Борба, 29. 07. 1977., стр. 15

| | | |

)

уеђутим, ОРНАС никада није уса окупи више од неколико

ћ у

и ина студената и за све време Коу постојања (до 1986) је пред| ављала трупу _ привилегованих паћениха режима, која је упадала | факултете, студентске домове, Онзе, зборове и друге скупове и бола нереде и туче. Пракса је |

а Д ет

| || у

казала да је основни задатак ове оналистичке организације био у сарадњи и под заштитом полиизазива нереде на Универзите како би -се,на тај начин пред

| ношћу оправдале · репресалије ма против напредног студентског покрета.

Националистичка студентска удужења у Југославији, преко којих ||; режим настојао да стави под | ковтролу студентски покрет, била у учлањена у тзв. Национални са_ а студената, који је представљао словенске студенте у Међуна4 одној студентској конфедерацији. | ррај Савез је, У заједници с нацио| залним студентским савезима Чехо| сдорачке и Румуније, 1929. основао Малу антанту студената, чија се акност, углавном, исцрпљивала у фржавању састанака и конгреса који су претежно служили као екшурзије делегата и повремено поприште вербалних битака са ставоима тзв. „ревизионистичког блока“ | арских, бугарских и италијаних студената. | Зато су напредни студенти сва "три југословенска универзитета повЛИ упорну и одлучну борбу да се Е жрати право Националном савезу удената, који је окупљао само нелико стотина националистички оријентисаних студената, да у Међународној студентској конфедераи Малој антанти студената и | пред домаћом и иностраном јавно_шћу'представља већину југословен| ских студената

__ ОБАВЕЗНО ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ

„Напори и мере режима у правцу фртанизовања и васпитавања омладине у духу интегралног југословенства нису током 1929-1933. годије дале адекватне, задовољавајуће уезултате. Зато је режим, желећи а још 'организованије узме под нтролу политичко, физичко и моилно васпитање омладине под паслом „Ко буде имао омладину т ће и војску“, 17. новембра 1933.

им васпитању омладине. Свим Законом уведена је обаве-

зва телесна настава за сву мушку и,

женску омладину у свим школама и | за мушку омладину ван школа до | навршене 20. године. Спровођење

Закона за омладину ван школа тре-

САОБРАЋАЈ СУТРАШЊИЦЕ_

не донео Закон о обавезном те-

РЕВОЛУЦИОНАРНИ ОМЛАДИНСКИ ПОКРЕ

ОСУДА ТЕРОРА ПОЛИЦИЈЕ: Летак комунистичке омладине Љубљане —

писан руком им уимножен ма тримитивној техници,

у коме се осуђује

диктатура

бало је да се реализује преко разних течајева, соколских друштава и других удружења и установа која имају за циљ „телесно, морално и

'"нацибнално подизање омладине“, а

под руководством за то специјално одређених наставника који су поло-

жили посебан испит пред комисијом |

Министарства за физичку култуРУ. “З

За неизвршење или кршење поменутог Закона од стране обвезника

предвиђена је новчана казна од 500 динара или затвор од пет дана. Међутим, очекујући организовану акцију комуниста против овог Закона

"и отпор омладине, режим је за све "оне који „јавно или на ма који дру„ти начин' позивају на отпор или

непослушност“ према Закону предвидео казну затвора до годину дана. Ради што успешнијег спровођења овог Закона биће донета Уредба •

ер но ~

то већи политички утицај

оснивању и раду празничних течајева и извршењу осталих одредаба Закона о обавезном телесном васпитању; Правилник о оцени способности обвезника телесног васпитања,и план и програм наставе обавезног телесног васпитања у празничним течајевима, соколским и осталим друштвима телесног васпитања.

Образлажући владин програм за физичко и идеолошко васпитање омладине _ преко Радио-Београда, министар за физички одгој народа, Људевит Ауер, је истакао да је њетов главни задатак „чување јединства југословенске нације и државне целине“. .

