Борба

„““" ; Х ће + | + 2 љЕби. ГОДИНА Ту | ЧАР БРОЈ 343 БЕОГРАД

Четвртак, 16. децембар 1976.

Директор Светозар Тадић

Главни им одговорни уредник Никола Бурзав |

Уређује редакпијски колегијум

ЦЕНА 2 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Шрви број „Борбе“ органа Комунистичне партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебругра 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе

а чланови редакције осуђени на затвор и робију. У народноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. новем~

бра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. у фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948, и у Загребу Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

| ЈУБИЛЕЈ АОВА ЧКОГ САВЕЗА ЈУГОСЛАВИЈЕ Предееднику Титу први Златни орден

Признање Ловачког савеза ће се додељивати. за изванредне заслуге на пољу ловства и заштите дивљачи и природе

Први Злеатњи орден председнику Титу предео је инок. Марко Булу,

Председник Републике Јо28. сип Броз Тито примио је јуче пре подне делегацију Ловачког савеза Југославије поводом педесетогодишњице оснивања тридесетогодитињице њеног де ловања у социјалистичкој Јутославији. У делегацији су били председник Ловачког савеза Југославије инж. Марко Булц, потпредседници с Боге Кузмановски и “са Танацковић и сстретау лр Миодраг Зечевић.

Прелседник Ловачког савеза Јутославије | Марко Булц предао је председнику Титу

први Златни орден установљен поводом овот јубилеја ко.

ји ће се додељивати као признање За изванредне заслуге на пољу. ловства и заштите дивљачи џи приссоте.

Председник Тито се задржао са представницима ловаца у срдачном разговору, У току којега је било речи 0 стању у ловству и активности ма ловачких организација на

све организације и'

његовом развоју и унапређењу. Председник Тито је обећао да ће и убудуће пружати подршку Ловачком савезу Јутославије у његовом раду. Па (Танју

ЧЕСТИТКА ПРЕДСЕДНИКА ТИТА АЛ КАЛИФИ

Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је емиру Бахреина Иси Бин Салману ал Калифи, следећи телеграм: | 5

„Поводом годишњице ционалног празника државе Бахреина, са искреним задовољством упућујем вашој Екселенцији у име народа Југославије и у своје лично име срдачне честитке и топле жеље за просперитет пријатељског народа Бахреина и за Вашу личну срећу“.

на-

Да вас полсетимо:

БОРБ;

поново ШТАМПА

дикон о удруженом роду

Ш за

ресовање,

„мали устав“ удруженот рада влада велико инте-

· ЊЕ Многе радне и друте организације наручују текст Закона за све радне људе којима ће он бити свакоднев-

ни приручник

| „Борба“ је одлучила да доштампа потребне количине и омогући радним људима и грађанима да по изузетно приступачној цени од ДВА ДИНАРА добију овај документ. НАРУЏБЕ СЕ МОГУ ДОСТАВИТИ:

| Писмом или телефовом на адресу: „Борба“ — Продаја, Трг Маркса и Енгелса 7

11000 Безграл

| 'Телексом (бр 11 408, 11 104 и 11 410) ЊЕ Лист са додатком може се наручити и код продаваца

"новина — на киосцима „Борбе“ СВА ОБАВЕШТЕЊА: за ћирилично издање: директни

~ у

телефони 335-376, 335-468, 336-0855 и 336-381 и тел. централе 334-531 и 334-201 (лок. 505 и 506) позивни број 011. а за латинично издање

утел. 041/37-501 и 32-365.

"предлоге закона

СКУПШТИНА СФРЈ

· Седница Савезног већа 24. децемора

Председник Савезног већа Скупштине СФРЈ Данило Кекић заказао је седницу Већа за 24. децембар ове године.

На овој седници _ делегати ће размотрити Предлог буџета федерације за 1977. годину, о основама кредитног и банкарског систе ма, о изменама и допунама за кона о обезбеђењу трајних обртних средстава организација удруженот рада, о услови ма и поступку санације, окњи гтоводству, о амортизацији основних средстава основних ор ганизација удруженог рада и других корисника друштвених средстава, о Служби. друштве ног књиговодства, затим неколико предлога закона из 06 ласти правосуђа и више закон ских пројеката који се морају усагласити са Уставом СФРЈ до краја ове године.

(Танјуг)

ОТВОРЕНА МИНИСТАРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗЕМАЉА ОПЕК

ПОСКУПЉЕЊЕ НАФТЕ — ГЛАВНА ТАЧКА СКУПА

емир Ал Тани навео три разлога који налажу повећање цене петролеју.

У уводном говору катарски | — Министри, заседају

(Кувајт, 15. децембра, Танјуђ — Емир од Катара ЖХалифа ал Тани отворио је у До хи 48. министарску конференцију Организације земаља-из возница петролеја (ОПЕК).

На дневном реду дискусије налази се кључно питање повећања цена петролеја и буџета ОПЕК за идућу годину. Према вестима из Дохе,. катарски министар за петролеј Азиз Бен Халифа рекао је да повећање цена не сме бити ве ће. од 10 одсто.

