Борба, 20. 03. 1965., стр. 7
КУМУРНИ ЖИВО
Субота, 20. март 1965.
БОРБА | АНАДЕМИЈА
ВАСПИТАЊЕ ЈЕ НАЈЗАПОСТАВЉЕНИЈЕ ПОДРУЧЈЕ ЖИВОТА НО РАДА ШКОЛЕ
РАЗГОВОР СА СТРУЧЊАЦИМА ИНСТИТУТА ЗА ПЕДАГОШНА ИСТРАЖИВАЊА
Објављујемо трећи, стручњацима Института СР Србије.
последњи део разговора са за педагошка истраживања
Разговор је вођен о најактуелнијим про-
блемима наставе, реформе школства и васпитног ра-
да у школама.
ПЕАШИНОВИЋ: Има
још мишљења да су образо- | о телевизији.
вање и васпитање идентични појмови. И обично се сматра да ако ученик у школи зна како треба да се понаша према друговима, наставницима и старијима, он се тако и понаша. Међутим. то су две са свим одвојене области делатности и оваз други. васпитање, код нас је готово сасвим занемарен. Било је после рата неколико покушаја да се кроз одређени предмет или на неки дрии начив и васпитно делује У школи, али је то напушено. Међутим, у последње време све више преовлаја мишљење, поготову у пииранству. да би васпитшерад У школи морао да се (ијл по посебном програму који би захтевао и посебне (адржаје и методе рада. ЂАКОВЉЕВ: — Ако треба истаћи које је то подручје из живота и рада наше школе највише запостављено, ми слим да се мирне душе може рећи да 'е то подручје васпитања Покушали смо са варијантама увођења специјалних предмета, па смо се уплашили да то не израсте у некакву нашу“ „веронауку Но, одричући се тога, ми смо се одрекли и било каквог 0оз биљнијег утицаја на моралну
"ЈЕ
Посебно бих нешто рекао с као изузетно значајном средству и улози коју може да има У образова њу и васпитању Она је,засад само информативна или негу је забавне и друге неке програме За школу и ученике за сад. или бар не чини оно што би могла и што је потребно. Узмимо, на пример, разна так мичења које она негује. То су у ствари оне емисије које су У директној супротности са оним што ми желимо У школи да постигнемо. Тамо се од такмичара захтева да зна сваку ситницу, датум. час
За време разговора у клубу „Борбе“
догађаја итд. а не подстиче се најшира публика на размиш љање и логично закључивање. Ако се има у виду то да су деца ревносна телевизијска публика, то је лоше са гледишта педагогије.
Једна од тема за истраживање којом ћу се бавити у Институту управо је дејство телевизије и филма у процесу образовања и васпитања. Ту има много да се тражи и каже,
ПЕАШИНОВИЋ:; Слажем се са мишљељима да велики број фактора утиче и на образовање и на васпитање. Та: посао не можемо пре пуштати ни само родитељима нити само школи, Међутим. морамо ол школе захте вати систематски, организован и плански рад под руко-
Свечаност у Југословенсном драменом позоришту
ЧЕСТИТКЕ БИКТОРУ СТАРЧИЋУ Поводом 45. ГОДИШЊИЦЕ УМЕТНИЧКОГ РАДА
свест ученика. ||-
Посебан проблем наше шко
ле је у томе што код нас не- |
ма у ствари готово никаквих , достигнуза У филозофији васпитања, чији резултати могу =зда се примењују У школама |
Често позајмљујемо. некрити ||
чки претачемо позајмљене“ ствари. адаптирамо.
ЦЕКИЋ: — Слажем се да је васпитање запостављено у на шкој школи Међутим. један од разлога за такво стање је и у томе што се на васпитање гледа и данас као на неку чисто педагошку катего-
рију. иако је оно У услови- | свој живота и|је уметност глумачког прео-
ма урбанизованог модерних средстава информи сања истовремено и социоло шки проблем
Са јучерашње свечаности
„Четрдесет и пет Виктор Старчић је брусио несвакидашњи дар. Он
бражавања довео не само до виртуозитета. већ и до истин
ТЕОДОСИЋ: — Свима нам|ске сценске поезије“.
