ООВЈЕТСНА НЕНА СЕ НЕ
ЕМ БЕ НЕ лиши нанио посла. изненађења на путу
по (овјетеком (Савезу
Кијев, марта За разлику од западних зе маља где још постоји подвоје ност између послова који су женски и послова који су изразито мушки, у Совјетском Савезу је ово одавно превазиђено, Све професије су не само подједнако — доступне представницима оба пола, већ се жене радије опредељу ју за рад у фабрикама него по канцеларијама. Скоро сва ка настоји да стекне вишу квалификацију и у томе не постоје никаква ограничења: често се дешава да у току не колико година школовања радница у погону постане инжењер тог погона.
Самосталност руских жена заиста импонује: оне овде могу да буду игенерални дирек тори, руководиоци научних инстиута, а, исто толико успешно, и возачи тешког ком бајна или градског аутобуса. Жене могу да заузимају она места на којима смо заиста навикли да видимо само мушкарце. То је, на пример, ме сто за диригентским пултом: познати диригент Московске филхармоније је ванредна уметница Вероника Дидарова. Не само што се жена више не плаши ових послова који су раније за њу били неприступачни, она их обавља с великом љубављу и пожртво вањем. У једном филмском студију упознала сам младу радницу-електричара Надежду Филиповну, која је зрло вешто, у сарадњи са сценографом, управљала великим
и тешким рефлектором. Замо лила сам је да сиђе са високих мердевина од којих се мени, доле на земљи, вртело у глави. Дошла је насмејана, у радничком комбинезону, и објаснила ми;
— Ми више не мислимо да
„је снага — привилегија муш-
караца! Оно што је остало у њиховом домену, то је само њихов пол. Иначе, пе постоје биолошки разлози због којих би жена била мање вредна и способна од мушкарца.
Четрдесет и седам година од револуције, а колико значајних промена у животу ру ске жене! У породицама где нико пре револуције — није био писмен, почевши од Таџиктстана где су жене носиле фереџе и од спољног света биле одвојене високим зидовима, па до севера Аоктика, оне су кренуле широком стазом образовања и независности. Можда ће неко помислити да је овај преображај руска жена платила ценом — своје женствености. Нимало. Жене-пројектанти хидроцентпале или манекени испољавају срдачну присност коју пружа њихов детињасти, топли 0смех. Док је на послу енергична, Одлучна, у разговору су јој покрети једноставни и меки. Ако јој се понекад пребацује да не иде довољно укорак с модом, то је можда тачно, али тачно у том смислу што није ексцентрична по модарка. Она је, пре свега, практична, радна женаа њено понашање је природно и неусиљено.
та неусиљеност
Колико 10] говори
даје посебан НЕ мој сусрет са 2
и равала сам на температу ри од 20 степени испод вуле снежним улицама Кијева У потрази за знаменитом Софиј ском саборном црквом. тоје црква чији темељи потичу још из ХЛ века. Брисала сам снег са уличних табли и покушавала да се оријентишем којим правцем треба да кренем. Једна сасвим млада девојка приђе ми “ упита шта тражим. Софијска црква је била близу, и убрзо смо се нашле пред њеним звоником. Затим је непозната девојка почела да се извињава што жури и не може да остане са мном. Њене плаве очи су се смешиле, а у гласу јој се осећала нелагодност што ме у непознатом граду, У њеном граду, оставља саму. — Алт, наставила је она, ево, узмите моју адресу. Поподне ћу бити слободна и могу вас повести где год зажелите. Зовем се Аља и станујем у близини. Дођите свакако!.
Гледала сам је и мислила — ко је Аљат Нисам имала поверења и нисам је потражила. Касније сам схватила да сам погрешила. Јер љубаз ност и предусретљивост код Аље су биле тако нешто при родно, као што се природно осмехивала. ходала. говорила — као им код свих осталих жена које сам упознала У Кијеву.
В. ИКОНОМОВА
психолог на Радничком универзитету у Београду
НАШЕ ЖЕНЕ НА РЕТКОМ ПОСЛУ
Уметност из разооја и преелице
Изложбена сала „Савременог дома“ на Теразијама од пре неколико дана – поново привлачи пролазнике — овог пута због изложених предме та једне изузетне уметности намењене практичном животу: уникатног текстила Драгане Путник — Милошевић, креатора Завода за примење пу уметност и наше већ позпате уметнице на разбоју.
— Мислим да сам од најранијег детињства желела да своју чежњу за лепотом уткам У материјал за хаљину, мантил, завесу, шал, торбицу, каже ова симпатична Београ Ђанка, већ 12 година члан Удружења уметника примењене уметности и један од њетових најактивнијих прегалаца. — Све што видите направила сам на малом модернизованом разбоју поподне, кад се вратим с посла. Досад сам учествовала! на многим заједничким изложбама у Београду, затим у Новом Саду, Сарајеву и другим градовима. За уникатни текстил до била сам четири златне меда ље. За пуније штофове узимам белу сирову вуну коју сама предем на преслици, 60јим И претварам у материјал за одећу, какав се не може наћи ни у једној фабрици текстила. Танке штофове за хаљине ткам од индустријске вуне и свиле. Дезене креирам сама, према сопственим инспирацијама.
Не знам да ли је то вели-
један од|ка вештина, али убеђена сам
у једно: то је посао који во-
ИЗАОЖЉА
ОДЕВНИХ
Специјална похвала за У-
спешну сарадњу: „29. вовембар“ и „Петар Велебит
ДНИ ВИ 4 ИН НА давне. АВА с на А Пан КА ВАННА Не Нанта
САВЕТИ НЕНСКУСНОЈ ДОМАЋИЦИ
— Печење се неће брзо исушити ако га ставите у пор целански суд, а овај загњурите до половине у већи суд с врелом водом и поклопите.
