Борба
предстоји конгрес
, Косова.
"СКОПЉЕ
Школа младих
марксиета
Де: У
(Скопље, 7. октобра) Скопљу је недавно потписан самсуправни- споразум о оснивању школе младих марксиста „Стив Начмов — " Мите. Богоевски“. Већ идућег месеца у овој школи 6 Битољу ће ' почети настава. Предвиђене су три теме: „Савез комуниста и слобода, стваралаштва“, „Мар-
кеистичка критика“ и „Одуми-
рање државе и самоуправљање“. .
Приликом потписивања овог споразума речено је да постоје озбиљне тежње и могућности да школа прерасте у институпију југословенског значаја. Поред професора Универ зитета „Кирил и | Методиј“ у
Скопљу, у настави би учество -
вали и професори осталих уни
ск БЕОГРАДА |
· Посебна Одг комуни
|:
промене
На седници Градског комитета усвојени Закључци о задацима СК главног града у развоју друштвено-економских односа у банкама. — Форлиран политички актив Градског комитете
Посебна одговорност за доследно претварање банака у само
управне институције лежи сна Савезу комуниста Београла због њихове концентрације у главном граду. Мада је почео поо
цес квалитативних промена старих односа. до буштинских поо.
мена у банкама још није дошло — истакао је у уводном излагању на јучерашњој седници Градског комитета СК Београпа. посвећеној уставним променама банака. еРкретар а Зоран Настић.
_ Уводно излагање Зорана Пастаћа
Промене у банкама треба по (ским плановима, паука билан
матрати као неодвојиви део уставних промена у привреди. посебно у производњи Тер чи њенипа је да још нису измење не навике и свест бд руковође њу привредом и функцијама банке. Самим чином децентрализапије и измењеном структу ром органа управљања “~ банкама. оне лош нису постале асопијација удружене привреле. што се захтева и уставним олредбама и одлукама партиј- | ских конгреса. истакао ле у уводом излагању Зоран Насти верзитетских АЛА у земљи. |
косово Припреме. за 18.
конференцију младих
ђ 56 х Седница Извршног кољмитета Председнилштва ПК
ЈЕ је !
(Приштина, 7: оба — У Приштини је данас, под председништвом Душана Ристића, одржана седница Извршног ко митета Предселништва ПК СК Како је саопштено, седници. којој су присуствова ли Махмуд Бакали и председ ник' и секретар Покрајинске конференције - ССО. ' Косова Агим · Затрићи и Драгиша Мурганић, расправљано је о току припрема за 18. покрајин ску конференцију Савеза омладине. у >
Настић је изнео став Градс ког комитета да је потребно ла све банке закључе са оснивачима нове самоуправне спо 'разуме о оснивању У складу са уставним принципима. односно да дође практично ло нозвог оснивања банака.
„Удружени рал мора да пос-
нивач банке. како би се и од говорност органа ' управљања усмерила према основним ор гтанизацијама. а не само према скупштинама. То значи да би се приликом доношења свих значајних одлука о крелитној ај финансиј
• Према мишљењу Слободана Милошевића привреда „неће. моћи стварно ла управља бан“ ком све док се олржава њен садашњи. крајње неповољан материјални · положај. ПШривре па исувише зависи од кредита. па није чудно да кредитне институције владају приврелом уместо она њима. У лан пу промена у банкама. према Милошевићевом мишљењу. по требно 1е одрелити место и улогу народних банака. тако | што би се емисије. сви токови
Посебно су разматрани Предлог акционог политичког про грама о задацима младих Ко-“ сова “ борби за социјалистичко усмеравање и активном учешћу младе генерације у социјалистичком самоуправном раз воју Покрајине и кадровска ре шења у омладинској организацији. СИНДИКАТ СРБИЈЕ
тане стварни самоуправни 0ос- .
сима — морало обезбедити миштљење свих основних организација удруженог рада и поштовала одлука квалификоване већине оснивача. |
Даљим разграничењем фун кција. права и обавеза банке и радне заједнице. нужно је. истиче Настић. да радне зајел нице добију! функцију стручне службе. Њихова обавеза је да оснивачима обезбеде адекватне информације и стручне предлоге за ефикасно текуће пословање и развој банке. како би удружени рал што пре освојио _ положај који му У банкама. по Уставу припала. досад, бити. ООУР. па. према томе ви да управљају _ свим _ Радне заједнице не могу као средствима и имовином коју су оснивачи удружили у банку. Радна заједница не ствара лоходак. она располаже свотим радом. а средства за личне дохотке и материјалне тро тпкове треба да обезбели уговором с оснивачима... Камате и други приходи банака не би смели ла представљају доходак радне заједнице. јер та средства припадају удружено привреди за њену репродукцију. рекао је Настић.