У том духу је састављен и протрам наставе обавезног телесног васпитања чије реализовање је требало да омогући васпитавање омладине у духу послушности омладине према режиму и њене спремности се супротстави нарастајућем револуционарном покрету у земљи. Доносећи Закон о обавезном физичком васпитању омладине и Уредбе о његовом спровођењу у циљу развијања милитаристичко-национали„ стичког духа код омладине, и прописујући строге казне за његово кршење, режим је још више појачао незадовољство широких слојева радне омладине. 4

ПОВЕЋАНО ОГОРЧЕЊЕ МЛАДИХ

Све ово показује да је режим, упоредо с репресивним мерама, упе· реним против револуционарног покрета, посвећивао посебну пажњу омладини, настојећи да кроз оснивање разних организација и удружења и законодавним и нормативним актима обезбеди свој систематски утицај на образовање и васпитање омладине, а особито интелектуалне, како би је одвојио од других идејних и политичких утицаја и спречио њено револуционисање. Међутим, и поред свих покушаја владајуће буржоазије да васпитање омладине стави под своју контролу, општа привредна и политичка криза која је Југославију довела у тежак положај и крајња небрига властодржаца за побољшање тешких услова живота и рада најширих слојева народа, појачавали су већ постојеће разочарање народа у режим монарходиктатуре.

То је условило да прогресивни део југословенске омладине после 6. јануара 1929. године није видео у

__буржоаским политичким снагама и.

гливиховим концепцијама излаз-из тешке ситуације и своју перспективу, што ће битно утицати на даљи развитак напредног омладинског покрета и револуционисање широких омладинских маса. Политички обесправљена, економски експлоатисана и национално угњетавана радна ом-

29. ЈУЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА 12.

Т ПОД МОНАРХОДИКТАТУРОМ

ћу

Завођење монарходиктатуре 1929. са циљем да се сачува унитаризам и великосрпска хегемонија. — Терор диктатуре над револуционарно-демократским покретом. — Херојски отпор Скоја диктатури. — Рад на обнови Скоја 1930—1931. и његова пропагандно-политичка активност усмерена ва разобличавање диктатуре и буђење класне свести у масама. Све тежи друштвено-економски положај омладине због реперкусија система шестојануарске диктатуре и економске · кризе. — Покушај режима да разним мерама организује и васпитава омладиву у духу који одговара класним интересима буржоазије. — Рестаурација парламентаризма и почеци оживљавања омладинског покрета. — Уједињена револуционарна омладина као експозитура неких опозиционих грађанских партија. — Значај борбе Скоја против диктатуре за даљи развитак теволуционарно-демократског покрета у Југославији. — Мање познати или непознати подаци о активности револуционарног омладинског покрета под монарходиктатуром |

Пише: др Мирољуб ВАСИЋ

ладина је почела, међу првима, увиђати да је неопходно организовати борбу против диктаторске валдавине. ШИРЕ НЕЗАДОВОЉСТВО ДИКТАТУРОМ

Политички поредак у Југославији, заведен краљевим државним ударом 6. јануара 1929. године, није се могао стабилизовати и поред свих настојања његових носилаца и примене притиска и терора ради угушивања · отпора. Апсолутистички режим није успео да отклони узроке политичких, националних и социјалних супротности, већ само да их привремено угуши. Супротности и сукоби око унутрашњег уређења државе, који су били повод за завођење монарходиктатуре, такође, нису били решени већ су почели све више прерастати у општу друштвено-политичку кризу.

Завођење _ монарходиктатуре К оправдавано дужношћу, спремношћу и одлучношћу краља Александра да реши сва она питања која нису могла да буду решена парламентарним путем. На тај начин у први мах се добијао утисак да је монарходиктатура замишљена као привремено решење, док се не реше сва она питања која нису могла бити решена дотадашњим политичким методама. Међутим, убрзо се почело показивати да носиоци диктатуре не мисле тако.

Пре 6. јануара 1929. у политичком животу. Краљевине, СХС сукобљавале су се две концепције о питању државног уређења — унитаристичка и федералистичка. Видовдански устав је санкционисао унитаристичку концепцију. ј

Друго актуелно питање пре 6. јануара је било питање демократизације политичког живота и афирма-

ције начела буржоаске демократије. И овде су се сукобљавале две тенденције — конзервативна и либерално буржоаска. Краљев Манифест од 6. јануара је прокламовао државни и национални унитаризом и укинуо и оне грађанско-политичке слободе које су постојале у претходном периоду.

