Борба, 08. 08. 1968., стр. 5

ЧЕТВРТАК, 8. АВГУСТ 1968,

КО ДЕМПИНГУЈЕ ц

ЕЛЕЗН

ЕНЕ У ТЕРЕТНОМ САОБРАЋАЈУ

ЦА: ЗАШТО ПРИВАТНИЦИ

ВА КРАЋИМ АННИЈАМА

У Заједници

Аутотранспортна предузе ћа ставила су озбиљне примедбе на рачун рада железнице: оптужила су железницу да им нелојално кон курише. Све се своди на то, како стоји у њиховом обра зложењу, да железница ну ди неуобичајено високе попусте који се крећу и до 40

ар

'југословечских железница истич вољнијем положају јер могу д

ОДСТО'од редовне цене пре воза терета, а да потом излази пред Савезну скупшти ну са захтевом да им зајед ница покрије губитке. Само за пола године неко би тре бало да им покрије губитак од око 18 милијарди старих динара. Свако би тако мо-

Железница: лако је зуто-превозницима када могу да бирају муштерије!

у да су друмски превозници у знатно поа бирају пословне партнере

" тао да послује — кажу дру да ризик пословања искљу |

меки превозници. чиво сносе сама железничШта на то кажу у Зајед- ка предузећа. Према томе, ици југословенских желе- | убудуће неће бити свађе јер ница7 ће и друмски и железничПре свега треба напомену | ки превозници равноправно ти да је Савезно извршно |стартовати. До тада ипак |веће недавно донело одлу- „неко треба да покрије гуку о слободном формирању „битке. А то друмским пре-

н З

цена на железници, с Тим возницима и те како боде

Посае предаота „Ђуре Ђакођића“ о зашитиши домаћиж произбођача шрамбаја

(САРАЈЕ

| :р

0: ДОМАЋИ МАН СТРАНИ ·

ТРАМВА ЈИ – АЛАН ЈЕФТИНИ

очи,

У Заједници југословенских железница добили смо следећи одговор на оптужбе њихових колега из друм ског саобраћаја: губици који су се пеказали за првих шест месеци ове године ни |су у вези са давањем пов'ластица у превозу поједи| них роба, већ због општег "положаја. железнице и ситуације у којој се она моментано налази. Прошле го 'дине — како кажу у желе| зници — превоз робе је сма њен за око 10 одсто, а изве сно је да ће овај процент | бити све већи. | — Ми, кажу у Заједници | југословенских железница, | не можемо да бирамо. Ко нам понуди робу, морамо да возимо. Са друмским превозницима, међутим, није та кав случај. Они возе оно што им се исплати, могу да одбију муштерију и, ником ништа. Шта би се десило да ми тако урадимо

Железничари посебно на помињу да друмски превозници избегавају краће линије и уступају их приватницима. Сем тога, кажу они, док железница плаћа амортизацију на колосеке, аутотранспортна предузећа не дају ни динара за одржавање путева. И ту смо ми — додају железничари У знатно неповољнијем положају. Сви су изгледи да ће сва-

| Пт | | ____ БОРБА — СТРАНА БА

Тофик Обади (лево), Милорад Шљивар и Иван Горјуп јуче у хотелу „Метропол“

ДА ЛИ СУ ЖИВИ ПИЛОТИ САЈЕВИЦ И КРИЖНАР

МЕТИ рака ди: Џадамо се им вестима

ЊЕ Директор цивилне авијације Јужног Јемена који је јуче стигао у Београд каже да постоји велика нада да ће југословенски пилоти бити спасени. — „Покушао сам да телефоном разговарам са Аденом, али су везе биле слабе“. — Први телекс од компаније „Баско“: „Предузимају се све могуће мере за ослобођење југословенских пилота

Ни данас, до закључења листа, нисмо дефи- |су везе биле тешке и ни- цивилног ваздухопловства.

нитивно сазнали каква је судбина снашла јуто- | Павлу Одре зенију а ВУКУ Јужни Јемен је, вео Јаре словенске пилоте Ивана Сајевица и Цирила Кри- | 5 а | номску и НЕ сет сарад-

Е | _ „Међутим, наставио је То | жнара на чији су авион прошле среде пуцали по- фик Обади, постоји велика ТУ са нашом земљом и већ | се увелико одвијају разгово

буњеници у Јужном Јемену и принудили га, ка- | нада да су југословенски пи | ко се претпоставља, на принудно слетање. За ју-|лоти у животу. Надамо се Ри о сасвим одређеним видовима кооперације између

ђЂу између друмских прево зника и железнице прекинути недавна одлука Саве-

гословенску јавност они су за сада — нестали. Међутим, пошто се углавном зна да је авион био!

