Борба, 23. 06. 1971., стр. 4
на =
ЕР
а
ПН "У РР У ЗЦИЦ_- пи
~
Председник _ Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом.
Изгледа парадоксално: дуги низ година јапански народ је желео и захтевао да Американци врате Јапану острво Окинаву и остала острва Ријукију архипелага која још и данас држе окупиране, а сад, кад је уговор о томе најзад постигнут и званич но потписан — највећи део јапанске јавности дочекао га је „на нож“ широм "земље огорчено незадовољство и бурне протестне демонстрације.
Очигледно, дакле, да са тим уговором нешто није у реду.
А није ни тешко видети, уосталом, шта то није у реду. Јер, од лепих жеља и оправданих захтева јапанског народа мало шта је остварено.
Рецимо да није веома важно то што се повратак Окинаве Јапану предвиђа тек за идућу годину, и то у сасвим неодређено време. Али је „наравно, и те како важно што по овом уговору САД враћају Јапану Окинаву с тим да од укупно 134 своје војне база на њој свега 46 расходују, а осталих 88 задржавају (укључив велику ваздухопловну базу Каде на, са које већ годинама полећу с летеће тврђаве Б-52 у рушилачке акције над Вијетнамом). Са свим потребним _ специјалним војним јединицама на њи ма, разуме се.
Додуше, уговором се предвиђа да Пентагон више неће моћи да покреће војне операције са Окинаве без претходног одобрења јапанске владе. Но Јапанци сумњају, бар на основу досадашњег искуства са америчким базама у самом Јапану. да ће се Американци тога стриктно држати, или бар, кад им затреба, да такво одобрење неће добити.
Најзад, још сумњивије им је то што се у уговору избегава да одређено каже да ли ће са Окинаве бити уклоњене базе с нуклеарним оружјем ил не.
БОРБА
ОПЕРАЦИЈА ОКИНАВА
СЕ У дом 40-годишљњице излажења „Борбе“
Ђорђе Богојевић
Испало је тако да су се показале оправдане сумње опозиционих снага у
Јапану, изражене — још 1969. године када је председник _ Никсон обећао
премијеру Сатоу повратак Окинаве, да је то више био пропагандни маневар како би се омогућило продужење у Јапану непопуларног Уговора о безбедности са САД, него истинска намера САД да дигну руке од Окинаве. Уосталом, објективно, с обзиром на дубоку ангажованост САД у њиховом агре сивном рату у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу, мало је било вероватно да ће се оне олако одрећи Окинаве — своје најјаче војне базе у Источној Азији.
Због тога покушаји премијера Сатоа и његовог министра иностраних послова Аичија крајем прошлог месеца да унапред оправдају овакав уговор нису ни мало смирили духове у Јапану. Оцена незадовољних је да уговор „не даје одговор на витал на питања која народ поставља“, да је „далеко од задовољавајућег“, а да 06јашњења владе „не убеЂују људе него остављају у њима осећање нелагодности и сумње“,
Та нелагодност и сумње могу се лако разумети. Обичан јапански грађанин, огорчен противник атомског наоружања, и до сада је страховао да Јапан због присуства америчких војних база на Окинави може бити и против своје воље увучен у рат. Досад је бар имао изговор да није одговоглн за акције Американаца са Окинаве. Идуће године, међутим, када Окинава дође под јурисдикцију Јапана, када могуће акције Американаца са 88 војних база на њој буду „покривене“ дозволом јапанске владе — ситуација постаје сасвим другачија.
Зато грађани Јапана данас демонстрирају против уговора који је управо закључен, зли какав они нису желели. Јер, не без разлога, помишљају да су њиме више изгубили него што су добили. Ипак, бли ско је здравом разуму да је са смањивањем војних база боље почети било како него никако.
СУПЕРСИЛЕ И ЕВРОПСКА БЕЗБЕДНОСТ
4, СТРАНА — БОРБА — 23. ЈУН 1971.
