Борба, 02. 03. 1968., стр. 15

· Жајнрих Липке Штерн“, који га

"" „пук | Камо среће да ме : пуко За о 60» клевете против , Сален Републике Неи било.

ис» Лакше ако је један новинар приликом У заблуди, ако га закон јер није у стању да

нешто што се тако

и а се један председоне Републике Немачке не их изађе пред суд, јер тамо друго не би ни могло да изађе о осим његове мучне прошло је садашњости. вим: не тиче ме се што је седник Савезне Републике ествовао У изградњи баај затвореника концен "логора. Тиче ме се то, што имао храбрости да остане при и. Тиче ме се то, што их Липке изградио свој понеистини, забашуривању и

да су друти тобоже фалси- његова документа.

|

пре извесног времена изаидело, да је супруга пред„а Савезне Републике Немачке документима, У којима на за седам година, реерна“ одлучила је на

а еши 35 се не осврће на то. едно је пажње шта ова ну Ме 82 године! Копо изгледало нам је људски, што дама наше земље, у свом а унеколико продужи млазликовала од многоброју и трећих дама. Један дру лист сматрао је за потребно да отпре зајнУ. штерн“ је после тога пре утало да. констатује следеће: ХајнЛипке је злоупотребио свој поМи председника Савезне Републике Немачке и учинио да из свих пријавних књита, архива и школских ; а ишчезну О ГИ се казују о је Вилхелмина липке жиста Ка. Часопису „Штерн“ је пакође преостало да констатује, да е! Липке покушао да позоше на вечеру мене (главног уредника Хенри Нанена, прим. прев.) када је да је читава ствар позната кцији, међутим, није знао да се ми не интересујемо за то колико су

У Ма

пала

ма рсподине Хајнрих Липке, Ви нисте због свега овога ни „градитељ концентрационих логора“, ни „фалси фикатор докумената“, то су сувише

Азијске в

ата анаии

2

Италијански лист „Еспресо“ у једном чланку бави се догађајима У Азији, Посебно се осврћући на вијетнамски рат, лист је донео преглед војног потенцијала свих земаља које би биле погођене могућим проши-

КАМБО (6,300.000. становника) 31850 људи под оружјем, скоро сви у пешадији. Камбоџа има око четрдесетак ратних авиона и бројне противавионске батерије совјетског и кивеског типа. Војни буџет износи 80 милиона Долара и представља ско ро 6 одсто бруто националног дохотка земље.

ЛАОС (2,600.000 становника)

Земља је годинама подељена граћанским ратом. Снаге су овако распоређене: с једне стране 80.000 људи у регуларним јединицама — од тога 65.000 у пешадији. С друге стране у јединицама Шатет Лао има око 30000 људи. Војни буџет централне владе износи 38 милиона долара што значи 60 одсто од националног до-

хотка, ад (32,850.000 становника) 2,330 људи у оружаним снагама: 85.000 у пешадији, 21.000 у морнарици и 20.000 у авијацији. Тајланд има 185 борбених авиона, Тим трупама треба додати 25.000 војника у добротри а корпусима за одбрану и Б | припадника граничне полиције. Уџет од 125 милиона долара чии 83 одсто бруто националног до-

Ф ника) Оружане снате сачињавају 30.000 људи. Војни буџет се креће око 104 милиона долара и износи 1,8 од наалног дохотка. АН (13. милиона становника) ке људи под оружјем. Војни ј и — око 300 милиона долара чине 89 одсто укупног бруто нациодохотка. ЈУЖНА КОРЕЈА (29 милиона ста-

(82 милиона станов-

а 612.000. људи под оружјем. Војни од 187 милиона долара опја национални доходак са 4,5

ДАН (100 милиона становника)

м 000 војника. Војни трошкови ко-

дола у 1 милијарду 58 милиона Ра сачињавају 1,1 одсто од налног дохотка.

'и 320.000 нерегуларне трупе.

велике речи. за фигуру достојну жаљења, коју Ви представљате на Вашем положају. Ви сте једноставно сит на душа. Па и то би била Ваша приватна ствар, кад држава, коју Ви тре ба да репрезентујете, не би морала с муком да се бори по свим ћошковима, да би очувала поверење у Вас.

"Студенти нападају ову државу ко-

ја им први пут даје слободу, да бу-

ду „против“, без опасности по њихов телесни интегритет, живот и каријеру. Млади демонстранти носе амблеме оног режима, који им ни за тренутак не би дозволио да буду У опозицији против њега.