добрим вестима. Нама је ве ома жао што је до овога дошло и све ћемо учинити да

ЈАТ и Јужнојеменске упра ве ваздухопловства. Заинте

Технички директор Градског саобраћајног предузећа из Сарајева инж. Бранко Васић: Основно је да до септембра добијемо 20 трамвајс

(Сарајево, 7. августа) Градско саобраћајно предузећегиз Сарајева остаје при свом ранијем — како кажу — “једино исправном ставу, који најсажетије гласи: да се дозволи увоз трамваја и да се садашња заштитна ца рина од 25 одсто смањи на 13 одсто, колико је износи-

ла ранијих година. Или —

да му под истим условима трамваје обезбеде домаћи произвођачи.

Ово нам је саопштио тех-

нички директор ГСП инг. |

Бранко Васић, када смо га питали шта мисли о предло ту који је ових дана упутитило предузеће „Ђуро Ђако вић“ из Славонског Брода да се путем договора свих заинтересованих нађу зајед ничка решења за продају трамваја које производи ово југословенско предузеће.

— Да се разумемо: ми нисмо поборници увоза трамваја — рекао нам је инж.. Васић Исто тако, није тачно да од нас зависи какве ће трамваје куповати наши традови: домаће или стране.

(Осијек, августа — Пре нешто више од месец дана у Осијеку је одржан заним љив састанак: представници трговине, угоститељства, саобраћаја и других радних организација 'договарали су се како да новац од пазара сачувају преко ноћи. Површна испитивања показала су да се тај новац ретко чува на сигурном месту, а искуство — да

онекад ни та места нису одолела овејаним обијачима. Највећи део тог новца, "остајао је преко ноћи на дохват чак и аматерима који се први пут упуштају У Крађу.

Састанак су организовали Служба јавне безбедности, Служба друштвеног књиговодства и Одељење за финансирање Општинске скупштине. Сврха је, заправо, била да се радним "организацијама _ предложи да сав дневни пазар предају током поподнева Служби друштвеног књиговодства. Предлог је општепри“ Хваћен. па су се' учесници састанка договорили.да се

:у кооперацији између на-

Промна важнији од целог пазара

Осјечка предузећа не желе да предају пазар

на чување Служби, др ства да не би симб

| за ту услугу током следећих дана радне

Истина је да нисмо моглијда дочекају зиму са садаш

код домаћих произвођача да | њим капацитетима. У пита-!) тако, да се морају, одрећи добијемо трамваје какви од|зву је; како истичу, превоз : Међу-

говарају нашим потребама. око 40.000 радника. Иначе, договарали смо се са |тим, у „Ђури Ђаковићу“ са представницима предузећа да не производе трамваје ка

Ђуро Ђаковић“. Нама је за вула

» 3

потребно 20 трамваја до сеп | кве желе Сарајлије. Мора

тембра. ли би прво да израде прото Према томе, Градско сао- Тип трамваја, па тек после

браћајно предузеће из Сара тога да приступе редовној

јева опреми о а | производњи. А тај пут је ду амв: ; акови- :

ли БИ ла е6 пвре 'тачак — у најбољем случа-

де трамваји какви одговара ЈУ 12 или више месеци.

ју сарајевским приликама и | А. МЕТИЉЕВИЋ

да цева и услови плаћања буду исти какве нуде и стра ни произвођачи: Сарајлије иду чак до предлога да се увоз трамваја веже за извоз производа „Ђуре Ђаковића“ или да се производе

шет и неког страног произ вођача трамваја.

У „Ђури Ђаковићу“ пристају на такве услове, али једино не могу да удовоље роковима испоруке. У тСП кажу да им је 20 трамваја потребно најкасније до кра ја септембра, јер не смеју

упштвеног књилговодолично плаћала.

организације и писмено изјаснили о томе. На основу тога Служба друштвеног књиговодства предузела би одређене организационе припреме.

Од тог састанка прошло је већ месец дана, а новац се чува као и досад. Осим неколико малих организација, нико се није писмено обавезао да предају дневни пазар на чување. Одједном се испоставило да сви имају сигурна места за чување новца, па се Служби друш твеног књиговодства не исплати да организује поподневно сабирање пазара.

