Борба, 28. 11. 1970., стр. 12
ПОЗИВ ОДСУТНИМА: Луиђи Лонго на хп 'к
12. СТРАНА — БОРБА — 28,29. и 30. НОВЕМБАР 1970.
мн
онгресу КП Италије, у Болоњи, у фебруару 1969. године ,
КОНТАКТИ И ДИЈАЛОГ
УМЕСТО СУКОБА И НЕСПОРАЗУМА
Италијански комунисши понођо изражађају жељу да се између КП Италије и КП Кине успосшађе односи прекинуши пре једне деценије
„Увек смо желели, и што се нас тиче, спремни смо, да поново успоставимо односе са Комунистичком партијом Кине“. Ове речи Енрика Берлингуера, заменика генералног секретара Комунистичке партије Италије, на недавном пленуму ПК КПИ, наишле су на одјек и у Италији и ван ње, поготову у соци јалистичким земљама и гласилима комунистичких и радничких партија. Товорећи о везама и сарадњи које је КП Италије успоставила и развила последњих година са великим бројем комунистичких партија и социјалистичких држава у свету, Берлингуер је нагласио да су италијански комунисти „према великој кинеској Народној Републици и Комунистичкој партији Кине са јасноћом и поштовањем изложили ставове, дискутовали размимоилажења тежећи притом да се постигну два циља: јединство у међународном радничком покрету и признавање и пуна афирмација, на међународном плану, права и животних захтева ове велике земље позване да ствари мира и социјализма у свету да незаменљив допринос, а у извесним аспектима, и одлучујући“.
Од ових оцена значаја и улоге, обавеза и права НР Кине и КП Кине, њиховог места у међународном радничком покрету и на међународној сцени, италијански комунисти нису никада отступали. Сада су их поново, јасно и прецизно, нагласили. Позив са конгресне трибине
Ни сама жеља и настојања за нормализовањем односа између двеју партија не испољавају се, што се КП Италије тиче, сада први пут. То је истакао и Луиђи Лонго, генерални секретар КП Италије, на ХП конгресу у Болоњи, у фебруару прошле године. Он је и у тој прилици са конгресне трибине изразио наду и уверење да ће се садашње дивергенције превазићи.
„Мимо дубоких идеолошких и политичких разлика — рекао је лидер КПИ — које нас сада деле од кинеских другова због њихових тактичких и стратешких концепција, због политике раскида коју они.воде према Совјетском Савезу и већини комунистичких и радничких па ртија, ми желимо да социјалистичка Кина да свету позитиван допринос ради афирмације нових међународних односа у складу са пет принципа мирољубиве коегзистенције усвојеним на конференцији у Бондунгу, — а Пекинг је био један од креатора тих принципа, те да се на тој основи допринесе превазилажењу букоба који раздва јају“ социјалистички свет и међународни раднички покрет“. =. На том истом „конгресу, међу бројним делегацијама комунистичких и радничких партија из целога света, није било представника КП Кине. На конгресима италијанских кому-
_ниста и другим сличним скуповима њих нема већ једну деценију од када у ствари почиње захлађивање односа између двеју партија, када се неслагања више не прикривају него јавно манифестују, када контакти и сарадња уступају место сучељавању мишљења, ставова и теза, када се у дискусијама и полемикама смењују плима и осека,
У духу Грамшијевог учења
_А то је управо деценија у којој италијански комунисти нарочито ин тензивно разрађују, доказују и бране своје ставове и тезе о потреби изграђивања стварног а не формалног јединства у међународном радничком и комунистичком покрету, када се залажу за „јединство у различитостима“, и инсистирају на праву сваке партије да се, према специфичним приликама у сопственој земљи, бори за срцијализам и изградњу социјалистичког друштва. Тражећи то право за све, траже га, разуме се и за себе, за свој програм преображаја италијанског друштва на социјалистичким. основама, данас познат као италијански пут у социјализам.