Ми бисмо овом непреврелом немиру врло радо супротставили нешто, једну чисту државу, једну поверења достојну политику, јасну и разумну, али без великих речи, зиамбег 1 тлодо, фогбфег 1п ге, то би требало да важи како према Истоку тако и према Западу, а такође би требало да важи и за унутрашњу политику. Дозволите ми да то мало опширније преведем: треба да будемо строги У самоспознаји и зато не треба ништа да захтевамо од онога што смо сами прокоцкали. Треба да будемо велико душни када се ради о ситницама, толерантни у форми и да се клонимо непотребних провокација, али да бу демо сигурни када се ради о правој ствари. Утолик сигурнији, уколико бисмо били свеснији тога да ту ствар можемо да заступамо с правом и чиста срца. Али не бркајмо право са захтевом! ;

Млади људи на улицама болују од тога што их ова држава обмањује. Они носе слике Че Геваре и Хо-ШиМина. Да ли треба да их пресретнемо са сликом Хајнриха Липкеа7 'За сада та слика украшава заједно са црно-црвено-жутом заставом на-

Оровил — град заједнице народа

У близини Пондишерија, Француска, 28. фебруара се свечано постав ља први камен за нови међународни град од 50.000 становника.

„Оровил“ — како ће се град звати, намењен је популацији у којој ће све националности, расе и религије · бити заступљене. Овај град „заједнице народа“ треба, према жељи његових оснивача, да допринесе зближавању различитих светских култура, да фа воризује узајамно разумевање земаља и, најзад, да служи миру.

ари беса : челу

ЈУЖНИ ВИЈЕТНАМ (16.125.000 ста= новника)

Оружане снаге: 325.000 регуларне

Војви трошкови 198 милиона долара годиштње, или 10,6 одсто укупног националног дохотка. Поред тога У Јуж= ном Вијетнаму се налази под оружјем 295.000 војника сФНно. У Јужном Вијетнаму се такође налази 46.000 Јужнокорејаца, 6.500 _ Аустралијанаца, 2.500 'Тајланђана, 2.300 Филипинаца и 200 Новозеланђана.

МАЛЕЗИЈА (9,400.000 становника)

33.200 војника. Војни буџет 128 милиона долара, што чини 4,3 одсто од националног дохотка.

ИНДОНЕЗИЈА 109. милиона ста- |

новника)

352.000 војника, од чега У пешадији 290.000, у морнарици 40.000 и у авијацији 22.000. Војни трошкови са крећу око 203 милиона долара. Нема података о бруто националном дохотку земље,

СИНГАПУР (2 милиона становника) 2.000 добровољаца.

ИНДИЈА (505 милиона становника)

977.000 људи под оружјем: 900 хиљада пешадије, 17.000 морнарице, 60.000 авијација. Војни буџет износи 1 милијарду 300 милиона долара и представља 3,8 одсто од укупног бруто националног дохотка земље.

БУРМА (25 милиона становника)

То је једина азијска земља за коју је немогуће добити чак ни приближне податке о оружаним снагама, војном буџету или било ком друтом питању које се. односи на националну одбрану.

АУСТРАЛИЈА (11,675.000 становни-

а ~ 80.800 људи у оружаним снагама. Војни трошкови износе милијарду и 378 милиона америчких долара, или 4,5 одсто од националног дохотка. НОВИ ЗЕЛАНД (2,100.000 становника СЕ 00 војника (добровољци). Војни буџет износи 2,83 одсто од национал-

ног дохотка, односно. 122 милиона до- |

лара.

СЕВЕРНА КОРЕЈА (12,500.000 становника) у

368.000 људи под оружјем, од тога 340.000 у пешадији, 8.000 у морнарици и 20,000 у авијацији. Корејска мор-

4 нарица има неколико подморница, де-

Једна шанеа Хајнриха

идр етан тање

,

Липкеа“

ше државе омоте плоча са којих се могу чути будаласти говори тосподина Липкеа. Не, то се заиста даље не може подносити. о Зато се повуците, господине Липке. Учините то одмах. Имате шансу да својој земљи коначно учините једну заиста праву услугу. То би могао бити први корак на путу оздрављења наше државе,“ . : Хенри Нанен,. | главни уредник часописа „Штери

Тродимензионалне камере за реконструкцију саобраћајних удеса

(Келн) — Келнска полиција врши практична испробавања систем тродимензионалних камера која би требало да убрза реконструисање саобраћајних удеса. Е

У саопштењу компаније „Карл Џајс“, из Оберкохена, која је произБела ове камере, каже се да се овим уређајима _ омогућује полицијским екипама да за неколико минута сниме сцену саобраћајних удеса, и на тај начин отклоне потребу да заустављају саобраћај за дужи времен“ ски период ради мерења и прибављања других података. | | Систем се заснива на двема широко-кутним камерама, причвршћеним за цев дужине око 15, метара. Камерама се снима истовремено, а снимци се посматрају кроз аутоматски стереоскоп који даје верну слику сцене.

