Борба, 08. 08. 1968., стр. 2
Ст а рана, 2. и његово издвајање и конзервира
ње, изазива и друге друштвене - 5 О 5 импликације. С једне стране, уни | 5 А верзитет не испуњава своју оспокренута је фебруара 1922. године 'новну функцију, а с друге, као моћна и угледна средина, у ко“јој делује више хиљада научних радника, може на сасвим погреаштан начин да утиче на јавно
мњење. | Но Значајно је да је у основи.
одликована Орденом заслуге за
ипак победило схватање о потре-
народ са златном звездом | ; Ре. ок а би реформисања високог школства. Али, шта даљег Одакле по-
( РЕФОРМА. чети.
По ономе што је сада у току,
УНИВЕРЗИТЕТА нит Ми реформа је постала брига занос-
сз з. 56 · 1. ; За јесен се најављују разго- дених на универзитетима, поли_ тичких форума и органа власти.
а На ДАР РИНИЦ Пођодом дискусије о изборном (сисшему
Одтоворност Социјалистичког савеза
олико буде довољно широк за испо-
Уа е веома различитих Ма У
~ собе за копфровтирану рерних и песоци“ отив поли
ПО линк струјања, ма откуда о5а допао
зила и у чему се јављала. у: отето ма они
листички савез мора успешније дан ог 1-
дава извесне противуречности влас о Рук
туре, коју чине широки, слојеви : про 25:
и форуми, код којих латентно ж Нд ·
тности затварају. и
зам свих слоје
која се већа образују. Изузетно би у утврђиљуде и њихове
вању кандидата за посланике Већа народа учествовала и' општинска скупштина која би са кандидационом конференцијом чинила: јединствено кандидационо тело. У процесу кан дидовања за ово веће учествовала би и републичка, односно покрајинска конференција Социјалистичког савеза својим предлозима кандидата упућеним општинским кандидационим конференцијама и општинским скупштинама, с тим што између утврђених кандидата посланике бира републичка, одно– аза сно покрајинска скупштина. На тај начин ције да се у својој Ле ђе енција конципи· посланици би у правом смислу добили ка- сама кандидациона кон – ава. зато да би рактеристике републичке, односно покрајин- рана је као скуп делегата гр е под утицајем _ске делегације. + кандидовала најуепоорен састав треба њу Према тезама, кандидате за посланике Ве- бираза: ОВАЈ Ба Ае румски затвореног сти-. ћа комуна утврђују општинске, односно ме- саму да ослободи би за одлучан отпор разђуопштинске конференције Социјалистич- ла, а и да је оспосо шењима у процесу канкбг савеза, без општинске скупштине. Буду- ним групама и група ћи да кандидате за ово веће могу утврђивати дидовања.
и зборови бирача и да се избор посланика - већ само зак у итичког новрши непосредним гласањем, не показује се стичког савеза као основног пол
: кандидапотреба да у кандидовању учествује и оп- сиоца и организатора целони и од Закона штинска скупштина. ђ # ционог и изборног просеца је пи на подру Кандидате за Већа радних заједница исто за обезберене НП а процесу кантако утврђује кандидациона _ конференција Зјугиврарау У реб Ра буде одвојено од јавСоцијалистичког савеза, иако би та конфе- дидовања не треба 5 процесу кандидова„ренција, по свом саставу могла имати и ка- ности. Иако се за са иланионе комисије рактеристике синдикалне; конференције: Ме- ња не предвиђају ичког савеза, вероватно ће ђутим, у складу са веома истакнутим местом форума А рнннане случајевима бити и улогом Социјалистичког савеза у изборном у појединим изузет о кандидовању појесистему као и због карактера Социјалисти-. неопходно До рОИЕ ељ: ш демократичност ' чког савеза као широког политичког орга- диних личности. 4 а ффорумска договара- х низма свих слојева грађана, структура и ор- неће бити У њена и позната јавноганизација, па и синдикалних — и ова би ња буду одмах 0 Са амо, свако може да кандидациона конференција, према тезама, ПЕЕЕ ПРИ МЕТ тад факторима који деловала као конференција Социјалистичког је суг' ; : ; а Фере о кандидују, било да то Зуре пој НЕ или
, ~ авни,
; 5 о форуми, али предлози треба да буду Кандидовање је најзначајнија делатност. – дрг ументовани и образложени.