"је познато стање у школама; јад у сменама, кратак боравак ученика У школама. би тај проблем свакако шире
Тим речима управника Ју-
па | гословенског драмског позори
шта Мирослава Беловића за-
Требало посматрати. Јер, ако почела је јуче пре подне у
та сведемо само на школу, онда нисам уверен да ће биТи и успеха.
ПРОКИЋ — Слажем се да школу не треба ослобађати васпитног рада. али би требало добар део посла пренети и на друге факторе који делују — на филм: телевизију, литературу и гредства ин формисања. као што је штам па, на примео.
Проблеми ТВ репоршаже
„За наше сутра“, репортажа о предизборној активно сти у СР Хрватској. Текст
и режија: Станко Едер. Е-
митовао Студио Загреб 18 марта,
Ако би се за неке делове нашег телевизијског програма са сигурношћу могло рећи да сведоче повремена одсуства садржајнијег и креативнијег односа својих твораца према материји коју обрађују и намењују је небројеним гле даоцима, онда досадашња исКуства са ТВ репортажом, на пример, потврђују уверење да облик телевизијског Казивања у већини случајева тарантовао поузданије резултате, иако је и у тој области ило извесних одступања од већ утврђених квалитета. што се догодило и са репортажом
је тај
9 којој је реч.
Ма колико да су зборови бирача ових дана једна од Најактуелнијих друштвених и политичких тема. што ће реи да обилују надасве интеРресантном грађом за ствараа аутентичних и упечатљи-
х репортерских достигнућа 7" аутор репортаже „За наше није у потпуности утваралачки искористио – пому којима је располагао а једну складнију и преглед-
сутра“
Нију изражајну целину.
туш а је дескрипција при“ : ивала непосредније и УАљивје акценте, пренебреге динамичнији ритам а е композипионе димензиале су неископиттћене.
нут 1 Мног је ост
Ђ. ЂУРЂЕВИЋ
фоајеу ове позоришне куће несвакидашња свечаност, Један уметник прослављао је своје 45-годишње присуство на сцени
Окружен колегама из свог | и других позоришта, пријате'љима и званицама, Виктор
| старчић слушао је седећи са
2115
година | својом супругом Јекатерином
у почасном првом реду говоре и честитке, речи љубави и дивљења које су му упутили заступници уметности, којој
је он посветио свој дуги стваралачки живот.
На говорници су се појавили Љубиша Јовановић, Велимир Лукић, Мата Грковић, Петре Прличко, Милош Хаџић, Павле Броз, Мира Траиловић. Милош Бајић, Бранко Плеша и Божидар Божовић, Свечаност је употпуњена учешћем уметника Мире Ступице. Станоја Јанковића, Уроша Гловацког,. Радмиле Бакочевић Стојана Дечермића, Јована Јовичића/ и Љубе Тадића који су извели мали програм у част слављеника.
љ. С.
УКЦ
У
МЕЧ
555 5
У ДРУШТВУ ПОПУЛАРНИХ КОМИЧАРА
У комедији Дока Лесера „Поподне једног фауна“ главпе улоге додељене су популарним комичарима: Миодрагу Петро вићу Чкаљи, Драгутину Добричанину. Милану Срдочу, Дра-
гомиру Бојанићу и другима. ђевић.,
2200 БИРА СЕ НАЈБОЉА ПЕСМА ЕВРОПЕ
Редитељ је Александар Ђор-
На вечерашњем концерту у Напуљу представници 18 земаља бориће се за освајање награде Евровизије и назив најбоље песме Европе. Нашу земљу заступаће Вице Вуков који пева „Чежњу“ Јулија Марића на текст Жарка Роја. Остали конкуренти су: Холандија са песмом „Доста ми је тога“. Ен-
глеска — „Ја припадам“ Шпанија — „Како је лепо“. по киши“, Западна Немачка — „Рају, где си“, АуРеци јој ла је поздрављам“ Норвешка — „Кару“
— „Шетам стрија — » сел“. реци љуба
цуска — „Не признај никад“, Луксембург — „Лутка од воска, лутка од трица“ Швајцарг без тебе“. Аутинко ласке лантен“ и Италија — „Ако плаЗанимљиво је да ће се на Фестивалу Марио дел Монако као почасни гост опуларне наполитанске песме.
