Борба
·_ Театар у којем сви. - радесве |
А есет година Градског каз Трид р сазалилшта у Вировитиц чнијег позоришта у земљи
| __ЈуУБИРЕЈ ЈЕДНОГ ПРЕДУЗИМЉИВОГ КОЛЕКТИВА
У родном месту хеленисте и илолога Томе Маретића и драматичара — лауреата Миослава Ффрелдмана, градићу са око 18 хиљада становника, ове сезоне прославља 30-тодишњицу постојања и рада најмање и најнеобичније позориште у нашој земљи— Градско казалиште из Вировитице. _ Ваља одмах знати: ово је право сиромашно позориште. да своју делатност од Заједнице културе добија свега 80 милиона старих. динара, а зарађује још десетак. Даје осам о девет премијера. тодишње, а приказује 150 до 160 представа у сезони са симболичном ценом улазница од 4 до8 динара. Ансамбл ради у некадашњем Хрватском спортском дому (изграђеном 1928). Колектив Градског казалишта у Вировитици има свега
десет радника у сталном рад-
ном односу (од тога осам глумаца и два помоћна лица), три хонорарна сарадника и петнаестак аматера. из радних колектива-и вировитичких школа. ;
Као у експерименталном те-
_атру Гротовског у Лођу, или
| блистеку и пропаганду; · Шупрна, глумац и реквизитер,
у неким секцијама „Ла маме“; овде СВИ глумци из сталног радног односа раде све послове и имају по два, па и по три задужења. Пре свега, почев од управника, сви по извесном реду продају улазнице за представе, сви су наизменично разводници и дежурни, сви суфлирају, а мушкарци обављају све техничке послове на сцени.
Ко је ко и ко је шта
Лична карта овог вредног колектива изгледа овако: Ђурђица Шупрна, глумица и редитељ дечјих представа; Невенка Вамповац, глумица и дактилограф; Бисерка Врбенски, глумица, задужена за биИван председник радне заједнице и по. дужности заменик управвика; Антун Врбенски, глумац и возач аутобуса; Звонко Скленар — техничко вођство, ортанизатор представа и глумац; Иван Зидар, електричар, шеф расвете и глумац и Стјепан Редер, управник, глумац и редитељ, задужен поред ос-
"талог за администрацију и.ар-
хиву.
У сталном радном односу су Анкица Ковачевић кројачица и тардеробер и Паула Вамповац, домар, хигијеничарка, вратар, разводник и ложач, а уз све то задужена је да плакате и фотосе поставља на 0тласна места по граду. За колектив раде и два пензионера овог театра: Владимир Гритић, до недавно врсни глумац карактерни комичар, сада хонорарни сценограф и костимо-
УПРАВНИК СА НАЈДУЖИМ СТАЖОМ:. -Стјепан Редер У улози Хамлета (1964)
траф и Драгутин Врбенски, земљорадник, столар и глумац, незаборавни Помет, СкупШвејк, Први гробар у .„„Хамлету“, Бартоло у „Севиљском берберину“, необичан човек.о коме је редитељ Никола Бабић снимио документарни филм „Троструки живот Драгутина Врбенског“, који је прошле године награђен у Греноблу. Трећи — хонорарни члан је књиговођа Томислав Терзић, иначе књиговођа Ме-. дицинског центра, глумац аматер са стажом дугим три деценије и већим бројем великих улога као што су Отело, краљ у „Хамлету“, Букара у „Хамлету у Мрдуши“, Јоле у „Мећави“, Бокчило у „Дунду Мароју“, Николетина Бурсаћ и други. Међу бројним аматерима истичу се: Бранко Танацковић, наставник и слу
жбеник општине, Јасенка Дер- |
ма, технички цртач, ученици тимназије Бернарда Јанушић, Бланка Барт, Весна Окреша и
"Давор Зидар, затим техничар
Бранко Босанац и ликовни педагог Јосип. Стрмечки, до недавно глумац и сценограф овог театра и други. Посебно је занимљиво да су сви ови приврженици театра прави аматери ,у исконском значењу те речи. Нико од њих за свој вишегодишњи рад није, никада добио ни минималну новчану награду, док се у послу сви сматрају професионалцима и на њих театар увек може да се ослони.
