Борба, 28. 11. 1970., стр. 7
И
СРЕБРНИ ЈУБИЛЕЈ РЕПУБАИКЕ
_ Како се пре дђадесеш и
пеш;
(СТОРИЈСКИ
. Федератшибне Народне
.' АЗЕДАВАЦЕЈА. . "'о птогзавзту „адеретсане мегодие репубитжа Југославије | , +
: . 7 Кров дладесе: м две годипе постојања Југофдавије пре гата, гена пероди нису могљи острвркти свдје гетовпае теле: моцдонолу рорнопрсвност и социјалну правду» Угзе:о (а буде остазрено паоото Фратско једини ство из оспопу рапшопразности, пемародна здалрљина јеје хагемона. клике стварала је међу њима све дубЗи јав и мејусобни роадор. = . Тажва политика угеатовага појеллних карода п гихозог гавједпљавага, ксо : бруталта полна и соцгјодто реакпија коју су спрогод:ле реакционарне клиже са момаухијом на телу, ослабила је дрсаву изнутра као : праша спомен спету, Што јо довело до катастро(алишх последица у граме нгјевде Соллесликих опла у Југославију алрила 1941 године. “
у ТУ праме сприлсхе најезде Нешочке и других (еглетичких сила у Југославију, Петар 11 Карађор млић каје имао ни споообиости пи зоље др организује отпор изрода пготит окупатора, вез је побогао у ЕМОСТРОВСТВО а народе Југославије прапуство мижовој судбана.
Својим поступцима за греше народно-оолобо– диачке борбе Петар 11 Каразорђевмћ ослебио је отпор жароде преза окупатору. Он је саим срадствица поцагео народне надајишкте који су од 1241 непракддно водили борбу против Бародпо-ослободилгчио војске, односно протав ослободилатког пожрста народа, и опређквали са охупачором ·
Бароди, Југославије устели су у борду "из беплетичких окупатера и домаћих мада јкска тај ресе да бране своју шезапаомост и слободу и Да допрхиесу 6вој удео ошетик шиввриих у једивепих нација протлв за једначхог махријстеља, У четворогодишљој борби карољл Југослазије остварили су своје чврсто јод стао и братство, Онд су краау и сквотиша својих мајболлх виола ве око кобелули скуваторе и заштопа урма сералииие, вето Фу и уклешшии сте спе што их је у проша. «ти разлвајале. Ош су чуршто ризилш да стазе текав удутразта вералик шеји ђе им смотућита игран ршавиток ц оотваршње бељо и срећихје будућности.
Карела Југославије узерцла су се, захо у: Боржеду од нрил> до друтог (ветског рата, техо пусмви туку четзорогадицто ослободилачке борбе да је можарлија бала највећа сметља ствараљу нове Југосвазије „У братске и дамократсхе. за једуше ромиопраиних карада. Оли
су "о уверили да је мошврхлја гаовиц кривац и ва сзе по" етуој! взнародних репима и пре рата као и са оно што
су лаџи народи морахи подносити од домаомх кадајикка који су зли помагали од моларлије.
", Ша осмову тога и сагласно олободно изрсжекој вољи ових порода Југославије, Совевиа ожутштила 'Устаљутоорие ољурштино, рошила је х расава у име наро= “ ,
Хемофатопа (едеративна Југославија прогла= пује се вародлом рецуба:жом под шзеном (ЕДИРАТИВНА НА= РОДНА РЕПУЋЕКА ЈУГОСЈ.ЗИЈА! У + г
и ФЕРДРАГИЗЕА НАРОДНА РЕПУБЛКА ЈУГОСЛАМЈА , је сазеана кародна 'дртава репубишванског оближа, вајее длица равноправних корода који. ву слободно ивравили ввоју'зозу да остаку ујелутани у Југословији,
у с“ . Са овом одлухом вомачнр се у има сљих на"рода Југославије укида монаџхија у. Југославији, а Почар 11 Карођорусваћ, да целом дипастијом Карађоруевића, жтава се свих права која су гему и дивастији Карађор-
јуни приподала. К Дао у кеограду А таазном гроду
: јра 1946 :тедне , х а ;, ди Мо еадуаана гљам
Факсилиљ _ Декларације о трогља-
шењу Федеративне Народне Рет/уб-
лике Југославије 29. новембра 1945. : годиње
За историју остаје само податак да је 29. новембар 1945. године, тачно у 17 часова и 15 минута, председавајући заједничке седнице оба већа. Уставотворне скупштине Владимир Симић званичо саопштио:
„Објављујем да је Уставотворна скупштина једногласно усвојила дек ларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије. На, тај начин од данас настаје и почи ње да живи Федеративна Народна Република Југославија“,
Био је то тренутак, један од оних
· који за сва времена покреће точак
судбине једне земље и једног народа новим ТОКОМ. Југославија је коначно и формално, после револуцио нарне борбе и слободних парламен тарних избора, кренула новим путем живљења и развитка.
