Борба, 04. 01. 1974., стр. 2

2 СТРАНА — БОРБА — 4 ЈАНУАР 1964 ПРИЛИКА ПБ ПСИ па А ЗИаЊИ

Сегчано прослаађљена. годишњица кубанске реболуције

Значајни

Милпон радника

ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА ТЕШКО ПОГАЂА БРИТАНИЈУ

Ошђорено писмо дручпићенополаштичких ипспиштуција бугарском народу

АПЕЛ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ. ПЕСТЕ ПЕТОЛЕТКЕ

Ова година — према партији, влади поситдикати~

успесп остало оез посла

ма — је одлучујућа за испуњавање планских задатака, — Акценат стављен и на интеграцију са совјетском привредом

Прослави, су присуствовали многи представ- ; Битка између Синдиката рудара и владе наставља се несмањеном жестином. — Хит по- |

ници из социјалистичких и несврстаних зе- |

маља као п из Латинске Америке комбината у

(Софија,, 3. јануара, Тан- два велика

(Мексико, 3. јануара, Тан југ) — Преко пола милиона. Кубанаца присуствовало је синоћ великој традиционалној војној паради у Хавани којом је прослављена 15. тодишњица социјалистичке револуције на Куби. У присуству премијера Кастра. други секретар КП' Кубе Раул Кастро одржао је говор окупљеним грађанима подвлачећи значај прославе.

. „Прву деценију —“ рекао је Раул Кастро — наша ре волуција посветила је бици за опстанак прел сталном политичком, идеолошком, економском и војном агресијом _ империјалиста. Већ неколико година. нарочито почев од 1970. године улажемо међутим ванредпи чапор за наш економски развитак приметио је говорник, |

Петнаесту годишњицу ре велуције Кубанци прослав љају са значајним тековинама и успесима. О томе је још пре два дана говорио и премијер Фидел Кастро на крају великих војних маневара — одржаних први пут, уз присуство стравих песматрача, међу којима су биле и делегације из шест латинскоамеричких земаља. Спољнополитичка консолидација. кроз разби јање наметнуте блокаде од

НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА НАЈВЕЋЕ РУДАРСКЕ КОМПАНИЈЕ У ПЕРУУ

Алварадо: Револуција добила нову онтку

(Буенос Аирес, 3. јануара, Танјуг — Цели Перу слави одлуку револуционарне владе председника Веласка Алварада о експропријаци ји северноамеричке компаније „Серо де паско“ која је експлоатисала рудна 60татства у овој андској 3емљи,. „Серо де паско“ је наш — одјекивало је свим геруанским градозима при ликом дводневних млнифес тација народа У знак подршке влади

„Револуција је добила но ву битку — моралну, ековомску и политичку, у дугом рату за нашу нову независност“. Ово је изјавио председник Веласко Алварадо обраћајући се Перуан цима поводом експропријације ове кључне компаније која је контролисала 39 од сто перуанског рудног 60татства. Веласко Алварадо је још додао да је ова северноамеричка _ компанија „била најизразитији симбол присуства империјализма у Перуу“

„Серо де паско“ је једна од највећих севегрчоамерич ких компанија у Латинској Америци, а највећа у Перуу. У њој је запослено око тринаест хиљада радника Када су владине војне снате у зору 1, јануара запоселе постројења ове моћне компаније, радници су почели велики марш у знак подршке и солидарности са револуционарном владом Била је то величанствена смотра револуционарног преображаја и одлучности нарола и његове владе.

Генерал Веласко "Алварадо је обећао домљацима да ће се наставити непоколел љива „изворна и аутентичНа перуанска резолуција“ Да би бранили нашу рево“ луцију — подпо је генерал — сри Перуанци и војници су спремни да жртвују сво је животе“ Оллука о експропријацији ове моћне се

Курт Валдха у Мексику

(Мексико, 3. јануара, Тан југ) — Генерални секретг. УН Курт Валдхајм допутовао је синоћу Мексико, У прву незваничну посету јед ној латинскоамеричкој земљи. У току првот сусрео ) са милистром _ иностраних послова Емилиом Рабасом разматрани су, како је саопштено, актуслни међународни проблеми, а посебио могућности _ за економске акције УН у прилог земаља у развоју.

