Борба, 08. 08. 1968., стр. 10

Којим је прађашним угоститшељима одзбониао 2

ЗАТВАРАЈУ КАФАНЕ!

Најпознашији беотрадски угоститељи међу приђашницима не смеју . убудуће да ризикују и да држе Бише радника него шшо је дозбђољено ·

(јер се пооишпрафају мере проши неким предузе

прекршишшеља), па

ћама. — Гошођо сђи фећи аокали у ариђашном сектору

| неће моћи да опстану 7

пас м да се пооштравају мере против оних приватних угоститеља који У својим ресторанима, хафамтама, бифеима ч другим објектима држе вилше од три затослена радника. За овај прекршај приватни „угоститељи су досад углавном мандатно кажњавањи. То су готово св“ могли олако да издрже. И наставе по старом. Међутим, зажоном је сад предвиђен п кривични поступак тротив оног послодавца који држи виле од три радника.

Ово тешко погађа триватне угоститеље, а, посебно оне у ужем градском подручју, који су развили посао.

· Ускоро ће почети, доследније да се примењује =

пристојну и брзу услуту и одржавање хигијене једва да је довољно и петоро запослених. Не верујем да ће иједан од бољих приватни ка у Београду моћи легално да послује са три радем ка. А ако нелегално држи више запослених, зна се шта га чега. Због тога већ многи спремају „кључу бреву“...

се „спајају“ са

луга кад би гост морао на поруџбину да чека пола

преподшава. Један келнер,

један шанкуш и једна кува рица не могу да „савладају“ ел две-три поруџбине, а да не говорим о вечерњим часовима када треба дочека ти, послужити и испратити стотину гостију. Једино мо же да опстане приватни би фе без кухиње у коме и>-

| хотелу — МЛОДИ

ју се-у феријалном _ дому

Бесумње, многима је одзвонило,

кажу: услуга гостију са свега три, лом, да је то бали тако. Ових дена обишли смо

кеколико познатих приват-

нигх угоститељских радњи,

које су на гласу у граду

због својих специјалитета

и доброг односа према гос

ту. Још је пред њима, ско

Ро у свако, доба, десетине

паркираних аутомобила, а |

у салама већина столова за

узета. Ко дође једном, свра |

ти и други и трећи пут...

Али, многи гости та зна-

ју да је. на пример, приват

за угоститељска радња „Ле

тња позорница“, коју је све

до 31 јула увече држао Ра домир Лазаревић, сада у саставу угоститеског преду зећа „Варош-капија“. Наиме, њен доскорашњи _ влас ник продао је овом преду·зећу инвентар, предао им локал, али су му из дирекшије, због тога што је стекао "репутацију, понудили да остане на месту управвета. Власник је то прихва тио, поготову кад је сазнао да његова Фирма „приватта угоститељска радња Ра домира Лазаревића“ неће бити скинута. Тако. многи тости не знају да ово није

јер приватници самит „не може да се замисли трави, локала ш добра радника. Видеће се, уоста-

виша приватна кафана, јер у њој свакодневео виде по пуларног угоститеља Рашу и фирму која се добро види са Топчидерског пута...

Радомир Лазаревић: „Чим сам чуо за нови пропис, одмах сам донео

одлуку“ ·..

— чим сам чуо за ЕОВИ пропис, по којем ће се ригорозно кажњавати приват ни угоститељи ако држе ви ше од три радника, донео сам одлуку да неком преду зећу продам радњу и да продам свој инвентар — ка же Радомиг Лазаревић. Реч је о томе да се уопште ве исплати рескирати и др жати више запослених, јер и

ће прекрпшиоци морати кривично да одговарају. Ми слим да са три радника уопште није могло да се ра ди, а поготову "у случајеви ма када у радњи има више од десет столова. За једну

Посластичари и даље рашују са тшијеном

У башти кафане „Летња позорница“, коју је Радомир Лазаревић предао угоститељском предузећу „Варош-капија“

[орк:

Хигијена у продавницама центра никако да задовољи инспекторе. У то смо се уверили пре неколико дана обилазећи млечне рестора не. То нам је потврдила и јучерашња посета инспек; тора посластичарницама...

У Македонској и Нушићевој улици нема много пос ластичарница, али и оно ма

· до што их има не могу ни чим ла се похвале. Санитарзи инспектор Загорка Ђорђевић имала је примедбе у свих пет посластичарнипца које је обиш ла. Шест мандатних казни и једна пријава судији за прекршаје — биланс је тр оипочасовне инспекције.

Заједничка особина готово свих посластичара је аљкавост. И док су неки од њих отворено признавали своје грешке поједини. су се понашали према инспек тору врло арогантно. По правилу то су били они код којих је у радњама би ло најпрљавије...

