Борба, 04. 01. 1975., стр. 5

БИЈЕЛО ПОЉЕ

· ТОДИШЊИНА _ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

Заслудоним појединишма т

кољективима уручене тра-

дицтомалње "аграде · „З. · јанјар“

(Бијело Поље, 3. јануара) Данас је у Бијелом Пољу одржана свечана Седница Скупштине општине и извршних тела друштвено-политичких организација поводом 30-тодишњице ослобођења града. Седници су присуствовале делетације из суседних општина Пљеваља, Мојковца, Иванграда и Рожаја и истакнути друштвено-политички раднипи,

На. седници су уручене и традиционалне награде „З. јануар“ које су добили: Живко Жижић, члан Савета федерације, Милош Журић, сектетар Републичке конференције Савеза бораца, Емин Добарџић, председник Републичке конференције Савеза синдиката, Љубо Стефановић, наставник, Којко Медовић, ВКВ радник вунарскот комбината, Јусуф Чокрлија, ВКВ радник -трађевинског предузећа, а од~радних' организација награде су добили ООУР Штрајгах вунарског комбината. ООУР „Ракета“, Основна школа из Павиног Поља, Основна школа из Кање, Општински одбор Са„веза бораца и кошаркашки клуб“ „Јединство“ из Бијелог Поља, у

Р. ВУКОВИЋ

„ПЕРУЋИЦА«

(Никшић, 3.-јануара) — Хидроелектрана „Перућица“ један од већих објеката ове врсте у нашој земљи, која је у 1974. години произвела Укупно. 850 милиона киловат-часова електричне енергије, смањила је'производњу, од јуче,

за: око: 90 "одсто“"збот отштенења“

далековода на којима је јака олуја срушила више стубова и покидала електричне водове.

У предузећу „Црногорске хидрбелектране“ у чијем се саставу налази и „Перућица“

рекли су нам данас да ће, према садашњим предвиђањима смањена производња трајати око 20 дана. „Перућица“ ће моћи производити пуним капацитетом тек када Се отклоне сви кварови на оштећеним далеководима. До тада Бе сљ већи део Црне Горе снабдевати струјом из Србије, Босне и Херцеговине и увозом елек-

тричне енергије из Албаније. В. ЛУЧИЋ

—

| Републички фонд за разбој приђредно РОС ААВЉЕНА пуан разбијениг еура у Србији

ећа средетва

повећањем _

стопе доп

ипоса

Приоритет ће имати инвестициони програми жојима се унапређује коришћење домаћих сировина, | производња гране ц, експлоатација природних богатстава ' | :

(Ниш, 3. јануара, Танјуг) Републички фонд за подстидање развоја привредно недовољно развијених подручја у Србији, инвестираће идуће године у изградњу нових индустријских капацитета око 300

милиона динара. Председник '

Фронда Петар Јовановић изја-

вио је да су из неразвијених

комуна већ стигли захтеви којима се за реализацију више ичвестиционих програма тражи додатна помоћ у износу од 350 милиона динара. Да би се овај раскорак између реалних могућности Фонда, и потреба недовољно развијених општина ублажио, Управни од бор Фонда је надлежним ортанима Србије и удруженој привреди поднео захтев да се повећањем стопе доприноса, која сада 'у просеку износи 0,3 одсто од оствареног дохотка радних организација, обезбеде већа средства Фонду за око 100 милиона динара.

Петар, Јовановић је саоп-

штио да ће се у политици расподеле средстава Фонда полазити од Резолуције о основама економског развоја Србије за 1975. годину и других докумената о дугорочним циљевима привредног развоја

земље, Приоритет ће имати ин_

вестициони програми којима

се унапређује коришћење до- |

моћих сировина, производња хране и експлоатација природних богатстава. ;

Сваки програм ће бити друштвено верификован у привредним коморама и другим асоцијацијама удружене привреде, да би се избегло дуплирање капацитета и нерациочнална улагања. Фонд ће и даље подржавати мере које привредне организације развијених региона предузимају за бр жи економски развој неразвијених комуна. Удруживање средстава, како је показала до садашња пракса, представља пут за равномернији развој

свих крајева у Србији.