— Сок од лимуна можете конзервисати на тај начин што ћете неколико лимунова нацедити на пола килограма шећера, сачекати да шећер потпуно упије сок и затим та ставите у теглу. Кад хоћете да направите лимунаду. кашичицу-две овог шећера сипајте у чашу хладне воде и добро измешајте, | ,
— Хартију можете и без лепка сасвим лако да залепите за стакло или порцелан ако је с једне стране поквасите у некувано хладно млеко. — Кришке јабуке неће потамнети ако их премажете лимуновим соком.
—Ољуштен и на котурове ибечен кромпир добро исперите водом да би се спрао сувишан штирак. „Помфђит“ биће укуснији и крхкији.
ПРЕДМЕТА
Центар за савремено одева ње — Београд и овог пролеЋа је организовао, пету по ре ду. изложбу новитета: текстила, конфекције. обуће и допунског асортимана. У изложбеном павиљону. Масари кова 4. од 17. до 27. марта, Београђанима и гостима пружа се могућност да виде један део оног што наша инду стрија већ има или припрема за тржиште. Избор је углавном направљен са укусом и мером, мада се ту и тамо није могао избећи уступак тротовачкој рачуници неких пре
узећа, шта се већ годинама прилагођавају сасвим неразвијеном укусу купаца из наших забачених крајева. Овде мислимо пре свега на дечју трикотажу. која је још у повоју. баш као и деца за коју се израђује, затим на свилени материјал чији су и ткање и дезени одавно демодирани. Два мантила конфекције „Беко“ однела су и диплому и похвалу. Изненађује брзина којом је ова индустрија прихватила најмодернији каро-дезен за женске мантиле и нови облик крагне без ревера, који представља заједнички модни детаљ свих креатора женске моде за ову сезону.
„Пеко“ — Тржич нуди, најзад, удобну и елегантну жен ску и мушку обућу за коју је добио диплому — потпуно заслужено; лепу и улобну о= бућу која би у исто време
лим и у који улажем много труда, све своје слободно вре ме и тежњу да из разбоја и
вунених нити извучем> оно најбоље што у себи негујем за ову врсту примењене умет ности ...
Текстил Драгане Путник Милошевић толико одудара од конвенционалних фабрич-
била и модерна, ретко ћете каћи у излозима. Мокасино и тешке ципеле од бокса де лују прилично незграпно сад кад човек једва чека да се
ослободи дубоких ципела и чизама.
„Снежана“ — Суботица покушава да изађе из оног ћор сокака у којем се одавно нашла наша дечја конфекција. Због тога би два њена модела, награђена дипломом и похвалом, ваљало истаћи уз
ких материјала да ћете га ла ко познати чак и кад је претворен у мантил, костим, свечану хаљину или шал, којим се засгрнула жена у концерт пој или позоришној дворани. М, сигурни смо да ћете га пожелети. Тиме је довољно речено у прилог њиховој лепоти, В. ЈАНЧИЋ.
Два модела, за које је конфекција, „Беко“ добила
напомену ла добру дечју кон фекцију убудуће. чак ни ради угледа. не увозимо из суседне Мађарске. '
Од текстила много новог нисмо ни видели. ни очекива ли да видимо: „Београдски ву нарски комбинат“. „Београдски памучни комбинат“ и
„Летекс“ — Лесковац ту предњаче. Индустрија свиле „Стеван Дукић“ — Земун из
лаже такође неколико солид
Ако нисте
зећа у сваком ар 3иаб "изгубљено, пер 4
ОД СТАРОГ ~ “
Ова идеј |
га а. је прихватљива, 6) За НИ Ноћни 958 Када же се натравуту, Га за телевизор ке
ноћна, · сточић кора,
најчешће раворља "
облика, треба,
ћем, толожају на четирц, но,
———
зуме се, све то вал, вести стручно МЕ + укусу и одговара амбијенту: простор је била фиока са) сљужити као касету, „
часописе, а дру; намените за 6 7 де
што се вратанца боџ ко ж отварају — од на доле. Мао
" УТВРЂИВАЊЕ Па АНУНУЛИЋА
Токољ времена буду, полова на шт ском – ажумулатоу бришу се 3602 дај, је п механичку Међутим, три авања ажуму, који је донет фр ња, ц његовог ' вања на инста веома је важно 3 ји је позитиван а негативан тол, Бе)
|| До
ног отробаног метода ћ се онџ, њепогрешто о реде: за спојне кеси везује се по парче >
жарног троводника. || акумулатора се изић
мало киселине ц иза“ на неко тодесно Затим се жрајевц Пе водника загњуре ут селиту. Проводник жојег се образују " рићм долази са ног пола!
ПРОЧИШЋАВАЊЕ 5
Из боје која је # стајања делимично У гцама, ила било како“) трљана, најлалше ће" уклонити, нечмстоћа '" се она троцеди, кроз У вакж у који је туретлоди стављена. жица, 30 4 ћење паркета.
.а
двпон и похвалу
; л них материјала а љине и костим“ у
Читаоцима | Прруков! у да сврате У Ма на Б
4, Време У дање изложен. Н тридесет једн
2 #;
– мено од се 38. пак је ок Ур там У минија и Б' ле и признање уложени 79