Они не прихватају туђе рецепте као што не нуде ни своје. Енергично су такрђе против шаблонске при мене туђих искустава, метода и облика борбе, онако како их је учио Грамши још у годинама одмах после првог светског рата у време револуционарне плиме у Италији настале, поред осталог, и пот утицајем октобарске револуције у Русији. Совјети су одговарали приликама у Русији али не и у Италији. Грамши је у фабричким саветима видео за Италију ефикаснији инструмент пре узимања и остваривања власти.
Кинески комунисти неће прихва-
тити многе од ставова КП Италије. Многе ће критиковати, што ће, уосталом, чинити и неке друге партије. Но, италијански комунисти нису ни очекивали да се сви са њима слажу и сложе. Оно на чему инсистирају јесте отворена и конструктивна размена мишљења, слободна дисскусија, сучељавање ставова да би се приближили а не удаљили. „Такав критички- дијалог, који би ипак био нека врста позитивног кон такта, није, међутим, успостављен између КП Италије и КП Кине. Политичка дистанца између двеју партија готово да је постала равна географској удаљености између двеју земаља.
Појава дисидентских групица
У тим (непостојећим) односима нешто се ипак променило на горе од тренутка када су поједине дисидентске групе из КП Италије дошле на идеју да у Италији стварају нове комумистичке „партије“ које ће се инспирисати политиком КП Кине, са амбицијама да као „праве револуционарне снаге“ замене КП Италије оптужену за „издају и пактирање са буржоазијом“. ,
Савесни хроничари су установили да је прва таква „партија“ основа на 15. октобра 1966. године под врло звучним именом: Комунистичка партија Мталије (марксистичко-лењинистичка). (На италијанском: Рагћио | соташтаја _ Ф'Њана, — док је званични назив садашње партије Рагфо сотипаја МанНапо).
Није требало да прође много времена па да се покаже право лице и ове „партије“ и осталих петнаестак које су у међувремену настале. То су махом групице екстремиста који тобоже пропагирају кинеско искуство и залажу се за револуционарну линију борбе уместо реформистичке коју, наводно, заступа КПИ. ј ;
Иако малобројни, завађени и међу собом и често у међусобном сукобу, ови правоверни марксисти-лењинисти-маоисти, како сами себе називају, знају да воде бучну и гласну пропаганду ширећи и неке своје листо ве и прогласе. По томе се не би могло рећи да оскудевају у финансијским средствима. Она им притичу, како је установљено, и из каса појединих приватних индустријалаца севера од којих се неки чак издају за идејне вође ових „здравих револуционарних снага“. |
Није ни мало нелогична таква врста подршке овим екстремистичким групацијама јер је њихов први и основни циљ управо разбијање јединства италијанских комуниста, се јање неповерења према партијском вођству, инсинуације о губљењу кла сног карактера партије и њене интеграције у постојећи капиталистички систем. Г
„
Деградацијага не помоћ
Позивајући се на то да уживају подршку и симпатије КП Кине, ове гтрупице чине и самим кинеским комунистима медвеђу услугу. Јер, када се они прихватају посла -да популаришу искуства изградње социјалистичког друштва у Кини, нудећи уједно то као пример и пут који треба следити и у Италији, онда је то не само деградација тих искустава него, у најмању руку, то звучи и као трагикомична иронија.
ТУ маси недовољно обавештених италијанских грађана све то изази-
ва управо супротно дејство из простог разлога што многима и није позната стварност НР Кине, предисторија садашњих напора кинеског народа да се ослободи тешког бремена прошлости и заосталости, те нису схватљиве ни одређене методе борбе кинеских комуниста.
У крајњем резултату зато деловање оваквих групица иза чијих се небулозних парола, „програма“ и „теза“ крије све и свашта, далеко мање штете наноси Комунистичкој партији Италије него ли ствари самих кинеских комуниста, односно правилном схватању и тумачењу њихове политике и њихове борбе.
Сигурно је да нису „прокинеске“ партијице у Италији биле те које су вршиле константан утицај на италијанску владу да призна НР Кину него је то управо била Комунистичка партија Италије са својим бројним и снажним представништвом у парламенту.