ска — „Не. заувек
Финска — » Ј цеш, ако се смејеш“, појавити и славни тенор и отпевати лве п
Белгија — „Кал се врати пролеће“. Монако ви“, Шведска — „Валцер старих времена“ Фран-
Вице Буков
Ирска
„Иди и Португал — „Зимско сунце“,
Данска — „Твојом кривицом“.
СР СРБИЈЕ 0 НАЈАКТУЕЛНИЈИМ ПРОБЛЕМИМА ОБРАЗОВАЊА И. ВАСПИТАЊА
водством оних који су за то способни Баш и зато заступам мишљење да би школу требало што више оријентиса ти на васпитано делозање и не препуштати спољним фак торима да неорганизовано деј ствују. Наиме ови други фак тори несистематски, па често и негативно гађују. а не постоје никакве могућности да се врше коректуре Друго, У самим школама има фактора који сами дејствују. На пример. друштвено самоуправља ње. Али ми немамо ни једну студију која би нам са гледи шта науке рекла како самоуправљање васпитно делује, на линији наставник-ученик, на стварање опште климе у школи,
НИЧКОВИЋ: — Било би вр
ло погрешно да сада негирамо иввесна достигнућа у реформисању школа и да тражимо нешто друго изван оног позитивног што је већ постигнуто У школском раду. То се подједнако односи и на ре зултате у области образовања и у васпитном раду. Међу тим, не бисмо смеди заборавити да је непоходно дуже и студиозније изучавање. па и решавање, многобројних гроб лема педагошких и дидактич ких у свим школама, укључујући и студије. А то постав ља и нове задатке пред нас |који се бавимо педагошким истраживањима и пред институције које се тим послом | баве.
Разговор водио Никола ПЕШИЋ
_ У БЕОГРАДУ
ПОСВЕЋЕНА ДЕЛУ _ КОРНЕЛИЈА СТАНКОВИЋА
Поводом стогодишњице
смрти, биће издат зборник
радова о композитору И
снимљена плоча с његовим делима
Одбор за обележавање стогодишњице смрти значајног српског композитора, дириген та и скупљача народних мелодија, Корнелија Станковића, одлучио је на јучерашњем састанку у Београду да се У другој половини априла у гла
вном граду одржи · свечана академија посвећена делу 0вог истакнутог музичког радника. На јучерашњем првом састанку одбора. за чијег је председника изабрана Стана Ђурић — Клајн, одлучено је и да се изда зборник радова о Корнелију Станковићу, затим, сними једна плоча са делима овог композитора, и уре ди и обнови његов гроб У Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Закључено је, такође. да се током априла одржи и неколико радио и телевизијских емисија посвећених делу и животу Корнелија Станковића.
Композитор и диригент Кор нелије Станковић дошао је за хоровођу „Београдског певачког друштва“ 1863, године. и одмах почео са увођењем националне музике у хорски репертоар, чиме је утро пут истакнутом композитору Стевану Мокрањцу. Станковић је био први Србин образовани музичар и први српски мелограф. па се стога може назвати „Вуком Караџићем“ срп ске музике, (Танјуг)
ПРОСЛАВА У ХРВАТОНОМ НАРОДНОМ НАЗАЛИШТУ
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ УМЕТНОСТИ ЕРВИНЕ ДРАТМАН
Насловном улогом у Пиранделовој драми „Госпођа Морли“ на сцени Хрватског народног казалишта уметница Ервина Драгман слави данас 30-годишњицу свог уметничког рада.
Прошло је тачно три деценије, откако се на највећој
загребачкој сцени појавио један дечак, млад и помало неспретан.
