Борба, 08. 08. 1968., стр. 13
"заинтересовани да ослобађамо
БОРБА — СТРАНА! ЧЕТВРТАК, 8. АВГУСТ 1968.
4
Најтежа недеља у годи
нове мо | оменшар Радпо-Прала пођодом споразума у Чиерни пи Брашаслађи
После састанка у Чиерни на, Тиси џи Б дељу 4. августа, емитовао следећи, кољент.
Стјовичкова. ·
Наше питање у Чиврни на Тиси могло је' имати и другачији исход и то на неколико начина. Постојале су, ипак, бојазни да не дође до потпуног расцепа, што би нас изложило политичком, психолошком и војном притиску, као што нам је познато из протеклих дана. Највећи песимисти видели су и могућност војне интервенције, што би очигледно онемогућило самосталан пут Чехословачке у социјализам. Међутим, не желим да анализирам „шта би кад би“. Чињеница је да до свега овог није дошло, да Чехословачка остаје члан социјапистичке заједнице. Нас, пре свега,
интересују услови које нам ово члан-' ство налаже и права!|која произила-,
зе из очуване самосталности државне и партијске политике. Ово је оквир којим је ограничен овај прилог. |
КЕ пре тога хоћу да кажем да ар како ја мислим, кулминациј кризе имамо већ из рта:
а себе и да је после Чиерне Братислава први 3
Е нак промене. Декларација је свакако писана традиционалним језиком, својственим већини страна учесница ба 5 ; , који захтева од наших читалаца концентрисану пажњу. За нас је у деПра реке Ка у којој шавање питања со и и Вејлу узимајући И тИЧБОР раз-
+ у обзир националне
особености и услове, уз очување пријатељских односа и ефикаснију сарадњу са заједницом. То не значи да ће криза наједампут нестати. Она је била прилично дубока. Неки од наших савезника вероватно би нас радије видели у предјануарском стању. Ми' смо, насупрот овоме, и надаље простор за експеримент демократског социјализма на којем инсистирамо. Важна је форма конфронтације мишљења, јер је сама конфронтација корисна. А у томе је, како приликом разтовора у Чиерни тако и у Братислави — надајмо се — победа нормалних. другарских односа и свега што представља заједнички интерес социјалистичких земаља.
Имамо иза себе најтежу недељу од почетка године. Вести из Чиерне тако рећи није било иу нама се смењивала нада с тренуцима неверовања. Затим је дошао коминике, а ми смо стајали неприпремљени, неупућени, око радио-пријемника, с нејасним осећањем капитулације. То је трајало за тренутак, пре него што смо могли да се оријентишемо, пре него што имамо, као што је случај с овим прилотом, више података. Совјетска страна, као што нам је познато из раније праксе, поставља услов дискретности разговора и — с обзиром да је споразум ствар две стране — нисмо ни ми могли давати информације. Чак ни говор председника Свободе није нас ослободио бојазни. На срећу, ово су наши представници схватили чим су после повратка успоставили контакт с реалношћу и већ у четвртак увече ствари су почеле да се испољавају. За нас је најважније оно што је рекао Александер Дубчек у говору преко радија: „Извршили смо обећање које смо вам „дали, враћамо се с истим уверењем с којим смо отишли, доследно настављамо путем којим смо пошли у јануару“.
Нашој делегацији је, дакле, пошло за руком да одбрани политику иза које стојимо. Разговори су несумњиво морали да се заврше компромисом. Дукчије се то не може представити Чисте победе на дипломатском пољу наше време не омогућава. Мислим да предмет овог компромиса није био ни један од принципа који су за нас од животног значаја. Прво, оповргнуто је страховање да. наша армија није у стању да брани запад“ ну границу. Суверенитет наше државе неће, дакле, ни убудуће бити окрњен трајним присуством страних тру па. С тим у вези, јуче је дато саопштење о одласку последњих совјет-
ратисљави Радио-ТПраг је у неар. Аутор коментара. је Вјера
ских јединица, које су се у нашој земљи задржале после маневара. Други извор нашег Уузнемирења била је бојазан због евентуалног интервенисања у питања унутрашње поли-
: тике. Можемо веровати да су неки од“ наших савезника заиста били забри-
нути — на,пример, због организациЈа које су код нас ницале спонтано, а не као преносне полуге партије. И било их је тешко уверити да ове организације не ничу да би се супротставиле патији. У свак случају, како ми разумемо, следећи резултат разговора у Чиерни јесте да остаје искључиво наше право да одлучујемо о томе шта јесте а шта није у нашој земљи антисоцијалистичко.
