Борба, 29. 03. 1977., стр. 9
РЕЈ
Ф ЏЈ
„ште је људском доу дало један од прказа, трајних доказа о борби насиља и угњеНа сцени су се, пре 4. других уметности, могле (их “ чути и разумети дела зле "Оно што савест буди ренј је покреће. Кроз проји кроз патњу, кроз потреда се искаже једно осећа“једно мерило света“. Ро је текст међународне - за 27. март, шеснаеетски дан позоришта, упутио Раду Белиган, | Центра међунаМог театарског института у . Поруку је, на свечаскупу свих драмских уујтвика Београда, који је јуја одржан у Југословенском драмском позоришту, прочитада Мира Траиловић. Ху тексту се даље наводи да ђе позориште увек стајало у антарди Историје и да је _отова мисија у томе што граи мостове међу народима, што ушта о једном бољем и прајем свету. националну поруку, коју је “писао Раша Плаовић, доајен „тословенске сцене, прочитао „ Петар Банићевић. „Нама, пи стварамо позориште, на|| џећу се две обавезе: сачувати | у подизати углед куће у којој ои нетовали додир са пу(диком, каже се у поруци. Упед куће значи истовремено Ми"
" ат 3
у" 7
(Светозарево, 28. марта). Синоћ је у Светозареву завршен шести фестивал Дани кое. Жири публике за најуспелију. представу прогласио едију „Дундо Мароје“
Држића, коју су из-
т позоришта. 1. учни жири-у саставу. МиДравић, Мухарем Верољуб Танасковић од-
је да статуета „Ћуран“ чана награда од 7.000 диприпадне Мирославу Беу, редитељу Југословен' драмског позоришта, за ију „Дунда Мароја“. За ља глумачка остварење ете „Ћуран“ и по 5.000 ара добили су Петар Краљ, ц'из Атељеа 212 за улоапетана Ивулића у комеи „Буздован“, Добрила Шотлумица Српског народог позоришта у Новом Саду, за тумачење улоге Спасићке у
0 ' "ДЕ | и
__Загреб, марта) — Загребан4 ликовни живот, за који се „| ЗЕби могло рећи да није кон| Тивуиран, што реално омогу| Љавају и присуство неколико || Сотина чланова ХДЛУ, као и | Белативно добре традиције, до (Ио је ових дана у интензи| 1у организацијом неколико м ивих ' манифестација, је би требало забележити. Ветеран Иво Режек прашки Миш ученик, сликар ви= културе и рафинмана, _ | ожио је ам есетаЕ уља, и графика у алерији _ Карас“, насталих од 1920. гоа „До данас. У тенерацији уметника који
Узе
зЕ а, Реже | 19 место. ара
а РЕЉЕФ ЦИЕ ЕРИ РВ ЕФ БАРА =
_ чкој
+ Ини Нин иза» це чи оче
=
јни „хе “ портрет И сар рлекин“,
Ртва природа 1928).
Поз – = ит
| наш Иве Режека и не, јучне е подсећа на потребу на _ билан обраде и публиковања | венска на најширем, југосло
веи флумци - Југословенског, |
7 “4 осипа. Рачића до Јунека, у лца и Планчића у Пари| сар остављали контакте са уметничким збива-
прве половине овог везначај- 6 Режек се већ веома рано дељује за Сезановску син
» али у светској уметнибора 2 0ополи — Паризу где Ра и од 1924. до 1928, креће С бре од тога, за кубистима, (у с00м и Лотом, за Деренов
| варијантом фовизма. Та М Су данас за посетиоца нај-
ли. Ривији експонати наста Х во времену — „Екол 'утиц ри“ и они каснији под то ен тог боравка који су време у нас били значајаде о ација, но који су на добро У поставци сувише ма 1924,
Пилона, 1923
м плану, чиме бисмо са
г Раду Белигана и. Разце
УВРШЕНИ ДАНИ КОМЕДИЈЕ Прва награда
| припала , „Дунду __ Мароју“
и свој сопствени
добар, углед. Бити
где је' већина добра, а
кућа угледна, значи и сам сти- |
цати углед ваљаног и добро радника. Бити у слабој с 7. пини, неизграђеној, Мерик тији од осталих, не значи мн го. И зато, борити се за поди-
ње куће, њен развој у целини, значи борити се за себе, (а свој лични углед. То осе-
ње недостаје нам понекад,“
Млађа. Веселиновић
„ генеПа секретар Југословенског - ра међународног театарког института, је рекао да је зачетак овог јубилеја био У Паризу, У петој сезони Тедтра нација 1962, године, када је гостовала Београдска опера представом „Дон Кихот“, Таквом акцијом се сви драмски уметници света придружују борби за мир, прогрес, пријатељство и љубав међу људима свих раса и боја.