Мексика је протле јесени упутио Ујелинолим,нацијама пројекат повеље 0 економским правима и дужностима свих нација. Тај пројекат ће. како се подвлачи, бити у центру раз~

"ноамеричке компаније на-!

(Лондон, 3. јануара, Тан југ — Око милион радни | ка нашло се даџбас без пос ла у Великој Британији.

стране САД, уз економске. успехе последњих — година, | главни су елементи ванред ног биланса 15 година со-

цијалистичког развитка најуслед несташице електроКуби. Прошле године, ка- |јенергије. Битка између ко је сада саопштено, еко | Синдиката рудара бритза вомски раст Кубе изе осио | ских угљенокопа и владе је 15: одсто — више него наставља се несмањеном икад до сада. жестином: рудари и лаље За економски развитак, стОЈе чврсто на позиција а! посебно за развој систе-| ла влада мора дозволити ма власти проширивањем | повећање надница иззан учешћа маса. према речи- | тимита предвиђеног Хито ма Раула Кастра, представ 50М антиинфлационом па љаће главне циљеве кубан 'ЛИитиком. ске револуције у наред-) Јутрос се јавља да ће ним годинама. Посебна ће идуће недеље поново доћи се брига посветити приме- го нових заоштравања, по ни одлука недавног синди- | што је премијер Хит одлу

калнот кошгреса о учешћу | чио да не одустане од тапри- |

радника у управљању козване „треће фазе“ апти гредом. а ради стицања не- ипфлационог програма и опходног искуства већ од да управо због тога поху-

ове године ће сеу једној кубанској провинцији успо ставити изборна народпа власт. Темељите припреме врше се и за први конгрес КП Кубе који ће се највероватније одржати 1975, го-

шава да сву стање у

кривицу за којем се нашла земља свали па акцију ру дара, који су отворили фронт у часу када је Бри танију захватила несташи ца петролеја.

дине. .

Прослави _ револуције у| Овај покушај сваљиваХавани присуствовали су а кривице са раднике, многи представници из со- спергично одбија опозипи цијалистичких и несврста- ја на челу са лабуристич них земаља, као и из Ла-| Ким _ лидером Харолдом тинске Америке, На свеча- | Вилсоном, који изјављује ној трибини, поред осталих | да рудари, железничари и примећен је и Карлос Ал- | Радници слектрана нису тамирано, генерални секре- КРИВЦИ За садашњу кризу тар Аљендеове Социјалис- Која је захватила земљу.

већ пре свега влада која је доживела неуспех са својим економским програмом. Од како је Британију захватила несташица елек троенергије, пре пет недеља, због акције рудара. радника елекедана Као и железничара, најтеже пос ледице осетиле су се У индустрији челика и аутомобилској индустрији. фабрика „Фррдових“

тичке партије.

верноамеричке – компаније, истакао је Веласко Алвара до, је „најбољи одговор не пријатељу наше револуције“. Центар ове до јуче север

ау-

лази се на око 120 километара од Лиме. Само прошле године компанија „Серо де паско“ је произвела бакра, олова. злата, сребра и низа других метала у вредности 225 милиона долара, што чи | ви прекс трећине укупне! перуанске рударске производње. У одлуци перуанске владе истиче се да је експропријација извршена пошто северноамеричка компанија није извршавала основ- | не обавезе — од даљих инвестиција у развој ства до бриге о хигијенским условима хиљада радника, У владином декрету се ништа не каже о надокнади северноамеричкој ком , панији за њена добра у Пе! руу Влада Перуа је понуди | ла двадесет милиона долара. док су северноамерикан

(Бон, 3. јануара, Танјуг) — Вести о наглом поскупљењу либијског петролеја изазвале су у западнонемачким привредним круговима запажено узнемирење. Савезна Република покрива готово трећину својих потреба у петролеју из пртар- | И а 79 одсто из зе| маља Персијског залива, и Нигерије — које. су такође подигле цене своје сирове нафте, !

