Борба, 20. 12. 1976., стр. 1
ГОДИНА УГ
БЕОГР, Понедељак, 20. децембар 1976.
Лиректор Светозар Тадић
Главни и одговорни уредник Никола Вурзан
Уређује редакцијски колегијум
БРОЈ 347
ЦЕНА 2 ЛИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ПРОСЛАВА 35-ГО ЛИШЊИЦЕ ФОРМИРАЊА ПРВЕ ПРОДЕТЕРСКЕ НАРОДНООСАОБОДИЛАЧКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ
ТИТОВА. ЧЕСТИТКА ПОВОдОМ ЈУБИЛЕЈА ПРВЕ. ПРОЛЕТЕРСКЕ
Телеграм Врховног команданта војницима и ста-
решинама Првог
Председник Републике и врховни командант оружаних сната СФРЈ Јосип Броз Тито упутио је војницима и старешинама Првог пролетерског га рдијског пешадијског пука сле дећу честитку:
„Поводом 35-гтодишњице фор мирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде, упућујем најсрдачније поздраве преживјелим борцима и старјешинама бригаде, као и цјелокупном саставу ваше јединице која наставља ње не традиције.
Уједно вам честитам празник наше Армије — 22. децем бар, који је и јубиларна годи шњица формирања Прве про летерске бригаде. Придружујем се вашим радостима због значајних успјеха које сте по стигли у војно-стручној обуци и подизању борбене спремности, јачању војничке дисциплине ми развијању братства и мо рално-политичког јединства у вашим јединицама.
пролетерског гардијског пешадијског тука,
Савремено наоружање и тех ничка средства са којима располажете захтијевају непреки дан рад на стицању и проширивању научно-техничких зна ња. То је значајан услов да успјешно извршите, ако би то затребало, повјерене вам зада тке у одбрани наше социјалис тичке самоуправне заједнице.
Ваша је обавеза да и у буду ће стално развијате и његује те самопријегор, слободољубивост и оданост циљевима наше револуције, и све оне врлине којима су се одликовали борци пролетерских бригада и других јединица народноослободилачке војске и партизанс ких одреда Југославије. Посе бно је важно да таква осјећања и особине прожимају гене рације младих који долазе и обучавају се у нашој Армији.
Желим вам много успјеха У извршавању одговорних задатака“. (Танјуг)
Другу Титу прва Златна _ плакета Титограда Главним град Црне Горе свечано прославцо 30-годишњичу од како носи Титово име ц 32 године у слободи
(Титоград, 19. децембра) —
Делетати сва три већа Ску шштине општине Титограда донели су одлуку на јучераш њој свечаној седници да се пр ва златна плакета града додели председнику Титу. Великим бројем манифестација, ко
•
Џ
је су почеле још пре седам да на, Титоград је свечано прославио 32. годишњицу ослобођеђња и 30-годишњицу откако некадашња Подгорица, најпорушенији град у току рата, но си име председника Тита. (Извештај на 7. страни)
Саучешће председника Тита
Мари љубиоратић
На вест о смрти Николе Љубибратића, председник Републике и врховни командант 0ружаних снага СФРЈ, маршал Југославије Јосип Броз Тито упутио је другарици преминулог народног хероја генералпотпуковника у пензији Николе Љубибратића — Мари Љу бибратић, следећи телеграм са учешћа:
„Поводом изненадне смрти Вашет супруга генерал-потпу ковника у пензији друга Николе Љубибратића, народног хе роја и истакнутог руководиоца наших оружаних снага, у име Јованке и у своје лично име, упућујем Вама и дјеци
изразе дубоког саучешћа“. (Танјут)
Да вас полсетимо:
БОРБА
поново ШТАМПА
Зонон о удруженом раду
ЛЕ за „мали устав“ удруженог рада влада велико интересовање. "" Многе радне и друге организапије наручују текст Закона за зве радне људе којима ће ов бити, свакоднев-
ни приручтик
|! „Борба“ је одлучила да лоштампа потребне количине и | омогући радним љулимз и грађанима па по изузетно триступачној цени од ДВА ДИНАРА добију овај по-
кумент.
