Борба, 23. 06. 1971., стр. 12
5: ни ВН и: ННОНАИРЕТА
| ВН |:
Пор МА ПАНОВАЋК
АН КЕ АГ и 1
| НБРЕДНА ПА БЕ ОРАМА | Предлог Комисије ЗЕТ
ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНА _ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОНЗВОдА
Комисија ЕЕЗ предложила Министарском, савету ЕЕЗ повећање цена за наредну економску годину
У петак, 18. јуна, Комисија Европске економске зајед нице предложила је Министарском савету повећање цена најважнијих пољопривредних производа за следећу економ ску годину (1972/78): млека за два одсто, меке пшенице за 2,3 одсто, тврде пшенице и ражи за 2,6, пиринча за 6, свињ ског меса за 3,6, телећег за 3,3 одсто, а дувана и вина од два до пет одсто.
Предлог комисије изазвао је различите коментаре У Бриселу, прво због тога што веће цене намирница неминов но изазивају ланчано повећање цена друге робе, а друго, што су у Енглеској, Данској и Ирској и сада цене поља привредних производа ниже него у БЕЗ, па ће ово ново
12. СТРАНА — БОРБА — 23. ЈУН 1971.
ФИНАНСИЈЕ — СПОЉНА ТРГОВИНА —
Снабдеђање бетонским челиком
Несташица зоог увозника
Испоруке Железаре у Зеници једнаке у првом кварталмј ове и прошле године — тврди Ђорђе Андрејевић, генерални секретар Пословног удружења југословенских железара,
После серије написа у ко јима је говорено да криза у снабдевању потрошача 6е тонским челиком достиже кулминацију и за такво ста ње искључиво је оптужива на Железара у Зеници, не званични деманти стиже из Пословног удружења југо словенских железара. Гене
Ка Ма б Филтер 5: на
америчком тржишту
Фабрика дувана у Љу бљани преговара са једном њујоршком фирмом о извозу цигарете филтер 57. Судећи према досадашњем току прего вора, постоје реални изгледи да се ова наша позната цигарета пласира на тржиште САД. Наравно, реч је, како кажу у фабрици, барем у почетку, о малим количинама цигарета фил тер 57.
У а
Одлагање одлуке о
но су затајила спољнотрго винска предузећа која нису уговарала прометну испору ку бетонског челика него су увоз овог материјала ве зивала за извоз неких производа, рекао нам је на кра ју Ђорђе Андрејевић. С. И.
Централни одбор Синдиката радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије осуђује одлагање одлуке о повећању гарантованих и минималних откупних цена за основ-
ГНВЕСТИЦИЈЕ — САОБРАЋАЈ
пољод | пађ Синдикаш дољоприђредниг радника о стару о СИВ а Већа ССЈ
У СТАНДАРДУ су СВИ ЈЕДНАКИ _
гарантованим и мили малим ценама још
вилце погоршава већ неповољне услове привређивања
пољопривреде
них ђубрива и пољопривре дних машина.
Управо због тога Централ ни одбор Синдиката радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије Југославије настоји да
Одлагање одлуке о ценама угрожава нормално пословање читавих групација, па и грана и већину по љопривредних организација доводи у још неравноправнији економски поло-
повећање компликовати прилагођавање ових земаља и њи хове пољопривредне политике заједничком аграрном тржишту шесторице.
У Комисији, међутим, сматрају да се цене пољопривредних производа морају повећати да би бар донекле пратиле пораст цена остале робе у БЕЗ (а оно се цени на 5 од сто), јер ће се тиме помоћи око 400.000 сељачких газдинства, која се сматрају „здравим“ у маси од укупно 5,8 милиона газдинстава, док ће осталима бити потребне директ не субвенције да би сељаци имали нешто веће приходе и приближавали се приходима радника. Ове субвенције цене се на 2,4 милијарде немачких марака у следећих пет година; половину би финансирао Аграрни фонд заједничког тржишта, а половину боџети дотичних земаља. РВ;
ЛОНДОНСКИ „ДИЛЕРИ“ О АКЦИЈИ ЦЕНТРАЛНИХ БАНАКА
· Уепех интервенција
(Лондон, 21. јуна, АП — ДМЏ). — Напори централних ба нака западних земаља да усмеравају и контролишу тржиш те еуродолара повлачењем, према потреби, својих раније џласираних депозита на том тржишту. требало би да, према мишљењу „дилера“ пружи добре резултате. Ова акција централних банака наговештена је недавно на годишњој скупштини Банке за међународне ·обрачуне (БИС) у Ба зелу.