Према овдашњим оценама. најновије поскупљење изазваће по свој прилици ' одређене поремећаје у не-

2 | ајпђе. 120 а! ци тражили најпре 120. а ким привредним тванама онда 75 милиона долара. , у 3 ; . Пошто у дутим преговори- | које претежно зависе од ле ма није постигнута саглас- | тролеја. Последице скока

ност. влада у Лими се, од-) цена главног енергетског и

лучила на експропријацију. ' сировинског извора директ т а

У Вашингтону нису нај: но ће утицати, даље, на це-

вили да, ће САД спровести | бин а блокаду Перуд отказујући | пе Пени и лаени јој сваку економску сарад- ла била = на ка та

. Вла ' Вашичгтону 5 на удар: ле и Сал | ције. поскупљења трошко-

је ач била ускратила Је ужи МА ВИ и ва живота и опасности од сваку кредитну и другу по!

' заустављањ привредног

дршку револуционарној | А а Р р влади која је још: пре пет м , | у година извршила национа- рве процене говоре де предвиђено поскупљење

северноамеричке | петролејске _ компаније У Перуу. Била је то дуга И жилава борба из које је | револумионарна влада тзи- | шла Као победник Зато | председник Веласко Алвапобеди“ која води Перу У истински народни резолурадо сада говори о „новој | ционарни преображај.

лизацију

од око девет одсто неће би ти довољно да покрије све веће трошкове набавке ли' бијског петролеја. Лож Ууље. чија је цена у последњих годину дана већ скочи ла за више од три пута, такође ће свакако поскупити. То исто важи и за нафту за индустријске потребе и за петрохемију које, уз то, у последње време и нема ју довољно. ~ Ново поскупљење петролеја стајало је читаву западновемачку привреду У | овој години око, 13 милијар говора. Генерални секретар ди марака или око десет од ће уосталом сутра разгова- сто годишњег држевног бу

рати о томе и са предсетни | џета. Због тога треба очеком чеверијом који је за кивати даље рестрикције У овај значајан пројект већ | погледу буџетске потрошдобио подршку свих но- | ње с зедне стране, али И сврстаних земаља на не- | поскупљење западнонемачдавној Конференцији у Али он робе за извоз с друге. жиру, Пе доласку у Мексико, ОПЕЦ спреман да

одгово | во

Валдхајм је кратко рио и ва многа питаља винара посебно о улози УН у садашњим женевским пре говорима о проблемима Бли ског истока

С тим у вези он је изразио

снизи цену нафте

(Њу Делхи, 3. јануара, А — Генерални секретар Организације земаља извоз пица нафте (ОПЕТ Абдел умерени оптимизам подвла“ Рахман изјавио је данас У чећи пЕ се „нада тоталном |, о.

: Њ елхи а „су земље успеху“, али да се „он пи- | у Делхију д у — чланице ове организаци-

како не МОЖи постићи ор30 И одмах“ . је спремне да снизе цену

уз.

бензина за моторна возила.

_херану,

кушава да свали кривицу на раднике

НОВА ЗАОШТРАВАЊА: Сипдикални лидери Сидни Грин и Реј Бактон

томобила јављају да је У овом периоду произведено ако 2.000 аутомбила мање, што бе се одразити на привредни положај концерша. Истовремено се саопшта ва да је бритавска национална фабрика „Боксхол“ смањила недељну производњу за око 850 возила;

Челична индустрија се валази пред отпуштањем око 200.000 радника. Са зеб њом се очекује даља панчана реакција отпуштања радника са посла, услед смањене. продукције. Прет поставља се да ће већ кра лем месеца број незапосле гих премашити 3,5 милио ва радника,

Узнемирење у Бону

због поскупљења либијског петролеја

нафти уколико индустријске земље пристану да смање цене својим извозним производима“.