— Не слажем се са при медбама, готово грубо је ре као продавац У приватној посластичарници „Џемал“ у Македонској улици 1. И= мао сам топлу воду. али сам је потрошио, . кецељу нисам обукао зато што сам прао посуће .-.

трорел примелби прода»

! « 7“

вца у записнику инспекто ра прочитали смо и њене | примедбе: непотпуна и пр љава одећа, недостатак топ ле воде, прљав прибор за прављење колача, слатки- | ши слабо заштићени од пра шине. посуђе недовољно чи сто. Све у свему довољно да се против продавца из „Џемала“ поднесе пријава судији за прекршаје.

Мија Шклендер, заменик пословође у приватној посластичарници У Македонској 34 није протестовао. Није ни могао. За сличне пропусте које је инспектор ка открила нешто раније код његовог комшије из Ма

| кедонске 1 — зарадио ма

казну од 95.000 старих дина ва. Његови помоћници у ра лионици — Илија Ковачевић и Драгић Смиљанић ка жњени су са по 2.000 дина ра.

— Није да се хвалим, а ти верујем да је моја рад ња лзедна ол најуреднијих у граду. Четрдесет година сам посластичар. Веговатно сам најстарији мајстор у граду. Научио сам како треба да се ради. почео је да се хвали власник пос ластичарнице у Шушићевој улици 11 — Расим Мунише вић. ;

ти"

Нешто касније после пре

гледа радњеј— инспектор

сладо

Ниједна посластичарница у центру града. које су јуче обишли : · ' санитарни инспектори није прошла без казне

У својој радњи, Лазаревић је био све: од курира и вабављача до шефа сале.

Е еише од четири-пет сто Пролетос је адаптирао 5

лова...

И мнопи други „велики“ приватни утоститељи у Бео граду и околини више се не двоуме: прекидају с досадашњим послом, продају радње (ако је њихово влајс нитштво), столове, столице и ситеи инвентар и траже по сао у предузећима...

Бранко ЧУПКОВИЋ

1080 ОСВЕТЉЕЊЕ У ПАРКОВВМА СТУДЕНТСКОГ ГРАДА

Пре три дана у Студенте ком граду су почели радови на осветљавању паркова и стаза у кругу овог дома. Планира се да они буду за вршењи до почетка нове школске тодине када ћесту дентски дом поново прими ти своје сталне госте.

Старе електричне инсталације су годинама стајале неупотребљиве. Готово да нико није водио рачуна 0 њиховом одржавању. УПрава _ Студентског града, због недостатака средстава није могла ове инсталације да замени, све ДОК није дотло до споразума са Елек тродистрибуцијом Београд. Према том договору, једна ким учешћем ове установе им Београдског универзитета у финансирању замениће се сви каблови и електричеи стубови.

кал и покрио добар део ба ште, тако да је у својој ра дњи имао око 150 места. Ми слио је да ће ускоро бити дозвољено држање више ра дника (5—6) и да ће у таквом појачаном саставу моћи да ради.

Власник „Ловачке приче“ у децембру затвара

Чувети ресторан „Ловачка прича“, на Обреновачком путу, држи приватно Давтило Миловановић, који је, као и остали угостите љи у индивидуалном секто ру прошле и ове године пла тио десетине мандатних ка зли због држања већег бро ја радника него што је доз вољено.

· — Ја у децембру престајем да будем власник „Ловачке приче“ и нека је од Ловачкогт друштва, коме сам уредно плаћао кирију, узме онај приватник ко се нада да ће моћи да опстане са три запослена. Практич во, то је у овако великој и разрађеној радњи неизводљиво. Каква би то била ус

и. Т.

„Шумадија“ отвара нови ауто-сервис

У нови сервис ауто-ремонтеаог предузећа „Шумадија“, који је изграђен на Чукарици, први аутомобили ће ући на претлед и оп равку у понедељак. Изград ња овог "објекта, који се простире на површини од 41 хиљаду квадратних ме тара, и у нову: опрему утро штано је преко две милијар де старих динара. |

— Наши клијевти у новом сервису моћиће да оба ве све послове око одржавања или куповине нових аутомобила — тврде у ауто ремонтном предузећу „Шумадија“. — Чак и да регис трују и осигурају своја во зила, да купе резервне де лове, напуне резервоаребен ЗИНОМ · ·

У овом сервису деевно ће моћи да се опере и подмаже до 600 возила, а у сер висној гаражи, која заузима простор од 4.800 квадрат них метара, биће места за око 500 аутомобила. Да, би обезбедила "добру и бржу него до сада услугу, „Шума дија“ је у последње време запослила око сто нових стручних радника,

лед

ка му је пронашла прљаво и дотрајало посуђе, неопра не чаше, слабо заштићене колаче, недостатке на 0дећи. Међутим, „добро“ рас положење није га сасвим напустило ни када му је Загорка "Ђорђевић „одсекла“ казну од 5.000 старих динара.

