Борба, 11. 06. 1974., стр. 9
СПОМЕН-МУЗЕЈ У КРАГУЈЕВАЧКИМ ШУМАРИЦАМА
у
Против заборава
Више од километар пзложбеног про- | стора — текстом, сликом и звуком; посвета 21. октобру 1941. године
(Крагујевац, јуна)
: У Шумарицама, меморијалног простора подиже се необична грађевина.
на највишем платоу Зами-
сао професора „Архитектонског факултета у Београду Ивана Андрића. одабрана на општејугословенском конкурсу пре осам година. грађевински је већ обликована. Тридесет и три кубуса обложена црвеном опеком римског формата већ се уздижу ОД четири до 26 метара. Они симболизују толики број хумки (тридесет у Спомен парку и остале у Марштићу, Грошници и Илићеву). Реч је о спомен-музеју жртвама нечувеног масакра 19.
и 21. октобра 1941. године,
Аутор је кроз ове кубусе величине три са три метра симболизовао завет стрељаних. за осветом и опомену садашњим и будућим генерацијама да настоје да се „Шумарице никада и нигде не понове“ Ис товремено. покривањем кубуса са плакси-куполама које упијају. акумулирају сунчеву енергију. греју унутрашњост кубуса и музеја имају и лруго значење — да садашње и потоње генерације не заборавља Лу жртве и животе седам хи љада људи. Топлина сунчевих зрака симболизује топлину из срца садашње генерације Кра гујевчана.
· Ова монументална грађевина простире се на 1250 квадра
———————
НАШЕ СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ
" Фестивал у сенци
_ Трећег јуна, шездесет четвртом репризом Нушићеве комедије „Др“ у Београдском позоришту (сцена на Терази“ Ко јама), почео је први Фестивал најбољих београдских чредстава сезоне. Избор „најбољих“ извршила су сама позорнашта, опредељујући се, свако, за три њег репертоара. Назив фестивала, према томе, треба схвати„ти у релативном значењу, као што слободни, али свакако не произвољни, које на њему учествују. Отворен истовремено за
тних метара. Највећи део грађевинских радова. је завршен. Сада су у току унутрашњи ра дови. тачније постављају се инсталације за осветљење. оз вучење и загревање. Холандс ка фирма „Филипс“ ангажована те за израду специјалних фото. кино и звучних инсталација. Израда комплетне музеолоштке поставке поверена је Душану Пленчи, Бранку Хајдину са лр Живомиром Спасићем и Миланом Андрићем. На преко хиљаду квадратних метара изложбеног простора посетиоцима музеја документима. сликом, звуком и живом речи представиће се „Крагује вачки црвени барјак“ — рево-
—
представе из овогодиш-
релативни, и врло критеријуми кућа драмске,
су
оперске, балетске представе и представе дечјих позориглта, фестивал показује разноврсност која је неуобичајена,а у сваком случају је више доказ добре воље да се завршетку сезоне да колико радни толико и парадни карактер, него што је доказ чврсте, сигурне концепције, формалне и репертоарске. Као смотра, манифестација има ту добру страну да је врло информативна, па дакле и индикативна: прилика је да гледаоци, за двадесет дана (до 23. јуна), виде ни мање ни
НА ЈОШ ЈЕДНОМ ФЕСТИВАЛУ: "Мирјана Вукојичић % Миодраг Радовановић у једној сцени представе. Сухово-Кобилина „Тарелжинова смрт“ која је приказана у оквиру смо
тре „најбољих позоришних остварења“ у Београду
више него двадесет и шест представа које, ма колико да чи-
не програм по субјективном суду или по онолико „убјектив-
них судова колико је позоришта у Београду. ипак дозво-
љавају да се створи доста реална слика једне радне сезоне. '
Феестивал траје. али више но стидљиво. Парадокс је да позоришта која су врло спремно пристала да „дају“ своје представе и да им без устезања прикључе епитет „најбољих“ као да крију и фестивал и своје учешфће на њему. Нема ви једне речи о фестивалу ни у репертоарским наја-
вама које театарске куће свакодневно објављују у новина-'
и малим паноима рекламним изло-
ма. нема речи о фестивалу ни на великим пред позоришним згралама и У њиховим зима ; .