Свечаност, која ће се традиционално одржавати сваке тодине у другом београдском театру, била је пропраћена програмом посвећеном — двоструком јубилеју председника Тита — 40. годишњици доласка на чело Комунистичке пар тије и 85. годишњици живота. Рецитал су извели глумци Јутословенског драмског, НародМо и позоришта „Бошко Бу-
Век.
комедији „Ујеж“ Бранислава Нушића, и Никола Симић, глумац Југословенског драмског позоришта, за изванредну интерпретацију Помета у Држићевој комедији „Дундо Мароје“. „За најбоље. епизодне улоге проглашена су. извођења, Млаг дена- Недељковића . у · „зони Замфировој“ (Народно позориште из Ниша) и Љиљане Драгутиновић у комедији „Буз дован“ (Атеље 212 из Београда). Стручни жири посебно признање за неговање и развој сатиричко-музичког кабареа доделио је Народном позоришту у Сомбору, као и Позоришту на 'Теразијама у Београду. Специјална награда радио' новинске установе „Нови пут“ у Светозареву припала је Бори Стјепановићу за улогу у комедији „Буздован“. и
М. МАРКОВИЋ
ЗАГРЕБАЧКИ ЛИКОВНИ ТРЕНУТАК
_ Дани ретроспентиве
е, | у «с | Знимљиве поставке дела Иве Режека, Фадила Хаџића, Станка Јанчића и чланова, групе „Горгона
знали шта смо и како усвојили од чувене интернационалне _ Џариске школе, а шта смо (без обзира колики је наш допринос (био) и сами дали овом ликовном Вавилону од првих деценија ХХ века до данас, када су млађе генерације сликара и овде успеле да изборе име и „место под сунцем“.
Редитељ и писац као — сликар
Не мало изненађење култу“ рне јавности било је када се познати режисер, писац, комедиограф, новинар и друштвени радник Фадил Хаџић први пут представио и као сликар у Умјетничком павиљону са 72 уља и десетак пастела израђених У последњих седам година. Јер, мало је по знато да је Хаџић уз диплому загребачке Академије ликовних умјетности, знатно утицао на ликовно У „Јазавца“ у Медули ци; а не ретко и на фију сопствених представа и филмова.
Хаџићева преокуп боја за коју показује осећај, и држећи се добрих традиција Русоа и Вламенка. Но, актови, призори трети, указују на плозивну напетост експ
сценогра-
сионистима окупљенима "трупе „Ди Брике“ ру, Хекелу и Нолдеу.
У сваком случају аутор
шег века нису
Плаовића поводо; МИР Ене | а по | "Светског дана. позорилшта " водом,
ређење старог ћевој ули
позоришних
ација — је изразит старих фовиста његови улице и норједну ексресије иманентну немачким експре-
око — Кирхне-
је показао да му искуства вели-
. ких ликовних „стремљења наслаба страна и
да се уме вешто служити ки-
4
„Галеника“ је но
кућа. По много чи Не са | га, по фармацеутским произво дима. Ако би се, даље рангира ла по значају и интересовању радника — по култури. Не екој изван зидова овог колектива, већ култури у самој рад ној. организацији, Култури
као вееодвојивом делу рада Ени и друштветпог, и политичког и производног. Стога и није чудно што смо серију разговора
о култури и удруженом раду почели баш овде, са људима који производе лекове...
