Борба, 19. 06. 1976., стр. 15

Како је Либан, постао жртва, унутрашњих нално питање палестинских Арата као по корени сукоба и данашњи интереси за

„ПАЛЕСТИНЦИ КРИВЦИ“ Ефекат који су Израелци очекивали. од пооштровања ове своје политике државног тероризма над це локупним становништвом суседне државе — није изостао, У редовима либанске буржоазије, у земљи нејединственој ни по националним, верским, а најмање по класно-политичким оријентацијама, јављају се бројни и утицајни гласови да Па

лестинце треба или раселити, или принудити на пасивно трпљење ма како злехуде судбине. „Стање у коме је ПОО држава у држави не може се трпети, јер најпросперитетниЈу арапску земљу води у пропаст“ „Палестинци не поштују суверенитет Либанске Републике и крше“

„Споразуме које су са њом закључи-

ли“, ВБођ „фалангиста“, Пјер Џемајел шаље либанској влади у фе-. оруару 1975. јавни меморандум у коме истиче захтев да се распише референдум о праву Палестинаца да остану у Либану. |

Ове и сличне тезе имале су, =

НЕДУЖНЕ ЖРТВЕ: Старци ч деца осталу су на рушевинама својих села, да наричу над изгубљенима, док су градски богаталим треселилља, своје породице у пчмостранство

Забринутост у

нимало случајно — најгрлатије заступнике међу „фалангистима“, чије су економске, политичке, војне, па и остале везе са владајућим сна тама САД јавна тајна. И логично:

„управо „фалангисти“ добијају и при

хватају задатак историјске срамоте, да први повуку ороз који ће означити почетак језивог либанског братоубилаштва. |

ПАЛЕСТИНСКО-СИРИЈСКИ ОТПОР ЈЕ ПАРАЛИСАН

Солијман Франжије није се у зла рилу 1975. заложио да спречи оружане провокације „фалангиста“, ко је су због таквог става шефа државе и његових „газда“ неминовно во диле у грађански рат. Гвожђе дубо ких и старих противречности јед не необичне државе, какза је Либанска Република, почело је нагло да се усијава. Пасивност председни ка Републике, владе и армије гово-

рила је довољно јасно да је неко.

желео да то усијано гвожђе искује у јачу алатку за сопствене потре бе на Блиском истоку.

Влада САД њимало не дангуби тих недеља. Док се крваво коло у Ли бану разиграва, претећи Палестинцима новим „црним септембром“ (ка кав су доживели 1970. у Јордану) председник Форд води значајне тајне разговоре са председником Егип та, Анваром ел Садатом у Салцбургу; у јуну се обнавља пловидба Суечз ким каналом проласком .конвоја У коме је међу свим страним бродовима, прво, почасно место добио рат ни брод америчке Шесте флоте... У августу, после стрпљивих и више не то дискретних припрема, Кисинџер обнавља посредничку ваздушну пло видбу између Египта и Израела. А 1. септембра у Јерусалиму у Александрији парафирани су нови израелско - америчко - египатски спо разуми о даљој делимичној евакуа цији окупационих снага са Синаја, и то са стратегија превоја Митла и Гиди и петролејских поља Рас Судар и Абу Рудеис.

Само четири дана касније, у Же неви су, у седишту УН, ти споразуми и потписани, без присуства ми-

нистара' САД и СССР, јер је: совјет > редседник-

ска влада то--одбила. сФрорд изјавио је одмах у Конгресу да је закључивање тих уговора један од најзначајнијих догађаја деценије, а можда и века. То је, наравно, била претерана оцена, али је изражавала максималну заинтере сованост владајуће гарнитуре САД

раздора, % специјалног рата, — Ко је ко у либанском крвопролићу. — Нерешено нациос Остицај револуционарним стремљењима и променама на Блиском истоку. — Историјски њижово продубљавање. — Необична сагласност САД са сиријском акцијом у Либану

Пише: Милутин МИЛЕНКОВИЋ

се Сиријапојави као директни суди

за покретање арапско - изрзелских односа ка трпељивости под диплома тско - посредничком, финансијском и војно-контролном капом САД.

Споразуми потписани у септембру остваривали су се у етапама све до фебруара 1976. без икаквих сметњи из правца који је највише бринуо све учеснике, тог посла. Сирија и Палестинци били су паралисани гра ђанским ратом у Либану и забављени својим јадом: битком за прежив љење ПОО и за спречавање. међуарапске експлозије на такозваном ис точном фронту према Израелу. За, то време, опасност нове ратне експло зије између Египта и Израела практично је, бар за догледно време, от клоњена. Јединство арапског фронта остало је химера.