'Или су позоришта _ «амокритична и ј јавности испадне како се равнају по оној народној „Сваки Шига свога коња хвали“ _ (иако ће „приватно“ направити категоричан избор „на'бољих“,. или је организатор (Београдска заједница кутлуре и Координациони одбор београдских позоришта). У жељи да се фестивал не одлаже за другу годину у временско, стисци превидео ту маленкост која се зове реклама“ Фестивал сигурно није основан ради позори-
" шта — не само ради њих — већ ради публике. Ако је тако, а нема разлога да буде друкчије, основни рел налаже да публика зна ла се олржава срестивал најбољих представа сезоне, Можла ре тада не би плдесило да на фестивалским прелдставамз многр; места у тледалишту остану празна и да се понеке прелставе играју не само испод извесног (претпостављенот) тестивалског нивоа већ и испол нивоа позоришта која с „најбољим остварењима“ конкуришу за једну од награда покровитеља фестивала „Политике експрес .
срестивалски београдски јув на првом кораку подстиче још неколикс питања приншипијелне нарави, Ако их не помињемо. чинимо то зато што верујемо да ледној. у основи доброј замисли ваља пати прилику да се потврди и ни и са свим својим несавршеностима или пак заблудама. „Ма“ пенкост“ на коју смо указали ниле из реда заблуда“ она јеу приполи магиет чемарнот аљкавог односа према послу који као овај трпи несавршеност али не и (необјашњив) не;
у
па не желе да у
,
ЗАВЕТ „ДА СЕ ШУМАРИЦЕ НЕ ПОНОВЕ“: Стомен-музеј (пројект Ивама Андрића) ђ у
луционарна збивања у овом граду до 1941 године и „Кра гујевачки октобар“ масакр његових недужних грађана. Документи се одабирају и припремају за _ излагање. Уколико се све буде _ одвијало по плану Спомен-музеј ће бити отворен 21. октобра ове тодине — поводом 30-годиштњи це ослобођења.
· Спомен-музеј има две двораме. Она за кино-пројекције имаће 92 седишта. Прилагође на и за одржавање симпозијума. семинари и разговори са уметницима и ствараоцима на антиратној тематици и поезији, музици, драми. филму, сли карству. Кинотека музеја већ располаже са осим филмова: два играна „Крвава бајка“ и
" „Прозван је и пети три“. а ос
тало су документарци снимани овде у Шумарицама. | Друга. већа дворана биће та ко уређена да између осталог на свакој опеци буде уклеса но по једно од имена стреља них. Слова ће бити фосфорисана. Преко њих ће се светлос ним ефектима рефлектовати поруке стрељаних, њихове фо
У Загребу почео Други светски
__ фестивал цртаног филма
Иво Врховец отворио смотру најбољих остварења, се анимације _
“"Затреб, 10. јуна) седник Градске заједнице оп-
штине Загреба, Иво Врховец, отворио је данас у новој Концертној дворани „Ватрослав Лисински“ Други светски фестивал анимираних филмова, који ће се одржавати до 15. јуна. На овој досад највећој смотри те врсте у свету биће У службеној конкуренцији при казана 103 филма из 21 земље,; које је изабрао међународ ни. жири. У „информативној секцији биће приказана још 54 филмска остварења.
Фестивалу присуствује око 600 гостију из иностранства, сто домаћих и 50 страних новинара, те седам ТВ екипа.
Најуспешнијем остварењу би ће на крају фестивала додељен „Гран при“, „Загреб 74“, док ће осталим филмовима,
урпице о великом комедиографу
Ретко да ко није поздравио идеју Телевизије Београд да на свој програм стави серију посвећену делима највећег срп ског комедиографа Бранислава Нушића, Но ако се већ као обележје подухвата појавио на слов „Нушић наш савременик“, онда се морало уложити далеко више стваралачке оригиналности да би се телевзијском гледаоцу достојно ре презентовао овај наш велики позоришни писео |
Нажалост, већ на почетку серије очигледно је да она неће бити достојна свог наслова и да ће, што је још несхватљивије када је у питању овај писац, бити једно од неуспелијих приказивања Нуштића. У првој и другој еми-
сији („Аутобиотрафија“. „Ну- ·
шић на филму“) тек се на моменте наслућује сјај великог комедиографа, а гледамо неке вицкасте скечеве прилично лоше глумљене. Пре свега; погрештило се у основном драматуршком приступу: емисије су састављене од фрагмената из Нушићевих дела. а повезује их приповедач у лику глумца Љубе Дидића, алијас Бранислава Нушића из једнот _давнијет позоришног приказа Нушићеве „Аутобиографије“ Уопште емисиј је “ глумачком изразу и драматуршкој форми у великој мепи подређена ранијим позоришним и филмским реализаци-
јама Нушића, и, заиста, уоп-
ара.