Жеља коју италијански комунисти поново изражавају за нормализовањем односа са КП Кином, жеља највеће комунистичке партије Запада, садржи и наду да ће се том остварити јер се не види никакав разлог да се садашње стање продужи, да се не успостави нужан и користан дијалог, критичан, свакако, но конструктиван и позитиван.
Вања КРАЉЕВИЋ
(Специјално за „Борбу“)
(Бон, новембра). — Знатижеља је велика слабост која прати човека од малих ногу до последњег почивалишта. Ко тврди да је слободан од те слабости — није искрен. Свако жели да зна шта други о њему
мисле и говоре. Што човек има ва-,
жнији положај у друштву, та жеља је јача. Знатижељом се може и трговати — с државама и владама или приватним лицима.
Та трговина зове се шпијуплажа —- посао цењен и частан за онога коме користи, крајње нечастан за онога коме штети, а они који се њи ме баве иземивају понекад дивљење чак и оних који их проглаша-
вају за најгори шљам. Посао је стар '
сигурно: колико и људска врста, и усавршавао се упоредо са усавршавањем технике, нарочито електронске. Достигнућа ове, једне од најмлађих грана технике, користе се
ПИ ЈУНИ ЗА
"недељни лист
ВОЈНИЦИ НА ТУЂЕМ ТЛУ
Данас пг има дђа и по миапона изђбан сбојиг
У савременом свету, бременитом многим проблемима, тешкоћама и опасностима по мир и безбедност, војне базе на туђим територијама и, уотиште, стационирање трупа на територијама других земаља — несумљиво представља један од најтежих проблема. И по димензијама које тај проблем има, и по импликацијама које у себи садржи,
Димензије проблема су веома велике. У овом часу се на туђим тери торијама налази 2,5 милиона војника. Рачунајући са бројним стањем дивизије од 12.500 људи — што би могао да буде светски просек ди визијске формације — то је снага од 200 дивизија.
Поређења ради поменућемо да је Хитлер 1941, године почео рат про тив СССР са 148 дивизија, чија је ватрена моћ била око 5 пута мања од ватрене моћи савремених диви-
%ија, рачунајући“ искључиво са њи
ховим класичним бојевим комплети ма. Иначе, маса од 2,5 милиона вој ника распоређена је на следећи начин: |
“
Распоред по континентима
У земљама Источне и Западне Ев ропе налази се преко милион војвика који не припадају заставама земаља у којима стационирају. У тој маси највећи је број совјетских војника — 550 до 600 хиљада — ко ји се налазе у четири источноевроп ске земље: Немачкој ДР, Пољској, Чехословачкој и Мађарској.
На с другом месту су САД са 310.000 војника у Западној Европи и медитеранском подручју. Следе: Велика Британија са 78.600 војника у Западној Немачкој и подручју Средоземља; Француска са 50.000 У СР Немачкој; Белгија са 35.000 вој ника, такође у СР Немачкој, где се налази и неколико хиљада канадских војника. с
Далеко најзасићеније европско по дручје страним трупама јесте немачка територија. На тлу обе немачке државе и на подручју Запад ног Берлина налази се преко 800.000 страних војника, што износи 4/5 укупне војничке масе која стационира у Европи Изван властитих на ционалних граница.
После Европе најзасићенија област света страним трупама је азијско-пацифичко подручје, а у њего вим оквирима регион југоисточне Азије, на који отпада око 67 одсто укупне војничке масе која у азијско-пацифичкој области стационира изван _ националних с граница, Бројни израз поменуте масе је 980.000 војника, од чега на регион ју гоисточне Азије отпада 663.000.,
Наравно, у овој области света да леко је највећи број америчких вој ника на туђим територијама — бли зу 800.000. Велика Британија има 50.000 војника У зони „источно од Суеца“, а Француска свега — 5.000 војника У подручју Тихог и Индиј ског океана. На окупираним арапским територијама Израел има око 50.000 војника. Са.укупно 76.000 вој ника „заступљено“ је још пет др-
на најразличитије начине и у најразличитијим областима.
