Борба, 20. 09. 1969., стр. 13
а „Мом брату није потребно да буде идеали'зован или величан у смрти изнад онога што је био у животу. Треба га памтити као доброг и скромног човека који је видео зло и покушлао да га исправи, видео патње и покушао да их излечи, видео рат и покушао да га заустави. Ми који смо га волели и који се заувек опраштамо од њега, ценимо га према 0ном што је био за нас и због онога што је желео да се оствари другима у свету у данима који долазе... И као што је говорио много пута у многим кутима ове земље онима с којима је долазио у додир или онима који су тежили да буду с њим: Неки људи виде
"Чине
Прво следеће велико политичко искушење стигло је крајем августа са конвенцијом демократа. Сада се зна да би на том скупу, на коме је једна од двеју. странака које се у америчкој демократији смењују на власти, Роберт Кенеди, да је остао жив, био највероватније номиниран за председничког кандидата. У атмосфери општијег разочарања према џонсоновној политици и фракцији коју је у Чикагу објективно заступао Хјуберт Хамфри, у плими незадовољника страначком ста ром гардом, ортодоксијом, политичком учмалошћу, при налету либерала разних нијанси, у дубокој кризи јединства странке њен логични избор морао би да буде — Боби. Њега, међутим, није више било. Углавном истомишљеници Макарти и Макгаверн нису могли да се ефикасно супротставе страначкој машинерији и нолимиран је — Хамфри.
У једној фази драме ове бизарне и по многима најнеславније конвенције у историји Демократске странке САД, име Едвард Кенеди доминирало је спектакуларним скупом и његовим кулоарима.
Сплет делегата поборника мира и других либерала а затим оних жељних да добију кандидата који ће моћи да се успешно супротстави републиканцу Ричарду Никсону, окренуо се према 36-годишњем сенатору, који се и даље у Хајанас Порту опорављао од шока братовљеве смрти. |
чЧикашки градоначелник Ричард Дејли, традиционални изборни савезник раљама = који је 1960. пружио био одлучујућу подршку председничком кандидату Џону, задржао је изјашњавање своје илиониске Леле гације за наредних 48 часова „да види не
ли се нешто догодити. Тедов рођак Стив:
гит, позадински стуб ј ах седео је у чикенедијевским ка: | оне то у. Ниједном није крочио У дворану хаотичне конвенције, али је пре-
„
26. СТРАНА — БОРБА —
С»
ЈЕДИНИ ЖИВИ БРАТ — На Робертовој сахранц
ствари какве јесу и кажу — зашто. Ја сањам о стварима које никад нису постојале и кажем — зашто не!“
Тед се тога јуна, у тмини вашингтонске ноћи, по други пут попео на узвишење Арлингтонског националног гробља да би посматрао полагање још једног брата у земљу. Овог пута напустио је сцену тужног чина као отац шеснаесторо деце (троје својих, троје Џонових и десеторо Робертових), као једини преживели међу четворицом браће, као последњи у тенерацији коме је остало да проноси кенедијевско завештање.
спушење
ко телефона и својих људи пратио сваки њен дах. >
Преко телефона био је у контакту и са Едвардом. Обавештавао је како су велике делегације као оне из држава Њујорк, Илиноис, Мичиген и Масачузетс спремне да га подрже ако им само да за то знак. Дејли је
"лично телефонирао Теду, тражећи да се при-
ми кандидације.
Раније, у крупнијим дилемама и искушењима, Едвард би се обратио за савет Џону и Роберту. Сада кад их није било, а притисак из Чикага је све више растао, консултовао се са своје две присутне сестре Џин и Патришом. Наравно, и са појединцима из кенедијевког труста мозгова (Макнамара, Соренсон, Галбрајт, Гудвин и др:.
„Дејли каже да номинацију можемо сигурно добити“ — питао је чланове клана. Већина му је одговарала да се/ради о клопци: „Он (Дејли) у ствари жели те за потпредседничког кандидата. Покушава да те увуче у председничку ствар, тако да кад ти Хамфри понуди друго место не будеш у стању да одбијеш.“ Просуђивање је, чини се, било реално, поготову што је Хамфри после извојеване номинације дискретно молио Кенедија да ускочи на његов тикет на потпредседничко место, Очигледно, демократски председнички тркач хтео је да у битку са Никсоном истури најснажније могуће оружје — магију имена Кенеди.
Едвард је „замку“ одбио. У ствари, његово психолошко стање још није било спремно за потхват коме би циљ био политички Олимп нације. Сем тога, питао се: ако би и извојевао председничку номинацију, како би могао да се брани од сигурних Никсонових оптужби да је исувише млад, без потребних искустава за шефа Беле куће, да игра на карту легенди његове браће.
(
И — после дводневног колебања — саопштио је: не желим да се кандидујем и та одлука је „финална, чврста и није предмет даљих разматрања“.