· Дискусија
||
Ма. готова решења не треба
_ чекати, убрзано лопошење за-.
кона о банкама утврдило би концепцију банкарског система код нас. То би. уз већи ути цај привреде на кредитно - мо
нетарну политику и формира-.
ње каматних стопа. посао око трансформација банака учи-
нило ефикаснијим.
оу
Конгреени новпа мошште. самоуправно ус меравали према потребама уд-
у оужене привреде. Он се тако-
доку менти М пу ћени ће заложио за боље информи Ј . сање свих улагача. које не организацијама сме бити. као лосал „по сврше
Пети конгрес СС Србије, ко-. ји ће се одржати у Београду
13, 14. и 15. новембра, биће договор о раду, акцијама син-
диката. Задаци синдиката пре
цизирани су документима кКоји су управо послати свим сив
дикалним организацијама (из-
вештај о раду, статут, ни програм), о чему су на посебној штампу у већу СС Србије но-
акцио-
винаре обавестили и председ-
ник Крста Аврамовић, секретари већа и председници ре-
публичких посебних синдика-
та. џ · Ћ Ст. 5
| ство манипулисања
_ јуче конференцији за
' на и недовољно конкретна —
ном чину“. јер такво информи сање прелставља нађаче сред улруженим ралом. .
'
После једногодишње активности морали бисмо да се сложимо да се У суштини мало шта променило. јер органи управљања у банкама одлучу ју о маси конкретних ствари с недовољно претходних информација. на основу пословне политике која је уопште-
рекао је директор Прве основ не Београдске банке Бора Ата нацковић.
Према“. његовом мишљењу.
кљ ДЕ “ ђ- >; Ма РА у ;
„Сматрамо | неодрживом садашњу праксу'да радна заједница банке формира приход из разлике између активне и пасивне камате, стј. из банкађске марже. У-_ колико се јави разлика У
каматама, треба да буде вра ћена оснивачима..“
као је директор 1. основне БеБоградске банке Бора А' танацковић. „Камата као Уговорена обавеза; која има делимично и фискални кау рактер, знатно оптерећује привреду“. „Банке су У 1973. години наплатиле од привреде (београдске) кама
е–
; Нешто је другачијег мишље ња био Мирко Даутовић. за
г # 64Га то еони закон о бан ту од око 45 милијарди ди кама сувишан 16р оне. као ор 1 Ми. танизације Удруженог рада. нара. Само 1: основ
градска банка. која кредитира око'90 одсто произво дних организација у Београду, наплатила је камату
"која износи око 50 одсто остатака дохотка за фондове од организација које кре-
нису нешто: посебно. нешто изван привреде. већ се оснива ју да би опслуживале привреду. па је нормално и ла буЛУ обухваћене новим законом о организацијама | удруженог рада. У том закону м оном којим ће бити регулисана права
на друштвену својину. Даутовић Биди место 'банака.