НЕСПОРАЗУМИ
· лако богаћење _ и порез
У борби прошиђ олако богаћења ђише би допринела акшиђност на разради офобарајуће пореске полишшке него узбуђиђања и пођремене кампање
Олако богаћење, стицање великих средстава без одговарајућег рада и доприноса све чешће је пред мет разговора па и критике. Пре неки дан забележен је случај да власник 30.000 квадратних ме тара експроприсане, иначе неплодне земље, у Цав тату одбија да прими накнаду од 1,600.000 нових ди нара (160,000.000 старих) очекујући да ће му суд одредити вишу суму, на ко ју се код нас неплаћа порез: У Љубљани је на пленуму Централног комитета Савеза комуниста Словеније наведено више примера олаког богаћења, међу њима и случај аутопревозника који је пријавио за опорезивање доходак од свега 17.000 нових динара, мада је у међузремену стекао имовину чија вредност прелази 600.000 динара итд. Последњих дана веома се че сто наводи податак да се
МОДЕЛ ДРУШТВА И КУЛТУРЕ У, ОКВИРУ РОБНИХ ОДНОСА
„Као што у самоуправном односу нестаје јаз између најамног рада и капитала, тако у новом моделу културе, који се рађа, нестаје традиционална, супротност између културног субјекта и ДЕ 06јекта, између елите и масе. Највећа, али и јски нужна противречност овог прелаза је у томе што се оно не појављује У „чистом“ облику (као што смо то раније мислили), већ кроз робни однос, који, као та-
ене односе и робни кав још и даље репродукује отуђене одн пина
100 милиона и више динара) око олаког богаћења изостаје тражење одговора, решења за суштинско питање: каква је наша по реска политика и службе задужене за њену реа лизацију: Изостаје питање колико су ти инструменти економске и социјалне политике у складу са потребама подстицања човека да својим радом се би обезбеђује бољи и богатији живот, али и колико онемогућавају неоправ дано богаћење. И, најзад колико ти инструменти до приносе реализацији програмског начела да допринос сваког за заједничке послове у фондове солидарности, треба да буде у складу са његовим могућностима и богатством.
Без пореза на ренту и слично!
мер, да се у разради пореске политике, организацији пореске службе, већ одавно тапка у месту. Да се код нас, на пример, не опорезује и тако лако стечев доходак, као што је узимање ренте. Због тога се и дешава (што је и слу чај у Цавтату и не само њему) да од друштвених улагања за унапређење и урбанизацију одређених подручја главну корист узимају власници невеликог парчета земље, неретко неплодне. Испоставило би се, даље, да немамо по рез на имовину, који би могао бити значајан инструмент у увођењу одговарајуће социјалне политике, па и у прикупљању средстава За покривање заједничких потреба. (Наведимо, илустрације ра ди, да се у неким западним земљама редовно врши валоризација вредно-
сти имовине ради утврђи-
тово у случајевима када се вредност имовине пове ћава изградњом путева и другим инвестицијама). Најзад, мада то није све, испоставило биседа и прописи о промету некрет нина имају низ мањкавости, да су крајње неселек тивне мере којима се регулишу односи у области личног рада, разне врсте хонорара и слично.
Све је зато очигледније да узбуђења због ексцеса на овом плану морају да уступе место активности на тражењу системских решења, разради једне селективне пореске политике, увапређењу пореске службе и ефикасне друштвене контроле. То ће више допринети спречавању и онемогућавању олаког богаћења, неоправдане со цијалне диференцијације, него демагошка галама, уз буђивање или повремене кампање.
фетишизам,. С обзиром да такав однос на
ступњу друштвеног развитка не можемо нечим заменити (његова једина атлетнатива је натурална, не-
робна,
ти нови модел др
односа, рачунајући при томе с
гради“ атно-комунистичка привреда), морамо
Е уштва и културе у оквиру робних а свим противуречнос-
тима које из тога произилазе.“ (Борис Мајер, у „Ко-
мунисту“)
ПРЕД НАМА ЈЕ АКЦИЈА
Блато може запрљати драгуљ, али
га не може никад претворити у блато. И данас ми тежимо да будемо дио прогресивног не његова периферија па ма како да смо малени по броју и територију. По знато је, међутим, да се повијест не прави политичким паролама, програматским ставовима иако они могу имати велико значење за практично политичку и друштвену акцију класе и народа. Пред нама је очито акција, она тражи све наше снаге, Не могу нас код тога поколебати, задр-
гибања _ човјечанства,
жати и преплашити ни они који сво-
јим говоркањем
сију и сумњу и скепсу, али који, ко-
лико год били гласни, никад ништа битно не кажу, ни пријетње чија ефикасност је у сразмјеру са стра хом од њих, јер су они опасни у првом реду за оне који се њих боје, ни појединачни противници, чија је снага утјецаја углавном функција наших властитих слабости. (Др Савка Дабчевић — Кучар, на знан ственом скупу „Сисак и Банија 1941“)
ЗАТВАРАЊЕ ТРЖИШТА
„Југословенско тржиште је само условно јединствено — оно је такво уставно-правно, али не сасвим по ономе што се на њему стварно догађа. Хоћу тиме да кажем да су постојале, а још увек и постоје,
Постављање тих питања
жидер, телевизор или ауто
кроз такозвана — „остала примања“ реализује једна трећина укупних примања становништва.