Искуства пиротског „1. маја“
||
Све је почело пре шест година оснивањем посебпог одељења за културу. Да би се данас дошло до првог у Београду концепта о култури рада: А делало се у три правца развијању културних навика радеика, аматерском стваралаштву и реализовању програма културе рада. Како кажу Миодраг Мијовић-Кавт, књижевник, виши стручни сарадник за културу и Слободанка Јовагтовић, технолог, делегат интересних заједница културе општине, града и Републике, ваљало је много труда уложити у овај посао. Пре свега, павићи људе на театар, музеј, књигу. А затим, успети отло најважилије, да развој кул туре уђе у све програме и пла нове колектива, у сва нормативеа акта. Тако су оригинални пројект којим се, између о~
сталот, планира формирање центра за културу у „Галеници“ усвојили сви — од рад-
личког савета, сикнциката, колегијума, Основне организације СК, до омладинске организације. _ Уосталом, најмлађи радници ће у овоме имати и највише посла,
о ~ зеље
- Песник
Након објављивања књиге сама познатог хрватског и
песника Миливоја Славичека („Коментари разних начина постојања“, издање варшавске куће РЕМ), у обради неколицине пољских песника и преводилаца, ау-
тор је посетио више градова државши осам предавања и
таоцима и писцима. Турнеја је почела — у
организацији Савеза пољских давањем у Варшави,
књижара“. у старом делу града, је говорио о сопственим схватањима поезије, улози поезије и песника у савременом
свету, послератној поезији у
чицом. Можда је при селек-
у популарном „Клубу
_КУЛТУРА УДРУЖЕНОГ РАДА
- За нов
много научили, за нас је била фабрика „1. мај“ у Пироту. Када смо тамо први пут отишли, истиче Мијовић, пека њи хова искуства желели смо овде да превесемо, а нешто смо опет ми сами смислили, према могућностима и жељама наших радника, Крајем прошле године, обишли смо и све
радне организације Београда, '
питали за савет, размењивали мишљења. Био сам и у Сплиту, на саветовању о култури и удруженом раду. И тамо сам доста чуо, пре свега, од колега из „Пливе“ који су већ доста учинили на плаву културе рада. Ето, тако смо ми дошли до концепта плава развоја кул туре у „Галеници“. у Оно што је у читавој акцији најважније 'и због чега су у „Галеници“ инсистирали да
' већ у априлу почну оствари-
вање ковцепта, важан је догађај не само за колектив, Нова фабрика, која се улето отвара, биће једва од најмодернијих у Европи. Концепт ће се у њој проверити. Екипе стручњака — од архитеката, уметника, дизајнера, до психолога и социолога, раде ва њеном што хуманијем, модернијем уређењу. Ова савремена кућа биће украшена фонтанама, сликама, мозаицима. Радници ће уз посао слушати музику.
— Постојала је опасмост да се у читавом послу расплинемо, каже Слободанка Јовановић. У овој години, задатак је — учланити све омладинце ко лектива у библиотеку „Јован Поповић“ с којом смо закључили споразум о коришћењу“ књига. Заправо, реч је о уговору који сваке године обнав-
љамо. Они шизма књиге — библиобусима редовно обилазе све наше пумхтове — а ми
њима новац, Тако ћемо ове гоодине издвојити више од 130.000 динара за куповизу књига.
Миливој Славичек у Пољској пољеко-југословенским културним и књижевним контактима у прошлости и данас.
Турнеја је била настављена у Гдањску, Гродзиску Мазовјецким и Плоцку. Песникова излагања била су свуда пропраћена чи тањем његових стихова. Интерпретатори су били познати глумци.
Посебно занимљив је био Славичеков сусрет и разговор с ученицима и наставницима Основне школе „Вук Караџић“ и с ансамблом „Деца Плоцка“ у Плоцку, затим Научном друштву тог града, где је аутор говорио о теми „Књижевне и културне везе Пољске и Југославије“.
изабраних пејугословенског на пољском
ове земље, осусрета с чи-
писаца — пре
Славичек
Југославији и
ослобађања наше уметности
цији требало да буде ригороз- . краткотрајног, но опасног ути
нији, јер су промакли неки радови који не доприносе целовитости ове изложбе.“ __ Вајар Станко Јанчић припадао је круту младих гнев“ них људи који су се својевре-_ мено окупљали око групе „>“
порнатур рализмом, | бизарних — есеју тива и нових материјала.
Негде између хипернат лизма и поп-ар' "крећу с Јанчићеве, већ | 5 ке фигуре у пол дјевојке“ и' улице“, које, неза!