УСПЕСИ НАШИХ РАДНИКА НА МЕЂУНАРОДНИМ ТАКМИЧЕЊИМА

НОВИ 'ЗАКОНИ СТУПИ_ ЛИ НА СНАГУ

ПОВЕЋАНЕ ПРЕ.

МИЈЕ ЗА НЕПЕНИ. | ·

ЦУ И УТОВЉЕНУ __ЈуУНАА__ |

Два нова закона, изузетно важна за пољопривреду, ступила су на спагу почетком 1975. године, пошто су у Скупштини СФРЈ прихваћени на последњим прошлогодишњим заседањима. пун ј

Према новом Закону о премијама за шценицу, произвођачима ће се исплаћивати пре мија од 0,80 динара за тврду и 0,20 динара за меку пшени„цу. То значи да ће произвоЂачи за килограм меке шпе-

нице добијати 2,30 динара, а

за килограм тврде “пшенице 2,60 динара.

На бази оцене да ће у 1975. години бити откупљено око 270 хиљада вагона пшенице, у периоду када се.исплаћују премије, у буџету федерације обезбеђена је сума ол 570 милиона динара 32 премирање пшенице од 1. јула до 30. октобра 19785. године.

Премија је нешто већа за тврду шшеницу да би се повећало интересовање за производњу ове врсте пшенице.

Скупштина СФРЈ је усвојила и Закон о премијама за утовљену телад и јунад. По том закону произвођачима ће се исплаћивати три динара за килограм живе мере утовљене јунади и телади која се испоручи у времену од 1. октобра 1974. до 31. марта 1975.'

"године. Тиме се произвођачи-

ма обезбеђује износ од 18,00 динара по килограму живе мере и то 15 динара кроз трхишну гену и три динара кроз премију. 7 |

ПРОИЗВОДЊА СМАЊЕНА ЗА 90 ОДСТО: ХЕ „Перућица“

· Признати трофеји и непризнати

рачуни Џетра Радоша

„Електрозаваривач „Ђуре Ђаковића“ освојио је друго место на такмичењу радника социјалмстим-~

ких земаља Евроте, али још му нису признати

(Лужани; децембра) — Два Петра — једен Васиљевич и Рус, а други Радош и Славонац — данас су званично најбољи електрозаваривачи једног дела „старог континента“. Петар "Васиљевич шампион. Петар Радош вицешампион. Титуле су освојене на овогодишњем, Првом такмичењу најспретнијих електозаваривача из социјалистичких земаља Европе. '

Искуства с „домаћих У терена“

те „Вот как ето Југославјан дјелајет“ — прокоментарисали су у Кијеву наступ 44-тодишњака из Лужана, квалификованог радника и мајстора свот заната из славонско-бродскогт „Ђуре Ђаковића“. А своје знање и вештину опробало је четрдесетак искусних такмичара варилаца из, Совјетскот Савеза. Мађарске. ДР Немачке. Бугарске, Пољске и Чехословачке.

Своје радничко; умеће наш Петар „пекао“ је на вишегодишњем путешествију по градилиштима у Ваљеву. Косовској Митровици, Загребу. Тузли, Београду, Ријеци, Сарајеву, Тетову, Храсници... Индији, Мађарској, Чехословачкој, Белгији, Холандији...