Ако је на египатско - израелском правцу 1975. тодина била веома мирољубива и плодна нагодбама на основама америчке пдосредничке концепције „корак по корак“, либански кр вави месец исте године донели су са свим тужан, готово безнадежан биланс: преко 20 закључених и погажених споразума о прекиду ватре из међу зараћених страна; оснивање и слом Националног комитета за помирење, коме су најпре приступиле све партије и оружане формације, а ли су га убрзо све оне и игнорисале; расуло парламента, затим владе, па чак и армије; пропаст једног покуша ја да се заснује војни режим са ма лом групом тенерала у улози вишересорних министара; све чешће и гласније тврдње да је време једин ствене либанске државе заувек прошло и да се мора засновати посебна хришћанска аутономна или сасвим суверена заједница, док би. се муслиманском остатку Либанаца ос тавило да регулише своје везе са палестинским избеглицама; ојачале су и комбинације о иностраној, пре свега америчкој војној интервенци ји ради спасавања интереса владају ћих слојева и ради заштите живота и имовине америчких и других западних држављана на еруптивном тлу Либана; као противтег тим прет њама, из Дамаска се наговештавала решеност да се спречи стварање би

сло какве нове заједнице сличне Из раелу, или ситуације у „којој, би си-, = ријска безбедност била још више уг о

рожена; сиријско најпре политичко, а ондо и војно улажење у либанску драму прелазило је из сфере могућности у животну праксу методом „кап по кап“;Израел је упозоравао данеће седети скрштених руку ако

ве диктатуре. —

Како је португалска фашњетичка поличија лљиквидирала једног од познатих и одваж= ниж бораца против Салазаро-

; 19. ЈУН 1976. — БОРБА — СТРАНА 15,

ја у либанским обрачунима; смањују ћи а затими прекинувши дуготрајну праксу војних напада на либанску територију, Израел је строго пазио да не учини ништа што би отрезни

ло распаљене међуарапске страсти:

и подсетило на неопходност окупља

ња против главног освајача и оку.

патора на Блиском истоку. Са све тамнијим облацима над ли банским опстанком, растао је и ризик нове тешке конфронтације израелске и сиријске армије. А то свима је било јасно — не би могло да остави по страни ни многе друте арапске и ванарапске чиниоце,

„БИЛО ЈЕ ДОСТА“

САД и СССР, као главни војни лиферанти и фактички савезници Израела и Сирије, постали су опрезни у изражавању подршке свом блискоисточном пријатељу. Ни једна страна није подржавала било чи ју тезу „све или ништа“, свесна да би поремећај равнотеже снага и утицаја у том осетљивом делу света могао да доведе до много тежих ком пликација у глобалној стратегији и

· политици попуштања, за коју су обе

суперсиле имале — и имају — довољно јаких унутрашњих и спољних разлога. |

Тако захтеви дела либанске деснице да се САД директно војнички заузму за „сређивање прилика“, сли чно оној акцији поморског десанта Шесте флоте у Либану 1958, остају неуслишени. Чак и планови о подели Либана по верском критеријуму, наилазе, поред подршке, и на јаке резерве у Вашингтону. Западноевропски чланови Атлантског пакта показују забринутост и упућују упозорења оним круговима војно„индустријског комплекса и финансијског бизниса који прижељкују ди ректан војни захват „за спас либан ске слободе и демократије“. Искус тво вијетнамске прескупе авантуре сувише је свеже. Ризик је неупоредиво већи од очекиване добити. А битни циљ операције „трађански рат у Либану“ — паралисати Сирију и Палестинце док се сврши посао на Каналу — практично је извршен до краја 1975. Остало је само да се до-

„врше одређене, фазе другог египату родица, природним. прираштајем му.

ско_- израелског раздвајања.

Затб су, по свој прилици, мајстори" специјалног рата могли крајем 1975.

и почетком ове године да закључе „било је доста“. Трађански рат у Ли бану може да пође путем стишавања. Испоруке оружја и муниције за раћеним странама треба да пресуше,

Неколико

па ће и споразуми о прекиду ватре, најчешће намењени попуни испуцаних залиха, имати трајнију важ ност, јер познато је.да Либан нема сопствену ратну индустрију и да се свако зрно и сав експлозив за међусобно убијање у тој земљи — про изводи, продаје или поклања и тран

| спортује из иностранства,

Пословични · левантинско - феничански смисао за компромисе тада долази до изражаја. Уз подршку Сирије, њену дипломатско - војну акцију, упозорења и гарантије, 22. јануара 1976. постиже се нешто трај нији споразум о прекиду ватре, на бази плана умерених реформи вер ско - политичког устројства држава, али уз задржавање јединства државне територије и власти и уз обнављање либанско - палестинских одредаба о останку избегличких на сеља и организација у Либану, под условом да се поштује суверенитет државе на чијем тлу бораве. Са много крви — готово никакве промене. Са либанске тачке гледишта, била државе на чијем тлу бораве. Са мно страних, пре свега, израелских м америчких осматрачница, међутим, би ланс није био нимало лош.