Милан раговић, члан Из-, вршнот комитета ЦК СК Србије; сматра да су У банкама · учињене извесне промене. али да лопт владају заблуде како се паре гомилају у банкама
и да су оне инстру птуције изван привреде; То је геликим делом и због тога.вели Драго-
вић,. што још није схваћено да се оснивањем банке улази У специфично. удруживање у ко јем се интереси морају далеко више усклађивати него досад. Међу оснивачима лош нема правог удруживања. има мно-, то различитих амбиција и суп ротних интереса. Ј
Драговић истиче да није чу дно што привреда још не вла да банком. Она !е дужник и мора се'најпре јачати матери јални положај привреде ла би она могла заиста владати бан ком. Он је указао на податак да бесградске привредне организације' послују тек са триде сетак одсто својих средстава. све су остало — кредити! За-
- то се Драговић заложио'за про
мену каматне политике. али и озбиљнију анализу колико. је привреда стварно добила од „анонимног капитала“. а: коли ко је још остало У разним фо ндовима. далеко од' непосредних произвођача. |
к--_ј] 6 "Мирко Вукелић је говорио > о непосредном самоуправљању у банкама. а Чедомир Јеф тић о великим разликама У примањима између запослених у банкама и привреди Бе ограда. Никола Ваоховић је го ворио о финансијском планира
_њу у банкама. Стојен Јарамаз
ПРИВРЕДА — ВЕЛИКИ ДУЖЦИН: Учесници јучерашње седнате Росдског. комитета, СК Бео-
дитира. С друге стране, нај мањи део плаћене камате на средства одлази привре. ди. Око 70 одсто укупно наплаћене камате'је од привгреде, а свега 17 одсто плаћене камате враћа се прив реди.,.“
по ти
о улози радне заједнице банке у крзирању пословне политике, а Деса, Личић се осврнула на деобу „анонимног капитала“. Алексовдар Вацић | се заложио за фоомирање разво тних програма банака у складу с привредним системом. а Милет Шлешлија је истакао ла је пасивни однос комуниста У удруженој привреди пре ма променама у“"банкама меприхватљив и да ће у томе морати више да се ангажују сви комунисти града.
Закључујући дискусију. пре деедник Градског комитета. Ду шан Клигоријевић је нагласио да читав банкарски систем мо ра да прати привреду да буде отворен. никако „локалистички, како би се преко банака омогућило што шире повезива ње привреде С обзиром на то да се ради о'крупним променама рекао је Глигоријевић СК Беог рада мораће ла мобилише све комунисте града. А да би прив реда заиста овладала банком.
_мђрају- те света радни људи
~ организацијама улруженог гала ла потпуно овладају располелом лохотка.
На јучерашњој седници усвојена је и одлука о формира њу Политичког актива Градског комитета СК Београда.
Ј. РАДОВАНОВИЋ
града
| !
„
(Скопље, 65 „октобра) — О амандманском — престројавању спољнотрговинских организација, њиховом повезивању са произвођачима и коришћењу представништава у имностранству за заједничке наступе, во ђена је данас. расправа у ИзТвршном МАНЕ Председништва ПК СЕМ
Саветовању су присуствовали и директори и секретари организација СК и епољнотртовинских пр ваУНа. у Републици. Наглашено је да трговина мора да мења" однос према свом раду. и да приведе крају започето амандманско конституисање.
=— И поред пропуста којих
СК МАКЕДОНИЈЕ | г | ПЕК
· Трговци н - промавођачи а
мо «8, заједно
' Састана | рају. комитету једне ЦК
СКМ с директорима и секретарима тартијскиж организамија спољнотрговински. предузећа злу
8. ОКТОБАР. О = БОРБА · — „СТРАНА. 5 пионир та зли лолучтеиа.
Било је. говора о позитивним примерима „Макотекса“ који своје интересовање тесно повезује са произвођачима тек стила у Македонији, и заједно деле зараду и губитке. Један од највећих проблема пред ставља у овом тренутку наступ на иностраном тржишту. Речено је да је несхватљиво
"да представништва у иностран
ству штите само интересе сво, је радне организације, уместох интересе осталих трговинских | организација и читаве заједнице. Корак напред на том плану начинили су „Треска“ и;
„Интеринпекс“. које су већ пот |
писале самоуправне споразуме о заједничком коришћењу пре
| штампи о тобожњем жат-
деставништава „Интеринпекса“ у иностранству.
О овим проблемима, који су веома битни за целу привреду, расправљаће ускоро и' 'све организације СК у Републици.
: . ПАШКОВСКИ
смо свесни, постоје и озбиљни · проблеми и У производним ор-
танизацијама, а код појединих, Пт и не постоји спремност да сарађују са трговцима, рекао је директор „Технометала“ Ни кифор Никифоровски.