На тај начин режим монарходиктатуре је значио победу оних тенденција које су доминирале пре 6. јануара — унитаризам у државном уређењу и конзерватизам у политичком животу. Зато ће ова два питања после 6. јануара добити још акутнији карактер и постати основна платформа на којој ће се формирати опозиција монарходиктатури ГРАЂАНСКЕ СТРАНКЕ У ОПОЗИЦИЈИ

Очекивања да ће монарходиктатура представљати прелазно решење, односно да је привременог карактера, убрзо су била изневерема, јер је све више почела испољавати знакове сталности. То је био довољан разлог да забрањене грађанске политичке странке, не видећи перспективу за долазак на власт заузму, према диктатури. Зато су све политичке странке, без обзира на разуличите ставове у неким: питањима биле сагласне да се монарходиктатура мора укинути и поново вратити парламентаризам и улога и значај политичких страна-

негативан став

ка.

(Наставиће се)

УКРШТЕНЕ РЕЧИ от

НОНАТЕРИ НОНТРОАИУ ВОЗНИ

| Конструктори стварају нове системе. авиони, Може ла тут да тече као река7, сомоуслужсни аутомобили. — Електронске аутост ра

де. — Покретне улице Москве ж Лондона. —

Ра

— Тунел кроз центар земље. — 'Аеровозови, % надзвучни — Пошта и људи у цевоводу. — Комптјутеризовани

Покривени путеви. — Аеродроми сутрашњице. — Укрштање авиона и космичког брода. — До-

РЕЈ тј

Чтанске уреде, теретне станице...

_(Истем се аутоматски искључује.

_ Систем ПРТ елиминише потребу

ћ)

Ц, :

| у стем ће повезивати све важније са» | Фраћајне тачке — аеродроме, паркира| та, мотеле, предузећа рента-кар, по-

Ако из ма ког разлога возило скрене

свог правца, који усмерава компјутеј »

редставља додатну. меру сигурности.

%утомобилима, аутобусима и другим саобраћајним средствима, што доноси љу'ума и значајне уштеде. У другој етапи Тазвоја, овај систем ће се користити и

ОЈ ПОЛОВИНИ ХХЛ1 ВЕКА: тунела за „љетеће аердвозове

лазц ера дирижабла

за смањење гужве у градском саобра-

ћају.

редиште, без непотребног или застајања,

за

контролисаће их само компјутери моћу. индивидуалних шалтер-табли.

„Возило мора бити спремно за употребу онда и тамо где је појединцу по-

требно. Мора га возити: директно у од“ задржавања

при чему ће се путник брзо кретати у колони возила, која ће р, бити међусобно само: мало размакнута“.

КУДА ВОДЕ ПУТЕВИ7 ·

Возила се крећу без физичке везе и

мерички стручњаци тврде да је Олдви-

Електронске аутостраде ч

нов систем знатно јефтинији од аутострада и железничких колосека којима се крећу возила великог капацитета. Први самопокретни путеви, или како су тада називани — самопокретне платформе — били су приказани на Светској изложби у Паризу 1889. године. и мада су на истакнутог футуролога и фа нтасту Херберта Велса деловали као „карикатура“, он је ипак убрзо увидео њихове велике скривене могућности. __У свом делу „Када се уснули пробуди“ Велс говори о граду будућности У коме не постоји површински саббраћај, осим покретних друмова. Они придају својеврстан облик граду будућности. Њи хова непрекидна бука заглушује и нај-

· мањи шум у граду, њима путују, не,по-

крећући се сместа, гомиле људи.

О покретним путевима маштао је и Жил Верн („Пловеће острво“), али је најуспешнији у предвиђању био Американац Роберт Хајнлајн. У књизи „Путеви треба да се котрљају“ он описује широке аутостраде са мотелима и сервисима, који се у два смера крећу брзином од 150 км на сат. Футуролози су још пре неколико деценија разрадили пројекте покретних друмова са разним

"пратећим објектима. Негде су то ресто-

рани, а негде библиотеке. Једни путеви

"се крећу по површини земље, а дру-

ти кроз тунеле или преко естакада, али сви су они механички — саграђени по типу ескалатора или конвејерске траке, Постоје и смелији пројекти -— предниђања који су|настали много пре Париске изложбе. : Х Сетимо се јунака Франсоа Раблеа Пантагруела и његових сапутника. За време путовања код жреца на острво. Годос, они су запањено гледали како се тамошњи путеви крећу сваки у свом правцу. А пошто је, по мишљењу Аристотела, особина сваког живог бића да се може кретати, то су по Раблеу и „путеви на овом острву жива бића“. Због тога они избегавају луталице и беспосличаре, а помажу онима који иду правим путем, који су непорочни, | Мисао о покретним и „живим“ дру-

мовима била је и остала примамљива за.