Има Радош и такмичарског

искуства, али, како каже, само на „домаћим теренима“. Јер, готово већ десетак година учествује на свим регионалним републичким и савезним сусретима најбољих металаца и варилаца;

Резултати — десето место на првом савезном такмичењу из 1968. године. шесто место на овогодишњем, најбољи практични рад у конкуренцији електрозаваривача из Хрватске. пласман међу првих пет на регионалном сусрету варилаца Славоније и Барање. Резервисано место у екипи „Ђуре Ђаковића“... 5

Ту су признања и дипломе за остварене резултате, а неке од њих висе. уместо уобичајених породичних слика, по зидовима његовог стана у Лужанима. И то — равноправно распоређени с рибарским трофејима. па и с фотографијом сома који је. говори страствени пецарош Радош. тежио преко пелесетак килограма. а предао се тек после два сата упорне борбе. у

Схватис, упамтио и освојио друго место

За кијевски успех спортис-

ти би рекли да је постигнут

„врло тешким околностимг“. Екипа је састављена на брзину, а ни Радош као ни остали чланови момчади —

под

инжењер Марчело Захтило из пулског »Уљаника“ и аутогени заваривач из Фабрике вагона Краљево Величко Пав-

ловић нису знали, баш као ни'

организатор пута Веће народве технике Југославије, да у Кијев одлазе као такмичари, а не као гости — посматрачи надметања најбољих варилаца из социјалистичких земаља. Тако се и десило да су отишли без властитих „спортских реквизита“ и да је само представник „Ђуре Ђаковића“ испуњавао услове за такмичење. Прича Радош о апарату нај'новије совјетске производње. којег је видео уочи самог такмичења. Домаћини сусрета о-

бјаснили су му технику рада,

амперажу, зашто служе појсдине ручице, вентили... упамтио и схватио је то Петар Радат и — освојио друго место. Награде“ Најуспешнији. такмичар Петар Васиљевич већ приликом свечаног проглашење победника побио је и Орлен хероја рада СССР-а, а управо захваљујући том високом признању одмах је преквалификован У васпитача и учитеља нових тенерација совјетских варилаца. ;

Трећепласираном, такође из Совјетског Савеза, уз пригод-

· не поклоне припало је и зва-

ње „мајстора златних рРуку СССР-а“.

“

путни рачуни за одлазак у Кијев, где је овај сусрет одржањ |;

Није, наравно, заборављен ни наш мајстор „златних руку“. За изванредно друго место примио је трофеј-заставицу, медаљу и апарат за бријање. И аплауз када је предложио да овакви и слични сусрети постану традиционални и да се сваке године одржавају у другој земљи. Присећа се и добијених ласкавих оцена, па и тренутака када су му домаћини у шали предложили да остане и буде „професор“ младим електрозавари„вачима. |

Стисак руку и...

Иза Кијева је већ осамдесетак дана. Ипак, ту је још увек непризнати путни рачун ол Лужана до Београдске станице и обратно, стисак руку колеге с посла и.. ништа више. Пратиб је Петар Радош пар-. тијске и синдикалне конгресе, Упамтио. на пример, ставове да треба стимулисати креативан и стваралачки рад, афирмисати фестивале рада и Радничка занимања, друштвеним признањима, а не само творничко-цеховским извући најбоље таднике из анонимности.

( _Е, па, каже Петар Радош, време је да пређемо с речи на

дела. Виктор ШТРКАЉ

НАШЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ] _

ПОДВИГ ВОЈНИКА

Када рука младог војника у грчу није хтела да одбаци већ активира бомбу, поручник Гојко Јан, # гелов га је спасао сигурне смрти и притом био

" рањен у

Зној је лио. Јулско сунце је пржило, а млади војници морали су да носе шлемове. Имали су један од најузбудљивијих практичних часова — бацање бомбе. Некима је због тога било још топлије, али када је поручник Гојко Јангелов питао. поново да ли се неко боји, из строја се није чуо одговор.

Тог дана, 25. јула, на благој коси покривеној шумом војницима је још једном објашњен поступак. Поновљено је све оно што се данима раније учило у учионици и увежбавало на полигону школском бомбом. Сада је дошао тренутак када ће први пут у својим рукама имати праву разорну бомбу. Али. времена за

размишљање није било много. Младићи са.

шлемовима брзо су долазили из свог заклона У ров одакле је под контролом старешине бацана бомба. Експлозије су биле снажне. Чинило се да их чују чак у километрима удаљеној Куршумлији.