Владар Катара је на отвара+ њу заседања нагласио да је

неопходно повећати цене наф те како би земље ОПЕК ком пензирале губитке које су пре трпеле од замрзавања цена

· нафте 1. октобра прошле то-

дине. При том је не улазећи у појединости свој захтев 0бразложио са три разлога даља помоћ земљама у разво-

САВЕЗНО ИЗВРШНО ВЕЋЕ | |

ЈОШ ЕФИКАСНИЈЕ МЕРЕ

ЕКОНОМСКЕ ПОлНТ

ћЕ

Веће прихватило већину амандмана, на Нацрт резољуције о развоју у 1977. години, датих у одборима Већа република т“ покрајина

Према саопштењу – Савезног комитета за информације, на јучерашњој седници Савез ног извршног већа, којој је председавао др Берислав Шефер. разматрани су ставови савезних "органа о амандманима на поједине одредбе Нацрта резолуције о остваривању Друштвеног плана Југосла вије у 1977. години, дати у од борима Већа република и пок рајина Скупштине СФРЈ.

На седници Савезног извршног већа је констатовано да већину предлога, датих од стране делегата приликом уса глашавања текста Нацрта резолуције за 1977. годину у радним телима Скупштине СФРЈ,

треба прихватити, јер доприносе прецизнијем утврђивању права, обавеза и одговорности учесника у процесу друштвене репродукције. Исто тако, пред ложене измене и допуне појединих формулација имају за циљ да мере економске политике, предвиђене Нацртом резолуције, учине ефикаснијим и делотворнијим. Прихватајући више амандмана датих у радним телима Скупштине СФРЈ, Савезно из

вршно веће је истовремено ов ластило своје представнике да у даљем току усаглашавања ставова о Нацрту резолуције, посебво о питањима о којима

до сада није постигнута сагласност још једном упознају делегате са мотивима и разлозима којима се руководило Савезно извршно веће приликом њиховог предлагања.

Веће је размотрило и аманд ·

мане. дате у радним телима

· Скупштине СФРЈ на Нацрт за

кона о девизном пословању и кредитним односима са иностранством и на Предлог закона о основама кредитног и

банкарског система и о њима заузело одговарајуће ставове, које ће одмах доставити Скупштини СФРЈ.

(Танјуг)

СВЕЧАНОСТ У САВЕЗНОМ ИЗВРШНОМ ВЕЋУ

Уручене нагт

Највилџа признања добитницима предао Киро Глигоров. — У име добитника захвалио др Алојз Бенац

Јуче су у Савезном извршном већу, на пригодној свеча ности, уручене Награде Авноја за 1976. годину дванаестори ци појединаца и представници ма трију радних организација за најуспешнија остварења и стваралачке доприносе од оп»> пттет значаја за развој нашег социјалистичке заједнице,

Признања добитницима уручио је Киро Глигоров, председ ник Скушштине СФРЈ, који је, поред осталог, нагласио зва

| ПРИЗНАЊЕ СТВАРАОЦИМА: Киро Глигоров говори, на, свечаности, у Савезном извршном већу.

ју, даља улагања у сопствени развој и финансијска подрш ка индустријски развијеним земљама да уравнотеже свој платни биланс.

Катарски емир је затим го-

ворио о оправданости захтева за уравнотежавањем цена наф те и нафтиних индустријских прерађевина (деривата) које земље ОПЕК увозе из развијеног света.

Катарски емир је нагласио „уверење земаља-чланица“ да је „коритовање економских ве за са индустријским земљама“ прави пут за очување нацио налних интереса земаља ОПЕК и самих индустријских земаља.

Наглашавајући да су пре ос нивања ОПЕК неке земље-чла нице добијале јед: петнаести део вредности продате нафте и да је остатак одлазио У

_ кесе страних петролејских мо

чај Награде која носи име „на шег првог ратног парламента и, уједно, изражава сва наша опредељења у борби за конти нуиран процват свих наших народа и народности, самоуправне, несврстане и сопцијалис тичке Јутославије“. Овогодишње Награде Авноја добили су др Алојз Бенац, др Бранислав Букуров, Јуре Фра ничевић — Шлочар, др Ђуро Курепа, др Рикард Ланг, Радо мир Плаовић, Вика Подгорска,

иза затворених врата

нопола и владе, катарски вла дар је изнео податак да је зва нична финансијска помоћ ОПЕК осталим земљама у раз воју износила, на пример, 1974, године пет пута више о“ суме коју су у ту сврху дале све индустријске земље зајед но; При том је рекао да је на-

ционални доходак индустриј-.

ских земаља двадесет пута ве ћи од дохотка земаља члани ца ОПЕК.

После пленарне седнице, ми нистри су наставили заседање иза затворених врата. Каква ће бити одлука на заседању у Катару, кад је реч о повећа њу цена петролеја, засад је те шко предвидети, јер и међу самим земљама-чланицама не ма јединственог става.