_ Кажемо то је податак за историју, да је управо тог јесењег поподнева, када је цела земља била на ногама а у градовима тако рећи све што се могло кретати, на улицама, ишчекујући баш ту и такву вест преко инсталираних звучника, али уз тај историјски факт заним љиво је и данас, четврт века од тог дана и од тог тренутка прелис
тати пожутеле папире и документе 0 томе како је изгледала и како је настала ФНРЈ, како су изгледали
тренуци када се рађала је публик „ РАВРЦН Једна РА
ПРВА СЕДНИЦА ПОСЛЕ ПОЛА НОЋИ
Тешко је рећи да: ли је та коин циденција да су последњи дани новембра увек доносили оне прекретнички значајне и историјски судбоносне одлуке у новијој историји Ју гославије и њених народа случајна или намерна, али је чињеница да постоје и да су били: Бихаћ 1942. Јајце 1943, Београд 1945. И све последњи дани једанаестог месеца у го дини,
Управо док су у Београд са свих страна стизале и најсвечаније дочекиване групе првих демобилисаних бораца са недавно смирених ратишта, 28. новембра окупили су се и изабрани, први савезни посланици. Махом били су то стари знанци са попришта рата и револуције, невични парламентарном животу, али веома одлучни шта хоће и како да раде.
Протокол је за њих тог првог дана боравка у главном граду предвидео позоришну представу. Заправо у 8 сати увече у Народном позо ришту скупила се прва послератна југословенска с Савезна скупштина. Гледали су драму „Матија Губец“ до негде касно у ноћ, а онда се сви нашли на окупу у Скушштини. Та поноћна сеанса, прва седница прве Скупштине нове Југославије, почела је тридесет минута после поноћи. Репортер „Борбе“, који је присуствовао том тренутку, описао га је овако: „Савезној скупштини '((Уставотворна екушштина имала је тада два дома: Савезну скупштину и Скупштину народа) председава Туна Бабић, сељак, члан Извршног одбора Хрватске републиканске сељачке странке. Скупштини народа, на њеној првој седници председавао је др Јаша Продановић“.
Репортер Тада није регистровао прве речи председавајућих, али се оне могу наћи у пожутелим скупштинским стенограмима. Карактеристичне су утолико што су двојица председавајућих на различите начине означили почетак рада тела ко јима су председавали, По старој пар ламентарној пракси, обадвојица су
"били најстарији посланици по го-
динама живота, али док је сељак Бабић, искористио микрофон да са општи своје неизмерно одушевљење што се нашао на том месту у том историјском чину, дотле је ста ри и искусни политичар Јаша Продановић рекао да му је част штто су му године одредиле тако значајни чин и улогу.
Поноћно „посело“ завршено је по сле сат заседања, на којем су верифицирана посланичка пуномоћја. Констатовано је: За Савезну скупштину изабрано је 349 посланика
а за Скупштину народа 175.
РЕПУБЛИКА БЕЗ ИЈЕДНОГ ГЛАСА ПРОТИВ
Нико то није говорио, нигде то чак није ни записано, али остаје чи њеница да су представници Србије, у оба већа Уставотворне скупшти= не; били формални подносиоци пред лога за проглашење земље Реп ликом и укидање монархије.
И то не случајно. Оцена је била да су у оној, како се звала „бившој, трулој и ненародној“ Југославији, двор преко Србије или Србија преко двора, свеједно, били носиоци мНОтих недаћа, несрећа и неравноправ-
'
ЕМБАР
година одшрао сбечани чин проглашења
Републике Јутослабије
ности у положају појединих крајева и народа Југославије. И када су
др Благоје Нешковић у једном, а др.
Синиша Станковић у другом скупштинском дому у име делегација и посланика Србије били формални подносиоци предлога за успоставља
„ње Републике, онда су сви у томе
видели, а многи у току те кратке дебате и рекли, добру вољу највећег народа Југославије да за сва времена сасече корене онога што је рађало или могло да ствара неноверење у односима међу југословенским народима.