Ватрено крштење

— Сваког знам веома добро, и могао сам да откријем њихов немир у рову кад би усна лако задрхтала, или лице побледело. Реч-две охрабрења, и бомба би ипак свом снагом полетела према замишљеном непријатељу, прича Гојко Јангелов.

'За 43 млада војника „ватрено крштење“ је већ било прошло. Многи су се чудили зашто су се плашили или стрепели, када се све тако лепо завршило. МИ још се хвалили како су бомбу бацили даље од својих другара, и како је њихова праснула најјаче. И тако храбрили оне које је бацање бомбе очекивало.

Бањалучанин Хрустан Миховић је био 44. по реду. Добар војник. Није било задатка који не би извршио. Поручник није открио у њетовом војнички одсечном одговору страх. „Спреман сам“, рекао је војник. И у његовим рукама нашла се бомба. г

! Поручник Јангелов сећа се: „Командовао сам — бомбу припреми. Пратио сам сваки његтов покрет. Све је тачно урадио. Следило је ново наређење — „бомбу бацај“. и он је „крагујевку“, по утврђеном поступку, активирао. Али, његови прсти су се просто упили у метал, шака је обавила бомбу као да је хтела да је сломије, претвори. у прах. Био је то грч; био је то панични страх“.

Још само три секунде бомба би „мировала“. После тога, зна се — експлозија!

„Нисам имао времена да размишљам. Из свог дела рова скочио сам. Једном руком дохватио сам га за блузу натопљену знојем, а другом избио бомбу. „Крагујевка“ је, само сам У том тренутку успео да видим, испала. Учи'нило се да ће је нагазити чизмом. Срећом, остала је уз саму пету.

УПАМТИО САМ ОЧЕВЕ РЕ- | у ЧИ: Гојко Јангелов Ју

Још секунда, две до експлозије... ЈЕ

„У следећем потезу, снагом која очајнику _ извире из оног последњег и одлучујућег трза-" ја, снажно сам га повукао. Падали смо зајед-" но када се разлегла експлозија. Сад смо већ лежали, Несрећни војник био је поред мене. Земља нас је засипала, ваздухом се. разлегло : фијукање парчади „крагујевке“. Све је било | помешано са димом“... у

„Како сам остао жив“

— Не знам колико је времена протекло од експлозије. У сваком случају веома кратко, Док сам схватио да смо и он и ја живи. Слободном руком разгрнуо сам земљу, док је у“ ушима још шумило од притиска експлозије, | а младић је још лежао. Нога му је била по- “ вређена. У: овом грчевитом скоку и паду : Е безбеднији део рова његова и моја нога с Њ Бириле тамо где је пала бомба, присећа се млади официр Гојко Јангелов.

Болничар је дотрчао. Долетели су и војници. Када је угледао призор у рову младић са ознакама Црвеног крста тетурао се и сруштио. Онесвестио се. Младића, који је испу-. стио бомбу, превио је поручник. Тада је погледао и себе. На униформи је била повелика рупа. Тек тада је осетио да га нешто пече.

Обојица су доспела у болницу. Другог дана боравка младић је дошао код поручника. Дуго су се гледали, а младом Бањалучанину се оте: „још не могу да верујем да сам жив. Када сте оно наредили да бацим бомбу као да ме је нека струја дотакла и однела сву моју снагу. И сада ми није јасно како сте успели да ме спасете...“ "В8он “а 342

Неколико месеци касније, после пријема» „Еорбине“ плакете за „Подвиг војника“. поручник нам каже: „Од малих ногу сам васпитаван да је кукавичлук порок, Нас је шесторо ' деце. Сви смо кренули у разне школе, али нас“ је увек пратила родитељска реч из нашег' дома У Делчеву да никада не будемо себични. И У | оних неколико секунди које су одлучивале да ли ћемо војник и ја остати живи, показао сам да сам добро упамтио очеве речи.“

После овог подвига колектив је Јангелову одао признање. Али — каже поручник који је пре две године дошао из Академије — чошек не живи због одликовања, већ се труди да све оно што је у школи научио доследно примени, да младиће добро припреми не само за војничке вештине него и за живот после одласка из касарне, Јер. мени је још како драго што сам оним драматичним случајем у рову и примером показао да раније. током обуке, моје приче о другарству. олдрицању, пожртвовању нису биле само приче.