многе визионаре и фантасте, који су инспирисали праве научнике да се озбиљно позабаве овом идејом. Ми живимо у времену када се рационалног зрно у Раб овој визији у пракси почиње реализовати. ХОЋЕ ЛИ ДРУМОВИ ТЕЋИ КАО РЕКЕ7

Познати научник-футуролог Артур Кларк описује (у раду „Да не би пала ноћ“) могућност да се у догледно време изгради пут који ће тећи као река брже у средини, а све спорије према обалама. За разлику од воде, материја друма је тако чврста да може држати људе. у ·

У књизи „Обриси будућности“ Кларк је дао детаљан технички опис ове своје идеје. Електрична поља, по његовом про рачуну, помажу да се диригује овом још непознатом материјом, која у себи спаја две противречне особине — течност и чврсто стање. . '

Совјетски визионари браћа Стругацки творци су пројекта који данас представља чисту фантазију, али он би се свакако много допао Франсоа Раблеу. Космонаут који се врати на Земљу после путовања дугог 100 земаљских година (користећи временски парадокс космонаут ће у васиони провести две годи-

" не, док ће на нашој планети протећи

више од једног века) запањиће се када угледа „путеве који ходају“.

„Ти путеви су почели да се граде давно, а сада већ пролазе кроз. многе градове и образују непрекидан, разгранат систем по свим континентима — од

"Пиринеја до Тјен-Шана и преко кине-

ске равнице до Ханоја, а у Америци од пристаништа Јукон до Огњене Зем-

ље. Жења је рекао да ови путеви не

употребљавају енергију и не боје се про тека времена. Када их неко или нешто

·_ разори, они се обнављају сами, лако се

пењу уз планине и пребацују се помоћу местова преко провалија и река. По речима Жење, ови путеви ће вечно посто-

'јати и увек ће се кретати... И још је

Жења казао, да самопокретни путеви фактички и нису путеви, већ својеврена струја која представља прелаз између живе и неживе „компјутерске“ материје...“ У |

Идеја о самопокретним путевима пре трпела је многе оригиналне измене.

„Живи. друм“ визионара Раблеа први пут је постао јава када је конструисана покретна платформа и нема сумње да ће до краја нашег столећа покретне улице бити стварност многих градова света.

(Наставић“ се)

Водоравно: 1. Познати швајцарски сликар (Паул) — врста северног јелена; 2. Староседиоци Новог Зеланда — бивши „Партизанов“ фудбалер, сада тренер, . 3. Збирка најлепших песама; 4. Звезда (лат) — амери чки глодар; 5. Показна заменица — врста турског лежаја — грчко слово; 6. Знак за обележавање тонова — амерички хирург светског гласа; 7. Наше женско име — врста четинара; 8. Свеза — врста велике мор-

ске рибе — Лудолфов број; 9. Прибрежја — хоризониг; 10. Убиство из милосрђа; 11. Један од лидера ос лободилачког покрета. Зимбабве -- врста мајмуна; 12. Узвик — превремен,

Усправно: 1. Органска материја животињског порекла — бод; 2. Административна јединица у Швајцарској — наше острво; 3. Страно женско име један зачин — немачки предлог — део материје; 4. Страно мушко име — вулкан на Сицилији — јужноамеричка животиња; 5. Шумска креда — далматинска узречица — мера за површину — удвик; 6. Војна

јединица — кратица за извршни комитет,— ономато- |

пеја лавежа — талас; 7. Скандинавска легенда — геолошки "период у развоју Земље — река у СР Немачкој, 8. Наше острво — знак за алуминијум — апострофирана свеза — француски књижевник („Три мускетара“), 9. Стари руски. племић — ухода; 10. Боја У картама — први митолошки летач.

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 8192 "

Водоравно: 1. Водич — напор; 2, Епир — ко — липа; 3. Рио: — каро — рен; 4. Стриндберг;; 5,АМ (Андрић Иво) — она — Бре — Ау; 6, Ј. — стоп — НАТО — "нут. С — лото — азил — П; 8. 06 — кеп,— Кид — ср; 9. Прекорница; 10. Рим — алеа — пет; П,. Алир — ОП (Оскар Пано) — мане; 2, Неред — Оскар, б