У архиви Савезне скупштине и данас се чува тај документ, предлог посланика Србије који је касније усвојен под називом „Декларација о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије“.
Остаје и до данашњег дана, оста ће вероватно и за сва времена, једна појединост нерашчишћена: колико је потписника било на предлогу дек ларације
Неспоразум је чисто формалне природе. У штампи и званичним до-
„кументима објављено је да испод пред
лога Декларације стоји 113 потписа. Истина је, међутим, да на том документу има 114 имена; али је један потпис толико нечитак да су би ла узалудна настојања да се дешифрује ко иза њега стоји; Па је, ето, због тога, тај предлагач проглашен „неважећим“. |
Посланици су се у оба већа појединачно изјашњавали, прозивком, да ли су за или против Декларације. Председавајући у оба скупштинеска дома констатовали су једин ствено; сви су за Републику, ниједан уздржани, ниједан глас против.
После подне, 29. новембра, у оном тренутку петнаест минута после 17 часова, на заједничкој седници, пред седавајући је већ изговорио ону историјску реченицу да „почиње да живи Федеративна Народна Република Југославија“.
Бележимо да је следећег дана, У свом ванредном издању, „Борба“ на првој страни пренела следећи цитат из Декларације:
„Федеративна Народна Републи-
држава републиканског типа, зајед-
„ница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану уједињени“.
ОСВЕТА ЈЕДНОГ ЗАКЛЕТОГ АНТИМОНАРХИСТЕ
34 ону трећину данашњих Југос ловена који су рођени између тог но вембра и данашњег дана тешко је објаснити и дочарати слику како је тада примљен коначан чин проглашења Републике, са коликим одушевљењем и на које начине је иска зивано то одушевљење. Из простог Вазлога, што су услови, атмосфера па и људи из оног доба неупоредиви са овим данашњим. Поменимо са мо то да онда читави Београд није имао више од неколико хиљада радио-апарата. И да иронија буде већа, радио-апарате су, тада углавлом поседовали они, бескрајно малоброј ни, који нису баш били вољни да слушају преносе из Скупштине и проглашење Републике, Радије су тражили радио-Лондон или неки други њима ближи страни коментар. Људи еу због тога у свим треквуцима када се очекивало нешто значајно излазили на улице, на тр гове и паркове (без обзира што је било и хладно и кишно) и били „жи ви учесници“ догађаја испод великих звучника монтираних на тим местима.
Остало је веома много описа како је Београд у једном делиријуму оду шевљења читавог тог дана и читаве наредне ноћи славио у заносу који нема преседана. Писале су тада новине да су се у народно весеље и коло које је прекрило цео трг Славије укључили у предвечерје и многобројни рањеници, што су лежали у болницама. Напустили су кревете да би са осталим људима поделили радост тријумфа.
У том и таквом одушевљењу остала је забележена анегдота како је стари антимонархиста и поште ни грађански политичар др Јаша
Продановић, тада посланик у Скуп штини, пресрећан као мало дете сви
де вв в Ад да
28, 20. и 30. НОВЕМБАР
Маршалљ Тито,
Едвард Кардељ њ Јаша Продановић поздрављају, у двора
До!
попа, == морва/ 5 ААМА |
Савезне скупштине, проглашење републике, 29. новембра 1945. година
ма причао, да му се у том тренутку остварила једна стара заклетва. Много година раније, наиме, када је Александар Карађорђевић про гласио диктатуру, поручио је, про лазећи поред тадашње Скупштине, преко једног свог политичара, Про-
. дановићу: „Кажите Јаши да сам му
затворио дућан“ (мислећи на Скуп штину).
Када су то пренели Јаши, тадаш њем вођи Републиканске странке, он је одговорио краљу: „Ако си човек реци краљу да нећу умрети пре него што затворим онај његов дућан преко пута“ (мисли на двор који је био преко пута Скупштине).
БИЛА ЈЕ ТО 1945...
Живот је живот, он тече даље и после два дана славља у којем су
Манифестације пред Савезном скутиштином на дан про лалцења републике, 29. новембра 1945. године
сви били песници и сви певали, нас тале су обичне, дневне и редовне бриге и послови. Новине само регис трују који је закон којег дана Скуп штина изгласала, али су зато странице пуне онога што на свој начин дочарава каква је то била година и што је окупирало људе у њој. Читамо са разних страница пожутелих новина; и
Сви ортопедски радници укључили су се у такмичење да се убрза израда протеза, како би се великом броју бораца — инвалида пружила по моћ и омогућило да се укључе у привредни живот земље“.