у сфери избора. Због тога ће се и успех Со- ' гавна дискусија 6 нецијалистичког савеза мерити искључиво по Добро организована ] 6 томе колико су грађани стварно били основ- ким изменама Устава и о изменама у изоорни фактор кандидовања и колико ће нова нем систему треба да допринесе да се пронаструктура скупштина одговарати потребама ђу; решења. која би деловала у правцу пуне 1: нашег савременог „самоуправног развоја дру- ,
Објављивањем предлога промена неких | одредаба Устава и теза за изборни систем почиње јавна дискусија о овим новинама. Пре-
_ма тезама, Социјалистички савез пред друштвом преузима пуну одговорност за кандидациону и изборну политичку активност. Тако би Социјалистички савез, као основни политички носилац и организатор ове активности, кандидовао тј. коначно утврђивао кан„дидате за посланике на својим кандидацио- ним конференцијама у општини,,с тим што грађани затим могу да кандидују и на 3боровима бирача, односно зборовима“ радних људи. Тезе иначе не предвиђају кандидовање путем „групе грађана“. |
_ Кандидациону конференцију чине делетати грађана изабрани у месним организацијама Социјалистичког савеза, синдикалним подружницама, омладинским и осталим друштвеним организацијама и удружењима граЂана. На овим претходним скуповима ће граЂани истицати многе личности између којих ће делегати на кандидационој конференцији коначно изабрати кандидате. Тако се већ по самој мандатној обавези делегата конфе"ренције при кандидовању морају руководити жељама и сугестијама: грађана. Уколико конференције у. томе буду доследније, уто-. лико ће кандидовање бити потпунији израз · остварења бирачког права грађана. После конференција, грађани могу и непосредно на зборовима бирача кандидовати и друге личности — било због тежње за кандидовањем других, или због већег броја кандидата, или због коректива кандидатуре утврђене на конференцији. а
Изменом уставне одредбе, које се односи на организацију и структуру Савезне скупштине, предвиђа се Веће народа, Веће комуна и три већа радних заједница — привред- но, културно-просветно и социјално-здравствено. Због различитог карактера ових већа предвиђа се и различит састав општинских кандидационих конференција Социјалистичког савеза. Састав конференције где се кан-
вори о реформи универзитета. По | вестима из Љубљане, Београда и Постоји, такође, тенденција да се, Загреба, „предузеће се овог пута без обзира на разне прокламациПиве | . у одлучни кораци“. је, реформа универзитета „оконШта то, практично, значи није, ча“ на нивоу форума. нам познато. Можемо само да кон Не желимо да потценимо догостатујемо да то неће бити први воре ове врсте, јер је добрододоговор ове врсте, а, сасвим си- |цао и најмањи корак да се унигурно, ни последњи. Јер, стварно верзитет покрене из садашњег реформисати _ високо школство стања, Међутим, ма шта се учи5 у : » , 3 знач ] 4
и довести га у позицију да нило, то ће, сасвим сигурно, ипак
одговара духу времена и потре- бити половична мера. бама друштва. А то није ни лак, (оже р на главно питање
Еј е дгово : ми зожостиан. а још маве кран да тражити за др стр Ма; ' Он је, уосталом, добро познат. Ту-
еним ; – ]
| о да реформа универ- Ба и наша искуства нас упућују зитета траје у Шведској дваде- да нема пуне реформе високог - сет, у Немачкој десетак година, а јиколства уколико она није дире-
онско утврђивање Социјали-
У Француској '"— то је постала дидују посланици за Веће народа и Веће ко- | ктно укључена у општу реформу муна био би исти. Међутим, за свако веће штва. Социјалистички савез може да оства- ·демократичности целокупног изборног прорадних заједница састав би се разликовао ри ову своју функцију акосеиу овој актив- цеста.