НАРУЏБЕ СЕ МОГУ ДОСТАВИТИ:
|» Писмом или телефоном на адресу: „Борба“ — Продаја. Трг Маркса и Ентелса 7
11000 Бе трал
'д Телексом (бр 11 408 11104 и 11 410)
| Лист са лолатком може се наручити и код продаваца новина — на киоспима „Борбе
СВА ОБАВЕШТЕЊА: за ћирилично издање: директни телефони 325-376. 335-468. 336-035 и 336-381 и
тел пентпале 334 531 и 334-201 (лок 505 и 506) позивни број 911 а за патинично издање
тел, 041/37-501 и 32-365.
1
ОРГАН · СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ (САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЏШрви број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију.
У народноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. новем-
бра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 217. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948. п у Загребу Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
ЕГИПАТСКО-СИРИЈСКИ ДИЈАЛОГ НА ВРХУ
·" Мир као императив
Од сусрета Садата ц Асада многи очекују кључне кораке усмерене ка покретању глобалног мировног блискоисточног решења
(Специјално за „Борбу“)
(Каиро, 19. децембра) — У Каиру као да све трепти од ишчекивања: шта ће одлучити Садат и Асадт Опште је уверење да они могу „разочарати“ само у једном — да не објаве одмах све, али се верује да из њиховог дијалога мора проистећи доста тога што одлучује судбину Блиског истока.
Кад су се јуче срели на каирском аеродрому, њих двојица су и изгледала тако. Срдач ност је устукнула пред пословношћу, помпа пред једноставношћу, мада обојица државни Ка јесу очито задовољна овим својим сусретом.
До овог сусрета, долази наКон мучних година међусобног сукоба, а да у међувремену ипак ниједан од њих није „поражен“. На против, обојица овај сусрет доживљавају и тумаче као победу, као наставак заједничког марша прекинутог раније.
Општа димензија разговора
Отуд и значај који се овде придаје тој димензији дијалога очитованој у египатско-сиријског осовини као окосници арапске борбе за праведан мир. Та димензија, штавише, садржи и врло јасну разраду војне компоненте као алтернације, у случају да мировни напори ипок ве успеју.
Неупоредиво већу пажњу ваљда зато што се та осовина џоново сматра „незаобилазном чињеницом“ — ипак привлаче аспекти шири од билатералних, Општу димензију ди јалога уосталом, не крију ни домаћин ни гост, Они, штави„не. инсистирају на њој.
Кључни проблеми су женевска конференција и палестинско питање. Јер, Женева се ис кристалисаља као једина шанса да се не дозволи потпуно замрзавање кризе на Блиском истоку, а арапско заједништво у односу на палестинско пита
ње као први услов за Женеву. Основа заједништва у односу ва палестинско питање дата је средином октобра на са станку шесторице у Ријаду, и потврђена крајем тог месеца на самиту у Каиру. Садашњи дијалог у Каиру требало би да јој да и практичне импулсе,
Тактичке. компоненте одлука из Ријада и Каира, међутим, још нису остварене у потпуности, Као „последњу преосталу препреку“ томе, Садат и Асад разматрају предају тешкогт наоружања од стране сукобљених снага, што има недвосмислене реперкусије на по
ложај палестинског покрета от
пора у Либану,
У стратегијском погледу, такође, кедостаје још којешта. ПЛО, на пример, још нема чвр сто заузет став према формира њу привремене владе, што ри јадска платформа изгледа под разумева као неопходност у предстојећој фази, Могу ли Египат и Сирија одлучујуће утицати на заокрет у том правцу — остаје да се види.
Још је осетљивије питање како да се Палестинци укључе у женевске преговоре, ако и кад, до њих дође, Зна се да Израел по сваку цену жели да их избегне као самосталне пар тнере за округлим столом, Алтернатива је заједнички арапски „тим“.
У очекивању Валдхајма
Заједнички „тим“, међутим, подразумева и Јордан, Могу ли Палестинци „прогутати тај за логај“ или бар бити присиљени на то — такође остаје да се види.
би.-са свим сукобљ М,
ОБОСТРАНО ЗАДОВОЉСТВО СУСРЕТОМ: Председница Асад
ч Садат на камрском аеродрому
Ако ипак све буде као што се предвиђа, што очито у великсј мери зависи од овог египатско-сиријског · дијалога, већ је познат итинерер који Арапи желе и коме се надају.