Војници су то схватили. „|| Душан ДРАЖИЋ ,

Нартизанска брвнађра

у зајечарском гарнизону _

Традиционално добра сарадња између Зајечарског гарнизона и града однедавно је још боља. Наиме, у част 22. децембра, Дана Армије, у кругу касарне отворена је. спомен-кућа, изграђена у стилу партизанске брвнаре, посвећена народноослободилачкој борби на рода Тимочке крајине. Градили су је заједнички војници и град.

Кућа се налази у кругу касарне „Василије Ђуровић Жарки“, а служиће као наставни објект за неговање: револуционаоних традиција. њој су изложене фотографије

револуционара и ратних при-

Извиђачи и во'гици маршевали

У-

зора из Тимочке крајине, књи

те, записи и писма бораца, а

на магнетофонске ·таке сним-

'љена су сећања револуциона-

ра. Ту се може упознати револуционарна прошлост партизанских одреда пониклих у Тимочкој крајини, и левете српске народноослободилачке ударне бригаде. ;

Изградња ове спомев-куће диван је пример сарадње и разумевања гарнизона и заједнице. Срелства за изгоалњу

обсзбедили су заједнички међуопштински и општински од-

бори СУБНОР овог краја. скупштина општине Зајечар. ра-

дне организације РТБ „Бор“, шумско газдинство „Јужни Ку нај“. грађевинско предузеће „Тимоградња“ занатско-услух но предузеће ДЕС. новинска установа ' „Тимок“ и зајсчарска штампатђија. а велики део посла обавили су војници.

Спомен-кућа стално ће бити отворена за посетиоце изван касета, У њу ће моћи да долазе територијалне и пар тизанске јединице, омлалина, борпи. резервне војне стареши не и сви који буду желели да со упознају са регатутисмлађ=

ном проптлетићу народа Тимочке крајине.

стазама Прве македонске б>игаде_

Ових дана,' поводом дцана формирања Прве македонске народноослободилачке ударзе бригаде чије борбене традиције наставља јединица другз Животе Аврамовића, око 200 "извиђача и група војника «је нули су на марш стопама бораца ове прослављене бригаде. 5

Ученици, студенти и војници маршевали су два данз по беспућу врлетних ланина, палећи успут логорске ватре и превајући борбене лартизанске песме. Прешли су око 80' километара. а нико се није пожалио на умор.

— Поносан сам и импресиониран овом манифестацијом,

јер смо пролазећи кроз села и градове Македоније . свугде топло дочекиватт" од народа рекао нам је начзлник штаба извиђачке бригаде Бранко Ангеловски. стулез! из Скопља. — Леће утиске иг Македоније понели су и извићачи опрела – Вожд КараЂорђе“ . из /Ниша.

У присуству грађана и друштвено-политичких оуковоли. лаца града. извиђачи су по

тожитпи венце на споменик џа:

лих бораца „Кале“ у Кичезу. и у селу Белиште на споменик „Братства и јелигетра“

У селу, Сливову, где је бригада формирана, извиђаче је

дочекао генерал-мајор - Миле Арнаутовски који им је предао ратну заставу.

Џо повратку са марша из-= виђачи су посетили споменсобу“ Прве макеле = оаподноослободилачке ударне бригаде У касаони „Маошал ТГи= то“ а потом их је у Дому ЈНА примио прелсепник Скупшти-. не СР. Мажепочије Втатоја Та левски. Пријему је присуство вала и гоупа генерала и официра ЈНА, На зајелничком весељу певале су се борбене песме и играла партизанска

кола. .

П. КНЕЖЕВИЋ