вечна тема. Сви заједно признај кој са да су, пос Ја РизнијИ друштва, која је код нас већ у ле свега, малте не, н · . 5 – + е, на (оку. То су рећи — дугорочнија. стартним позицијама. Е ; решења могу се наћи само у природном повезивању интереса при-
. а ности изрази као широки политички органи- Мирко БОШКОВИЋ
> и = = = пе — у
ови не освете због пријављивања пореским органи-
већ према подручјима друштвеног рада за
"Бојимо се, заправо, да у са- густ пре подне најављено весним занатлијама изричу
дашњој ужурбаности и првим најављеним потезима (повећање пла та наставницима, допуне и измене законских прописа итд) има нешто од нама познатог, олаког скидања с дневног реда веома озбиљних питања.
Донекле се може разумети ово нестрпљење. Готово сви, па и људи са универзитета, са горчином
· товоре о високошколским установама као усамљеним често одвојеним од живота. А вре ме је показало да је у једном дру“. штву које тежи савременим узлетима немогуће замислити старомодно високо школство.
Јер, без модерног универзитета нема ни модерног друштва. То је узајамна веза о којој нисмо увек водили рачуна. Према проценама стручњака, у Америци је у првој половини двадесетог века од укупног пораста производње (да и не говоримо: о продуктивности), једна треЋина дошла само као резултат образовања, свега 30 одсто од већег броја запослених, а једва 15 одсто од реалног повећања капацитета. Слични подаци важе и за Совјетски Савез. А управо су две земље на челу савремене индустријске револуције, засноване на свестраној примени науке. Међутим, не ради се само о то ме да високошколске установе, по природи посла, треба да буду на челу савременог хода друштва.
» Искуство нас после јунских догађаја у Београу; да свако заостајање школства
Ри — Подмлађују наж се кадрови, пола из је подетињило,
острвима,
учи, нар очито
вреде, друштвених служби и високог школства.
Само у том смислу ужурбаност је прихватљива и може се
подржати. у С. ЂУКИЋ
аоћаратајаах
Копање џ прекопабање
(Осијек, августа) — Због познатог нам копања и прекопзвања прети опасиост ла један добро замишљен поду“ хват у Осијеку не буде остварен на време.
Реконструкција Улице браће Радић. на дужини од око пола километра од зкелезничке станице премз центру града, почела је пре два месеца и требало је да буде завршена до ј: септембра. Предвиђено ле и договорено да се уједно укопају и све подземне, инсталације водоводне, топловодне и канализационе цеви и телефонски кабл — и премести трамвајска пруга.
У почетку се радило и до дубоко У ноћ, а затим су радови почели да посустају. Стигло се и до слободне суботе и недеље и до проређене поподневне смене. Сада, кад према плану радови треба дз уђу у завршну фазу, улица више личи на канал него на улицу.
Прво су с једне им друге стране били ископани око два метра дубоки. ровови, у њих постављене. водоводне и канализационе цеви и — затрпани. Мало касније; исти ти ровови раскопани су до око метар дубине па су опет 323трпаши. Сад се раскопава и део коловоза где је већ био постављен шљунак.
- И ко зна да ли ће се још нешто поново копати. фуг.
3 то време грађани ненајављено 0стају без воде, а хотел „Турист“ најављује одштетни захтев. Општинској скупштини због смањеног промета. Јер. гости не схватају да из „објективних разлога“ морају да трпе жеђ. )
ДЈ ОВАНОВИЋ
поинт
„Бетоњерка није испунила обавезе
У јучерашњем броју нашег листа објављено је писмо Радована Томића, упра вника стамбене задруге „Бе тоњерка“, у којем он додуше изричито не демантује извештај са састанка у Ску тиштини општине Звездара, где је критикована ова задруга, али настоји да докаже да је ток састанка био једно а извештај сасвим друго.
Не упуштајући се у дета ље, о којима је на састанку у Скупштини општине Звездара такође говорено, ваља поновити да осталиу чесници разговора нису том приликом уважили предста внику „Бетоњерке“ две битне чињенице. )
Прво, Јова Јанковић, ди.