— Шта да радим, ако ви кажете да нешто није у ре ду. онда тако мора да буде. говорио је. Расим.

Готово исте пропусте ин спекторка је пронашла и У посластичарницама · друштвеног сектора. „Опатија“ ~“ Нушићевој 10 и „Дезерт“ у Македонској 12. разлико вале су се од сличних при ватних посластичарница са мо по већој квадратури про стора за госте. Продавачи цама У „Опатији“ инспекторка је оставила две приз нанице на по две хиљаде динара. мај

Све у свему, посластича ри, нису положили испит из хигијене. Доласком вру ћина њима и њиховим рад њама . — инспектори ће мо рати ла посвете више паж ње. Са наше стране грађа има који одлазе да се „за сладе“ ипак препоручује“ мо послатичарнице У друш твеном сектору — мање су прљаве.

Дб. В.

Ђ.вВ.

10; СТРАНА“ — БОРБА УТЕТВРТАК, 8. АВГУСТ 1968.

у омладинском ·

ИЗ ЦеЛОГ СВЕТО.

Једини „хотел“ за омладину У Беотраду, на Авалс ком путу, ради тугом паром. На пролазу кроз глав ви град девојке и младићи из читавог света задржава

„Младост“, а затим настав љају даље, углавном према Нишу и Скопљу.

У дому се трешутно нала зи око 170 госвију од којих су 50 странци. То су понај више Енглези, Французи, чак и Америкавци. Ови У Београд стижу сопственим колима или ауто-стопом, у трупама или појединачно. Углавном су сем задовољни смештајем и ценама, нарочито странци који нису, по речима референта дома ДУ шана Секулића, кавикли на овакав комфор у домовима других земаља. Јер, у згра ди на Авалском путу посто ји савремен ресторан, клуб, информативни цемтат, цен трално грејање, удобно намешттенз собе са највише шест кревета, и модерно у ређена купатила. Преноћишт те за ктоше омлашинце стаге 6, а за стране 9 динара.

У информативном центу, који је уједно и рецеппија, сазнали смо да најве ћи број девојака и младића долази у Београд увече, и ту се задржава највиште дан или два. Сви желе да посете Народни и Етеотра Ффеки музеј, потом Калемет лан, позоришта им омладине ке клубове. Осим тога. „Фе ријал-турист“ који управља овим домом, организује за њих излете и шетње кроз Београд са водичима који познају стране језике а зевршили су и водичке курсеве.

Ван сезоне, од септембра ло.маја, у дому бораве екс курсије, и Феријални _ бавез града за њих тада орта низује читав програм

Поред омладинског хотела „Младост“, „Фееријал-ту рист“ има своја летовалишт та са Јадранској обали и зимовник на Копаонику. Најлуксузмије је летовалиште у Башким Водама; али су цене у њему остала гтететупачне џепу 'омладита ца. М.А.

лози 30 пешаке — проко

У трежутку када су се радници који тробијају подземне пролазе тстод Теразија преселили на стрању до робне куће „Београд“ из Дирекције за Уређење града било је саотиштено да је поља посла обављено са успехом. Сада, се већ може видети да ч овде радовт одлично натредују: скоро сва земља коју је требало ископати за тролљаз већ је уклоњена м када буде завршено постављање канализације одпочеће бетонмрање зидова. ,

Груби радови изгледа као да нису проблем за наше грађевитаре, м Београђама који овуда тролазе са задовољством трате свакодневно одмицање У дубил по шљариму. Сви се, међутим, сећају закашњења У тажозваним „финалним“ радовима та ратије завршеним пролазима постављању _ мермерних | пљоча, покретних степеница — титају се да ли ће онз одложити заказано отварање ових пешачких саобраћајница. Грађевимтари, засад, обећавају да се тај случај

неће поновити, ц да ће оне бити „пуштене У тогон“ по плану — 29. повембра. (Снимто: М. ЛАЛОВИЋ)

Про

А 38

намарнања — ушакмица кбалмитеша

ЕВЕ | · Исппшшифбање

Комисија стручњака, из Београда, Загреба ц Љубљане установила да су сва домаћа уља добра, али је „Златног победника Београд 68.“ добило уље „Витал“ — као најбоље.