„Техничко одељење ИНО потпуно је оспособило за саобраћај трамвајску пругу број 2 па ће грађани мо ћи да путују кружно у Београду за два И по динара“,
„У великом такмичењу 26 преду зећа у Новом Саду у повећању про изводње, квалитета, уштеда, организацији културног живота и одржавању чистоће, победила је Фабрика ексера и жица“, (ои
„Рибњаци у Хрватској „достићи ће 1946, године предратну произ-
„Четрнаест трамвајских радника из Загреба одрекло се новчаних награда у корист изградње порушене Баније, Кордуна и Лике“.
„Моли се свако ко ма шта зна 9 мом брату Братиславу, последњи пут виђеном у логору на Бањици“.
„Својим великим мученицима љубљеном првенцу Димитрију, умо реном у Матхаузену, и премилом мамином мезимцу Браниславу, стре љаном у Норвешкој даће помен на парцели број 18 неутешна мајка Јелена“. –
И тако.. тако су текли први дани Републике.
У приликама којих се није лоше сетити, иако то добром броју данаш њих Југославена изгледа ·тешко схватљиво.
И тако... тако су текли први ника о животу земље, можда би милиони рођени у Републици само схватили, у недирнутом утиску, једно од писама објављених у „Бор би“. Жали се неки радник Радичевић да воз којим одлази на посао свакога дана касни,
А он је каже, мислио да У социјализму возови неће каснити...
Радуле Васовић
ИЗ РАТНИХ АРХИВА
ТАЈНИ НЕМАЧКИ ДОКУМЕНТИ 0 АВНОЈУ
торијским одлукама донефим у Јајцу крајем нођембра 1943. тоди:~
Шта је непријатељ
_ Немачки окупатор је за све вре ме настојао да што боље упозна бескомпромисног противника у Ју гославији — народноослободилачки покрет. Хитлеровци су чинили ван редне напоре да што више сазнају о НОП-у и Комунистичкој партији као руководећој снази народ“ ног устанка, како би им то олакша ло вођење борбе и подешавање так тике.
Занимљиво је прегледати неке гестаповске документе 0 НОЈ-у највишем политичко - представнич ком телу југословенских народа у · рату. | __ У опширној службеној гестапов ској студији о комунистичком пр крету у Европи 1948. године и простора је посвећено путослањиј 1 Пратећи борбу комунистичких 1 т. тија и покрета отпора у Европи главна централа Гестапоа је усзава ла различити развој и МЕНИ "те борбе у појединим земљама. Х цењујући да је та борба У Трећем рајху тек у зачецима, У аррацауи кој у прелазној фази, а у Јутосле. вији у завршној фази, Гестапо ј свакако, поред осталог, имао у виду и чињеницу да је оружани ус“ танак под вођством Комунистичке партије Југославије већ био изградио и врховно политичко тело | својој београдској централи запл
успео да сазпа о ис
тифашистичко веће народног 0с а Југославије — пИ АИ
Подаци о АВНОЈ-у, који се н ћ лазе у студији, показују да Је У ке време главна централа Гестапоа ра сполатала, врло оскудним и с погрешним обавештењима 0 АВ + -у и његовом Другом заседању. н коме су ударени темељи нови јуто словенске државе. наиме, у гестаповском шематском приказу АВНОЈ-а стоји да је. председник АВНОЈ-а Владимир Назор (уместо Ивана Рибара), а да је педседник ЗАВНОХ-а Иван Рибар (уместо Владимира Назора). Од земаљских антифашистичких већа, наведена 'су само већа Хрватске и Словеније и једно заједничко за Србију и Црну Гору. Нема антифашистичких ве ћа Босне и Херцеговине, Санџакаи Црне Горе (посебно веће) основаних новембра 1943. године,
У архиви Гестапоа пронађен је још један досије о АВНОЈ-у.'
Акт испоставе Гестапоа у Нишу
мог априла 1944. тодине испо Нишу послала је етички материјал. У да је реч о ма-
Сед става Гестапоа У
њени комунис акту се објашњава
теријалу који је, приликом једне ак ције против партизана, запленила Недићева Српска државна стража у срезу Добрић, код села Азбресница (како је дословно наведено), округ Лесковац. Као датум ове акције наводи се 16, П 1944. Испостава У Нишу доставила је један примерак оригиналног материјала и два примерка немачког превода. | Објашњење, испоставе гласи: „Код манифеста реч је о одлука“ ма односно закључцима заседања Антифашистичког већа ослобођења Југо славије под председништвом Рибара у Јајцу (Босна 29. и 30. Х 1948). ц Спис АВНОЈ-а са П заседања 29, ХТ 1948. садржи састав и персопалне податке функционера“. Акт је потписао шеф испоставе
Винеке. Начелник гестаповског оде љења централе у Београду, Сатлер, забележио је руком:
„Важно ) Поново поднети са два превода за Главни уред безбедности Рајха.