ректор специјализоване фи лијале за кредитирање стам бене и комуналне изград„ње Београдске удружене банке, тврдио је да „Бетоњерка“ ни до дана састан ка није орочила код банке још око 800 милиона старих динара, што је услов за добијање пуног износа кредита. Оповргавајући наводе Јанковића, управник Томић је тврдио да је „Бетоњерка“ до тог дана за ко муналне објекте и расељавање већ исплатила око 800 милиона динара, што са ра није ороченим новцем износи уговорену суму од а милијарде и 100 милиона
динара. То је тачно, одго-
(Карикатура М. Ћирића)
ворио је Јанковић, али новац потрошен за комуналне објекте није био орочен код банке и исплаћиван је мимо банчине касе, па бан ка, према томе, за тај износ не може дати дугорочне кредите.
У „Борбином“ извештају са овог састанка изнето је и једно и друго мишљење, чак и део полемике. Читаоци су, према томе, могли да виде да су мишљења опречна, али да је закључак састанка следећи: „Бетоњерка“ није орочила сав
новац на време, па јој се.
не могу одобрити пуни износи уговорених кредита. „Друго, нигде у извештају са састанка не пише да „Ба тоњерка“ касни са изград; њом свих станова. Речено је само да ће „Бетоњерка“ каснити са последњом згра дом (око 160 станова) и, што је посебно подвучено, са комуналним објектима:у лицама, водом, осветљењем, уређењем земљишта у наса љу. И у извештају је рече но, а и сада напомињемо, да је „Бетоњерка“, према у говору, била обавезна да за врши комплетно насеље и станове и комуналне уређаје — до краја ове године. | Скупштина општиче Зве здара неће дати дозволе за усељење, што је изјавио и
"њен председник на састан~
ку, све док се читаво насеље не заврши и не изграде све комуналне инста лације. Зато је у извештају и речено да се не може сматрати да је „Бетоњерка“ испунила своје ссновне обавезе.
На састанку је, истина, констатовано да и остали београдски неимари често касне са изградњом већих насеља, али се ни за кога, па ни за „Бетоњерку“, нису уважавали многобројни објективни и субјективни разлози. Што се тиче тврдње да „писац чланка није верно и на основу докумената интерпретирао извештај „Бетоњерке“ 'о изградњи станова У Учитељској улици, она је сасвим истинита. Извештај је писан на основу тока целог разговора и закључака састанка, које присутни представник „Бетоњерке“ није демантовао. Живорад ЖИВКОВИЋ
Зашто тако, телевизијо!
Непосредни повод за ово писМо 9 нашлој " телевизији је пост упак који се десио два пута — за само два да на — а представља ' израз веодговорности према гтледаоцима. Наиме, за 2. ав-
је приказивање „чехословач ког игравог филма „Бекство“, Многи су само збот тог филма укључили телевизоре у 11 часова. Међутим, без икаквог 'образложења, поменути филм није приказан.
Слично се догодило у не дељу. 4. августа. Када смо “ 17 часова укључили телевизоре због ајављене е-
мисије народних песама и „Каравана — од Бара до ушћа Бојане“ — дочекао
пас је пренос фудбалске утакмице рвена звезда Хајдук. Вероватно да СУ мноти тледаоци (али не сви) били пријатно изненађени овом неочекиваном- спортском представом. У том слу чају, њихов број би био и већи да им је то блатовре мено предочено.
Ово су само два примера, мада би се могло тавести знатно више. Зар измене у телевизијском протраму не могу да се предвиде бар један дан унапред и да се то саопшти у деевној штампи или путем телевизијет Београд, августа,
Мтодраг СТОЈАНОВИЋ
„дивље“ занатлије
На подручју општине Ве лика Плана последњих година "веома се развило бес правно занатство. Према не ким незваничним изворима, данас у овој комуни и-
ма близу 400 „дивљих“ за-.
натлија, мада од тог броја званично општинска стати
"стика признаје само трећи
ну.
Досадашњи начин откривања и кажњавања непријављених занатлија није дао значајне резултате. И поред најбоље воље тржиш ни инспектори нису у могућности да обиђу све оне који нелегално пружају ус луге грађанима и заобилазе љлаћање друштвених обаве за. Казне које овим неса-
лости кривичног гоњења.