Ма
тографије и звук — поруке. Истовремено ће се пројектовати слика и звук стрељања — митраљески рафали. _ Зграда је пројектована за масовне посете — широк улаз у горњи део из којег се широким лучним степеницама си лази у доње одаје и кино-дво рану. а другим сличним поно во излази. Поменимо и ово да се у три највећа кубуса постављају кружне степенице. да посетиоци из њих могу видети Спомен-парк Крагујевац и околину. Ова грађевина се ви ди са велике удаљености, ско ро са свих прилаза граду. Околина зграде ће се посебно
обликовати цвећем и зелени-.
лом. Из музеја ће посетиоци кру жним путем наставити по Спо мен-парку. Доживљај ће бити знатно другачији поред хумки. када се понесу утисци из музеја. у којем ће се савреме ним музеолошким средствима дочарати време и сам догађај када су фашистички рафали стрељали један град. који ни када није убијен и понижен. Сл. ЈАНКОВИЋ
НА]
најквалитетнијим у разним специјалним жанровима бити мо сољено још двадесетак награда. у
„а фестивалу ће такође бити приказане .ретроспективе великих светских анимација — Волта Дизнија, Боба Фотфрија, Фјодора Хитрука, Џона Халбија и Бжетислава Појара. Ј
На вечерашњој пројекцији приказано је 17 филмова, међу којима „Како су жене про давале мужеве“ И. Гурлица (СССР), „Сизиф“ Марчела Јан ковића (Мађарска), „Ог«имист и песимист“ Златка Гргића (Југославија), „Цврчах у центру Њујорка“ Чака Џонса (САД), „Пакао“ Жана Леника (Француска), „Галаксија“ СабинаБал аша (Румунија), и
други. и. Т.
ште нам није јасно зашто је телевизија овај свој подухват назвала тако помпезно „Нушић наш савременик“, када је уложила тако мизерне стваралачке напоре да га представи савременом телевизијском гледаоцу!
Драматуршким · разбијањем на сцене'из позоришних комада и прозних састава и давањем велике али лоше решене улоге приповедачу, изгубио се један од битних елемената Нушићевог комедиографског талента: ефектна драматуршка композиција. А то управо, складно сједињено са врцавим духом и изоштреним запажањем карактера, чини Нушића расним и веома популарним комедиогра фом. Одустајањем од аутентичне Нушићеве драматургије и усвајањем овог фрагментарнорг приказа који је чак више позоришан и филмски нето аутентично телевизијски. редакција хумористичко-забав нот програма учинила је лоштији потез него да је рутински снимила неколико најуспешнијих позоришних представа Нушићевих комедија.
Нушићево дело је, богато и може се тумачити на безброј
начина и само је један ретко | а то је лоша глу- ' "мачка интерпретација. А телевизија је направила и тај“ ' подвиг и још једном дока-.
замислив.
зала да чак и једнот Нушића може Упропастити. Милутин МИШИЋ
Изложба Божидара _ јакца у Осијеку
(Осијек, 10. јуна) — У осјечкој галерији „Зодијак“ која делује при Центру за културу и уметност народног свеучилишта „Божидар Масларић“ данас је на свечан начин отворена у част Десетог конгреса СКЈ изложба радова великог словеначког уметника и борца Божидара Јакца.
%
Уметник и борац из Љубљане, Јакац први пут овде излаже ' познате партизанске портрете Тита, М. Пијаде. Е. Кардеља, И. Рибара, Ј. Вид-. мара, Ј. Беблера, Д. Кведера, М. Бора и го.
Посебну занимљивост ове из ложбе представљају и цртежи с Кочевског Рога, једне од највећих партизанских база у Словенији, као и изванредне ауторове белешке са АВНОЈ-ског пута од Словеније до Јајца. 3
Изложба радова Божидара Јакца, који спада у најллодније партизанске уметнике и чији радови представљају најлепше ликовне странице из дневника НОР-а, биће отворена до краја овог месеца.