Од узбуђења нема вајде
Случајеви олаког богаћења појединаца су евидентни. Суочени са појавом људи који изигравајући заков, празнине у прописима, користећи слабости по реске службе, — преко но ћи без великог рада постају прави богаташи и сада читаву активност углавном сводимо на узбуђивање, или, пак, гласно постављање _ питања „када ће се томе стати на пут“. Све то упозорава да се и сада, као и раније, све може свести на краткотрајну и брзоплету кампању у којој цех најчешће плате ситне занатлије и у којој не изостају демагошке фразе, па и за виривање у туђи лонац, пребројавања ко има фри-
мобил.
И у садашњим расправама као и у ранијим кам пањама (на пример, оној око викендица, чија вредност понекад достиже до
би нам показало, на при-
КАДРОВСКА ЕНИГМА
— Јељ то код нас ил: негде у свету 7
ОД А-ОРУЖЈА ДО ОБИЧНИХ ВОЈНИКА
Ошкуд изђесне променер – Цифре које дају предстађу о постојећем сшању односа.
Откако је био постигнут готово универзални споразум о забрани свих нуклеарних пррбних експлозија сем подезмних, СССР и САД су, све до недавних експлозија сем подземних. на један сасвим одређен и брз корак у сложеном проблему ра зоружања: да се стави ембарго на депоновање атомског оружја на дну мора и океана.
Од риба до ракета...
Да ли зато што ником још ни је пало напамет да пришарафљује та ратна оруђа за подводне стене у великим дубинама, јер би то бир врло скуп посао сасвим проблематичне практичне вредности, или можда из неких других разлога, тек — овај је споразум релативно веома лако био постигнут.
Неупоредиво лакше негр онај претходни: годинама су термонуклеарне бомбе биле детониране сваки час и стално им се усавршавала ужасна – разорна моћ да би три атомске — силе, две праве, САД и СССР, и једна више номинална, Британија, селе на крају за сто и 5. августа 1963. у Москви потписа ле акт сагласности да се више не баве таквим погибељним ватрометима. Безмало осам година касније изненада је, у фебруару 1971, био склопљен уговор о „забрани коришћења морског и океанскрг дна за смештај нуклеарног и другог оружја за масовно уништавање“.
У међувремену су се водили многи тешки разговори — у ра зличитим саставима и на разне
начине — о свакаквим видовима проблема разоружања, али се зато није десилр ништа значајније. 5 Тек овог пролећа, после дутих директних америчко-совјет ских хелсинкијско-бечких пре говора, започетих у јесен 1969. иза строго забрављених врата, две суперсиле су саопштиле спремност да приступе комплет ним преговорима о ограничавању свог најмодернијег и најстрашнијег стратегијског наору · жања, нуклеарне и ракетне врс те, офанзивног и дефанзивног модела. И најскупљег, узгред да се помене. Биће то, пр свој прилици, дуготрајан _ дијалог, чак и ако све околности, кад се крене, буду биле повољне.
· . . па до војника и бродова
Онда је наишла права поплава предлога да се из сфере рав нотеже нуклеарног страха пређе и на бављење пррзаичнијим видовима комплекса разоружања — оним класичним. Увек за окупљене, деценијама, оружјем које само оне имају, две суперсиле су последњих недеља и дана показале расположење да поразговарају и о обичним вој ницима у Европи, и о обичним ратним бродовима у Средоземљу. Технички то питање изгледа овако.