Трећи разлог нашег узнемирења била је полемика у штампи савезничких земаља, често на нивоу који је неприхватљив за друштво одређеног нивоа. Полемика није испунила очекивања. Пре свега, она није придобила за варшавско писмо пре—
тежну већину међународног комуни-.
стичког покета: Од: 88 постојећих комунистичких партија за писмо се изјаснило свега 14, од тога седам из Латинске Америке,. затим илегалне партије у Јужноафричкој Републици и Јордану, монголска партија, а од европских партија, осим потписника писма, само партија Луксембурга, једна од фракција Грчке и партија За падне Немачке и Западног Берлина. Настављањем полемике није се могло добити ништа више од тога. Напротив, велике и утицајне партије Европе изражавале су све веће бојазни од ефекта античехословачке кам пање на демократску јавност својих земаља. Полемика је, дакле, завршена после споразума у Чиерни вао по команди. Тешко нам је да преко ноћи заборавимо такве „аргументе“, као што је, на пример, тај да над Прагом „надлеће крвава сенка Хајдриха“. Свакако смо сви имали иста осећања када смо на малом екрану видели неке од тостију у Братислави. Али настојаћемо да заборавимо. У тим настојањима много ће нам помоћи сећање на то како су неки наши новинари некада често почаствовали председника. Тита титулама, као што је „крвави пас“, а да нам то касније никада Југословени нису пребацивали, већ су се напротив према нама изванредно понели ових дана. Нама су, такође, познати људи из НДР, Пољске и Совјетског Савеза који су у нашој земљи потписивали апел грађанима, неки/ чак и с пуном адресом. Али полемику ипак нису водили грађани, већ штампа, руковођена из једног центра. као што је и код нас раније било. Зато је било и могуће да се полемика тако брзо обустави.
Али како то уредити код наст Цензура се не уводи, што је био извор даљих наших страховања. Од штампе се, дакле, тражило да поштује државне интересе без цензуре и да следи уздржаност када је реч о савезничким земљама. Новинари су овоме приступили, али да би све било у реду — то морате знати ви, слушаоци и читаоци. Зато вам то кажем. Значи ли то да ћемо ћутати као рибе или као раније реферисати само о ружином уљу у земљама пријатеља7 Тачније речено: желе ли учесници братислав-
ског састанка да њихова декларација _ о ономе што нас повезује буде схва-
ћена не као крај увреда већ као крај дискусије уопште; Ако братиславски састанак треба да буде почетак но-
= вих односа у социјалистичкој зајед-
ници, онда би требало да дискутујемо даље, без увреда, да упоређујемо резултате без уношења страсти, да успоставимо размену искустава у пра вом смислу речи. к
Настојали смо да у том најтежем дану прошле недеље потиснемо наше и ваше бриге. Страним колегама смо описивали на свим језицима околину Чиерне, јер за њихове читаоце је
Њу
то било наједампут веома важно,и говорили смо: тако се, дакле, ствара историја. Све то кошта нерава, а затим ће у историји бити можда само једна реченица. Али све ће то вредети уколико та реченица гласи: у ерни и Братислави тих дана дефинитивно су успостављени нови односи у социјалистичкој заједници. То би било довољно, јер ће ђак с претход· них страница тог уџбеника знати да. је основ овим новим односима дат на 20. конгресу КПСС.
Право на самосталност партија и држава развијало се постепено приликом југословенско-совјетског _решавања спора. Развој је настављен ка да се еманциповала румунска политика. Међутим, још увек Ти нови односи нису у пракси добили зелено светло. И поред тога што је велики марксистички мислилац из епохе савременика, Палмиро Тољати, у свом јалтском завештању крчио пут према „јединству у разликама“.