СЛОВЕНИЈА Разговор
Прјелан ф припремама уредник за козгрес лије ухашнен | књижевника
Деманти поводом измили- Члан Секретаријата Председ љених , вести У страној ништва Савезне конференције |
| „ССРНЈ Салих Нуши, примио је јуче делегацију Савеза: у-
иевУ уредника: верских дружења књижевника Југосла
листова вије. Том приликом вођени су раз (ЈБубљана, 7. октобра. — По | говори о припремама за кон-
грес књижевника Југославије, ва коме ће бити говора о идејним, естетским и друштвено-политичким аспектима уметвичког стваралаштва у Југо-
водом, саопштења за јавносто инспекцијским прегледима ~ финансијског и другог пословања два верска листа који из ин иупеложејуг и улози лазе у Словенији, у једном де | пи ЊЕ у. самоуправном лу стране :нтампе појавиле су | . се злонамерне вести о тобдж- | ињем “злостављању верских "ин ституција и чак о хапшењу и затварању уредника тих листова. је "аотреба: интензивније актив „ности. републичких и покрајин ских удружења књижевника У припремама конгреса. Тако-
А А А У . материјалним прота МЕ « | ционим им
анјуг је од стране надлеж · блемима удружења књижевни сих органа у Словенији овла- | ка.
штћен да саопшти да су још у • току поступци које воде поје-
дини 'инспектори у вези са МЕЂУОПШТИНСКА привредним прекршајима и КОНФЕРЕНЦИЈА преступима у редакцијама ве ССРНЈ У ТИТОВОМ рског месечног листа за омла УЖИЦУ
дину „Огњишче“ са седиштем недељног
""јалистичком друштву. току разговора наглашена .
ђе је било речи и о организа-'
у Копру и верског " листа „Дружина“ са седиштем у Љубљани.
У међувремену ниједан уредник, или. друго одговорно ли це из редакција поменута два верска листа није лишешо сло боде.
Несметано излажење више
стотина верских листова, одно сно брошура како: на територи ји СР Словеније тако и у осталим републикама, ља јасан деманти ЗВРИЕИ о то божњем огравичавању верске слободе, или издавачке педртности било које верске заједсице у Југославији. 78Ј 4:
»
(Ранј Ут)
представ
Нови председник Предраг Бербатовић
(Титово Ужице, 7. октобра) 7 На данашњој међуопштинској конференцији Социјалистичкогт савеза у Титовом Ужи цу, које обухвата подручје де-_ сет општина овог региона, за новог председника изабран је Предраг Бербатовић, друштвено-политички радник, до недавно председник Општинске скупштине у Пожеги,
Досадашњи председник Драгутин Максимовић изабран је У секретаријат Републичке кон ференције ССРН Србије и налази се на раду у Београду.
М.
МААДИ 0 СЕБИ И ДРУШТВУ |
веће достигнуће: оратетво и јединство на! социјалне раз: лаике и економски пр ооблеми |
Нај
Најзначајније достигнуће јутосло венског социјализма је систем самоуправљања и остварено братство-је-
динство наших народа и народно-,
сти. На другој страни основни недостак нашег самоуправног друштва су социјалне разлике и економски проблеми. као што су недовољна ефикасност привреде. неликвидност. незапосленост и друге сличне појаве. у
Ово је мишљење највећег броја југословенске омладине до кога су дошли стручњаши Центра за истраживање јавног мнења, који ради У „оквиру „Института друштвених наука у Београду на основу недавно спроведене анкете међу младимг у свим републикама и поктуђинама.
Истраживања која су " обавили магистри Снежана Јоксимовиђ и Драгомир Пантић., доктор Фирдус Џинић и Вера Марковић. има. пре света за џиљ ла попринесе бољем и потпунијем упознавању садашње за- политичке и животне оријен-
илел: · таците јутасповепске омпаливе, Ово је утолико потребније. јер Социјалистичке
едостатак:
~ Када је реч о представи коју
ју
а
омладине Југославије чије би одлу= ке, а и даље политичке акције будуће! омладинске организације Тре“ бало да буду засноване и на познавању стварних · идејно-политичких опредељења младих У садашњем ис· торијском | тренутку тај друштва. У
Млади о Савезу комуниста . Мишљење које млада генерација и' ма о Савезу комуниста у значајној ме
ри утиче, између осталог и на њену За
интересованост да ступи у његове редове. а свакако на успех дугорочне акције СК усмерене на већи при јем омладине у сопствене редове. лада генерација има данас о Савезу комуниста, треба рећи да "је та представа пошто је реч о младим људима. условљена. пре свега. оценом омладине о ангажованости и доследности Партије у данашњем периоду. Претходна искуства и раније прихваћени судови који играју значајну улогу „код старијих генерација рела-
М тивно мало утичу на опредељење младе генерације.