Како се чује, предузећа се више не интересују за предавање дневног пазара по подне зато што би Слуби друштвеног књиговод ства морала да плаћају два промила (два хиљадита дела) предатог новца. пПриликом преподневног предавања плаћала би само један промил, Као да је тај промил важнији него целокуп ни пазар.

____________ __________----=-=е =

зног извршног већа по којој железничка транспортна предузећа могу убудуће слободно да формирају цене својих услуга, али, исто

свих бенефиција, пре свега. стављено им је до знања да им заједница неће више по | кривати губитке.

Значи да ће се дуел изме ђЂу друмских превозника и железнице решити по свој прилици на пословном пла ну пошто убудуће заједница нема намеру никога да дотира.

Н. ПАПИЋ

1“

НАШ- РЕПОРТЕР

У ТУРИСТИЧКОЈ КОЛОНИ

За планински градић увек окупан свежим ва здухом овај почетак је био и сувише помпезан. У прво време је и обећавао много, дневни па зари су – подгрејавали илузије/о великим за-

радама хотела.

Године су одмицале, а планирана добит се све ви ше суновраћала у понор губитака. „Бјеласица“ је та ко постала проблем. Кривицом оних који су је подигли раније за забачени Колашин у који туриста тада и није имао разлога и могућности да сврати,

Наступила је и најтежа тодина 1961. Општинској каси је дозлогрдило са нирање, заведена је принудна управа. Дванаест месеци се таворило, а прошле године укупан приход је премашио 180 милиона старих динара, ове рачунају на 220.

Шта се то догађа са „Бје ласицом“7 У чему је „тајна“ изненадног успеха7

— Мислим да пре свега

ТАЈНА КОЛАШИНСКОГ ХОТЕЛА.

(Колашин, 7. августа) — Двадесет година је хотел у Колашину чекао шансу. Темељ и приземље, спремљени за гимназију, преоријентисани су 1948. године у упадљиво, од дрвета саграђено хотелског здање са три спрата. Тако се родила „Бјеласица“.

= каже преду о мозиви директор Гојко Влаховић морамо да захвалимо магистрали. Чим се пробила кроз ова наша брда, донела нам је госте. !

И тако „Бјеласица“, некада пресрећна ако десет путника заноћи, од 10. јула негостољубиво затвара капије можда већ у подне: свих 160 лежаја су заузети. Једино телеграфска резервација или упут неке туристичке агенције .могу да помогну (сетите се овог ако желите да ноћите У Колашину.

Магистрала је бесумње вратила међу живе овај хо тел. Али и пословност његтовог директора који је са „Путником“ и другим скло|пио аранжмане о боравку 2.500 Руса и преко 1.500 иностраних студената пролазника. За њих је пан сион 45 долара, док наши туристи плаћају 3.800 старих динара. д — Нама не смета — исНИ Влаховић — што смо | „пролазни“ хотел. Главно је да код нас сврате макар и на ноћ,

ада.

ресовани су за комплетан инжењеринг и техничку сарадњу, куповину авиона и резервних делова као и 'за

оштећен (по једној информацији изгорео му јесе они спасу. Нама није тесамо реп, по другој реп и крила су разбијени), | шко да се обрачунамо са ма са стрепњом се претпоставља и оно што нико не|лом групом побуњеника, а-

б . . ћ ли нам је стало да се заш- | и желео: да су југословенски пилоти, вршећи |тите становништво и деца. обуку сопственог летачкоги

своју дужност за приватну јужног је јмуцику/ Чим будем имао неке одреконтролног кадра коме „би компанију „Баско“ — межда изгубили животе, ђеније вести, будите сигур- А били Јуре или “су можда само рањени, али су у побуњенич- и" БИВА ИНРСНО НИ а у ким кама. -

Ру =. Тофик Обади, револуциотаром Удружења радника | нар и један од чланова уцивилног ваздухопловства и жег штаба који је у Јужном п

! + ексиноћ у наше предудиректором, Управе цивил- Јемену водио револуцију а енераловепорте у Ре не авијације Јужног Јеме- , прилично је узбуђен док о- | отраду које је такође заин на, који је такође пре два |во говори. Он је и члан фо Пе Рано оно за судбину пило дана стигао из Адена. Схва рума руководеће партије у ти ЈЕ мм телекеиз тајући разлог нашег интере Јужног Јемена. Каже да је Алена на се компанисовања, он нам је рекао да ' први пут дошао у Југосла- = Васко“ следећим тера ја у току прошле ноћи по- |вију ради разговора и успо ја =» кушао да успостави теле-