Р. СТЕВИЋ
књига
Четрнаест хиљада солидарности
Писали смо, пре неколико месеци, о акцији Књижевне омладине Србије „Сви за књиту — књига за све“, и похвалили тај лепи подухват што се заснивао на солидарности оних који је немају. Сада смо у прилици да известимо о резултатима те акције а они су доиста вредни пажње: у Краљеву, Светозареву и Нишу ку пљено је 14.000 књига које. су расподељене местима чији жи тељи досад нису имали библиотеку и местима са пресиромашном јавном библиотеком. Двадесет четири града и градића примила су књигу соли-
Гњилане, Косовска Каменица, Приштина, „Сјеница,, Нова Ва-. рош, Нови Пазар, Љубовија, Босиљград, Сокобања, Црна Трава, Књажевац, Раш "а, Бла ' це, Владимирци, Косјерић, Гор њи Милановац, Ражањ, Пирот, Велико Градиште, Крупањ и Куршумлија,
Књижевна омладина Србије, на завршетку акције, доделила је и две награде основним школама чији су се ученици нарочито истакли у скупљању књига. Прва, од 10.000 динара, припала је Основној школи „Јово Курсула“ из Краљева, а друга, од 5.000, светозаревачкој школи „Бошко Ђури-
нима, [ Здравствено стање познатог писца било
„на
1, ЈУН
" Асту
1974. — БОРБА.— СТРАНА 9.
-
Умро Мигел _
риас
Добитник Нобелове награде за 1967. годину, 2ватемалски књижевник Астуриас био је одјек гласа свог народа
(Мадрид, 9. јуна, УПИ) — Чувени гватемалски писац Мигел Анхел Астуриас, добитник Нобелове награде за литературу, умро је данас у Мадриду, у 74. години живота. Према саопштењу лекара Астуриас је умро од рака и тешкоћа на дисајним орга-
се погоршало пре
три недеље, па је био смештен у једну мадридску клинику. Умро је данас у присуству својих најближих пријатеља, своје супруге м једног од својих синова. Према изјави његових најближих, Астуриас ће бити сахрањен у Паризу, где је између 1966. и
1970. године био амбасадор своје
земље.
Астуриас, који је дуго година био дипломата, прославио се својим новелама и романима и својом поезијом у којима је описивао и бранио праведну ствар домородаца Централне Америке.
Нобелову награду добио је 1967. године.
Мигел Ангел Астуриас рођен је 19. октобра 1899. године у Гватемала Ситију. где је Универзитету „Сан Карлос“ студирао право, да би касније прешао на париску
_ Сорбону, на којој је и докто-
рирао са дисертацијом о Религијама и митовима урођеника.
Док се на положају председника Републике Гватемале :лазио Хуан Хозе Аревал, Астуриас је био дипломатски представник Гватемале у разним земљама Латинске Америке, и у Џаризу. По доласку на власт Кастиља Армаса. Астуриас је напустио дипломатску с" каријеру године 1955 и остао у „добровољном изгнанству“ све до маја 1966, када је у Гватемали дошла на власт Револуционарна странка Мендеза Монтенегра. Тада је поново прихватио по ложај амбасадора у Паризу, где је 1946. године доживео светски успех својим сатиричним романом „Господин председник“, у коме је, по сопственим речима, приказао духовНу и политичку климу у било којој. земљи, којом владају војна хунта или полицијска апаратура. Његови најпознатији романи поред „Го сподина председника“, су „Кукурузни људи“, „Ураган“, и „Очи мртвих“, преведени готово на све светске језике.
Роман „Господин председник“ донео је Астуриасу Међународну награду, године 1952 Њиме је аутор, скренуо пажњу светске јавности и на своја остала дела, дотле позната само на шпанском језичком подручју. Тако су ускоро преведене и њетове „Гватемалске легенде“ чија је тематика култура старог индијанског народа Маја у Средњој Америци. :
У својим романима Астуриас је обрађивао проблеме империјализма, описујући све ви дове експлоатације којима америчке компаније огољују си ромашни свет Средње Амери-
БОРБЕНА ЛИТЕРАТУРА: Мигел Астуриас
ас је стекао углед једног од највећих књижевника у /Латинској Америци, који су с пуним правом увршћени у савремену светску литературу.
Астуриас је једном приликом рекао о књижевности Латинске Америке: „По мом мишкљењу, она се битно разликује од свих осталих литература на свету. И то у једној одређеној ствари: од самог њеног почетка. она је ратоборна. Никада, ни за тренутак, није била конформистичка. пацифистичка“...