Дипломати никад нису сигурни да их у стану. или канцеларији не при слушкује тајна служба земље домаћина. Још до пре неколико година откривање тајних микрофона или „стеница“, како се зову у струч ном жаргону, у некој амбасади пред стављало је велики — дипломатски скандал. Данас се таква открића узимају као нормална, а ако се ударају на велика звана, онда се то чини с одређеним циљем.
Недавно откриће „стеница“ у једном западнонемачком представништву у иностранству, подстакло је „Цајт“ да открије како се достигнућа електронике ко ристе У Савезној Републици.
Шпијун у хемијској оловци Још пре једне деценије, или не-
што више, електронска шпијунажа била је скоро искључиви монопол
НИШТА НИЈЕ СИГУРНО: Ни телефон, пи оловка, ни ланта, ну, пепељара.,
.
националних траница
жава — Јужна Кореја, Тајланд, Фи липини, Нови Зеланд и Аустралија — чије се трупе налазе у Јужном
"Вијетнаму, с тим што Аустралија
има око 12.000 војника и у Малези ји и Сингапуру.
Кад је реч о Азији треба помену ти и совјетске трупе у НР Монголи ји — укупно око 300.000 војника.
Африка је трећа област света по засићености страним трупама. На њеној територији налази се укупно око 140.000 војника ванафричких зе маља. Гро те масе чине португалске трупе (122.000 војника) које воде колонијалне ратове у Анголи, Мозамбику и тзв. Португалској Гви неји. У франкофонском делу Афри ке налази се 12.500 француских вој ника, у неким земљама северне Аф рике и Блиског истока 10—12 хиља да совјетских војника (инструктора и другог војног особља).
На тлу Латинске Америке налази се 24.000 америчких и известан број британских војника,
Од 100 — 48 Американаца
Од десетак држава које држе сво је трупе на страним територијама, по броју војника су на првом месту Сједињене Америчке Државе, а на другом Совјетски Савез. САД на ту ђим територијама имају укупно 1,193.000 војника, што износи 48 од сто укупне војничке масе свих зе маља на страним територијама. Број совјетских војника креће се око 900.000 што износи око 36 одсто свих страних ефектива на туђим територијама,
Са другог угла — посматрано, ствар стоји тако да САД на туђим територијама имају око 38 одсто укупних властитих војних ефектива, а СССР око 27 одсто. У погледу дела својих војних ефектива лоци раних на туђим територијама, у аме ричко-совјетско „друштво“ спада и Велика Британија, чијих се 30 одсто војника налази на страној те-
државе, Последњих година постаје, тако рећи, роба широке потрошње, истина не сасвим легално, али полулегално. Томе је нарочито допривело откриће микро-апарата.
„Још у другом светском Рату изванредно достигнуће шпијунске технике била је конструкција емисионе станице величине књиге нормал ног формата. Данас се такав апарат величине кутије шибица сматра пре потопски · гломазним. – Савремени „мини-шпијуни“ могу се сакрити У најбезазленије предмете и искористити у најразличитијим ситуацијама. У дирекцији једног великог предузећа воде се тешки преговори с пделовним партнером. У једном тре нутку гост се извињава за неколико тренутака, због физиолошких потреба. Домаћинима је управо добро дошао кратак прекид, да се договоре о новој тактици док је партнер одсутан. Међутим, у кабини то-
алета партнер вади из мепа мали ,
транзисторски апарат и слуша цео разговор домаћина, који му емитује сребрна хемијска оловка коју је оставио на столу, и у којој је смештена минијатурна емисиона станица с батеријом. _
Тај микрошпијун зове се трговачки „ТРМ-109%, и може се купити у хамбуршкој трговини „Микро-електроник“, истина не у продавни-
„ци, него у просторији иза ње.