Француска повећава цене петролеја

(Париз, 3. јануара, УПИ) — Француска влада одлучила је да од наредне седмице повећа цене петролеја. Владин представник је изјавио да је ова мера, после недавног поскупљења нафте била неизбежна,

Ова одлука је донета на данашњем састанку француске владе који је председник Помпиду сазвао да би заједно са својим кључним министрима сагледао какве све последице француска економија може оче кивати од поскупљења ара пске нафте.

Малезија удвостручила цену нафте

(Куала Лумпур, 3. јануара, Ројтер) — Малезија се придружила оним земљама — произвођачима нафте ко је су више него удвостручиле цене сировој нафти. Званични представник Министарства тешке индустри је је изјавио да су ступиле на снагу нове цене које су по барелу сирове нафте скочиле са 5,65 на 11,65 долара или за 106.-одсто,

Малезија извози годиш!-' ње око 32 милиона тона си

рове нафте.

И Иран погођен несташицом енергије

јануара. А) највећех 3емаља _ извозница _ нафте, Ираа. такође је погођена несташицом енергије, У Те као и у другим градовима земл уведена је ограничена пот рошња струје. Као разлог наводи се сушна година. тако ла' хидроелектране не су могле радити пуним ка пацитетом.

Према званичном штењу ) тве, највеће хилоо електћаве које снабдевају енергијом и Техеран про изволе бада дневно 25 ми пиона киловата енергије испод пормалне производ ње,

(Техеран. 3. Једна од

већим

садне |

долазе на преговоре

Пежељени

(Париз, 3. јануара, Тан дипцисонално веселом распол

дину, али им је нова 1974. одмах на почетку приредила неугодна изпенађења. Бифтек је поскупео за 7 од-

сте; а. за дан-два очекује се

на и свих нафтиних деривата, и то знатио.

Међу првим повогтоди још једна неугодна: због ) Алжиру Француска ће у то

ти 15 одсто мање земног гаса, па је већ одлучено да се

толико треба одрећи топлот«

фабрикама (у становима који се греју гасом треба сха њити температуру за 4 степена). |Е

Нешто од тога наговестио је и председник Шомпиду у свом новогодишњем

југ) — Три највише и нај' значајније друштвено-поли тичке институције Бугарске — партија, влада и син дикати, обратиле су се данас отвореним писмом свим комунистима, радницима и читавом бугарском народу, у коме их позивају да „личним примером и изванред '|ним залагањем“ допринесу у испуњењу планских задатака за 1974. годину која је проглашена за ударну. ' Бугари сматрају да је ова |тодина у неку руку одлучујућа за успешно изврше ње шесте петолетке, која се завршава крајем идуће тодине,

И заиста, овогодишњи план развитка земље је при лично амбициозан. У односу на прошлу годину, на "пример, национални дохо| дак треба да порасте за 10 одсто, продуктивност рада — 9,5 одсто, индустријска производња — 11 одсто, по љопривредна — 5 одсто, ре ални дохоци становништва — 5 одсто итд. У основне фондове биће уложено око пет милијарди лева. Око 67.000. породица треба да добије нове станове, а биће подигнуто доста дечјих | институција, школа и других објеката друштвеног стандарда. Ове године треба да буде предато на употребу неколико — крупних индустријских објеката, од којих у великој мери зависи даљи економски развитак земље. Међу овим 0об| јектима који се помињу у писму су мафтовод који ће

„дарови“

Ју) — Французи су у траожењу испратили 1973. го-

и ново поскулљење бенпзи

шњим вестима дошла је вара на ипста лацијама У ку прва два месеца увози-

повезивати Бугарску са с у становима и елергије У | Совјетским Савезом, затим

комплексу код Варне — за“

вештачка ђубрива и калцинисану соду, први реактор атомске централе у Козлодују на Дунаву, и неколико других објеката. Главни акценат и ове године биће стављен ва ожи вотворење најтешње интеграције бугарске и совјетске привреде, или како је речено у писму на „свестра ном зближавању наше земље са великим Совјетским Савезом“. Овоме је ЦК БКП прошле године посве

тио два пленума — у јулу.