Европске социјалистичке земље, ко је су се осмелиле, почеле су више да узимају у обзир националне интересе у области економске, сарадње и спољне политике. Пре тога дошло је до расцепа с Кином и до револта кастризма. Ствари су одједном постале. сложене и политика је изискивала много. И тако су неки руководиоци старог типа, не само у Совјетском Са везу, почели да се сећају обавезне монолитности из старих времена, а одатле је само један корак до покушаја да се она обнови са стаљинисти чком одлучношћу. Ово је требало да се испроба на нама. У овом случају први пут у животу ми изгледа умесна она речница, која се толико злоупотребљава, о точку историје који се не икреће назад. И зато поново кажем да је и компромис добар, уколико су Чиерна и Братислава стварно биле места где се изборило за принцип пријатељства и равноправности, сарадње уз немешање и захвалности без губитка суверенитета.
Дакле, да констатујемо на крају: наше руководство затражило је поверење и доказало да је вредно тог мандата: То не значи да нас од сутра чека све најлешше. Провера резултата из Чиерне биће, наиме, свакоднев ни живот.
Пред нама се налазе конгрес партије, парламентарни избори, раднички савети, привредна реформа, васкр савање стварног ародног фронта. Између осталог, реч је и о интерпретацији споразума У чЧиерни. С професором Шиком морамо се сложити да „демократија према нашим схва"тањима није још нашла места У правном кодексу“, бар не до те мере да њене позиције трајно остану чврсте. Ја бих додала, када је реч о нашим суседима, ближим и даљим; ипак знамо да као свака мала земља морамо да се за своју стварну независност и суверенитет боримо свакодневно и у· век испочетка, Тако је увек било У историји, а када смо попустили морали смо за то платити. Ако се свега овога будемо придржавали као водича нећемо тражити ни сувише мало ни сувише много од људи којима смо дали своје поверење. . Е .
Нова техника штампања Брајовом азбуком |
Штампање Брајовом азбуком за слепе ушло је у још једну значајну етапу у Италији. У просторијама библибтеке у Монци инсталирано је, наиме, десет машина помоћу којих је могуће репродуковати било какзв текст штампан Брајовом азбуком. Електрично урезивање на. клишеима од алуминијума дозвољава да се добију матрице за штампање у рељефу.
Ову инсталацију, јединствену У свету, усавршио је италијански ипжењер Франћескони уз сарадњу слепог техничара Серђа Пецонија.
(„Доменика дел Кориере“, Рим)
Пападопулос имитира Мао Це Тунга
Сиротог Пападопулоса, грчког премијера, сада је задесио жесток напод мегаломаније.
Повео се за примером Мао Це Тунтовим и његове црвене књижице властитих мисли па сада и Пападопулос
издаје белу књигу у којој износи сво-
ја размишљања.
Пападопулос је уредио да са књита штампа у два милиона примерака (а ово је тек њена прва свеска). Сада се дистрибуира широм Грчке и то бесплатно, — што је сасвим мудра одлука. :
Књига носи назив „Вјерују“ и има
ЦРТА: БРИЋ
МИЛОРАД Д'
осе 4 |
|
4) -
==
печат аутентично суманутог дикта-
торства. ( : „Не само да ову књигу треба читати“ = пице у њеном предговору
њу ваља и помно и стално про-
» "учавати: она мора постати штиво не-
опходно и младима и старима“.
И, предговор наставља:
„Надахнуће просветљеног. премије» ра изванредно јасно одражава тежње и веровања оног здравог за огромног дела грчког народа“.
Књига је наводно издана да би се изашло У сусрет захтевима израженим „широм Грчке иу иностранству“.
А ево неколико примера Џападопулосових мисли: · „Чувајте се халапљивог апетита према материјалним добрима. То је ' слабост нашег доба и слабост човечанства“; у „Будите еванђелисти закона-и моралног реда: будите њихови мисионари“; „Ослободите се црва егоцентризма „у себи“. : ; Нема сумње, Пападопулос је и сам и с битком с једним црвом — У себи.
(„Обсервер“, Лондон)
ГАУПА ИДЕЈА
,
НИ
"2. Престо — град У Сирији, 38.
П: ИВАНОВ — С: ФЛИГЕЉМАН
Легендарни тенк
“ Напад совјетске пешадије и тенкова
Трагичног октобра 1941. године, непознати, совјетски тенк Т-34 упао је у од Немаца окупмранм град Калињит, ц, после тешких борби успео да се извуче из непријатељског обруча...