Програм јубиларне сезоне
Јубиларна сезона Градског казалишта у Вировитици отворена је успелом премијером
«
и, најмањег м најнеоби~
„комедије Фадила Хаџића „Хитлер у партизанима“, у режији госта из Загреба Рихарда Симонелија. Затим је уследила узбудљива и политички снажно ангажована драма др Мирослава Фелдмана „Из мрака“ у поставци истог редитеља. Ако не рачунамо ре-
. цитал „Поздрав Републици“ и
пригодни новогодишњи програм за децу „Врећице деда Мраза“. овај малобројни али неуморни ансамбл приказао је до средине марта још три премијере, све у режији загребачког редитеља Вида Фијана: комад 'за децу „Опаки властелин“ Алберта ЏПаплера, потом комедију непознатог дубровачког аутора из ХУТ века „ЈБубовници“ (којом су Ђурђица и Иван Шупрна, Томислав Терзић, Владимир Григић и Драгутин Врбенски обележили 30-тодишњицу рада у вировитичком театру), као и Узбудљиву и актуелну драму Константина Симонова „Последњи лет“, коју публика прати такорећи без даха .
До краја јубиларне сезоне предвиђена су још 4 комада: праизведба музичке комедије Бранислава Ђуричића „Ренесанса љубави“, драматизације романа „Вир“ Јуре Франичевића Плочара и „Орлови ра-
'" но лете“ Бранка Ћопића, као
и праизведба бајке са сонговима „У цара Тројана козје уши“ Воје Станојчића.
Овај театар, стиже свуда: и на Хвар, и у Босну, и у Србију, годишње по неколико пу та гостује у суседној Мађарској и по једанпут у Чехословачкој. Пошто скоро сви играју у свим представама, овде је интимна жеља стално запослених глумаца, да бар у некој подели буду изостављени, а затим да се нађе још петнаестак милиона старих динара па да све буде у реду и да се најзад адаптира позорница. Вировитички театар, који тако успешно ствара у готово немогућим условима, одражава свест, полет и радиност глумаца, љубав публике и пре свега зналачка предузимљивост његовог управника Стјепана Редера, по оцени др Хуга Клајна једног од најзанимљивијих југословенских Хамлета. Редер је започео глумачку каријеру на партизанској позорници, а већ 26 година непрекидно, води ово позориште, па је управник са најдужим стажом у историји ју-. гословенскот позоришта. Режирао је око 30 представа, а поред Хамлета и Јага креирао је око 250 махом већих улога из дела Чехова, Островског, О'Нила, Милера, Штајн-
бека, Нушића, Крлеже, Моли-'
јера, Шилера, Фејдоа. Душан МИХАИЛОВИЋ
НОВИ САД, ОВИХ ДАНА.
„Кармен“ у
правом тренутку _
Премијера познате опере Жоржа Бизеа у Српском
народном позоришту —
Сада у Покрајину или из
. (Нови Сад, марта) — Сасвим је сигурно да је Опера Српског народног позоришта У правом тренутку ставила на 0вогодишњи репертоар једну од. најпопуларнијих · опера, Бизеову „Кармен“, одабравши за редитеља те представе по-
_Знатог грчког уметника Сер-
жа Вафијадиса. Пдвољном Уутиску публике после премијеРе допринели су и новосадски уметници који су, уз неКе мање изузетке, пружили добре креације.
Редитељ је поставио „Кармен“ тежећи да извесним реалистичким сценским решеЊима, сматрајући их веома погодним за ово Бизеово деЛо, Вафијадис је те намере У“потпуности и остварио, ре-, Кли бисмб врло успешно. Интересовање новосадске оперсКе публике, ако је реч о овој представи, било је упућено олатомири Николовој, уметниЦи из Софије која је почет-
КОМ ове сезоне добила ангаж-,
Ман у Новом Саду. Судећи по Одјепима У дворани, она је
Иплтерпретирала Кармен пру-
Живши уверавања о уметниЦи изузетних вокалних квалитета, Пажњу је привукао,и тенор име Мардешић као Дон Хо36. Али, било би неправедНа не поменути Веру Бердо-
Шта је погодније: из Новог
Покрајине у Нови Сад
|
вић, Светозара Дракулића, Ирену Давосир-Матановић и Гордану Којадиновић у осталим улогама. Запажена тачка представе је и Хор коме је
била прикључена и дечја гру-'
па Основне школе „Ђорђе Натошевић“ па је и диригент Хора Берислав Скендеровић добро ускладио звучне могућности ансамбла. Оркестар са диритентом Лазаром Бутом и овог је пута дао интерпретацију Бизеове партитуре која није могла да остане без ефекта. Шта отежава.