Или, други случај. Гост у једном реномираном хотелу, у коме одседају еминентни гости, укључио је свођ транзисторски пријемник на ултра-кратким таласима и запањио се-кад је уместо радио-програма ко ЈЕ 245 Ло слуша чуо сасвим раз-
5 азгово! ј Зе р гостију из ко зна
„Потребу“ за прислушкивањем осећају многи, из приватних или професионалних разлога. ФабриКант или трговац хоће да зна шта му спрема конкуренција. директор шта му мисле чиновници, а они шта директор мисли о њима, љубоморни или сумњичави супружнио знају куд им се креће партБо ма а састаје, политички ва. нају планове свог
Чаки у школи
налазе примену. Наравно, не као
средство наставе, него уместо при- |
митивних цедуљица | задацима, М 48 18 пизрађеним
·— илузија.
риторији. У истом смислу испред свих се налази Португал са преко 80 одсто укупних својих ефектива на туђим територијама.
Пут који не води циљу
О вишеструком злу које је садржано у базирању војске једне зем ље на тлу друге ништа се не би могло рећи што већ није безброј пута речено и поновљено. Истина, не може се стављати знак једнакости, рецимо, између стационирања и деловања америчких трупа у Јужном Вијетнаму, или португалских у Анголи и Мозамбику, и деловања „француских војника у не ким земљама франкофонске Афри ке; чак не ни између наведених примера и „случаја“ европских земаља на чијем се тлу налазе војници туђих националних застава. Међутим; у свим случајевима и уоп "ште, војска на туђем тлу је поли-
тичко, економско и морално зло, да не кажемо и срамота нашег доба. .
То је тако чак и онда када земља на чијем се тлу налазе стране труле, тражи и захтева да оне ту и даље остану. |
Истини за вољу треба рећи да на извесним странама постоји тежња да се редуцирају власити војни ефективи на територијама других зе маља. Такав је случај, на пример, са Сједињеним Државама, за које смо већ рекли да на територији дру гих земаља имају безмало толико војника колико све остале земље за једно. Међутим, пут којим се то жели остварити — „вијетнамизаци ја“, „европеизација“ и слично, то јест јаче упрезање савезника у вла стита, досадашња и стара кола не води правом циљу. Јер, ако се не решавају проблеми, чија је при
Грода довела стране трупе на туђе
тло, онда је озбиљније страно војно дезангажовање на том истом тлу
>
ЈРИВАТНУ УПОТРЕБ
Мођуће иж је наћи сђуда, и на најнеочекиђанијим местима
Употреба забрањена, "продаја није
Све те жеље труди се да испуни хамбуршка фирма „Микрр-електроник“, и друге мање или више познате фирме. Рачуна се да на територији Савезне Републике ради нај мање сто хиљада, а можда и двоструко више, таквих „микро-птшијуна“. Употреба таквих апарата законом је забрањена, али продаја
није. ~
Трговци се у пуној мери користе том рупом у закону, а главобољу ако. апарат буде откривен препуштају — муштерији.
Ипак, не увек. За мање паре може се добити емисиона станица величине кутије цигарета, и са дометом од неколико стотина метара. Ко има да плати може добити апарат који није већи од коцке шећера, а има домет одн неколико километара и тешко се открива.
Међутим, врло су тражени микрофони који се стављају у телеФфонску слушалицу. Они се не разликују од нормалних микрофона, могу да служе за обичан разговор, али поред тога емитују и сваки раз говор који се води у просторији, без обзира на то да ли је слушалица спуштена. Њихова је предност и у томе што прислушкивач више не мора да води бригу о замени. батерије, јер се апарат снабдева струјом из телефонске мреже.
„Микро-шпијуни“ могу бити постављени у најразличитије предмете: пепељаре, притискиваче за хартију, налив-пера и слично. .
Лист наводи, на пример, случај једне војне службенице која је наштла „стеницу“ у свом — прелучићу. Не каже се како је тамо доспела, али је добро функционисала и по"сле прања у машини.
Помало гротескно звучи прича о стоном календару са електричним сатом у који је уграђен „микрошпијун“. /Директор коме је такав сат поклоњен сам је водио бригу о функционисању „стенице“, јеђ је батерија за покретање сата снабдевала струјом и емисиону станицу. Али, откако је та прича објављена, сигурно нико више неће примити такав поклон с поверењем, а: још мање са захвалношћу.
Красоје ДАВИДОВИЋ '
Андро ГАБЕЛИЋ,