Дечак — то је била ученица глумачке школе Ервина Драгман. чији је талент веома брзо уочио. ондашњи е-
минентни. редитељ) Иво; Раић. Такод је "ввлина» уметни=“ ца почела свој пут, свој жи-
вот на даскама. Са загребачких позоришних сцена низале су се године и улоге. Познати историчар позоришта проф. Славко Батушић избројао је њених 150. претежно главних улога.
У развојном путу уметнице са широким афинитетима и великим дијапазоном могућ ности. Веома брзо дошла је до изражаја њена склоност ка изразито драмским улогама. Осећаји _ заљубљене Шекспирове Јулије треперили су сценом. прожимали гле даоце и отварали уметници широка врата славе. Све те заљубљене. добре. лукаве, сурове жене у драмама Золе, Ибзена, О'Нила, Горког, Пирандела, све те жене ожи веле су у нежној жени великих, тамних и продорних очију, која је знала узбудити до суза. Али. исто тако, префињен осећај и укус Уметнице знао је животне мудрости пренети и кроз по-
зната лица класичних коме дија и гледалиште насмеја-
а ЦРНАЦА
Почетком лета: седам дана југословенске 18
У току су припреме за организовање „Седам дана југо“ словенске телевизије“ — рад не смотре наших једногодишњих успеха. Уједно то ће бити и такмичење, јер ће се до делити признања и посебне награде гледалаца најбољој емисији и најуспешчијем спи керу Радни карактер овој смотри давала бр саветовања и разговори у којима би учествовали југословенски те левизијски радници. Место одржавања није утврђено, а време је — почетак лета.
Циљ је ове смотре да стимулиш квалитетно стваралаштво писање текстова за ТВ и режија програма. У раз говорима ће бити речи о тра жењу нових решења и ствара њу југословенског стила на тв. Од већег бооја емисија које ће бити приказане. један део видеће и гледаоци редсвног програма Приказизаће се само оне емисије које су већ биле емитоване. Инострани програми неће се приказивати, сем изузетно. ако има ју посебан значај.
Још није утврђено на који начин ће публика гласати за додељивање награда појединим емисијама и спикстима,
Велика спортска такмичења која пземо гледати
ускорс
Иако се преноси програма Евровизије коначно утврђују на кратко време пре емитовања, већ се зна да ће паша телевизија преузети пренос чеколико значајних спорт-
ти до суза. Марија у Шек-
спировој комедији „На три краља“. темпераментни лико ви Голдонијевих жена, Пе-
труњела Држића, незаборавни су ликови. који су толико пута одушевљавали гледаоце. Поред улога у делима Крлеже. Матковића. Будака и других, Ервина Драгман 0стварује у послератном периоду низ незаборавних улога У драмама Горког, Ануја., Ми лера, Шоа, Сартра...
Три деценије уметности Ервине Драгман неизбриси~
свОоосу убележене у. живото-
пис нашег позоришног живота. У напону свог уметнич ког и животног стваралаштва остварења првакиње
Хрватског драмског казалишта обећавају увек нове димензије. Зоран ЗОКОВИЋ #22
22;
Ервина Драгман
ских такмичења током следе ћих месеци: То су:
Финале Купа шамлиопа У рукомету које се игра у Ларизу 3. априла (у овом такмичењу игра и наш првак Медвешћак из Загреба).
Европско првенство у боксу, које се одржава крајем маја у Источном Берлину
Европско првепство у зтлетици, чије се финале одржава августа у Западпој Немачкој. Полуфинални сусрети 0државају се у неколико земаља — Италији, Норвешкој, Аустрији и Југославији (у За гребу) па ћемо вероватно гле дати и неке полуфинална бор
е.
Наша ТВ преносаће за Евровизију и Интервизију такмичење за светски шеампионат у стоном тенису које се одржава У Љубљани од 15. до 25. априла.