гостовања
Опера Српског народног по'зоришта је прави путујући ансамбл. Џодатак да су само у току прошле сезоне остварена 42 гостовања У разним местима Покрајине, својеврстан је рекорд. Како је, међутим, реч о једином оперском ансамблу у Војводини, неки прорачуни показују да би са финансијске и са уметничке тачке гледишта било сврсисхо дније. да гледаоци долазе у Нови Сад, него да Опера стално путује у друге градове.
Неадекватан сценски прос-'
тор био је, такође, предмет
разговора и на Трибини про-
шлог Стеријиног позорја, Када
је реч о опери, осим Новог , 1
Г"РЕЛДЛИСТИЧКИ ПРИСТУП ЗНАМЕНИТОМ ДЕЛУ:
У Алманах научне фантастике Први број зборника „Андромеда“ доноси, трилоге _ истакнутих
светских ц домаћих аутора
Први зборник научне фантастике у нашој зем љи, „Андромеда“. чије је штампање завршено ових дана, још није сти гао у књижарске изло-
—те, а у претплати је већ распродато више од 9.000 примерака. Овај у нас је, динствени алманах науч не фантастике припреми ла је редакција познатог месечног часописа за по пуларизацију науке „Галаксија“, односно њен тлавни уредник Гаврило Вучковић а издао га је Београдски издавачкографички завод.
На око 450 страница
већег формата „Андромеда“ доноси укупно 45 · прилога истакнутих свет "ских и домаћих аутора — један комплетан наун но-фантастични _ роман, 22 новеле и приче, 13 пе
· сама, једну радио-драму, осам текстова теоријскокритичког карактера и бројне фотографије.
За разлику од поједи начних, повремених и не систематских објављива ња дела из ове области.
„Андромеда“ очигледно има за циљ да научну фантастику свестрано.
представи као равнопраљв ни и код нас, у стваралачком и преводилачком смислу, запуштени књижевни _ род. Алманах фантастике из разних уг лова осветљава · бројне естетске, етичке, хумани стичке и друге вредности ове књижевне облае ти. Посебно вредан допринос „Андромеде“ је откриће домаћих дела из области научне фантастике и естетско-критичких осврта овог књижев 'ног- рода. Аутори. су Зво нимир Футингер, Душтица Лукић, Дамир Мику лић, Есад Јакуповић, Света Лукић, Зоран Живковић, Желимир Ко шчевић и Жика Богдановић. Од страних ауто ра, између осталих, 06јављена су дела светских класика научне фантастике — Станисла ва Лема, Реја Бредбери ја, Артура Кларка, Иса ка Асимова и других. „Андромеда“ објављује и први конкурс у Југос лавији за научно-фантас тичну причу са награда ма од 5.000, 3.000 и 2.000 динара. Првонатрађена прича стиче право да учествује на годишњем конкурсу „Еурокона“ (Ев ропске уније за научну фантастику).
Из Бизеове „Кармен“ у Новосадској опери
Сада и Суботице, у Војводини
нема ни једне друге сцене на кКојој се могу изводити представе. Наравно, Новоса-
ђани поред Суботице гостују и у другим. већим местима Покрајине, али се тамо одлази са смањеним оркестром, хором и другим особљем, што умањује аутентичност доживљаја извођења. Е Финансијски подаци говоре да свако гостовање Опере из-
ван Новог Сада Самоуправна интересна заједница културе Војводине финансира са 50 до 60.000 динара. Ипак, сматра се да би туристичке агенције којих у Новом Саду има довољно, за упола нижу суму могле у Нови Сад да из било ког града Покрајине доведу на једнодневни излет и оне
који су заинтересовани за 0-.