" ПРЕТЕЋЕ ОКОЛНОСТИ

Хришћанска либанска крупна бур жоазија, или бар њен најконзерва тивнији део шовинистички надувен, а стварно упрегнут у туђинска, кола, имало је свакако пред очима следеће околности и циљеве, кад је у априлу 1975. пристала да гурне сво ју земљу низ катастрофалну падиву грађанског рата:

— Давно успостављена, увек лаба ва државно - политичка и социјално - класна равнотежа Либана све је више нарушавана исељавањем знатног дела хришћанских по

слиманског становништва и досеља вањем нових маса- палестинских из беглица, после 1967. и после „црног септембра“ 1970.

(Чаетавиће се)

14;

Разне индиције потврђују тезу да је шпанска полиција знала за Делгадов до лазак и да је пратила „његов траг све до Севиље. Истражна комисија коју је оформила Федерација за заштиту чогеко вих права, установила је да се генерал Делтадо укрцао у Сеути (шпанска екла ва на мароканској територији) и да се искрцао у Алтесирасу, у Шпанији, ују Тру 11. фебруара 1965. године, одакле је послао једну дописницу Енрику Серкве ири. Кренуо је за Севиљу, а 12. фебруа Ва је стигао у Бадахос где је преноћио У хотелу 'Симанкас/ Из Бадахоса је послао неколико дописница са шпанским поштанским житом и датумом 13. фебРуар 1965. године. Од тог тренутка поче Ло је ћутање. '

Енрико Серквеира је 23. фебруара У

абату дао је знак за узбуну. Према ње

Товим изјавама које је дао адвокатима Који су вршили истрагу, Делгадо му је Рекао да ће се вратити 16. али да не тре а сувише да брине ако се не врати до |. Ако се не врати до тог датума, СерКвеира треба да обавести његове прија Теље, а после 23. да обавести штампу, Јер је у то време генерал сигурно ухап Шен или мртав.

Серквеира је друга тајанствена личНост у овој афери. Нема сумње да је он први упозорио јавност на нестанак гене рала Делгада, али то не доказује ништа, = би раније или касније други предуели одређене кораке. У Паризу је про-

есор Гвереиро примио дописницу од Делтада. потписану именом Делгадове Сестре Деолинде и написану Делгадоном Вуком, што је доказ да је генерал стиТао у Бадахос 13. фебруара. Од тада је Твеђеиро нестрпљиво очекивао вести 0 Његовом повратку. Двадесет и четвртог фебруара одлучио је да обавести КомиТет за одбрану слободе у Португалији, 3 такође и Делгадову породицу и прија Теље, Он је затражио од истражне коМисије Федерације за заштиту човекоВИХ права да предузме истрагу.

К Са своје стране. Адолфо Ајала и још Чек Делгадови пријатељи који су оста | У Алжиру. почели су да бивају запути, Пре него што је отпутовао, ге“ «ал је рекао Ајали да у случају ако се не врати закључа његову канцелариЈУ и испразни је, како важни документи

не би пали у руке непријатељима. Мало бројне искрене особе које су биле упознате с.Делгадовим одласком у Шпанију нису одбацивале претпоставку да је дошло до трагедије.

Став Серквеире, од тренутка кад је дао знак за узбуну, био је веома чудан. Изјавио је истражној комисији да му је Делгадо рекао да ће отпутовати У Шпанију пошто прими телеграм од Ма рија де Карваља из Италије. Телеграм је стигао и Делгтадо се спремио да сутра дан крене за Бадахос. Та изјава: сведочи против њега, јер је касније, на једном суђењу које је одржано у Италији, учинио да од Карваља отклони сваку сумњу и да демантује своју било какву од говормност у припремању састанка у Бадахосу. Тринаестог сао Гвереиру:

Тринаестог фебруара Делгадо је пи'сао Гвереиру:

„Мислим да ће ствар успети. У сва-

фебруара Делгадо је пи-

и:

НЕПОБИТНИ ДОКАЗИ:

Ин

ком случају, пошто не знам да ли ћу се вратити и када, шаљем ти своје нај срдачније поздраве.“