Наше емисије за Интсрвизију
Југословенска — телевизија споразумела се са Матервизи јом која ће преузети нексли ко наших ТВ-програма за емитовање у земљама источне Европе. То су једна смисија „На слово, на слово“, „Сусрет џез-музичара“. „Представљамо вам Мирослава Чан галовића“ _„Црио на белом“ (една емисија). „Апасисната“ (балет на музику Милка Келемана), „Празник “ Мексику“ и још неке. Мнтервизија ће такође и ове године прика зати десетоминутни снимак првомајске параде у Београду. РЕКУ 34 ОРАСИ З суд чЕ ВР зоб т мењања ЕР па
о
Страна, 7.
| ПОЧЕО ХИ ФЕСТИВАЛ ЈУГОСЛОВЕНСНОГ ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТНОМЕТРАННОГ ФИЛМА
ОВЕ ЛИЧНОСТ
У ГЛАВНИМ УЛОГАМА _
Златко Боурек и Никола Рајић испред осталих такмаца прве
У великој дворани Дома синдиката у Београду синоћ је свечано отворен 12. фестивал југословенског до кументарног и краткометра жног филма. У присуству генералног секретара Савез! ног одбора СоцијалистичКог савеза Милентија Поповића, председника Просветно-културног већа Савезне скупштине Николе Се кулића и других истакнутих политичких, културних и јавних радника фестивал је отворио председник Упра вног одбора фестивала југо словенског филма Иве Сиљан. Он је истакао да је између два фестивала у Југославији снимљено 138 крат- | кометражних и документар них филмова од којих ће
фестивалске вечери
годишњег победника и вероватно најснажније ауторске личности нашег кратког фил ма, спада у ред оних омашки које се, ваљда. свима омичу. Радећи на маргинама једног рударског удеса, – површински хладно и вештачки овај филм, Штрбац нам је њиме још једном пружио доказ да и највећи мајстори, када кре ну на „штанцлу“. на гтандард, доживе горке резултате, На тај начин је и други фаворит, после Заниновића, већ прве вечери отвормо сво је карте у којима на жалсст није било ни једног адута.
„Травник“. Ево још једног талентованог редитеља. Хајрудина Крвавца. на „штанцла“, Када би било могуће чу ти врло леп текст Зуке Џум хура посебно. на неком лпредавању. а изванредне раз-
гледнице Травника снимате
ло документовано дело овог пута о легендарној „тета Лији“ која ће преварити човека и онда када је 0н већ убаци у лонац.
„И видел сем даљине меглене и Калне“, _ цртави филм _ Златка Боурека је филм далеко најгорег наслова а далеко највишег домета првог дана фестивала. Инспирисан Крлежином „Баладом Петрице Керемпуха“. он ни из далека није његова илустрација. нитм само визуелизација визије Хрватске ХУТ века. већ аутохтоно Уметничко дело о коме ће се још сигурно много чути током овог фестивала.
„Дрежница“ Славка Голдштајна је хумани пледоаје за један крај која је у току рата имао велеку одговоо ност. као једно од жаришта У станка, а који сада тражи
Сцена из цртаног филма Златка Боурека „И видел сем даљине меглене и калне..“
58 бити приказано у званич ној конкуренцији овогодиш њег фестивала. Указујући на тежње филмских аутора да прикажу специфично сти нашег друштвеног развитка, Иве Сиљан је изразио наду да ће најновија продукција документарних филмова адекватно одразити ове нове тенденције у југословенској кинематогра
фији.
Прве вечери фестивала приказано је 11 филмова.
„Једна суза на лицу“ најновији је филм једног — од два прошлогодишња победвм ка, Стјепана Заниновића. Овај филм који је пре медитација него есеј,. мада је сигурно да би-— нарочито судећи по тексту — хтео м то да буде, садржи у себи неке карактеристике познатог нам Заниновићевот стваралаштва: он је допадљив, читљив, коректан. На жалост, ако први утисак не вара, овај филм неће озбиљније моћи да освози. ни симпатије гледалаца, ни уобичајено — за Занинови ћа — признање критике, ни већу пажњу жирија.