'Тродимензионални снимци могу да се копирају аутоматском машином за копирање, и дају тачне мере. Цене јел нНог комплета камера са додатним

уређајима износи 19.000 марака. · (АП)

,

Недавно умрли индијски јога, поет и народни херој Шри Оробиндо је духовни отац новог града, а У изради пројекта за Оровил учествовало је 10 француских архитеката. Потребно је око 15 година док буду изтрађене све неопходне предвиђене зграде, које ће бити распоређене У кругу на површини од око 30.000 ква

дратних километађа. У центру тог круга биће велики парк.

(„Франкфурт алгемајне цајтунг“)

тачке _

сеадацаа ле аденин већа

сетак миноловаца, два патролна брода и око 80 мањих пловних објеката. Авијација се састоји од 460 авиона. Војни буџет достиже пола милијарде долара. Недостају подаци о бруто националном дохотку да би се могао израчунати проценат учешћа војних трошкова у њему. ,

СЕВЕРНИ ВИЈЕТНАМ (17,500.000 становника)

418.000 људи под оружјем. Изузев 4,500 у авијацији и 3.500 у морнарици, сви остали су укључени у 13 пешадијских дивизија. Поред регуларних трупа Северни Вијетнам има пола милиона људи у народној милицији. Недостају подаци о укупном националном дохотку.

НР КИНА (око 780 милиона становника) .

Регуларне оружане снаге броје нешто више од 2 милиона 700 хиљада људи — 2,5 милиона У пешадији, 136.000 у морнарици, 100.000 у авијацији. Према америчким подацима Кина троши 10 одсто свог укупног националног дохотка на одбрану. У ту бројку су урачунати и трошкови научноистраживачке делатности. Ако је укупни бруто национални доходак (пре ма неким проценама) 74 милијарде долара, војни трошкови се крећу око 7,5 милијарди. Према најновијем ки-

_ неском војном буџету, онај из 1960. био је нижи за 3 милијарде долара.

АМЕРИЧКЕ СНАГЕ 7 У АЗИЈИ |

Јужна Кореја: 50.000 људи од чега 32.000 припада другој и седмој дивизији и четвртој ракетној команди. Остали припадају ваздухопловним и морнаричким снагама.

Окинава (Јапан): 50.000 људи. У Јапану САД имају само ваздухопловне базе а на Окинави се налази једна дивизија маринаца и више пешадијских јединица.

Фвилипини: 5.000 америчких војника. Тајланд: 30.000 људи, скоро сви У авијацији.

Јужни Вијетнам: 500.000 војника, од којих 69.000 припадају морнарици а 245.000 пешадији. Шеста флота броји 70.000 војника, који су расути на разним тачкама Пацифика.

(„Еспресо“, Рим) .

===

асвиа повтић ДИ ТА 4 И НЕПРЕДВИЂЕНО

ЧЕТВРТ ВЕКА ПОРЕД ДЕ ГОЛА

„ГЕНЕРАЛОВА ТРАГЕДИЈ

БОРБА — СТРАНА СУБОТА, 2. МАРТ 1968.

(ФРАГМЕНТИ ИЗ КЊИГЕ Ж. Р. ТУРНУА)

6. 4

У присуству Пјера Флимлена, он протестује:

„О мени ће се говорити у будућности да сам више за Европу чинио него било ко.“

А Андреу Малроу, председник Републике се поверава: „Питам се није ли Наполеонова драма у томе што је подстакао национализам изван Француске и да највећи војсковођа модерних времена није побеђен на војничком плану већ оног дана када се, уместо да краљевским армијама супротстави своју националну, сам нашао пред нацијама које су се звале Шпанија, Аустрија, Пруска и Русија.“

Једини Европљанин

Шеф државе се поверио једном пријатељу током путовања по југоистоку Фрранцуске 1959: „Видите, драги пријатељу, ја сам једини Француз који би био у стању да изгради Европу. Авај! Недостајаће ми потребно време...“

Данас већ, Де Гол се гнуша кад разговара У четири ока: „Ни интеграција, ни супра-националност, То би било први пут у историји да Фрранцуска напушта, својом вољом, један део националне суверености.“

Немојмо да пребацујемо, немојмо да одобравамо. Констатујмо реалности: Немогуће је схватити Де Тола ако се изгуби из вида овај његов основни став. До последњег даха Де Гол ће понављати: „Не, то“, или „не ја“. 6

Де Гол је на свој начин Европљанин; не на пионирски начин, нестрпљив да превазиђе национализме и да избрише границе. Велики пројекат који пасионира Де Гола није исти као онај који је одушевљавао Роберта Шумана.