перске представе, Б. ПЕТРОВИЋ
Већ почетком следеће позбришне сезоне Београд ће добити јединствену Позоришну комуну! Ово је јуче, на конференцији за штампу одржаној
јој су присуствовали управници и представници свих београдских театара, саопштио Раде Кушић, председник Управног одбора садашње Џозоришне комуне, која већ осам година чини веома успелу асоцијацију ' Народног позоришта и београдских радних организација. — За протеклих осам година постојања Позоришна комуна је постигла изузетне резултате — рекао је Кушић, Они се у првом реду огледају. У повећању броја посетилаца на редовним представама Народног позоришта и измени њихове социјалне струк, туре, али и у изналажењу посебних форми сарадње из-
оквиру циклуса
за поређење два извођачка
жаја (Бетовен;
псодија у плавом“) ,
ост и наталожено искуство.
Мирослав Арсић
модерног цртежа.
њу
манизирају општу визију.
ЗБОР РАДНИКА ВИШЕ ШКОЛЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ
РАДА НОВИ САД расписује ОГЛАС
за пријем У удружени рад на неодређено радно време
ОРГАНИЗАТОР НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА (1 извршилац)
Услови:
Кандидати, поред општих
услова, предвиђених Зако-
ном о међусобним односима радника у удруженом раду,
морају да испуњавају и
следеће услове:
— средња стручна спрема са 8 година радног искуства. Предност имају кандидати са радним искуством у области образовања. — да поседују морално-политичке квалитете,
Пријаве, таксиране са 2 ди
нара административне так-
се, са биографијом, доказом
о стручној спреми и временом проведеним на раду до стављају се у року од 8 да на, од дана објављивања у дневној штампи, Секрета ријату школе, Нови Сад, Др Салвадора Аљендеа 3811, Непотпуне и неблаговремене пријаве се неће узимати у обзир. 1248 1—1 ,
у предузећу „Југоекспорт“, ко-,
. У размаку од недељу дана стални посетиоци концерата имали су ретку прилику дау „Интернационалних мајстора“ чују двојицу врхунских пијаниста — Еми ла Гиљелса (СССР) и Андре Вотса (САД). Тако се скоро наметнула интергсантна прилика чина, који, иако слични по својој убедљивости, искрености и логици, откривају два различита прилаза уме тности и две различите уметничке природе.
Већ сам избор програма речито говори о основним опредељењима — Гиљелс се одлучио за дела чија је вредност пре свега у јединству комплексне сонатне форме и дубоког садрсонате оп. 79 Г-Дур, оп. 81 Ес-Дур. оп. 90: е-мол, Лист: соната х-мол), док је Вотс одабрао ова из којих извире једноста ван и искрен доживљај ЏШуберт: дванаест отемних валцера оп. 77, Соната оп. 120 А-Дур. три емпромптија, Гершвин: три прелила,
Уз сву снагу израза, код Гиљелса влада интелектуализам, мисао о музици, огледа се зре Он свесно гради велику форму сублимирајући у детаљима сву
Сасвим бизаран тематски циклус, без видљивих претензија да се превазиђу границе пла стичних структура а мотив узме као претекст за метафоре, излаже под називом (рођен 1942.) После недавне „изложбе бањалучког сликара Томислава Дуго њића, још један „провинцијски“ уметник, овог пута из Пожаревца, демонстрира · вредности,
· Арсићев цртеж је изграђен на конструктивном и аналитичком поступку, на прожима 7 нитивних облика са елементима соп ствених геометријских структура. Алуминијум ске фолије, које се у облику колажа јављају на појединим партијама, истичу ортодоксност физикалног схватања облика, као елементи боје и лавирани туш ублажују и ху У оба случаја, Ар сићев рукопис је беспрекорно чист, а у њему је преображен _ сензибилитет нашег вре-
Јединствена Позоришна комуна
Народном позоришту ' Београду придружују се % остали београдски театри у удруживању рада и средстава са радним организацијама
међу чланова Позоришне комуне и Народног позоришта.