То наравно не значи да је то лош филм, то само значи | да од неких људи имамо стро го право да тражимо више, а са другима који донесу и мање, морамо бити задовољни. Размишљајући својом „Су зом на лицу“ онако како сви ми размишљамо о рату и ми ру, о крематоријумима им стре лиштима, о убицама и убијенима, о Хитлеру и реваншизму. механизмом и логиком мало заплашеног и још не сасвим прездрављеног и уми реног савременика Хитлеровог, Заниновић није био ни издалека тако убедљив, студиозан, осмишљен им систе матичан — јери у кошмару идеја има неког система колико се то очекивало од вишеструког добитника пома ћих и иностраних фестивалских награда.
„Кораци балета“ редитеља Николе Рајића и сниматеља Николе Мајдака. очаравајући је филм колико по једноставности режијске концеп ције, толико и по чистоти реализовања те концепције. Много пута гледали смо умивени. блистави, елегантни балетски спектакл у позоришту или на филму, а никада нам није пало на памет колико труда, колико одрицања. колико упорности, и пре свега колико зноја, прет ходи једној таквој свечаноста за наше очи. Никола Рајић и Никола Мајдак — уз велику стваралачку — помоћ монтажера Вање Бјењаша одшкринули су нам врата за гтушљиве и прашњаве сале за пробе без страха да ћемо тим „гтвирењем иза завесе“ бити разочарани,
„Клузове девојке“, рекламви филм фабрике „Фрањо Клуз“ у режији Оливере Гајић. трудио се много да нам ништа не каже и то му је сасвим успело, у истој мери У којој је и жирију успело ла нас ево већ и прве вечетн разочара својим _критеријумом: по чему је то фестизал ски филм
„И њих четрнаест“ Миленка Штрпца, другог прошло-
ља Ђорђа Јолића и Ранка Стаништћа видети такође одвојено, рецимо на дијапројектору. можда би то ммало неког смисла; овако У Крвавчевим очигледно индисповмраним и индустоијско-комерпијализованим _Ррукама од тог коктела нема ко ристи.
„Од плате се мора живети“ мисли да треба да нам _докаже ветеран кратког филма Миодраг Николић, _својом час квазисоцијалном сту дијом, час пашквилом, час економском _ анализом, час очима човека кога наш савремени живот очигледно мучи и инспотрише. На жалост — мако је Николић имао најбољу идеју, и највише шанси првог дана, ако не и целог фестивала — да буде стварно ангажован и стварно убедљив. он то није био. Ње гово дело је остало на нивоу оних репортажа које — због недостатка квалитета више нико не објављује.
„Лисица“ Бранка Марјановића _ редитеља. и Бранка Марјановића и Иве Страхоње косценариста дело је за које се сигурно може зажалити што га због одређених одмоса кратки филм биоскоп телевизија, неће видети милиони Југословена. Велики познавалац и велики пријатељ животиња _Бразко Марјановић направио јеи овога пута врло занимљиво, врло духовито и вр-
7“ ФЕСТИВАЛСКЕ ЦРТИЦЕ
Први дебитант
Документарни и краткометражни фестивал у реограду није само ретка прилика на којој се може степи потпуна слика 0 тој продукцији, већ је он и једина могућност новим ауторским именима да покажу свој таленат и своја хтења. Обично се утврди да дебитанти нису ни најмање дебитантски расположени, па често далеко иза себе оставе и своје далеко искусније колеге. Прве фестивалске ве чери, дебитантска улога припала је Славку Голдштајну, чија је „Дрежница“ уједно представљала и његов прзи редитељски рад. Голдштајн је иначе познати сценариста, чије име налазимо потписано на шпицама „Невесињске пушке“. „Сигнала над градом“, „Прометеја са отока Ви шевице“ и других филмова.
Свестрани редитељ
Миодраг Николић, један од ветерана нашег докуменгарног филма, аутор дела „од плате се мора живети“ (у кон куренцији) и „Самци су увгк сами“ (у Информативној секцији) У једном се сигурно мо же похвалити да је недвосми
своје је истоврсме редитељ, мон сарадник
слено надмашио све конкуренте. Он но сценариста, тажер и музички оба своја филма.