Лондонски „дилери“ сматрају да ће се акција централних банака, а посебно Банке за међународне обрачуне, састојати у апсорбовању вишка понуде на тржишту еуродолара када се уочи јасно изражена тенденција опадања каматних стопа, док је раније Банка за међународне обрачуне била само зајмодавац.
СВЕТСКИ КОНГРЕС НАФТАША У МОСКВИ
Све новости о нафти
Конгресу присуствовало 150 представника, Е из Југославије
рални секретар Удружења, Ђорђе Андрејевић, рекао нам је да су оптужбе на ра чун Железаре у Зеници једностране. а у неким случајевима чак и тенденциоз не. По његовим речима ова Железара није крива за не сташицу бетонског челика, нити може сносити последи це ситуације на тржишту.
Несташицу на тржишту, према речима Андрејевића, није последица смањене производње бетонског чели ка У Зеници. Додуше, блага зима је изненадила и саму Железару и то у периоду када се редовно обавља ре монт погона, али главне уз роке поремећаја условили су други фактори. Реч је, пре свега, у веома високој потрошњи, непотребном ла теровању већих количина бетонског челика, а нарочито, у закашњењу издава ња дозвола за увоз па, пре ма томе, и увоза.
Илуструјући ову констатацију у Удружењу су нам рекли да је Железара у Зеници од свог увозног ков тигента од 60.000 тона до сада увезла око 20 хиљада, а специјална комисија која је испитивала производњу и испоруку бетонског чели ка у Зеници констатовала је да је Железара у првом кварталу произвела и испоручила исту количину као у исто периоду прошле тодине.
Несташицу је, дакле, условило неблаговремено из давање дозвола за увоз (Са везни секретаријат за спољ ву трговину до сада је издао дозволе за увоз преко 100 хиљада тона), а посеб-
(Москва, 22. јуна, Екос — Танјуг. — Многи актуелни проблеми савремене производње, прераде и потрошње наф те и њених деривата, предмет су веома занимљивог разматрања на светском конгресу о нафти који је прошле недеље одржан у Москви. На конгресу је учествовало преко 6.000 стручњака за нафту из 60 земаља. Занимљив је податак да је на конгрес у Москви допутовало ни мање ни више него 150 представника из Југославије.
На светском конгресу највећу пажњу привукли су стру чњаци земље — домаћина — Совјетског Савеза, затим представници Сједињених Америчких Држава и Француске, који су поднели највише реферата и научних саопштења. Велику пажњу аудиторијума привукле су неке новине у области проналажења, производње и прераде нафте, које су изнели у првом реду совјетски, амерички и француски учесници конгреса. То се нарочито односи на готово гроз ничаву трку у откривању лежишта нафте на морском дну, затим у коришћењу слабијих атмосферских експлозија У ефикаснијем искоришћавању нафте из подземних резервоа Ра и на готово искључиве могућности у коришћењу нафте као базичне сировине у савременој петрохемијској индустрији. МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА У ЗАПАДНОЈ
На иницијативу наше амбасаде у Техерану, на јучерашњем састанку у СПК, говорено је о заједничком иступању наших предузећа
на међународној лицитацији за електрификацију НЕМАЧКОЈ Техерана. Лицитација је
предвиђена за септембар и одвијаће се у три групе: за 90 километара далековода, трансформаторе и трафо-станице. Вредност опреме треба да изнесе 30 милиона долара, а са радовима око 70 милиона долара. Средства су добијена од Међународне банке за развој. Састанку су поред представника Савезног секретаријата за спољну трговину присуствовали и пред-
„ПЛИВА ЈУЋА « МАРКА ЈОШ ДУГО НА СНАЗИ
Бон, 22. јуна (Танјуг). — Западнонемачке доларске резерве постепено се смањују. Откако је Бундесбанка пре две недеље почела да продаје доларске резерве, незванично се процењује да је продато преко две: милијарде долара. Међутим, засад се још не рачуна с неким знатнијим смањењем нагомиланих долара у Савезној Републици. пошто у јуну и јулу доспева плаћање око две и по милијарде терминских долара које је Бундесбанка у марту и априљу откупила по курсу од 3,63 марке (доња интервенциона тачка).