том: стављања контакта са пред“ 9 фонску везу са Аденом, али ставницима Југословенског| »Влада

„Генералекспорт“: прве

Све ћемо учинити да се вести

људи спасу

Капетан пилот јужнојеменске компаније, Југословен Иван Горјуп, који је, ка ко смо јуче јавили, први обавестио нашу јавност о немилом инциденту, довео нас је јуче у везу са Тофиком · Обадијем, генералним секре

и нација дубоко због инцидента

О „Бјеласици“ се. може !'и неко ружно слово изре|ћи, али ћу то овог пута | прескочити. Због тога што |је у овом хотелу, изгледа, на снази правило добрих угоститеља да се и усмена „примедба госта увек пош-

тује.

Биоградско језеро увек привлачи туристе

'сада је речено ваљда све

(Снимио: Д. Чукић)

За туристичком колоном |лепо што се може рећи. Иодјездио сам и до Биоград- | зузетна природа, чамци за ског језера. До овог изу- |изнајмљивање и љубазност зетног места доводи од ма- |особља утичу на распологистрале 3,5 километара ду | жење тако да се заборави гачак атрактивни планин- Г ' | ски пут. О језеру и наци- одмах која ситница која ла оналном парку около до|хо наљути...

Д. ЧУКИЋ

Паг: (амодопринсе за водовод

(Ријека, августа) | Председник Скупштине „општине Паг Иван Пал'чић посебним писмом позвао је мештане да 23. августа суделују на референдуму којим ће одлучити да ли ће путем самодоприноса суделовати у изградњи новог водовода који би · се градио од Великог Блата до Пага у дужини од 14 километара.

У самодоприносу, који би !се убирао три следеће го-

, дине, запослени мештани|ј Снабдевање Пага водом би суделовали са два одсто | дефинитивно ће се решити |својих месечних зарада. |допремањем воде са копна. | Према посебној скали, од- | То решење, међутим, неће ређеној по висини прихо- бити тако скоро, јер је веда, суделовали би пољо- зано за изградњу великог привредни произвођачи и | водовода са реке Зрмање мештани који изнајмљују|па су Пажани након консобе туристима. Пристанак султације са стручњацима да помогну градњу водово- |одлучили да изграде лода већ су дали и Пажани | кални водовод који би дакоји живе изван свога ме-|вао 6 до 12 литара воде ста, па су у те сврхе до у секунди. Садашњи градсада прикупили око 20.000 сил водовод даје само 35 нових динара. литара. | !

Ђ. ДУСПЕР У

забринути са пилотима. Предузимају „се све могуће мере и свака 'озбиљна акција за ослобаЂање. Будите уверени да су сва настојања и потребни кораци предузети. Чим при мимо најновији извештај ја вићемо се.“

Нешто касније, представ'ништво _„Генералекспорта“ из Бејрута послало је крат ку, али детаљнију информа цију о удесу авиона, где се каже да су реп и крила оштећени, али да труп није „изгорео. И из овог каблогра 'ма се може извући претпоставка да међу члановима пасаде и путницима (укупно13) има преживелих.

Из разговора са Милора'дом Шљиваром, председни|ком Удружења пилота Југо славије, сазнали смо да У · Јужном Јемену као и у још |неким другим земљама ра'ди доста наших пилота и 'механичара. Удружење за сада, У овом конкретном слу 'чају, није ништа предузело, "мада је заинтересовано за |рашчишћавање статуса наших пилота и у оваквим де ликатним ситуацијама, као што је била у Јужном Јеме

ну.

Н. ЂУРИЋ

ДА ари мрежу бензинеких етаница

(Загреб, 7. августта) — Ин дустрија нафте ЈНА пустилаје у првих шест месеци ове године у погон још 42 бензинске станице, од којик седам у Хрватској, шест у Босни и Херцеговипи, 27 у ужој Србији, четири у Војводини и две на Ко сову и Метохији. Поред тога, ни обали. Јадрана биће ускоро оспособљено за рад јои 15 бензинских станица. | У ИНИ рачунају да ће до краја ове године подићи јотц најмање 40 бензинских станица на многим саобраћајним пунктовима у Хрват ској, Србији и Босни и Хер

цеговини. | (Танјуг)