мене депатетизиране скулптуре не могу да изненаде неком, посебном оригиналношћу.
Изазови слободне композиције ,
Шарм изложби дају новитети вајаревог опуса, мала пластика серије једнаких фигура „Падобранац“, „Трка“, „Компонобил“ — У различитим по ложајима који · осигуравају ансамблу динамичну свежину примењивали
ристи најбољих Ма апи остављају _ могућност слободе компоновања и
поставке. Ратросии це е „Горгон
Па времена пре в деценије на наставак
Уметничке подсећа нас ише од две
ба аслем а,
о
| петавља
| ју скупови,
процеса
"цаја соцреализма, који су 1951. тодине почели „Рксатовци“ геометријском апстракцијом и
"Мотика „архајским надреали-
змом“. | „„Горгона“, која је деловала
под. 1959. до 1968. године, оку· пивши неколицину сликара и _ Бр ара (Шутар, Јевшовар, ата, Книфер, Кожарић,
Седер, Башичевић, Хорват, овић
цепта уметности. Приући дадаистичку слобозбора, група традиционал цији уметности супро"те ј антиуметност, 5 одневна средства комунициЗ а сасвим неконвенционалпе, чеуметничке _ материјале. "Приређују се необичне изло"чебе предмета у „Студију Г" "издаје античасопис, одржава1 шетње околином Загреба. Најбољу дефиницију Горгоне дао је сликар Јосип Ваништа: „Горгона“ је за апсолутну пролазност у умјетно сти. Горгона не тражи дјело ни резултат У ост
вреднује по ситуацији.
Део припадника „Горгоне“ (Јевшовар, Седер) заједно с Феелером, Датином и Кристлом опробао се у енформелу који је био знатно присутан у загребачким салонима између 1956. и 1962. а чија је мања ретроспектива приказана У „Галерији Нови“. Између белих и сивих површина Јевшо вара и Кристла, рељефних плоха Фелера и тамних потеза Седера изгледа да се У дословној негацији сваке фор
"умјетности, она,
нов садржај |
О цџскус : Зи запосли "и резултатима земунске „Галенике“, о. проширују и обогаћују сопствене жеље и иде :
Годишње уговоре такође закључујемо и са музејима Народним, Савременим, као и Музејом прада Београда. · |
Непосредан утицај
запослених на култур- | | дали допринос свечарској ат-
не програме.
Сазнали смо да се уговорима са културним установама, најбоље може избећи оно што зовемо „отуђење“ радничког динара за културу. може пепосредно да утиче на програм који му је понуђен, заправо, да ствара политику у својој средими, да и шире утиче на културну политику.
Аматера је у „Галеници“ све више. И то је добро, јер се од ентузијаста управо и почело у овом послу. Сада их је 298, но не само из колектива. Свако ко жели, може да дође у једну од секција музичку, фолклорну, литерарну, драмску, дечју, певачку... Бесплатао аступају у земунским школама, болницама, меовим заједницама. Приређују изложбе и у својој фабрици.
Тако то изгледа у „Галеници“, Овде нема места расправи о вези између културе и удруженог рада. Једноставно, то су појмови који егзистирају
као један, природно прихва-.,
ћен од свих — као култура удруженог рада. Да су у „Галеници“ у праву, казује горе испричао. Да су на правом, сигурном путу, показаће и сова фабрика, за коју се већ на семиларима увелико припремају радници, носиоци култур ног живота у модерном здању. Војислава КОСТИЋ
СД.
ме, ослањану на инстинкт емоцијалне импулсе. Ту је најконсеквентнији Иво Гатин, по стижући своја хтења тада новим посве несликарским мате ријалима и методима; песком, смолом, лаком, паљењем (Љу бичаста површина“, 1960 „Вретенаста површина“, 1961).
Тиме он
иво РЕЖЕК:
. #: 1:84
е
у САРАЈЕВУ ОТВОРЕН МАЛИХ И ЕКСПЕРИМЕНТ.