У јануару, на египатски фор мални позив, генерални секре
тар УН Курт Валдхајм треба“
до дође на Блиски исток да што подразумева и Израел и Палестинце, утро пут Женеви. Први рок за женевску конференцију засад је крај мартаг У међувремену, пак, на ос-
нови резултата текућег египат
ско-сиријског дијалога, Арапи
би предузели интензивне међЂусубне и међународне контак те које би, према неким наговештајима, заокружили својом конференцијом на врху негде почетком марта. Самит би тре бало да коначно формулише њихово заједништво у одлучујућем сучељавању с Израелом. Све у свему. очито је да су Жрапи решени да не лозволе потпуни застој мировног процеса на Блиском истоку и да ће предузети све што буду мо тли да се покрене глобално решење, При томе, наравно, Еги пат и Сирија треба да одиграју посебну улогу.
Миленко БАБИЋ
СЕТВА У ВОЈВОДИНИ
ШИПЕНИЦА
БЛАГОВРЕМЕНО ЗАСЕЈАНА
Завршен сви тпољотривредни радовц,
(Нови Сад, 19. децембра, Тан југ — Последњи „рапорт“ са војвођанских поља гласи: завршени су сви пољопривредни јесењи радови — битка за хра ну је добијена.
Кукуруз је обран за 675.000 хектара, шећерна репа извађе на са 67.000 хектара, пшеница засејана на 401.000 хектара ораница, а пре тога и жетва сунцокрета и соје. У исто вре ме је за пролећну сетву, која треба да буде обављена на ми лион хектара, дубоко узорано | 510.000 хектара. То је и једини преостали посао који ће трајати све дотле док поља у овој равници не прекрије снежни покривач.
Иза ових бројки су труд и зној више стотина хиљада људи. Пуна три месеца — до последњег хектара и килограма — трајала је ова борба која ће много значити и за стабилизацију целокупне југословенске привреде. ИМ овог пута, када је то било најпотребније, рата рима није изостала помоћ мла дића и девојака и припадника ЈНА. Кукуруз је спасен и на Банатским пољима на којима је олуни ветар био оборио кукурузну стабљику.
Занимљиво је да су први пут ове јесени све времеу берби предњачили земљорадни ци. Први су је и завршили, ма да су под кукурузом имали готово четири пута већу површи ну од друштвених газдинстава. Просечан принос кукуруза на друштвеним _ газдинствима је 63,6 метричких центи по хекта ру, 8 на приватним поседима за десет метричких центи је нижи. Већ с сада је извесно, иако произвођачи још нису узели · оловку у руке, да су трошкови у овој производњи осетно порасли, што ће се квакако осетити у дохотку.
ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ
НОВИ ПРОПРАТНИ ДОКУМЕНТИ
Италијански Посланички дом, поред закона о ратификацији Осимскиг сторазу-
ма, прихватио препоруке о бржем обезбеђивању директног учешћа пограничног
стамовнљаиштва у спровођењу споразума, о правима словеначке мањине у Италији “ о јачању веза са италијанском мањином у Истри
(Рим, 19. децембра, Танјуг) — Италијански посланички дом (Камера) је, поред закона о ратификацији Осимских спо разума са Југославијом, у петак касно увече прихватио и још неке, такорећи, пропратне документе, У некима се већ практично оцртавају први кораци у реализацији нове фазе односа на Јадрану.
Укупно је било таквих 16 до кумената, Неки документи су прихваћени као препоруке којима се влада пожурује на брже регулисање неких питања и проблема везаних за реализацију споразума, Такав је, ре цимо, документ који су поднели представници огромне ве ћине Посланичког дома, а који се односи на обезбеђење ди ректног учешћа пограничног становништва У спровођењу споразума, на права словеначке мањине у Италији и јачање културних веза са италијанском мањином у Истри.
"Овај документ има четири прецизне тачке: прво, од владе се тражи да У договору са покрајинском владом за Фур ланију — Венецију Ђулију, на основу постојећих закона ино вих прописа, „гарантује свим
грађанима директно укључе-.