сеци живота
општинске судије за прекр шаје су углавном симболичне. Наиме, кажњавање са 10 или највиша 40 хиљада старих динара не представља за њих никакав из датак. На жалост, чињени ца је да и регистроване за натлије. иду на руку својим нелојалним конкурентима. Плашећи се да им се
Смернице
Многи су, сасвим. омравдано, реализацију Смерница у привреди и ван привреде видели на известан на чин и кроз давање правог смисла институцији канкурса. Но, сви су изгледи да»се са старом праксом наставм ло и у ове најновије дане, Другачије се, наиме, не мо же ни објаснити став Савета основне школе „Павле Ковачевић“ из варошице Грахово недалеко од Никштића који једног кандида та што испуњава све конкурсне услове за упражње но место директора одбија јер „колектив, због недостатка материјалних средстава, нема могућности да
ма, појединци се праве као | да ништа не знају. е Крајње је време да порески органи предузму најенергичније мере и спрече бесправан рад, јер јето У интересу друштвене зајед- | нице и развоја занатства. т Милошевам, августа Радомир СПАСОЈЕВИЋ
конкурса
прими лице из друге радне организације а да истовремено обезбеди и досадашњем директору (који је не квалификован за то радно место (прим. БКП) стално запбдслење“. Иљи на конкурсу рудника Мајданпек за попуну радног места управника радне јединице централно одржавање за ко је радно место кандидат мо ра бити: дипломирани инжењер са 8: година у стру
сци или друштвено-тољитиауки радник...
По свему судећи, овакав тонкурс и даље остаје несврсисходна, нашем систе-
"му непотребна институција.
Наиазсшић, августа, Б. К. ПЕРОВИЋ
Преоптерећена „тројка“
У време свог десетодневног боравка у Београду пу товао сам свакодневно од Београдагдо Раковице трам вајем број 3. И увек је било у њему гужве какву ни сам видео ни у једном бео градском трамвају и аутобусу. Путници су У „тројци“ пресовани као сардине.
„
У тој тескоби зачули (би се често и јауци неког при гњеченог старчића или болесне старице, која се вра ћала са неког специјалисти чкот прегледа. Највећа је гужва у поподневним часо-
ПРАВНИ САВЕТИ
ЗАСТАРЕВАЊЕ ПОСТУПКА ЗБОГ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ДУЖНОСТИ
ПИТАЊЕ: В. Л., Јерменовци. Направио сам повреј | чувар уочи 29. новембра 1967. године. Поступак посада Није. а дужности Вуе још увек може покренути би. „див лијева
ОДГОВОР: Чланом 88 Основног закона о радни 4 рок у коме се поступак због повреде радне Пао вина Марке парне = старелости не може бити дужи од шест месеци од дана увек По ОИ ако та повреда не повлачи и кривичну одговорност, у ком ај И ЊЕ настаје у року од шест месеци од дана сазнања за ту повреду и УУ Бао Ир и поступак због повреде радне дужности не може водити после арта А
Судећи по садржини Вашег писма удећ , против Вас се више . ступак, јер је наступила застарелост. По МОЖеВе
ПРОДУЖЕЊЕ СКРАЋЕНОГ РАДНОГ ВРМЕНА
ПИТАЊЕ: В. К., Пећ. Налазим се на породиљском о во да наставим са скраћеним радним временом и када моје дете на уни-осамиме“ а ли бих и тада примала пун износ личног локотна“ |
ОДГОВОР: Ако је по оцени лекар 1
у | : ске комисије Вашем ! И
јачана мајчина нега с обзиром на опште стање његовог АЕН по трИ ђро
да и после истека осам месеци живота Вашег детета радите п ИМАМ ВР у
но док дете не напуни три године. о четири чнса ИВА У оваквом случају имали би право )
| У на учешће 5
према стварном раду који обавите. И У АЕНОВ ера арене ДОНИ ИН
вима, или увече, када се враћсују из Београда многи трудбеници који станују У Ракотзици, Топчидеру, Кошутњаку и Канаревом БРду. А «њихов број није мали. Прептручио бих да град“ ски саобраћај'пусти неки трамвају више на овој лини ћи или „уведе неки аутобус јер, как» изгледа, ово је је дина релацији на којој не саобраћа»хни један аутобус. Сокобања „ авглјста 5
Светозар ___ ИХ МЛАДЕНОВИЋ
паининоиноиве
дити по-
у
деуству. Имам ли џура“