Стручњаци који су спровели анкету хтели су да сазнају како мла-
"ди оцењују активност. СК на реали-
зацији Писма. Писмо није случајно узето као полазна тачка. Јер, то је докуменат који на широком фронту дефинише задатке Савеза комуниста, те је оцена омладине о њего-
вом спровођењу у живот у великој.
мери. и оцена способности, снаге и доследности СК у целини.
Регионална припадност. у ОБОМ
случају, у приличној је мери ути-.
цала на оцену испитаника да ли је СК доследан у реализацији Писма На позитиван одговор определили су "се више од општет просека, (42 одсто),, омладинци из уже Србије (53, одсто). Босне и Херпеговине (50 одсто). Косова (48 одсто) и Војводине (47 одсто), а, мање млади из Хрватске (23 одсто) и Словеније (15 одсто). Позитивну опену активности СЕ удало је 35 одсто ученика. 34 одсто. сту-
|дената. 43 одсто сеоске омладине " '53 одсто радничке омлалине. Објаш'њење овако повољне опене радни-
чке омладине треба тражити, пре у
свега, у чињеници да се СК у протеклом периоду више него раније ангажовао на побољшању положаја радничке омладине.
Интересантно је видети ми како
данашња млада генерација Југославије замишља лик комунисте, односно које особине члана Партије сма тра највреднијим. Уочљиво. је да највећи проценат (22) одсто истиче моралну димензију. а затим политичку активност и идеолошку припрем љеност (19 одсто)“ наглашавање моралних квалитета (поштење, хуманост. принципијелност) лика комунисте није случајно. Оно резултира из чињенице да млада генерација високо вреднује управо ту ком. поненту лика члана Партије. а с друге стране то је сигурно и реакција омладине на претходну ситу-
ацију друштва када је истицање ове, ·
компоћенте одбацивано као, реликт
превазиђеног концепта и када се ви-_
ше инсистира ле (на стручним квалитетима комуниста,,
= Моралне квалитете РЈ на- ·
воде малди из Словеније (38) одсто и Махедоније (88 одсто). а најређе из Војводине. Та опредељења су ре-
зултат јединствене усмерености младе тенерације. њеног начелног прихватања позитивних циљева и вредности сопијалисричког самоуправног друштва. је
Младост Партије
Све до средине 1968. године била је слажно присутна тенденција „старења“ Партије. Упоређења' ради довољно је навести да је проценат мла дих' (до 25: година) у СКЈ смањен са 40 одсто у 1950. години на 11 одсто у 1967 Ово је свакако био резултат и показатељ извесних тенденција бирократизације Партије и' својеврсног незадовољства са поститнутим. Не треба посебно наглашавати ла су динамичност. смелост и: жеља да се иде даље — особине које су карак-
"еристичне за младу тенерацију, не· цостајале СК у том периоду. Јер. ое"жели. волуционарна Партија која да оствари друштво будућности не може то успети без младе генерације којој и припада та бупућност.
Резултати анкете Центра за истрадсивање јавног . мњења, при Институту друштвених наука у пон
На питање у овој анкети; „Како би
сте поступили да вас неко „предло-
| '
ТИХ народа 518
[4
жи за члана СК“. 42 одсто анкети-
"раних је одговорило да би то радо
прихватило, 9 одсто да се не би противило, 26 одсто их је неодлучно, а 9 одсто је изјавило да. би одбило. Изузетно је'значајно да је категорија младих радника у највећем про центу (59 одсто) манифестовала позитиван став у односу на“чланство у СК: То је и индикативан податак
за СК који посебно од Писма, води ·
широку друштвену акцију за већи пријем младих у своје редове. На другом месту у погледу прихватања чланства У СК су пољоприврелнипи (46 одсто), а затим студенти (37 одсто) и ђаци (35 опсто).
г Пе Истраживање је показало да же-
ља за улазак у СК није инспирисава већим имовинским стањем омладинаца. Напротив ск
лативно сироматнијим помаћив-
"ствима Такође је занимљиво ла су
омладинци неповољнијет материјалног статуса више нето остали већ заступљени“ У чланству Партије,
! ' (Танјуг)
је највише · привлачан за млале који живе У ре-