ним у сређивање граничних пи тања између Италије и Југославије. најширу заштиту њи хових права и надокнаду штете“, Г
Друго, да се „припреме потребни инструменти којима се гарантују једнака права, слободан развој и глобална заштита словеначке националне мањине која живи у покрајини Фурланији — Венеција Ђулија“. '
Треће, да се „подржи најшири развој односа чланова италијанске етничке групе у Ис три са матичном земљом преко појачане културне размене“,
Четврто, да се „пре одлука о спровођењу споразума о економској сарадњи консултује заинтересовано становништ во, преко покрајине Фурлани-
ја — Венеција Ђулиа и срезова Трст и Горица“.
Овај документ су потписали представници парламентарних група владине Демохришћанске странке . затим социјалиста, републиканаца, комуниста и социјалдемократа, дакле, пре дставници огромне демократске већине која чини скоро де ведесет одсто парламента,
У име владе министар спољних послова Арналдо Форла ни и известилац одбора Лорен цо Натаљи су прихватили овај документ као препоруку. Али, аутори су инсистирали и на тајном гласању на коме се опет огромна већина изјаснила за овај документ.
Када се ради о словеначкој мањини ваља приметити два момента: прво, тражи се глобална заштита, а не само језичка друго, примена те заштите треба да се прошири на читаву територију покрајине, дакле и на Горицу и Удине, а не само да важи за Трст и околину (бивша зона „А“) као до сада, Осим тога говори се о
„националној“ а не језичкој мањини, како је то овде уобичајено, Искључиво проблему мањине посвећен је још један документ који су министар спољних послова, известилац и парламент прихватили као пре поруку. Тај документ су поднели социјалисти и комунисти. Он од владе у закључку тражи да „што пре поднесу парламенту законске одредбе о глобалној заштити словеначке мањине у Италији“. Акцентирају се разлике у статусу Сло венаца у Трсту и околини, на једној, и Удинама и Горици, на другој страни. Инсистира се на неким конкретним питањима па се прецизно наводи: „ко ришћење матерњег језика у скушштинама (власти), компле тирање школских институција. аутономија словеначких школа, увођење програма радио и телевизије, реализација ехономске им социјалне политике у'циљу обезбеђења развоја етничких особина мањине и јачања њених културних институција“,
!
ВРЕМЕ И САОБРАЋАЈ _ Сви путеви проходни
Према извештају Предузећа за путеве СР Србије сви магистрални и регионални путеви у Републици су проходни. Густа магла једино отежава саобраћај на деоници Чачак Пријепоље, где је видљивост око 30 метара. У околини Ниша видљивост је до 50 метара, а у околини Врања видљивост око 100 метара. Слично је и у Македонији,
Збот клизишта на деоници Ниш — Књажевац, код Грамаде саобраћај је знатно отежан, Екипе Предузећа за путеве јуче су рашчишћавале и бележавале знаковима угрожене деонице, Одрона камена има и на градилишту пута Титово Ужице — Златибор, на деоници Кремна — Шарган Вардиште, као и на путу Јошаничка Бања — Копаоник,
Киша умногоме отежава сао браћај на путу Загреб — Рије ка код Горњег Јелења. На овој значајној саобраћајници због влажног терена протеклих дана долазило је до повре меног одроњавања камења у усецима.
ЗИМСКИ ОДМОР: Стлавови у зиновнику на Ади Цигатлији
Више од 120 домаћинстава у селима у околини Босанске Градишке, Српца, Босанске Ду бице већ десетак дана живе у неизвесности У поплављеним кућама, Стручњаци се плаше да због учесталих киша у пла нинским крајевима и пораста водостаја Уне и њених притока ове породице не буду за робљене још толико дана.
| жожка
Како јавља наш дописник С. Фестић, новогодишње _ гужве на словеначким граничним пре лазима већ су почеле. Тако је за последња три дена преко прелаза Шентиљ, код Марибо ра прошло више од 140.000 до маћих и страних радника ко ји се управо враћају својим кућама. Највећа гужва протек лог викенда била је у суботу,
кад су у Шентиљу путници стизали у шест колона, а изла зили само у једној. Сва срећа је што је кроз Аустрију неде љом забрањен теретни саобраћај. па тешки камиони нису представљали већу сметњу.
тен
(Снимио; Ј "ДОРОШКИ)