Остале су забележене и ове његове речи: „Романсијер мора бити сведок свога времена. Он мора да прикупља живу стварност своје земље, њених жеља. да избрише себе да би дао реч једној свести која се изражава кроз личности и ситуације. Мој рад ће и даље бити одјек гласа народа. Наставићу да прикупљам легенде, народна веровања. и истовремено трудићу се да створим универзалну
" казала да је 82 одсто посети+
“ чић“, ке.
дарности: Клина, Драгаш, Пећ;
»Мона Лиза« се сели из Токија у Москву
(Токио, јуна, АФП). — Већина посетилаца изложбе на којој су током последња два месеца могли да виде у Токију ремекдело Леонарда да Винчија „Мона Лизу“ задовољна је овом посетом, Јапански организатори изложбе спровели су широку анкету која је по-
лапа било задовољно што су могли да се диве овом чувеном сликарском делу. Од прео сталих .18 одсто посетилаца који су изјавили да су „разочарани“ већина је незадовољна због тога што изложба сије продужена. "
ко ки
Слику у Токију је видело милион 505 хиљада 239 лица.
Из Токија „Мона Лиза“ ће специјалним _ звионом _ бити пребачена у Москву. где ће у Пушкиновом музеју бити изложена од 14. јуна до 8. јула.
фреске,
љу на Неретви свечано је обележена десетого дишшњица рада Уметнчке колоније. Тим поводом отворена је „Галеријска поставка 74“ из збирке уметничких дела ове институције. на којој су презентирани радови 32 ликовна
су и спомен-повеље четрнаесторици заслужних грађана. који су допринели оснивању и афирмацији Уметничке колоније у Почитељу Међу њима су Иво Андрић. покојни ' Вилко
· Винтерхалтер, затим Хасав Грабчановић, Иво
Јеркић. Мирко Кујачић. Франц Новак и други. Одржан је и поетски реситал којег је припремио режисер из Мостара. Ахмет Обрадовић. у
За протеклих десет година, како је у при-
Са својих десетак књига романа и приповедака Астури-
Сасвим друкчију лепоту! Дајте ни тростирање. Дајте светлост најживљу. очи глатке отседнутости
у чистој ватри сна.
Дајте ми веровање, и веру, нежност меда,
наду да. кад све завршним
скупим оње који ко ја бегу Сасвим друкчије јунаштво! Дајте ми несрећу,
длето, ланце.
Свих пора крви „моје
дуж корака свог, гробницама тилшмну до постања и трво откриће, бодље кактуса.
и плаве супстанце. и ужас ћеска. Сасвим друкчије
ствараоца из земље и иностранства. Подељене
свест од латинско-америчким
проблемима“. П.А.
М. А. АСТУРИАС
они
Дајте ми доколицу с очима, с ушима носем и новим
питањем,
дајте материјални елемент.
мизики,
ја и
игру, тканине. пера и девојке | какжаове боле овде _ и уређивање сме књиги сенба и водене токове цртежа ни одраза на нежнеол кори античких рукотиса Тад измерићу велелетност, трекорачити траг постања. им. поред мене сви коли и живљаху,
отворених.
обновићу
биће. тиланство и онзџ
м ваше нилита
доколице)
Превео с француског:
| | спокојство: „Д С. ИГЊАТОВИЋ ЈУБИЛЕЈ УМЕТНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ У ПОЧИТЕЉУ
_ Стециште уметника
Спомен-повеље Иву Андрићу, покојном Вилку Винтерхалтеру, Мирку Кујачићу м Францу Новаку — за оснивање и афирмацију колоније
(Мостар, јуна) — У древном граду Почите- .
годном излагању напоменуо истакнути сарајевски сликар Хакија Куленовић, колонија је пружила гостопримство великом броју наших и страних ликовних уметника Овде су боравили готово сви босанско-херцеговачки ликов ни уметници и велики број југословенских сли кара и графичара Колонија је пружила госто примство ликовним уметницима из Француске Италије. Пољске Чехословачке, Мађарске Ру муније затим СССР САД Јапана Норвешке а Чилеа У колонији је такође зоравило више савремених југословенских књижевника и кул турних радника ТГакс је колонија У Почитељу постала · стециште снаге које прелстављају стваралачки дух нашјет времена те је омо-
"тућилс да се развије у значајан светски умет-
нички центар.