" Идеје и форме рада Позоришне комуне остају исте, али ће се Народном позоришту од следеће сезоне придружити и сви остали београдски театри, укључујући и дечја позоришта. Нова Позоришна комуна, чија ће оснивачка скушшитина највероватније бити одржана у мају, биће место на
којем ће радне организације ·
удруженог рада и београдска позоришта удружити рад и средства и непосредно допринети реализацији свих оних
"идеја и ставова којима се ка-
рактерише наш даљи самоупправни социјалистички развој, рекли су јуче управници београдских позоришта. Према "њиховим предвиђањима број чланица комуне, којих сада има 68 са око 150.000 запослених, биће повећан на 300 радних организација Д.РАДОВИЋ
Из КОНЦЕРТНИХ ДВОРАНА
Снага израза и осећања
Циклус „Интернационални мајстори“: солистички реситалм тлајаниста Емила Ги љелса (СССР) ч Андреа Вотса (САД)
ватајући све
„Ра
КРОЗ Г АЛЕРИЈЕ. И САЛОНЕ | Вредности модерног цртежа
Изложбе дела Мирослава Арсића и Едина Нуманкадића у Београду
„Кациге“
што
тили од њега.
'
Димитар | Митрев
ректор Универзитета „Кирил Н и Методиј“ у Скопљу . |
Од тренутка када се сазнало за тужну вест, велики појединаца, друштвено-политичких организација и заједница, сви југословенски универзитети и велики број | | зитета из иностранства, исказали су нам дубоко саучешће, делећи са нама бол због недокнадивог губитка. «
Овим путем изражавамо топлу захвалност свим појединцима и организацијама за пошту коју су му указали и за искрено , саучешће, којим су поделили бол са нама.
Седам драмских, ансамбала
у Брчком
(Бањалука, 16. марта, Танјуђ — Извођењем Огризовићеве „Хасанагинице“, Народно позориште Босанске крајине из Бањалуке отвориће 19. марта 'Греће „позоришне игре у Брчком. На овој смотри професионалних театара Босне и Херцеговине која ће трајати до 26. марта, наступиће Позориште за младе, Драмско позориште и Камерни театар 55 из Сарајева, као м позориш-
«та из Мостара, Тузле и Зе-
нице.
Тако ће Позориште за младе извести комад „Лажа и паралажа“, Драмско позориште драму „Вукодлаци“ а Камерни театар 55 Ћопићево дело „Страже под Козаром“. Театар из Тузле представиће се Крлежином драмом „Леда“, Позориште из Мостара комадом „Браните љубав“, док ће се уметнички ансамбл из Зенице такмичити представом „Хоџа Страх“ Дервиша Шуштића.
. богату маштовитост обликовања звука, фразе,
осетљивост на промене ритма и темпа и обух те детаље широким потезима. У том понирању у потекст, у значење сваког музичкоизражајног елемента, крива оне најдубље и најскривеније мисли ко мпозитора. Ипак. из љихове многозначности он истиче себи најближе значење, па от; тове интерпретације носе јак лични печат.
Гиљелс
Чини се да за Андре Вотса музика не пружа могућност трагања, већ представља је дини облик: његовог изражавања. Код њега Ј5 моменат свесног — бар у самом тренутку изво ђења — потиснут осећањем. ње се не доживљава као једно од могућих, већ као једино могуће озвучење. Вотс ваја звук У хиљаду боја и нијанси — од нежног, ' једва чујног, филигранског, до апотеозног, грандиов ног бљеска. Његове фасцинантне техничке моћи сљушалац скоро да не примећује од иско
" неке снаге и доживљаја који извиру из њетовог целокупнот бића“ -- из покрета руку и "тела, мимике лахај о иу
Његово тумаче
Снежана НИКОЛАЈЕВИЋ.
мена — део за који кажемо да носи печат захукталог технолоптког прогреса (Галерија Кул турнот центра). .
Сублимираност и економичност, смела колорација чије дисхармоније омогућују неутрални, црни пасажи, успорен и нешто монотон вертикални ритам који се гради кроз моногромне хоризонталне плофе. и, поред понавља ња. не прелази у конвенционалност — то су основна, формално - пластична обележја сли карства младог сарајевског уметника Нуманкадића (рођен 1948).
Чини се да инспирације ових дела треба тражити у фолклору, дакле, у већ преоб женом и стилизованом изразу. | извесна кКондензованост, емотивна и изражајна сублимираност, упркос сасвим појелноста
Едина
Отуда дол
љеном и упрошћеном казивању (Галерија до ма омладине).
3. МАРКУШ
Прошле су три тужне недеље | откада нас је заувек напустио | наш драги супруг и отац ) |
академик
број ||
ћ универ- | '
|
; « Ц 'Друштвено-политичке организације Скопља и Охрида, где је и преминуо Митко, на достојацствен начин су се олрос- |
разот ·