17 октобра 1941. године. Трећи дан од уласка Немаца у Калињин. Источно од града су се учврстиле наше снаге. Борбе се воде даноноћно. Ослабљени пукови, укопани у смрзнуту земљу с муком задржавају притисак Немаца који надиру пут Москве.
На десетом километру од Калињина, на путу Москва— Лењинград, налази се положај за који постоји наређење да се брани до последњег борца. У брезовој шумици положај држи 11. моторизовани пук, боље речено, остаци пука. Групом преосталих бораца командује поручник Иван Сидорович. .
Немци ни за тренутак не прекидају ватру. По свему судећи код њих нико и не помишља на штедњу муниције. Изнад шумице, узаним простором између друма и Волге непрекидно надлећу не пријатељски авиони. Они пикирају на сваки брежуљак, сваку коту која би могла бити утврђење, засипали га митраљеском ватром и испуштали терет бомби на њега.
Иза добро замаскираних оруђа црвеноармејци су ћутали. Они су морали да штеде муницију, наредба је била да се одговара на ватру непријатеља, пуцати само у непријатељске тенкове.
Немирну ноћ смењивао је исто такав дан. Шта је носио тај нови дан7 Обавештајци су јављали да се непријатељ спрема за напад. План је био јасан, пробити се до Москве. А снаге2 Непријатељ је имао довољно снага. У Калињину је формирао тенковску песницу...
„Напад морамо одбити, муницију ћемо позајмити од суседа, са њом стојимо лоше“, — мислио је
Сидорович. Извршио је обилазак шанчева, узео колико је
" тод могао бораца и вратио се на командни пункт.
— Друже поручниче, телефон!
Само што је подигао слушалицу одмах је мотао по узбуђеном гласу осматрача закључити да је невоља.
=— Друмом од Калињина креће се колона тенкова. Иду великом брзином!
8. АВГУСТ | 181. ГОДИНЕ
Идеје доктора Ленака, који је радио у Болници милосрдних сестара у Паризу, дуго су служиле за увесељавање и за прављење вицева, све док се није показало да је открио начин како без хируршког захвата „видети“ шта се У организму дешава, .
Први вицеви почели су да циркулишу кад је доктор Ленак као без душе изјутра утрчао У своје одељење болнице и са фишеком од хартије пришао једној гојазној пацијенткињи, прислонио на леву страну њених груди шири део фишека, а ужи ставио у своје уво и почео да присклушкује. ~ ј :
— да, да, чујем додуше нејасно, али ипак чујем неки неодређен шум — рекао је окупљеним лекарима. 3
Доктор Ленак се бавио идејом да конструише справу помоћу које ће моћи да слуша рад срца и других унутрашњих пулсирајућих органа. та идеја му је синула сасвим случајно кад је једног јутра пролазећи улицом у болницу приметио групу дечака како се играју око дугачке даске: дечак на једном крају гребао је стаклом дрво, а његова три друга на другом крају при-
5 то о == љето ољ> млин стала ови о машини вом — ветар, дува у земљама око Средоземља, 3. Крупни метеори — чин, степен, 4. Личност из приповетке Боре Станковића — француски град и летовалиште, 5. Кухињски прибор Нушићева комедија, 6. мрежа за рибу — совјетска дале коисточна река, 7. Женски украс — танак лим, 8. Индијска но винска агенција — рука (фр)
БРОЈ 5081
Водоравно: 1. Међународна ознака за аутомобиле из Британије — новинска агенција САД,
Планина у Бугарској — јединица електричног напона, 4. Класа животиња из кола кичмењака, 5. Страно женско име — личност | из епа „Махабхарате“, 6. Пустиња крај Мртвог мора — главна река Босанске крајине, ". У ме трици четворосложна стопа са првим и четвртим дугим и друтим и трећим кратким слогом, 8. Један родитељ — река у Немачкој, 9. Река у Босну — народни назив за крвни суд, 10. Иниција
КАД ЈЕ СТЕТОСКОП КОНСТРУИСАН
Велика
· ВЕШЕЊЕ БРОЈА 5080
Водоравно: 1. Статус, 2, Синдикат, 3. Т. Х. (Тадеуш Холуј)у Табор — у, 4. Ура — мер — 06, 5. Пасат — осе, 6. Ибис — шпер, 7. дар — икс — то, 8. Ар — свота, — 3, 9. Наполица, 10. Канада.