и октобру. Бугари, уосталом, са поносом говоре да

је највећи део досадашњих

резултата постигнут захваљујући помоћи и братској сарадњи са Совјетским Савезом. Због тога се у писму као један од најважнијих задатака за остварење овогодишњет плана под влачи „масовно изучавање и примењивање богатог сов јетског искуства“.

Индија предлаже преговоре Пакистану

(Њу Делхи, 3. јануара, Ројтер) — Индија је предложила Пакистану размену делегација ради разговора о нормализацији односа између две земље, сагласно договору у Симли јула 1972. тодине, изјавио је представ ник Министарства иностраних послова у Њу Делхију. Формаланп предлог садржан је у ноти послатој пакмистан ској влади 31. децембра, јекао је представник старства.

поздраву суграђанима,

предвиђајући да ће 1974. бити можда тешка, а сигур-

но неизвесна, с обзиром

Последње вести са па · та предвиђања, јер од свих то и долар.

Ту неугодну хронику 9 првим часовима пове године завршава ипформаџија о 118 мртвих и 943 пов- | ређена на друмовима у току новогодишњих празника.

Извесну утеху представља него пре годину дана.

Бразилски увоз скупљи за милијарду долара

(Буенос Аирес, 3. јануара Пренса латина) — Услед са' дашње светске петролејске кризе Бразил ће ове године за увоз морати да плати преко милијарду долара ви ше него у 1978. години, пише бразилски дневник „Жорнал до Бразил“.

Лист истиче да ова зама штна допунска бројка обухвата не само непосредно повећање цене сирове наф те, без које би стала бразилска привреда, већ и сва повећања изазвана општим стањем инфлације у свету.

Бразилски увоз у 1973. до стигао је. иначе, суму од шест милијарди долара.

Овдашњи привредни стручњаци, с тим у вези, подвлаче да ће фактор поскупљења и потребе експан зије националне привреде учинити да увоз земље у овој години варира између осам и десет милијарди до лара.

Строга штедња у Пољској

(Варшава, 3. јануара, Танјуг) — Према владином про граму, данас објављеном у Пољској, заводи се енергич ни и. строги режим штедње свих врста горива, енер

(Мадрид, 3. јануара) | Нови шпански премијер Карлос Ариас Наваро, који је јуче положио заклетву да ће бити лојалан ге-

нералисимусу Фрранку, формирао је данас

џови шпански кабинет, задржавајући на истим поло жајима само седморицу од 19 министара. . Премијер Наваро, јавља агснција АП наименовао је ланас тројицу потпредседника владе. Први потпредседник је председник Бупетске комисије Шпанског ' парламента · Хосе “ Гарсија Ернандес, који ће уједно 'бити и министар унутраш-

на ситуацију у свету, све више захвата инфлација.

Нова шпанска влада

Франциску -

који

риске берзе потврдиле су предности расту: 5 а ај Чт

те

то што су те цифре мање

| (Брисел, 3. јануара. Танјуг) — Холандска полиција идентификовала је и трећег југословенског радника који је у ноћи између 24. и

гије, сировина и материјала за репродукцију. То се пре свега односи на енергетику, | 25 ; плин, металуршке произво- | _ децембра о И де, цемент, папир, дрво, хе- не убијен испред кафеа мијске сировине и још не-' „Мостар Ру Амстердаму, Он ке полуфабрикате и сиро- сазове 805лав срИИЦо вине; . вић и у Холандију је допу

ПИ вири и. затии товао тек пре неколико нетера. биће анвлиа Парна деља. Те ноћи, још веидеп жених количина иповина | и пина Ма а РЕД РК зри МИНИ Хада ДЕ 2 такоће Мићу Радовића и Пе детаљан попис свих залиха | Ра ДИ не НИНА Брине материјала у. привредним. и | пулског предузећа ненно-

! 5 док су рањени били

: | монт“,

другим организацијама. Ос- р зе адмила Кривока 1 новни циљ ове акције је да а ји пе