О толистичкој Европи може се наћи дефиниција која се није изменила у малом Ларусу још од 1912: „Европа обухвата простор између Северног леденог мора на Северу; Атлантског океана на Западу; Средоземља и његових огранака и Кавказа на Југу; Касписког мора, планине Урала и реке Урала на Истоку.“

У овом часу, на путу европске политике шесторице, Де Гол гомила препреке. Очигледно, да је Де Гол употребио на изградњи јединства Западне Европе десети део енергије коју је посветио независности Алжира, идеја би била већ остварена. Међутим, политичка фузија Европе у његовим би очима носила срамни жиг абдикације: „За Француском је велика потражња купаца. Док сам жив, нећу бити продавац.“

Тенералов живот могао би да се назове: образац перманентне контрадикције. Вечити парадокс који у њему живи тера Де Гола да негира Европу и да је фаворизује; да негује национализам и да изазива појаву европског патриотизма; да одбацује Енглезе на пучину и да тера Британију да истраје у свом хтењу да се усидри на континенту.

Кина, загонетка краја столећа

Други елементи заузимају место у Де Головом сагледавању историје. Председник Републике ми-

сли да ће, раније или доцније, у границама људ-,

ског предвиђања, Кинези покушати да пождеру неко.је чак чуо-и: да „поњупају“ — Сибир. Пекинг ће покушати: да ампутира азијску Русију. почеће опет татарски походи. У том тренутку, Совјети ће бацати погледе према Западу. Престаће да буду „издајници беле расе“ и западне цивилизације. Постаће истурене страже Запада. „

Кина: загонетка краја столећа. Стотине милиона бића, активних револуционара, радених и, нарочито интелигентних.

„Једног дана“, понавља Де Гол, „ривалство између Пекинга и Москве претвориће се у фатални сукоб. Европу, од Атлантика до Урала, треба припремити да би се такав догађај спремно дочекао. Разједињена Европа је то само тренутно. Европска солидарност однеће победу над свим идеолошким конзидерацијама које се иначе већ ублажују.“

Овај проблем доводи до најдубљег расцепа који супротставља Де Головој политици његове противнике. По генералу, бесмртна Русија, после дефинитивног раскида са Кином, потражиће сарадњу свих Европљана да заједнички стану на пут жутом свету. Ово приближавање изгледало би могуће под једним условом: да Западна Европа не падне на

Де Гол међу Французима,

ниво америчког сателита. У противном, Русија ће бити принуђена да се, хтела не хтела, окрене према „Азији. „Због тога ће Европа“, сматра Де Гол, „одлучити о судбини света. Њој је намењено да пољ ново постане огњиште цивилизације. . 65

Они који не деле његово мишљење сматрају:

„Узевши у обзир совјетску кохезију и потенцијал, Европа са Русијом постаће Европа под Русијом. Нас ће смождити, абсорбовати. У време ракета и спутњика, солидарност не мора да се заснива на традиционалној географији или физичком припадништву неком континенту. За нас је Америка 0отапшбина слободе. Шта је уосталом за нашег века Атлантик ако не једно велико слано језеро“

Експлозија прве кинеске атомске бомбе изненадила је Де Гола брзином којом је Кина постигла овај резултат: „Сада не треба имати више никакве илузије. Каквагод била њена неразвијеност и њено

-вакашњење да-експлоатите-евоје- успехе, Кина ће

постићи за кратко. време ону снагу коју осигурава атомска бомба. Другим речима, њу неће смети нико да нападне. Она ће ући у клуб оних неколико нација у које не сме нико да дирне, У онај клуб којем ми имамо то задовољство да припадамо. Видеће се још какав ће то утицај да има на светску равнотежу и до каквих ће то промена довести.

„Ова бомба произвешће знатно дејство на Азијце и на Африканце. Једна земља која није насељена белцима стиче, по први пут, ово страховито оружје. Многобројни су они обојени народи који ће због тога осетити понос и част.“

Земље трећег света скрећу на себе увек пажњу Шефа државе. То је случај и са путем који је предузео Хрушчов са циљем да совјетски утицај ојача у земљама Средњег истока и арапског света — путовање које је навело Председника Републике да отвори досије англо-француске експедиције 1956. Он каже за Хрушчова да „жање плодове глупости које смо починили У Суецској афери. Сви тамо верују да Египат нису прегазиле француске и енглеске трупе зато што је Русија интервенисала.