На западнонемачким валутним берзама „дилери“ су још увек уздржавани, очекујући да ће ипак доћи до ревалвације када се буде поново прешло на сталан паритет марке.
Та очекивања поткрепило је и мишљење комисије
ставници „Ингре“, „Инвест |
Рад кредилшног одбора Пољобанке
ГОРЊОМНААНОВА ЧКИ СЛАТКИ КРЕМ
Средства за градњу нове фабрике „Таково“ обезбеђена самофинансирањем. — Изградња ће се оттлатити за нешто вилше од једне године
Кредитни одбор Југословенске пољопривредне банке одобрио је јуче више инвестиционих кредита за пољопривреду и прехрамбену индустрију. Међу овим кредитима, по свом значају за широку потрошњу и уопште висини инвестиција, истиче се начелно одобрен кредит спољнотрговинском предузећу „Југославија комерц“ у предрачунској вредности 7,24 милиона нових динара. Овај кредит је одобрен на бази самофинансирања. Уствари, највећи део средстава је обезбеђен у сарадњи са иностраним партнерима, а делимично су сред-
ства инвеститора и Југословенске – пољопривредне банке.
Средства ће се користити искључиво за изградњу фабрике прехрамбених, односно, слатких кремова у Горњем Милановцу. Ова фабрика ће бити у саставу
пољопривредно - индустриј-,
ског комбината „Таково“. а тржиште ће добијати прехрамбене кремове према лиценци италијанске фирме „Гендола“. Годишњи капацитет је 1.500 тона 'раз-
КО ЋЕ АНЦИТИРА ТИ У ТЕХЕРАНУ
импорт“, „Минела“, „Енергтоинвеста“ и „Раде Кончара“. Потпуна техничка
документација се очекује свакога дана.
ЈР.
ИЗВОЗ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Највећи потрошач Мађарека
Током првих пет месеци југословенска електроприврелдна предузећа извезла су у МаЂарску око 85 милиона киловат-часова електричне енер гије. Знатно мање извезено је енергије у Аустрију. Од јануара до краја маја није 5ило размене енергије са Италијом, док је из Румуније, Бугарске и Трчке, Југославија углавном увозила мање количине струје.
них кремова, највећим делом од какаовца и чоколаде. То су, у суштини, нови производи, а по свему судећи ће добити име „еурокрем“. Годишња вредност производње је преко 19милиона динара, док је чиста добит око 6,6 милиона. Очигледно, то је фабрика високе рентабилности, треба да се отплати за нешто више од годину дана. Фабрика кремова ће, према
уговору, бити завршена крајем ове године. На овај начин домаће
тржиште се обогаћује нопрехрамбеним артиклом који ће имати широку примену у домаћинстви-
вим
ма и угоститељству.
Пиво скупље „15 пара
Малопродајна цена пива у трговини од данас или сутра, како сазнајемо, биће повећана за 15 пара по боци. Одлуку « поскупљењу пива донео је Савезни завод за цене и само се још очекује да буде и званично објављена,
Ову одлуку Савезни завод за цене усвојио је зато што су се пиваре у по следње време суочавале са многим повећаним про изводним трошковима. Та ко је цена слада две годи не у односу на претходну двоструко повећана. Пора сле су и цене хмеља, превоза и других сировина, и услуга.