После десет недеља опорављања и мнотих дана проведених у једрењу водама Атлантика (у којима је приликом сваке велике кризе настојао да, поврати мир, равнотежу, психичку и физичку снагу) поново се препустио активној политици и тиме одагнао спекулације да ће се, можда, заувек повући у приватан живот.
Одржао је говор у Ворчестеру, Масачузетс. Заузео је енергичан антиратни став, освежио је своју антирасну позицију, осврнуо се и на неколико других крупнијих дилема нације и закључио:
„Данас, преузимам_своје јавне одговорности као моја браћа пре мене, Дижем пале стан дарде. Потпомогнут успоменом на наше драгоцене године проведене заједно, покушаћу да проносим ту посебну обавезу — према правди, одличности и храбрости — која је истицала њихове животе.“
За многе, овако срочене реченице изазивале су логичан закључак: Америка треба да рачуна и на трећег Кенедија — аспиранта ка Белој кући. Питање је-било само да ли ће да крене у изборној 1972. или 1976. ·
Прво – освајање странке
Сам Тед није давао прецизан одговор. У ствари, у више наврата изјавтљивао је да је човек Сената, да жели потпуно да се посвети раду у овом дому Конгреса. Ускоро, људи су могли да виде или наслуте шта та оријентација све може да значи. ·
Ускоро, Кенеди је бацио рукавицу изазова: насупрот правилима сениоритета који дугогодишњим сенаторима и конгресменима аутоматски доносе положаје и привилегије а новодошавше држе на одстојању од властими утицаја — 36-тодишњи Тед кренуо је да освоји позицију заменика шефа демократских сенатора. 1
Не мало колега и других политичара сма= трали су да је изазов претерано ризичан у односу на могућу добит. Кенеди се супротставио моћном јужњачком конзервативном сенатору Раселу Лонгу, који је то место држао већ дуго година и иза себе имао не само светост правила сениоритета него и лаицизам новца петролејске и друге индустрије, Као председник сенатског Финансијског одбора, Лонг је многе пословне кругове штитио од већих државних пореза и за узврат користио у обезбеђивању лојалности десетине сенатора.
Кенеди је знао да насупрот себе има изузетно јаког конкурента, али није признавао да се ризик не може да исплати. Одбијао је да место заменика шефа сенатске већине не може да значи пуно, с обзиром на досадашњу праксу при којој је, у ствари, само шеф већине или мањине сматран ефективним, утицајним политичким вођом у Сенату. Тед је намеравао да месту заменика да озбиљан политички садржај.
»На последњим изборима — изјавио је амерички народ затражио је акцију око горућих проблема привреде, потребе за миром, кризе у градовима. Данас кад републиканци контролишу Белу кућу и имају гувернере у 31 (од 50) држави, демократска већина у Сенату обавезна је да понуди здраво и свеже законодавство, Вођство Сената мора да буде вољно да одговори захтевима бирача, потребама нације. Контактирао сам многе који би, по мом мишљењу, могли да служе у овом контексту на месту заменика шефа сенаторадемократа, Они су, међутим, ургирали да понудим своју кандидатуру...“
Битка је разрешена 3. јануара 1969. Едвард Кенеди је постигао оно што не би могао нико у Сенату. То су сви схватили, то је признао и демократски потпредседнички кандидат Едмунд Маски кад је, на Едвардов позив, одбио да сам крене у изазов, пошто је -претходно био израчунао да би добио гласове само 23 од укупно 57 сенатора своје странке, За успех је било нужно — 29. Кад се клупче расплело, показало се да је Кенеди однео убедљивију победу него што је и сам очекивао — 31:26.
У часу тријумфа истакао је да је исход мање резултат његових личних квалитета, мно то више „ветра промене“ који дува земљом и стиже.и у Сенат дуго већ под контролом старе гарде, још тачније коалиције блока конзербативаца са Југа и њихових савезника проређено расејаних по Средњем Западу и
и —______________________-
20. СЕПТЕМБАР 1969.
„Нема безбедности у скривању., Нема за мене“.
Тим речима Едвард Кенеди се, десет месеци после прошлогодишњег убиства Роберта Кенедија, вратио у политички живот. Истим геслом прекинуо је недавно своје друго добровољно изгнанство — после удеса у Чапаквидику. Наставио је политичку каријеру под најтежим условима од како ју је пре нешто више од седам година започео.
Пре седам година, Џон Кенеди, 36-ти амерички председник. Роберт Кенеди, министар правде. Ускршњи скуп породице. Џозеф Кенеди сениор инсистира да и најмлађи син Едвард Мур опроба своју шансу — да крене у битку за положај масачузетског сенатора кога је раније држао Џон.
Кажу да син-Председник није био одушевљен идејом: после постављања Бобија за министра једног од кључних ресора, лансирање Теда за сенатора појачало би оптужбе на рачун „династије“, непотизма, Стари Џозеф је, међутим, превагнуо.