Поручник је издао наређење: „Припремите се за прихватање, борбе. са непријатељским тенковима“, благосиљајући у себи одабраним мислима оне који су криви зато што пут којим су се кретали тенкови није био миниран. Догледом је тражио колону тенкова која му се приближавала. Кроз измаглицу У даљини се назирао тенк који је ишао на челу колоне и иза себе правио завесу од снежне прашине... То није била колона, него само један тенк...
Сидорович је све јасније видео тенк који им се примицао. Ниска купола, широке гусенице. Позната машина. Коначно, то је била „тридесетчетворка“. Али, одкуда из Калињина% Тамо су били Немци. Шта то треба да значиг Провокација2 Почетак ратовања са ратним трофејима2 Једино би то могло бити... ·
— Ватру! — наредио је Сидорович.
Наш топ је испалио две гранате у правцу тенка. Тенк је одговорио са неколико топовских хитаца. Наш топ је заћутао. ;
„Ако су нам га уништили, ђубрад. Имамо их
свега два“. — Помислио је у себи Сидорович док: м
је руком покушавао да дохвати телефонску слу-
5
шалицу. Тог тренутка је немачка артиљерија отво-
ки неспоразум у питању!“
— Обуставите ватру и пустите тенк. Код моста му дати сигнал да се заустави. Уколико не изврши наређење тек онда ватру отворити, ако покуша да се врати натраг, порушити мост.
Сада је и без догледа било јасно да се ради о „тридесетчетворки“. Не смањујући брзину стигла
грила ватру на тенк. „Туку гаги они, сигурно је не- |
је до првих положаја. Из шанца је искочио црве-
ноармејац са подигнутом шапком...
„Тридесетчетворка“ је почела нагло да кочи. Отворила се купола на тенку. Један за другим помаљали су се тенкисти опаљене одеће и чађавих лица...
Црвеноармејци су потрчали из ровова. Опколили су зачађавели и упрскан крвљу тенк. На горњем делу тенка стајала је звезда петокрака и број три.
— Одакле долазите — интересовали су се црвеноармејци. у
— Са онога света... — Из пакла... — измученим
гласом једва је изговорио тенкиста... |
(Наставиће се)
ПРЕСТАДОШЕ ВИЦЕВИ |
слушкивали су држећи шири део фишека од | папира на дасци а ужи део у уву. Ови који су прислушкивали довикивали су оном који је гребао: „Чује се...“
Ленак је, дакле, имао идеју; сад је требало радити на њеном остварењу. Зашто не'конструисати неки фишек који ће лекару помоћи да чује пулсирање срца, плућа! Ри.
У физикалној лабораторији доктор је уз помоћ једног студента конструисао „фишек“, у ствари слушалицу, коју је помоћу шупље гумене „жице“, спојио с металним дугметом. Ово дугме је стављао на одређено место на телу болесника, већ према томе који је орган хтео да испитује, а слушалицу је држао у уву.
Прва проба над пацијенткињом којој је сало ометало рад срца, извршена на данашњи дан пре 152 године, успела је. Била је то проба првог, додуше примитивног, стетоскопа, слушалице, инструмента којим се служе лекари кад |
при прегледу пацијента ослушкују тонове рада срца и по њиховом интензитету, боји и равномерности или неравномерности оцењују „грешке“ и одређују одговарајућу терапију.
(2)
. 4 || = | ИЦ
ап
ли руског писца („Мртве душе") — међународна ознака за аутомобиле из Аргентине.
Усправно: 1. Ступидан, 2. Си храбар — ак, 3. ТНТ — Асир Спа, 4, Адамас — Ивон, 5. Тибет — школа, 6. Укор — оп — стид, 7. Сар — Осет — Аца, 8, Тубероза. АМО ТА; АЊА 77ОЗОВЕМ САНИЈАРНУ: ктутЕве.
МЕРЕ и рли ФКА 'Усправно: 1. Урбанистички уре БА · • ђен део града — птица певачи[их ца, 2. Античка боја, љубичасто
= плава са црвенкастим прели-