бундевиног

Од уља за јело која мо- | страна. произвођача) и по- |од семена („Оља ! брала највише поена за ква

гу да се купе у београдским продавницама. сва домаћа задовољавају основне прописе о квалитету, другим речима — добра су. Једно увозно, међутим, штта 22 нова динара литар, комисија Привредне коморе града и Центра за потро шаче Завода за економику домаћинства Србије оценила је као најлошије које може да се купи у нашим продавницама — иако му је цена папрена.

које ко-

сле брижљивих органолептичких, хемијских и биоло шких испитивања установи ла њихов редослед по квалитету. Прво _ место, диплому и плакету „Златни победник Београда 68.“ за квалитет и сачувану високу биолош ку вредност добило је уље „Витал“, производ прехрам беног комбината „Врбас“ из Врбаса. Одмах за њим је и јестиво уље „Специјал“ про извођача _ „Ољарица“ > из

рица“, Крањ) заузела су У овим испитивањима треће место.

Међу маслиновим уљима, којих има, све више у Београду, прво место није заслужило ни једно. Друто ме сто припало је рафинираном маслиновом уљу које производи » еламарис“ из Изоле, а треће су освојила два уља страних произвоЂача: рафинисано уље („Ти тан“, Грчка) и нерафинисано уље од дивљих маслина

литет и однела награде би: ће ових дана у Привредној комори свечано уручене ди пломе: плакете. Ускоро, та кође, биће организовано ис питивање других намирти ца које се налазе у јавно продаји, а резултати ће с

(пет бити јавно објављени,

В. КРСТАНОВИЋ

На основу члана 118. и 19 Статута радне организације конкурсна комисија

Крања.

Друго место освојило је укупно пет уља, и.то овим редоследом: јестиво уље „Дијамант“. (произвођач „Се рво Михаљ“, Зрењанин), „Звијезда“ (Творница уља, Запреб), јестиво уље од ку

(„Н. Боурас Сарфоус“, Грч ка). У овој групи није могло да буде оцењено уље „Приморке“ из Бара, јер није имало потпуну декла рацију, док је „Стар“ (Каламата, Прчка), одбачено због лошег квалитета.“ Ово

У Београду <е продају сва уља која се могу наћи и на најширем југословенском тржишту, тако да резултати оцењивања сигурно важе и за целу земљу. Поред тога, у овом оцењива-

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

„Слободан ПенезићКрцун“ у Шеровцу

расписује

ло (од девет домаћих и три!уље“ — које се производи|у овим испитивањима сакандидат треба да име стручну спрему учите ља-наставника, и 8 има најмање 5 (пет 1 дина рада на образов“ но-васпитним послову ма и да се истиче у 8 · ставно-педагошком Р

ду.

Уз молбу таксирану 0,50 динара кандидат тр ба да поднесе следећа кумента: ,

Стара здања = нове фасаде

Септембра прошле године точелм су радови на фасади хотела „Касина“. на Теразијама, реконструкцији читавог објекта. Како је било тредвиђено урбанистимким условима да се зграде на Теразијама зидају са колонадама, управа хотеља је морала да се прихвати великог подухвата. Међутим, главним део посла око подизања. стубова истред овог старог здања тек треба,

а е

1. уверење о стручној сир“ ми;

2. уверење да није осуђиге“ и да није под истрагом)

3. потврду о кретању У жби.

да се обави. | Путни и селидбени троше. ви падају на терет «

Поред реновирања фасаде извршена је ц комплет- | | га. Стан није обезбеђен, о

на обнова унутрашњости објекта. Прво је дограђен још | бе се подносе на адресу пију

једањ страт, а изнад њега вељика тераса која покрива ве ЗА КОВАНИ и

читав ров хотела. Собе су бестрекорно уређене; у сва кој постоји, купатило са таолетом, телефоном % веома | модеран намештај. По речима управника рецетиије, з

све је утрошено око четири милиона нових динара. Џи

ђ Конкурс остаје отворе“, (петнаест) дана од даће

јав.

јављивања. 4978 и“ 5 Хотел сада ради са 95 одсто капацитета, а када к "

јем недеље буде све готово, моћи ће да се ове

свит 170 лежаја. Преостало је још уређење ј “ ОГААУР, : једно тћрвог спрата, уређење прилаза екстрес-ресторану ра ЗАМ ЕН А чиаићавање стетенмлшта и тууштање у рад другог лифт. Е: а бни ковиф | . у трособни о

“а са 20 у, центру све чешће добијају нова „ли- са оправдања У Пи уок ; у скимуте скеле и са фасаде старе по-' рат у круше замећ ште на Тргу Ретублике, једног од најљетших објекат ЈЕ а Пи старе архитектуре у граду. | ПИЛЕ У пензији 74080 у“

ешића 32, Крушевац.