За сада је само извесно | да је убица такође Југосло | вен да је стар око 25 џолиНајобимније мере се за- на и да је недавно протеводе у области саобраћаја. мако је. пре нешто више од месец дана заведена доста строга штедња горива, а уз то је повучено из промета 10 одсто службених возила. Тако се према новом владином програму одустаје “од досад планиране замене неких железничких – линија друмским _ саобраћајем и транспортом, а предвиђа се чак и укидање одређених аутобуских и камионских линија свуда тамо где је превоз могуће обавити же- | лезницом. Заводи се оштра контрола камионског саобраћаја уз могућност одузимања регистрације за ва- | зило ако се креће неоправ- | лано без терета.

(Дака, 3. јануара, АП) Најмање 50 особа се удави

ло у реци Менги у Бангла-

4 (поразум

(Уједињене нације, 3.

„пно 57 земаља,

о шећеру из 1968. чија је важПост истекла 31. де-

цембра.

7 пи ији дају листу земаља које су . ај споразум, То су: Алжир, Аргентина, њих послова, _ Досадашњи Аустралија, Бангладеш, Барбадос, Боливија, Бразил, министар финансија и рада Камерун, Канада, Чиле, Колумбија, Конго, КостариАнтопио Бареро и Лусинио || => Куба, Чехословачка, Доминихавена _ Република, де Ла Фуенте постали су ЕКраДор. Салвадор, Фиџи. Финска, Немачка ДР. Га“ || па, Гватемала, Гијана, Мађарска, Шпдонезија, Ирак, такође потпредседници У | Јамајка, Јапан, Кенија, Либал, и аевакав Малави, влади, гли су истовремено Малезија, Маурицијус, Мексико Марс А сеје ови Зе-

задржали и своје досадаш- | ње ресоре. ~ Лосадашњи потпредседник владе Фернандес Ми„ранда. који је после убиства премијера Карера Блан ка 20. децембрл прошле тодине, вршио дужност предсодника владе уопште није | # ушао у нову владу. Из вла | де је такође испао м досада | шњи министар спољних по слова Лопез Родо. | |

Југославија. ·

саопштењу УН нови међународни спо! који је ступио на снагу 1, јануара,

Нови споразум, који је бис реци еп за потписи“ вање до 24. децембра, замењуј с

лапд, Никарагва, Панама, Парагвај, Перу, Филипиви, Пољска, Португалија. Јужпа Кореја Сингапур Јуж! ва Афика, Свази, Шведска, дад и Тобаго, Уганда, Велика

педереТ Награда -. | САМО ПОШАЉИТЕ 1: из "БОРБЕ" вд ЗЛЕ ктудија б

ПОСЛЕ ЗЛОЧИНА У АМСТЕРДАМУ

о пити Итов | ТРЕЋИ УБИЈЕНИ ЈУГОСЛОВЕН

Радослав. Филитовић дотутовао је у Холандију | тек пре неколико недеља

ран из Шведске. Полиција у Амстердаму позивајући се на холандске законе, не жели да саопшти ближе по

датке о њему. све док истрага не буде потпуно 3авршена. Према најновијој верзији,

неких холандских листова, изгледа да је по среди био

обрачун између убице с јед.

не, и Радослава Филиповића и Андрије Гризеља 6 лруте стране, Из ових прет поставки такође произилази да су Радовић и Милоше вић недужни страдали, Изгледа, наиме, да су они слу чајно срели Гризеља излазећи из кафане „Бумеранг“. само неколико тренутака поре него што је убица отво Ррио смртоносну ватру на пе пу групу, настојећи да повенствено ликвидира Гризеља. ПРЕВРНУЛА СЕ СКЕЛА У БАНГЛАДЕШУ

Утопило ее 50) лица

дешу, када се превонула је дна моторна скела. ђ

На скели се налазило ви ше ол 200 путника.

о тећеру

Ројтеру — Према газу о шећеру, потписало је УКУ“

јавуара,

танодмти споразум

Сприја, Тајланд, трини-

Британија, СССР И

НЕ НЕЉА па вата

мини