Саудијски министар Ел Ја-

мани се одлучно пре заседа- ·

'ња изјаснио против повећања цена, па је чак заузео став о потреби да се продужи рок за

аде Авноја

др Љубомир Рашовић, др Воји слав Стојановић, Франце Шти тлиц, Мица Тодоровић, Дубрав ка Томшич — Среботњак, Новинско-издавачко _ предузеће „Рилиндја“ (Приштина), Вазду хопловно-технички _ институт ЈНА (Београд) и Вунарски ком бинат „Тодор Жиповеки-Мерџан“ (Тетово).

На високом признању захва лио је у име свих добитника др Алојз Бенац.

(Извештај на 5. страни)

мрзнутих цена (шест идућих месеци). Кувајт сматра да је промена цене нафти „опасна одлука“. :: |

Полазећи од података о кре тању светске инфлације, Ирак тражи повећање пена наф те за 25 одсто. Сличан захтев поставио је првобитно и Иран, али је јутрос ирански државни министар Амузегер ревиди рао тај став залажући се за умерено повећање. Алжир се о процентима поскупљења ни је изјашњавао, мада наглаша ва да је то „неминовност и право народа ових земаља“. Индонежански министар Мохомеп Садли такође је за умереност“, пошто страхује да би претерано повећање имало негативних утицаја на оживљавање међународне привреде и на проблеме земаља у развоју које немају сопствене изворе нафте.

Милпонц градишеља

_ Ослобођење радничке класе је дело саме радничке класе. Овој добро познатој Марксовој тези из „Манифеста“ ваља додати и то да радничка жласа ослобађајући себе утире тут бескласном друштву, осљобађа друштво класне подвојепости ц последица те подвојености, отвара нову епоху друштвеног развитка, са повим дотад непознатим токовима друштвеним законитостима,

Није сувишто подсетити, ма

ове познате Марксове мисла када је реч о спровођењу Закона о удруженом раду и оријентационом трограну активности Социјалистичког савеза радног народа Југославије у овом изузетно значајном и сложеном тосљу. Није сувишно једноставно _ због — тога што се, практично говорећи, радц о сталној критичкој анализи властите праксе у свим самоутравним ћелијама налшег, друштва ч њеном усклађивању са тпроцзводним ч друштвеним односима какве Закон предвиђа. _ Самоутравна трансформалија може се успешно обавити, на основу Закона тж Устава, само ако су њени архитекти ч градитељи милионц непосредних произвођача % грађана, ч ако онш јасно знају и виде пут ч циљеве за које се боре. Не само циљеве на. ширем план, него пре свега циљеве у својој средини, на свом радном месту, од основне организације удруженог рада ц месне заједнице до федерације ми Скупштине СФРЈ. Ови конкретни пословт и, програма рада су различити, јер се одвијају у радничким срединана »“ околностима, зависе од природе тосла, нивоа знања, развијености науке, степена развитка троизводних снага, итд. Ала, сви онз чине каменмиће у мозацку самоуправне социјалистичке демократије.

Утраво .360% тога, тосебне ваља указати на једну поруку седнице Председништва Савезне конференције ССРНЈ тосвећене програму активности Социјалистичког савеза У спровођењу Закона о удруженољм раду. Она отприљике гљаси: не можемо м ње смемо остати само на томе да ц даље трепричавамо садржину Закона % агитујемо за његове прим ците, морано у сваком колљективу, 9 свакој средини где се удружују рад, средства м заједнички интереси притремити јасно опредељенту, организовану активност радних људи грађана за стровођење Закона. Немају оправдања гласови да Закон оставља рок од две годите за примену па ње треба, журити, да ваља сачекати мскуство других, да је довољно за почетак само дотеривати тостојећа _ самоуправна акта члм да се ваља ограничити само на активност у основним ћелијама рада и управљања, а одложити за доцније неопходне тромене у деловању друштвено-толтичкихг _ заједниљца у односу на удруживање рада ц средстава, укључујући ту ц федерацију.

Заједничка активност _ У ССРНЈ, као фронту организованих социјалистичких снага, трилижа је м могућност стаљног проверавања колико се "нови односи остварују нж у области политике. И колико саљ Социјалистички савез афирмилце своју нову уставну улљогу. Мерило успеха или неустеха, активности илма неактивности, може бити једино друштвено-економски положај не тосредног произвођача у Утрављању средствима за троизводњу, дохотком по минулим радом, какав је његов положај да непосредно ж преко деље-. гата удружује рад ч средства, одлучује о прошмиреној ретродукцији. Ово ваља стално истицати једноставно _ стога што нам трети опасност снажно трисутне тенденције да се примена Законе о удруженом раду сведе на извесне организационе ил институционалне тромене, на одређено дотеривање постојећих самоутравнихт ака~ | та ч слично али да се ту суштинљм. остане при старим односима, тако да те тромене служе као фасада иза које се кријумчари одлучивање о дофотку ч условима живота 'т рада непосредних произвођача ц радних људи мимо њих саМИС. Овај Закон није случајно назван „манифест класе“. Ала манљмфест класе која њиме најављује дуготрајну ц сложену борбу за укидање класа ц кла= сног друштва. И то класе која је ч сама аутор тог манифеста ,