с АЕ |
експеримен су извели
а параграфи-
По реаго-
представа чиме су Зеничани
јери првог дана Фестивау се у Сарајеву прати са великим интересовањем,
Звани“ | отварању ове значајне позоришне манифес тације са дугом традицијом претходило је читање порука њеним учесницима које су им упутили Раду Белиган, председник Међународног театарског института, иначе познати глумац и управник Народног позоришта у Букурешту и Раша Плаовић, један од нај истакнутијих југословенских глумаца, редитеља, педагога и драмских писаца.
Топле речи двојице великана позоришне уметности прочитали су глумци Халима Мушић и Зоран Бечић након чега је академик Јахиел Финци, председник Скупштине Ре публичке заједнице за културу Босне и Херцеговине отворио Фестивал. Препуна дворана Народног позоришта с великом пажњом пратила је извођење „Маски на параграфима“ што је најбољи знак да је МЕС нашао своје право место. То такође потврђује и речи његовог директора Луке Павловића који нас је известио да је интересовање превазишло сва очекивања и да за неке представе нема карата „ни за лек“. |
Међутим у наредних десет дана колико ће фестивал тра јати за сваког заљубљеника позоришта биће драгоцено да погледа бар само неку од 10 представа, у званичној и три у незваничној конкуренцији. Јер, познаваоци театра тврде
| 28. МАРТ 1971. — БО
"
~ ћоњ–+ . .
18: ФЕСТИВАЛ
конкуренцији
да је овогодишњи програм у коме учествују позоришта из Зенице, Титограда, Београда, Битоља, Цеља, Загреба, Сомбора, Трста, Лођа и Берлина, зам ста оно најквалитеније из њихове. богате прошлогодишње продукције. Узтом „додатни“ програм на коме је свако вече по једна представа даје мо тућности најширој позоришној публици да ипак много шта види и доживи. То је показала и прва представа монодраме Алексеја Нејмана „Краљ сФреилип“ коју је с много ус= пеха говорио сарајевски глумац Урош Крављача.
То се очекује и од комплет ног вечерашњег програма ва коме ће бити изведене три представе. У званичној коне, куренцији наступиће Црногорско народно позориште са, „Слушкињама“ Жана. Женева у режији Благоте Ераковића и ООУР „Под разно“ из Београда са „Правом ствари“ Ми лосава Мариновића у режији Николе Јевтића. Ове предста ве биће изведене у Камерном театру 55 док ће у „Колегиуму артистикуму“ у оквиру „Програма у 23 сата“ наступити театарска група „Анфас“ из Сарајева са Крлежиним раним делом „Адам и Ева“.
Неколико изузетно значајних пратећих манифестација несумњив су допринос афирмацији фестивала и позоришта уотиште, То је-пре свих сим
~
позијум „Глумац на југословепској — позоришној сцени“ који ће окупити истакнуте позоришне критичаре и умст-
нике, затим изложба портрета уметника под називом „Деца богиње Талије“ Хасана Фазлића, изложба. плакета и тра диционални разговори о изве деним представама којима Ру
ководи Боро Драшковић, Председник Скупштине гра да Сарајева Анте Сучић примио,је јуче госте и учеснике срестивала и пожелео им успех м угодан боравак у граду. Е. ДЕМИРОВИЋ
Научни скуп о Мавру Ветрановићу
(Дубровник, 28. марта) — У организацији Југославешске академије знаности и умјетности данас је у Дубровнику почео научни скуп посвећен 400-тодишњици смрти Мавра Ветрановића.
У уводном излагању председник ЈАЗУ академик др Грга Новак истакао је да у целом
Мртва природа
Изложбе „Горгоне“ и „Енфо рмела“, уз то што представљају својеврстан документ успомену на једно време када су биле освежење уједно покрећу и на размишљање. Подсећају на оне „најавангардније“ и „најреволуционарније" — да је данас, заправо теш-
славистичком свету влада велико интересовање за овај дубровачки скуп, јер су иза овог књижевника остала дела, ез2рочито сатиричке песме које се и данас могу сматрати сведочанством напредних то– гледа,
Симпозијум езаставља рој;
с јабукама (1920.)
ко шокирати публику која :• већ „све видела“.
Да у њеном сећању остају свмо праве предности које отвара истински таленат, па биле оне, можда, по приступу оцењене конвенционалним = већ виђеним,
Иво ТОМЂАНОВИЋ
мотра најбољих остварења