У Европи Атлантски пакт има 1,105.000. војника, на Западу, а Варшавски пакт 1,235.000, на Истоку. У тим снагама на-
лази се, на територији других земаља, 310.000 америчких врјника, 3.500 канадских, 63.000 британских и 30.000 француских, а 285.000 совјетских — по расположивим подацима из разних извора који не морају бити у длаку тачни, али дају неку представу стања односа.
Америчких јединица има сву да (215.000 припадника у СР Не мачкој, 40.000 у Британији, Ита лији и Турској, 10.000 у Шпани ји и 45.000 на Средоземљу, у саставу Шесте флоте). Британске и француске стациониране су углавном у СР Немачкој и Западном Берлину, док је распоред совјетских наводно следећи: у ДР Немачкој — 182.500 војника, у Пољској — 16.500, У Чехословачкој — 50.000, у МаЂарској — 36.500.
Те јединице на туђем тлу мо гле би се наћи у оном примар ном предмету разговора о реци прочнрм смањивању снага,
Поред њих, ту су — наравно — и укупни ефективи чланица Атлантског и Варшавског пакта на властитим, националним територијама. Према неким проценама, ДР Немачка има 129.000 _ војника, Пољска 242.000, Чехословачка — 168.000, Мађарска — 101.500, Румунија — 181.000, Бугарска — 149.000. На другој страни је укупно 390.000 британских војника, Нор вешка има 41.000, Данска 44.500, Холандија — 121.250, Белгија — 94.900, Луксембург — 550, СР Немачка — 466.000, сФрранцуска — 506.000, Италија — 413.000, Грчка — 159.000, Турска 411.500 а Португалија — 185.500.
Шири вид евентуалних разговора могли би бити укупни ефективи два војно-политичка савеза у Европи.
СССР је управо предложио, а САД начелнр повољно примиле, да се разматра такво узајамно смањивање оружаних сна га у чијем би се пакету нашли и амерички и совјетски ефекти ви у Средоземљу и у другим областима света. '
Онда је наишла идеја да пет нуклеарних сила поразговарају о — трци око тог оружја.
Сасвим специјална атмосфера
Откуд ова нагла промена атмосфере2 У другој половини прошле го
дине берлински проблем је при.
видно још претио блокирањем свих позитивнијих кретања у правцу унапређивања општег стања односа у Европи — и ме ђублоковских и ширих, који се тичу мира и сарадње на читавом континенту.
Изгледа да су хелсинкијско-бечки разговори били крупан фактор: не толико својом званично датом садржином и успехом размене мишљења око са мог стратегијског оружја, коли ко својим специфичним карактером дугог, континуираног, непосредног, билатералног контакта двеју суперсила у тишини строге тајности око материје ко ја може да укључи сва могућна питања.
Ко се установило да су ти преговори постали. нови, стални ји неки канал, ако се поверовало да су прибавили суперси-
вања висине пореза, пого-
Сл. ВУЈИЦА
ПРИ фри ми 14 те уран. 7, (0 У 7 :
" ..' 1". РАЈ Фр а по
', (! ел 6
(Карикатура: Д. САВИЋА)
лама наглашеније позиције у решавању сваковрсних међуна родних питања, ако су можда створили утисак да се тиме у унутаревропским — разговорима уклања ранији ризик да расположење чланова војних савеза склизне малр са блоковског колосека и измакне колико-толико контроли или утицају водећих држава у групацијама, онда се могло помислити и на решавање берлинског про блема, и на преговоре о спуштању скупе оружане равнотеже У Европи, и на евентуалне разговоре о европској безбедности, и на још штр-шта.
На неки начин ту би симптоматични могли бити и најновији напади на несврстаност и на неутралност — а у Европи има и несврстаних земаља, као и неутралних, — у појединим листовима на истоку континента.