Очекује се да ће ова од лука о повећању цена која представља споразум индустрије пива и тргови не — омогућити пиварама да послују рентабилније него досад и да обезбеде редовније снабдевање тржишта свим врстама пива, Познато је управо да су поједина туристичка подручја и снабдевачки центри ових дана често били недовољно снабдевени, Јер, су многе пиваре, због недостатка _ средстава за куповину сировина, радиле смањеним капацитетом а неке су чак биле и пред обуставом производње. ·
Д. в.
Зал ам ома а 40
која
не пољопривредно-прехрам бене производе. Синдикат је — припремајући се за седницу која се данас одр жава у Београду — оценио да су шестомесечне акције за повећање ових цена успорене, мада су својевреме но представници пољопривреде добијали сва могућа уверења да ће се у принци пу прихватити њихови зах теви. Последње одлагање је сасвим новог датума.
Последице одуговлачења се, уверава Синдикат аграр ног сектора, изражавају у неколико појава. Основна замерка је у томе да сва одлагања наносе штете не само пољопривредним произвођачима и, уопште, овој области. него и целој привреди. Тако се због спорости, то јест неизвесности о ценама појединих производа, пољопривредни произво ђачи нерадо одлучују да их гаје иако су дефицитарни, па се роба тражи у иностранству. Примери са сун цокретом, шећерном репом, пшеницом, односно уљем, шећером, брашном и још неким су већ постали „кла сични“. Невоља је у тома што ови артикли после уво за коштају скупље него да су произведени у земљи и то по предложеним — вишим — гарантованим и ми нималним откупним ценама. Мотиви Централног одбо« ра Синдиката радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије су образложени и другимпојава ма и ексцесима у произво, њи и на тржишту. ·
жај. Све то, природно, Син дикат поткрепљује подацима Упечатљиво је да су цене роба које троши пољопривредно становништво крајем прошле године У од носу на ниво пре пет година порасле за 34 одсто, док су за то време цене пољопривредних производа порасла за 22 одсто. Цене пољопривредно-прехрам бених производа су, иначе, пре пет година биле прили чно депресиране.
Овај несклад је током ове године још више изра жен, који је у првом реду изазвало повећање цена ин дустријских производа ши роке потрошње, као и репродукционог материјала и опреме, нарочито минерал-
обезбеди ефекасно и стал- .
но усклађивање цена и одр жавање успостављеног паритета. Наравно, треба га претходно успоставити. Прва мера за правилнији однос цена је баш измена га рантованих и минималних откупих цена, мада корек ција цена не може бити је дини метод. Решења, како сматра Синдикат, могу да обезбеде и смањење пореза на промет појединих роба, затим систем компензација и слично. Све те мере, инсистира Синдикат пољопри вредних радника, треба спровести што је могуће пре. Јер, стандард Ррађана у целини не може се чува ти на рачун произвођача запослених само у пољопри вреди. Б. КИЈУРИНА
ИЗ ЗАВОДА „ЦРВЕНА ЗАСТАВА“
ДАНАС ПОЧИЊЕ МОНТАЉА ПРЕСА У НОВОЈ ФАБРИЦИ
После обимних претходних радова, данас у новој фабрици аутомобила „Црвене заставе“ почиње завршни и најсложенији део посла — монтажа преса. Шресе, чија је тежина од 100 до 1.500 тона, веома су сложене машине, потпуно механизоване и моћи ће да обављају шест операција. Овај сложени посао поверен је стручњацима, загребачког предузећа „Браћа Кавурић“ који готово даноноћно раде на монтирању нових и преношењу постојећих преса из старе
у нову халу.
Са Заводом за запошљавање у Крагујевцу, „Цр-
вена застава“
је оквалификовала око 450 радника
који ће углавном радити на опслуживању преса, док је известан број радника био на специјализа-
цији у иностранству.
ВО.