,

(Паставиће се)

----------- | – –——- =

2. МАРТ 1919. ГОДИНЕ

| Под председништвом Лењина, у Москви је на данашњи дан пре 49 година одржан уз учешће представника комунистичких и левих | социјалистичких партија 30 земаља конгрес на којем је основана Трећа комунистичка интернационала — Коминтерна. Том приликом ус| војени су Манифест и Меморандум представника међународног пролетаријата.

У тим документима су изложени циљеви новоосноване организације и»позвани радници свих земаља да се боре за диктатуру пролетаријата, за совјетску власт и да се супротставе интервенцији капиталистичких земаља против Совјетске Русије.

На другом конгресу Коминтерне, одржаном исте године у јулу, усвојен је „Двадесет један услов“ који мора испуњавати свака партија ако жели да се учлани у Коминтерну. Један од

тих услова био је да „немилосрдно раскринкава махинације империјалиста својих земаља у

Укрштене речни

БРОЈ 4939

Усправно: 1. ранија кратица за: косовско-метохијска

Водоравно: 1, Страна мера за тежину — приповетка Милована Тлишића, 2. Радиотелевизија италије (скр) — једна животиња — наш велики рудник бакра; 3. Немачки предлог — пораст вредности берзанских хартија — иницијали нашег књижевника („Пера Сегединац“), 4. Пакао по грчкој митологији важна лука на југу Арабијског полуострва — стари вавилон-

ОСНИВАЊЕ ТРЕЋЕ КОМУНИСТИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ (КОМИНТЕРНЕ)

колонијама, да подржава на делу а не на ре- | ечима сваки ослободилачки покрет у колонијама, да захтева истеривање „својих“, домаћих, | империјалиста из тих колонија.“

„Услови грађанског рата“ — речено је у том документу — „захтевају да у Партији | влада гвоздена дисциплина, Партија ће моћи да изврши своје задатке само ако буде организована на централистички начин и ако њен | центар буде поседовао пуну власт, ауторитет и најшира овлашћења.“

За време другог светског рата (15. маја | 1943.) Коминтерна је на иницијативу Стаљина распуштена, углавном због потребе учвршћења антихитлеровске коалиције. У образложењу је | речено да комунистичке партије треба да стану на чело и окупе широк фронт националноослободилачких снага. Даље деловање Коминтерне у измењеним историјским приликама у свету у ствари би кочило образовање таквог широког фронта.

и о о о о =

Узвик победеАутономна област бакар (лат;, 2. Јужноамерички ној — један племенити гас, 3, иницијали презимена и имена нашег познатог писца („Слуга Јер-

, нејји његово право“) — кварт У Њујорку на острву Манхатан иницијали вође низоземског Устанка против Шпанаца, 4. Крадомаћа тица за ампер — течност неопходна за живот — збир страна геометријске слике — ознака за талванометар на шемама, 5. Кра тица за полупречник у математици — припадник индоаријског народа иранског порекла — део пушке — кратица за површину У математици, 6. Река У СССР —

с

| — Е р : 5. Период лечења који научник који проучава састав и ои ери Неја ка времена — грађу организма — ознака на света и неприкосновена ствар, аутомобилима из Панчева, п. Врместо или лице код примитив- ста птице — згуснута водена них народа, 6. Невелико — име пара у атмосфери, 8. Лук (франц. нашег песника Жупанчича, п". — слова којима су се служили Злато (франц.) — река у ТИпани- стари германски народи — ознаји — слово латинице, 8. Хемиј- ка за непознату величину у маски знак за сребро — и тематици. (М

нигних тумора — упитна ре 3 9. У зКо РитолОгИји бог ве- РЕШЕЊЕ БРОЈА 4988 трова — иницијали познатог руБОР али ине У сатиричара 0 Усправно: 1. Линолеум,; 2, Ка чему је певао славуј) — део — ракуни ~ ом, 3. АМС — Рама хокејашког прибора, 10, Врста — уби, 4. Спис -- Ри = Книн, 5. атмосферских падавина — мир Тир — мине — ада, 6. АО — Ма(лат.) наос — Ис, 7. Начелник.

КЕ 7" 264 77772) ФГЈРЛЕ 4 РО РУТ РРЕСТО УВА Ура дело СЕ РТ || 42797 722 НИЈЕ РШ ЈОВА (е говановиња гАВНо (СЕ ПОЕЗћ ОВУАНОВУТР · (прета њи то. ДНИПОВАНОВИЋ ВЕЋ НЕКИ РУТУТА

2 3 4 5 6 7 8 9

=