Његов потчињени СС-хауптштурмфирер Борхерт наредио је чиновнику Кламту да ово хитно узврши, А У међувремену, 6. маја 1944, обра тила се Гестапоу у Београду централа војне обавештајне службе —
Ивана .
Абвер чије је седиште такође било у Београду. На заглављу акта број 01718 било је назначено да је предмет акта: АВНОЈ. Текст акта гласи:
„У прилогу достављају се преведе ни записници о разним седницама ко мунистичког _ Антифашистичког већа ослобођења Југославије. Оригинал је заплењен приликом једне акције Срп ске државне страже код села Азбреснице. У овом материјалу је интересантно настојање да се досадашња комунистичка разбојничка делатност' банди
прикаже — накнадном конструкцијом ,
— као историјски развој идеалних ре волуционарних тежњи“,
Акт је потписао начелник Абве рове ·централе пуковник Сомерфелд, који је допис исте садржине послао још и Специјалном опуномоћенику Министарства иностраних послова за Југоисток, штабу нацис тичког идеолога Алфреда Розенбер га, Пропагандном одељењу за Југоисток и Абверовој централи у ХР ватској. У Гестапоу је на примљеном акту руком забележено да је тај материјал већ познат,
" Шта је послато главном уреду безбедности Рајха
Акт београдске централе Гестапоа за Главни уред безбедности Рај
ха написан је 16. маја, а послат У Берлин 18. маја 1944. године. Уз до пис послат је као прилог заплењени партизански оригинал текста 0 одлукама АВНОЈ-а, и немачки пре вод тог текста. По налогу начелни ка одељења Сатлера, акт је потписао Борхерт. Пошто је објаснио да је материјал који се доставља заплењен приликом једне акције про тив партизана у округу Лесковац, Борхерт објашњава да је реч о „манифесту о одлукама и решењи ма Другог заседања Антифашистич ког већа ослобођења Југославије у новембру 1948. године“.
Преглед сачуваног примерка не мачког превода текста о одлукама Другог заседања АВНОЈ-а показује да су гестаповци обележили и регистровали у својој картотеци сва имена која се помињу у тексту. Према томе, Гестапо је евидентирао састав Националног комитета — 17 повереника НКОЈ (из Одлуке о именовању Националног комитета ослобођења Југославије) а исто тако и састав Председништва АВНОЈ-а — 64 члана. С друге стране, за Гестапо је текст Одлука АВНОЈ-а био важан за проучавање по литике НОП-а, дакле за боље упоз навање свог непомирљивог ратног
противника.
О таквом настојању Гестапоа товоре и збирни предмети (предмстни досијеи) о појединим проблемима из области такозваног комунистичког комплекса. Међу досијеима о диверзијама, препадима, пропаганди комуниста и др, налазе се и подаци који се односе на АВНОЈ, У једном од гестапорских докумената ан тикомунистичког одсека забележено је следеће; ,
!
„Новоизабрани председник лр Иван Рибар рекао је у једном говору поред осталог следеће: :
Као новоизабрани и први председник Антифашистичког већа | попосоп сам и срећан што је избор пао па мене, Никада у својој политичкој прошлости — а то је одавно, пуних 25 го дина — нисам преузео дужност с так вим поверељем и таквом вером као што сам ову, А зашто Зато што иза нашег АВНОЈ-а, иза наше пародноосо лободилачке борбе стоји народ као је динствена, сједињена снага“,
Даље је председник изјавио: „Кло председник увек ћу сарађивати са Врховним штабом ипше Народисослободилачке војске, са нашим највољенијим другом Титом, а у томе раду потпомагаће ме чланови Извршног одбора“. Овај документ из збирног досијеа, који је носио званичну ознаку „фа“, показује колико су гестаповци будно пратили и бележили све што се односило на Комунистичку партију НОП и његова политичка тела и оружану силу. Природно је било што су значајну пажњу поклањали прикупљању података 0 АВНОЈ-у, његовим одлукама и политичким циљевима, његовом саста ву и свему осталом што се на њета односило.
Бранислава Божовић