Први окршај на прелиминарним изборима против опонента у сопственој демократској странци — масачузетског јавног тужиоца звучног имена Едвард Макормик (нећака спикера Представничког дома Џона Макормика) добио је лако и поред очигледно незрелих личних предизборних говора. Своје су учинили други — кенедијевска машинерија, талас агитовања женских активисткиња и гру бе противникове увреде у ТВ дуелу два дана пред гласање.
Макормик је нетактички пребацио супарнику да ниједан дан у животу није радио. Оптужба је у ушима већине бирача зазвучала као крајњи неукус. За многе и није била оптужба, Сутрадан у једној фабрици један радник је: пришао кандидату Кенедију:
„Теди, момче, чуо сам да ниси ниједан дан радио у животу. Да ти кажем: ниси ништа пропустио“. -
И у следећој, одлучујућој рунди — сукобу са републиканским противником такође славног имена Џорџом Кеботом Лоџом (сином познатог политичара Кебота Лоџа), Едвард
„ОТАЦ“ СЕДАМНАЕСТОРО ДЕЦЕ — На крштењу последње Бобијеве ћерке Елизабет
је без великог личног труда однео уверљиву победу.
Кад је у јануару 1963. ушао у Сенат, под
__ кров тог ексклузивног политичког клуба, до-
чекали су га као новопеченог колегу који за политичку промоцију треба искључиво да захвали свом имену, Чак је и старосну квалификацију једва био испунио: имао је тридесет година.
Сједињене Државе добиле су и трећег политичара из редова браће Кенеди. На старту био је готово сасвим у сенци Џона и Роберта. Поред њих, на својој страни имао је диплому правника са Универзитета у Вирџинији, искуство из учешћа у предизборним кампањама брата Шона, веома пријатну спољашност, добар глас, јако лепу жену бившу манекенку Џоан, позамашно богатство.
Имао је и један мали хендикеп: злобници су с времена на време вадили из антикенедијевског досијеа случај студента Едварда који је у 1951. години, док је био на Харвар-
#13 СРЕЋНИХ ДАНА — Џон,
ду, аранжирао да му један колега уместо њега полаже испит из шпанског језика. Због откривеног греха привремено је био избачен са колеџа, на који се вратио после двогодишњег отслужења војног рока (у Немачкој и Француској).
Седам протеклих сенаторских година биле су драматична прича о политичком успону делом потстакнутим породичном трагедијом. -
Едвард Кенеди — најмлађе дете Џозефа и Роуз Кенеди. Кад се родио 22. 2, 1932. за-
текао је три брата (први, Џое, погинуо је 12.
755
Боби и Теди
августа 1944, као морнарички пилот у бомбардерској мисији изнад Немачке) и пет сестара. Једном приликом мајка је о њему причала: „Покушавали смо да одржавамо све ви- | тле или мање у једнакости, али и ви ћете се питати да ли су мајка и отац већ уморни кад дође девето дете. Морате додатно да се напрежете да причате приче за успављивање, да будете заинтересовани за пливачка такмичења, Седамнаест година је између мог најстаријег и најмлађег сина и ја сам била причала успаванке већ 20 година. Кад имате старију браћу и сестре чини вам се да су они важнији у породици и они увек добијају боље собе и првенство у избору чамаца и разних ствари, Но, Тед се никад није вређао“.
Неизмерно је волео браћу и сестре, посебно је био привржен Џону и Роберту.
Прво. је дошао — Далас, У 13,41 час 22. новембра 1963, док је добровољно обављао улогу председавајућег рутинске сенатске седнице, Едварду је дотрчао један службеник и упаничен саопштио: „Ваш брат, вашег брата Председника су устрелили“, Шрокиран, изустио је: „Не, не“ и истрчао на прва врата. ·
:. Припао му је тежак задатак: да одлети
-на породично имање у Хајанас Порт и саоп-
20
шти трагичну вест парализованом оцу.
Нестаје „беба Орат“
Насилан одлазак Мона убрзао је Едвардово сазревање. У. породици је понео: већи део терета. У политици је настојао да, заједно са Робертом, узноси идеје прерано отргнутог Председника. Убрзано је потискивао слику „бебе брата“ који се пробио на Шоново сенатско место само због привлачног имена. | · =
Прекретница је дошла априла 1965. Линдон Џонсон је наступио с предлогом закона о цивилним (црначким) правима. Сенатор Едвард Кенеди поднео је амандман који предвиђа забрану изборне таксе приликом локалних гласања и оних у савезним државама. Влади, међутим, није одговарао ниједан тако контроверзни додатак који би по њој умањио шансе изгласавања једног од њених најзначајнијих закона. Са амандманом се нису слагали ни воћство демократа нити републиканаца. о
Тед је, ипак, "заподенуо бој. Ангажовао је три харвардска правна стручњака да заједно с њим редигују текст амандмана, а три професора с предоминантно црначке Хауард прав не школе да га обучавају у дебати о грађанским правима. : :
. СЕПТЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 23.