Решен спор око жилета
„МИКРОН« СЕ ПРИПАЈА „ЈУГОСЛАВИЈА -КОМЕРЦУ «
Ускоро споразум о индустријској кооперацији са иностраним партнером — фирмом Жилет
Индустрија "металне галан терије „Микрон“ у Земуну припија се кроз месец дана спољнотрговинском предузећу „Југославија-комерц“ у Београду. То су на јучерашњој конференцији за штампу саопштили чланови заједнич ке комисије додајући да ће се референдум расписати 29. јуна. ]
Интеграција ове две фирме које су доскора биле, на неки начин, ривали — једни су производили жилете, а дру ти их увозили — даће вишеструке користи у производњи и пласману жилета. „Микрон“ сада годишње производи око
Председник Већа економскиг сађешника Беле куће о сђетској ариђреди
40 милиона жилета и користи само половину капацитета. У питању је производ који, како је речено на конференци ји за штампу, су одговарајући институти у Москви и Њу јорку прогласили за робу нај више класе,
После интеграције припремљеном Програму чуна се да ће координација између домаће производње и увоза бити знатно боља, а то »Микрону“ треба да омогући потпуније коришћење ка пацитета. Очекује се да ће и пласман на домаћем и иностраном тржишту бити повећан. Уосталом, већ ове године се, судећи по уговорима може очекивати повећање из воза. Тако ће се 23 милиона жилета извозити у Совјетски Савез, Мађарску, Румунију и Бугарску. .
Представници · обе фирме истакли су да ће интеграција омогућити бољу сарадњу са појединим иностраним произ вођачима, првенствено „Гиле те“-ом, и да ће се преко модерније технологије, уградње нових машина и индустријске кооперације обезбеди ти примена најсавременијих технолошких достигнућа у производњи ножића за брија ње. Савремена технологија и боље коришћење капацита та ће са своје стране пружи ти допринос стабилизацији це нау малопродаји.
Предвиђено је да се одмах после припајања повећа производња челичних мерних трака и алата за потребе дуванске привреде, а у следећој фази ће се“ проширити производња производа метал не галантерије првенствено за широку потрошњу.
Б.К.
експерата (Гиршова група) који су у извештају поднетом влади, изразили уверење да не може бити повратка на стари паритет марке. Међутим, Бон се комисији Заједничког европског тржишта обавезао на повратак на стари курс. Око тога се последњих дана заоштрила размимоилажења у ЗЕТ. После двократне опомене комисије ЗЕТ и поновног инсистирања минидтара финансија на заседању у Луксембургу, да се жарка што пре врати на стари паритет, Бон остаје упорно при свом ставу да ће се „флуктирајући“ курс морати задржати још неколико месеци. -
МЕЂУНАРОДНА АКТИВНОСТ АВИОН; СКИХ КОМПАНИЈА
Лепштивање економичности надзвучних авиона
Југословенски аеротранспорт и још осам ваздухопловних компанија пришли су „Монпарнаском комитету европских ваздухопловних превозника“, чији је задатак да проучава техничка и економска питања везана за нову авијацију— надзвучне авионе и велике субсоничне путничке летилице. На састанку У Лондону присуствовали су делегати 19 европских компанија, рачунајући и тек учлањене.
Овај одбор је основан 1967. године. Његови задаци су, У међувремену, проширени и на размену искуства у области стандардизације резервних делова, прибора и такозване земаљске опреме, како би се смањили трошкови,
ЦЕХ ПААЋА МЕЂУНАРОДНА ВАЛУТА.
Вашингтон, 22. јуна — (АП, ди). — Први економски саветник Бело куће Пол мек Крекен изјавио је да у међународни монетарни систем треба уградити ваше флексибилно сти како би се избегле кризе слич не оној у прошлом месецу, Не 06разлажући детаљније свој предлог, Мек Крекен је истакао потребу про налажења механизама са циљем да се монетарни систем учини отпорнијим на притиске ситуацијама које настају када привредна кретања У појединим земљама одступају од општег тренда.