„У парадоксе оврг нашег света спада стално мешање срећних и не много успелих феномена. Разговори суперсила о но вим споразумима који би повели ка новрм ембаргу на оружје, на његову употребу и обим самог присуства — несумњиво су, корисне појаве по својој номиналној вредности. Тр би било и елиминисање оних често вештачких, релативно безначајних питања која, попут берлинске затегнутости, могу да сметају да се постигне успех око много битнијих ствари. Али, све рно што се појављује као позитивно може изгубити такав свој смисао ако се случајно предимензионирају интереси и вредност билатералних односа двеју суперсила, једне с другом, а пренебрегне чињеница да је ово већ свет увелико афирмисаних интереса и улоге и малих и средњих земаља, и оних у војним савезима и оних изван њих. И да без ових других тешко да се икак-
во право и целовито позитив-
· но решење може припремити,
Благоје ЛАЗИЋ
тенденције затварања тржишта у регионалне и локалне оквире. Стога сматрам да Уставни амандмани, и нарочито посебна решења у оквирима текуће и дугорочне економске политике (као и учвршћење националних економија у оквиру југословенске заједнице) треба у наредном периоду да створе све услове за што већи степен јединства.“ (Др Томислав БАН дин, у изјави „Дневнику“)
ХОМОДУПЛЕКС
„На подручју идејне и политичке ак тивности јавља се и повика неких комуниста на кадровску политику ко ју водимо, на измјенљивост и ротацију кадрова. Има и оних који на рије чима грлато подржавају све демократ ске мјере у нашем друштву, а раде како им се свиђа. Они грде огледало, пошто им је лице ружно. Ко су изразити примјери хомодуплекса у политичком понашању. Они се намећу по јединим срединама, покушавају се представити непогрешивим, заслужним борцима за просперитет овог или оног краја, ове или оне радне организације. Шеријетко злоупотребљавају и ставове Савеза комуниста, а сваку критику својих поступака покушавају претворити у однос према колективу, подручју, па чак и према нацији, настојећи да тако „анимирају“ поједине средине, посебно млађе политичке кадрове, за своје ставове, чиме, објективно, зат варају пут израстању млађих кадрова и њиховом афирмисању у идејно-политичкој пракси. Уображеност, осјећај незамјенљивост, славољубље, борба, за Функције и мандате, није ништа друго него подривање политике Савеза комуниста на једном од најосјетљивијих подручја његове идејне и политичке акције“. (Хамдија Поздерац, на Ш седници Конферен-
ције СК БиХ)
Једини...
„Ми смо једина народ који ј ј |
у | у ји још верује у антикожунизан“ недавно је изјавио председник формоског нарпонетског режима, Чанг Кај Шек у једном говору одржамтом 15. јуна, тред Саветом безбедности, Формо
ност читаве људске расе...“
Чанг Кај Шек, тај
већ годинама говори о данас ове његове реч низам, у време кад јед рода, НР Кина, ступа, чајан партнер.
Не једантут је конс договор олажо може т жонопол за набијање цена, лом ње воде на основу обје ако у њима нису зас
Потврда за то је ч по ма. Крајем маја у Савезно ђу произвођача лекова “ споразум да се цене љеков
Против 0802 договора
образложење: ђених лекова лекова, и да ј; шама, тредста јалног осигур
Наставц, о ценама у сама замнтер
20) странм, налазе „рогатц“,
зе. „Међутим, то нама не смета, — штавилце то нас охрабрује да се ц даље свим снагама боримо против комунизма. То значи — рекао је даље Чанг — да је у налзи, рукама не само судбина, Кине, већ чц безбед
„Што се тиче будућности — ма Ћемо одабратт тренутак за акцију против континента. час дође; сви ће проблеми, бити, зачас решенљм,“
А кад тај
»пољитимл „ле“ Р ше немају поверења. на, његови, западна, низ нНе „повратку на континент“, ала, звуче као својеврсну анахро“ ини тредставник кинеског на на међународну сцену као зна.
Шуши пи роаши
татовано да се самоуправнт ретворитц у своју супротност, ако се разговори за сто ктивних критеријума, % тупљенџ траву тартнерц,. следњи, случај са лековиЈ привредној комори изме вељедрогерија; је постигнут а повећају %, за 70 одсто.
са травом се побунило Содаса ме а ем Словеније уз звршити корекција одреа не повећање цена читавих групација е неприхватљиво да у договору потровљају веледрогерије већ заједнице соци ања. ч здравствених установа, Ли се овако са самоутравним договорима којима ће се стпоразуљевати онџ који су
ар есованц за њихово повећање, потрошае по оној народној остатц,
„шути“ јер се на дру-
7