ИСТРАГА КОЈУ СУ ИЗВРШИЛИ ШПАНЦИ

Треба одмах прецизирати да највећи део онога што смо сазнали потиче од Шпанаца, који су предузели судску ис трагу, поверивши је судији Креспо Мар кезу, одређеном специјално за тај случај. Обзиром на околности у којима је истрага обављена и водећи рачуна о ње ним резултатима, могу се формулисати многе резерве, Та истрага је службено отворена 2'. априла 1965. године, однос но после откривања лешева, Штампа је почела да се интересује за тај догађај, за

хваљујући вести шпанске агенције КФЕ, ·

тек 27. априла, Занимљива појединост:

после подне 26. априла, то јест два дана '

после откривања лешева, комесар поли

Полиција врши увиђај ма месту на коме су убијени Делгадо и Арахарир Калмтос

неуспелих завера пре конач» ног слома фашизма у Португалији. — Деловање опозиције пре овог срамног политичког злочина

ције у Бадахосу изјавио је пред члановима истражне комисије да није апсолутно знао да је у граду био присутан генерал Делгадо, односно Лоренцо Иба+њез и његова секретарица Бразилијанка. . > Е

Чињеница је да је генерал Делгадо у највећој журби напустио хотел "Симанкас' 13. фебруара, остављајући свој пртљаг и неисплаћен рачун. Управа хотела, као што се касније сазнало, поднела је пријаву полицији и предала пртљаг. То

" значи да је полиција већ крајем фебру-

ара, знала да, је генерал нестао. Ипак, негирали су то, нарочито пред члановима истражне комисије Федерације за заштиту човекових права: ,

' Пре-него што се сазнало за ову чи- њеницу, још: један -неидентификовани

леш пронађен је у околини ' Бадахоса, највероватније првих дана априла. Днев ни лист из Мадрида АБЦ писао је у ве зи с тим у свом издању од 29. априла:

„И трећи леш је у вези с злочином. То је леш мушкарца, пронађен пре два десет до двадесет и пет дана у реци Албали, близу португалске границе, на истоименом имању, између Бадахоса и Оливенса. У тренутку откривања лош је био наг, и у првом тренутку се помислило да се ради о неком Циганину или кријумчару. Касније, у вези са све упорнијим гласовима о нестанку генерала Делгада И о његовом боравку у Бадахосу, Интерпол је дошао у тај град и извршио обдукцију. Човек се није удавио у реци, него је добио ударац по гла ви исто као Умберто Делгадо“. На крају је писало „Гласови о нестанку генерала Делгада почели су да се шире по Бадахосу већ првих дана марта, јер се у том граду изгубио његов траг“.

(Наставиће се)

Водоравно: 1. Земљиште, . игралиште — град У

Далмацији;. 2. Зимзелени шиб — иницијали једног од

вођа првог српског устанка — пољопривредна алатка; 3: Лична заменица — један месец — кратица за атмосферу; 4. Превремен — град у Етиопији — река (шп); 5. Личност из Андрићеве приповетке по којој је сним~

љен и филм. — место код Дубровника; 6. Лична заменица-— град у Србији — место крај Опатије — инициЈали творца теорије релативитета; 7. Врста першуна совјетска река — кратица назива једне заразне болести — старословенско слово; 8. Хемијски елемент мирис; 9, Предметак у сложеницама, значи стари сам — показна заменица; 10. Саставни део арапских имена — предговор — грчко слово; 11. Север — немач-

ки предлог — драги камен;

12. Прилошка одредба за место — река у Босни. .

Усправно: 1. Звер из породице куна — напад аргентински шахиста; 2. Игоова драма — угаљ; 83. Делови града — кратица у медицини за без налаза — лич нос" из „Дунда Мароја“; 4. Хемијски знак за ајнштајнијум — египатски памук —- писац дела „Париски покољ“ -- кратица за западионемачки новаши: 5, Ознака за север — притока Дрине — савезна држава у САД — хемијски знак за кисеоник: 6, Предлог — место у Црној Гори — део хартија од вредности — предлог: 7. Иницијали нашег писца („Јаблан“) — мек минерал — пловно средство — првак; 8. Француска река ипицијали хрватског књижевника, стрељале га уеташе — Шекспирова трагедија: 79. Ств рност, реалност — непрофесионалац; 10. Прилошка одредба за место —

пледан предео у пустињи — поема Ивана Горана Ковачића. .

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 7792

ВБодоравно: 1. Спира — Данга; 2. Торо — – Корн; 3, Ари — слог — вук; 4. Пастир пода: 5, 28 сом — кап — ар; 6, Р — Гоја — авај — а; 7. КЕ -- Орао — Сној — 6;8, Ао — АНП — БИР —_ ср: 9, Прекорнипа;. 10. Акт — алеа — лед; “ 11. Рана — от (Оливе Твист) — Сена; 12. Анали — стран. Не