Платни биланс само огледало нестабилности
Говорећи даље о монетарним про блемима у свету, овај стручњак је рекао да проучавања која је извршио Међународни монетарни фонд дају неколико варијанти за лакше прилагођавање _ девизних курсева, чиме се пружа могућност делимичног уклањања тешкоћа насталлх У периодима нестабилности неке валу те, Иако ови предлози заслужују озбиљно разматрање, додао је Меж Крекен, њихова примена значила би само модификовање постојећег система, а не његову замену, као што тврде аутори предложених из-
Мада је стални дефицит платног биланса САД често називан узроком нестабилности долара, Мек Крекен истиче да платни биланс није узрок монетарних тешкоћа већ је пре њихово огледало.
Ако постоји неуравнотеженост између привреда највећих западних земаља и у тим условима пре ливање капитала у међународнлм размерама, према његовом мишљењу, ова кретања исказиваће се кроз амерички платни биланс, јер јер долар међународна валута.
Потребна боља координација
Стварни _ Узрок прошломесечна монетарне кризе, Мек Крекен види у неусклађености између каматних стопа у САД и Западној Немачкој, што је последица несинхро низованости конјунктурних фаза Кроз које пролазе привреде ових земаља. Наиме, америчка привреда налази се на путу експанзије а подстицање ликвидности и ниског нивоа каматних стопа има за циљ смањење незапослености. Међутим, Западна Немачка и друге западноевропске земље своје напоре више усмеравају на сузбијање инфлације путем рестриктивне кредитне по
мена. ћ литике и високих каматних стопа. лисање привреде. у
У тим условима,' расположиви капитал иде тамо где му инвестирање пружа изгледе на већу зараду.
| том контексту Мек Крекен, који се налази на челу Већа економских саветника председника Никсона, залаже се за бољу координацију између привреда појединих земаља. Према његовом мишљењу, од изузетне је важности да се недавна криза не протумачи као потреба јачања протекционизма у спољној трговини. Притом треба имати у виду, истиче Мек Крекен, да су неке земље завеле рестрик-
"ције које су усмерене на спреча~
вање увоза америчких производа и да САД зато имају „добар“ разлог, да У међусобним преговорима захтевају укидање тих рестрикција;
Овај економски саветник Бела куће се осим тога осврнуо на стање америчке привреде и притом из разио незадовољство досадашњим
"темпом оживљавања привредне ак-
тивности. Мек Крекен је истакао да је темпо експанзије још увек сувише спор да би изазвао смањење незапослености и да ће председник Никсон у јулу или августу одлучити да ли да настави са досадашњом економском политиком или да предложи нове мере за стиму-
Б>.
Пра МИЛЕ НИ
(Куповни курсеви)
пао шлем па а. за
Валута
и Цирих Лондон Франкфурт _ Њујорк
Долар Фунта. ти 2,4193 3,5040 == Марка, 11625 – 8,4785 2,4190 Гулден Ен 8,4775 РЦ 28,5337 Шв. франак за 8,6385 . 98,13 27,9950 Фр. франак _ 74 9,9000 85,66 24:4275 Лира 6 13,3665 63,40 18.0935 Шилинг 54, 1512,25 5,602 0,159875
„391 зла 60,34 14;042 4:0000
Мирно пословање - долар стабилнији
Франк.
каматне стар 22. Јуна — (Екос-Танјут). — Иако су јуче
тренд практично ну зите еуро-долара нешто пале, такав
усдовало се сасвим Јо Утицао на девизно-валутне берзе. По-
есбанка је, према ои а промет је био просечан.
на д ђ
32 кретао између Зар и
долара 5 Ундесбанка а је извесн
кретања на
ним проценама, псново продала 5 својих резерви по курсу који о 3,5050 марке, Први пут од како се У праи о8 на тржишту. као продавац а, мада] ног курса америчке валуте забеле-
• с увек слабо изражена тенденција
Полож а Милано ај ЧЕ ИЕ незнатно се побољшао и у Цириху и Паризу, Мери је, па КУРС минимално пао у Лондону и пала у свим бер. 108и пут после дужег времена. рно Положај Пира вИМ центрима. ' само у односу К јуче се у Милану незнатно побољшао утама 0 а марку и гулден док је пре остали: вал аставио да се погоршава. 35 |
Гои оп