Једно питање
У разговору са начелником
Војно–филмског центра „За= става— филм", пуковником Бо жом Шварцом, могло се саз
нати да је „Застава“ недапно прославила. петнаест година свог рада и да је досад произвела око 460 наставних фил мова, око 130 документармчих,
код других одговорност за његову не баш веселу садаш њост, Овај филм је поштено ангажован. једноставан и“ истинит, али му не треба гридавати вредности којих нема: он није успео да уздигне своју тезу на уметнички став, и није успео да нас узбуди толико колико то Дреж ница заслужује. Бојим се да сем Голдштајна нико други не сноси кривицу за то, сем можда моде „филма истине“ који нас — па и „Дрежницу“ — прогони већ више година и у делима којима такав стил не одговара. „Ветар и једра“ по сценарију Вука Крњевића и Бранка Калачића и у Калачићевој ре жији. иако личи на већ виђени Жалачићев филм „На вез“ овога пута Бранко Ка-
лачић није имао предност оригиналности па је игра мора, младости и црвене руже, бојим се. мало увенула.
„Песме борбе и победа“ Зво не Синтића озбиљан су допри нос _ историји _ НОБ. Да је само сакупио све словеначке партизанске приче на једно место и тако их сачувао од заборава. било би то доста. А он је направио и више. мада не и толико да од приче о песмама створи и поему 5 песмама. ЈГ.
~
116 месечних прегледа и 3 играна филма, Између осталог, пуковник Шварц је изнео И следећи податак: „За Фестивал вршимо сами селекцију. не шаљемо селекционој коми
сији сву нашу једногодишњу производњу, Учествовали смо на свим досадашњим фести-
валима кратког филма и наше учешће је било скоро увек врло запажено; међугим, досад ни у једном фестивалском жирију није седео макар и један наш представник“ Одговор се тек очекује.
Без пријема
Очигледно, Фестивал озбиљно кубури са парама. Ригорозна штедња довела је ове године и до елиминисања уобичајеног пријема. Тако су изостала многа нова познанства и многи нови сусрети са старим пријатељима. Самим тим, изостале су и многе нове информације из прве руке.
Вечерашњи програм
ВБечерас, у оквиру другог Фестивалског програма, биће приказани ови филмови; „ТОПУСКО" Шимета Шиматовића. „ЗЕМЉА" Рудолфа Сремеца, „СРПСКА КЊИГА ХУШ ВЕКА“ Петра Стојановића, „ЗАКОН КРВИ“ Ота Денеша, „ДОК ЈЕ ВЛАДАО ПИРИНАЧ" Трајчета Попопа, „МЕТАМОРФОЗА" _ Александра Маркса и Владимира Јутрише. „ИЗМЕЂУ КАМЕНА и ВОДЕ“ Бранка РВукотића.
„КЕЈ 13 НОВЕМБАР“ димитрија Османлија. „НОВА ИГРАЧКА“ Душана Макавеје ва, „МОРНАР ЗА ВОЛАНОМ“ Бранка Ранитовића и „ОТРОви“ Макса Сајка.
и аи
МЕЂУНАРОДНА ИЗАОЖБА НАУЧНИХ ИЗААЊА У ПРАГУ
Праг, 19. марта | (Танјуг) У Прагу је отворена Друга међународна изложба новитета научних издања уз уче- | шће издавачких институција академија наука из Бугарске. Мађарске. Пољске. Совјетског Савеза. Румуније, ДР Немачке. Чехословачке и Југославије Међу 1500 изложених науч!
них књига и часописа налазе се и разна издања предузећа „Научно дело“ из Београда и издавачког предузећа Југославенске академије знаности и умјетности из Загреба. Прошлогодишњу овакву изложбу у Прагу. иначе једину овакве врсте у свету. разгледало је
страних посетилаца.
преко | 20.000. чехословачких и ино-
|
Сврха изложбе. на којој су заступљене све основне области науке, кло физика,
математика, социологија, филологија. историја, медицина. разне техничке науке и друге, јесте не само размена информација и искустава из међу научних радника. већ исто толико и популаризаци-
ја науке међу широком чи+ ,
талачком публиком.