Борба, 29. 07. 1977., стр. 2
Пшеница нам већ по други или трећи пут доноси вео ма пријатно изненађење демантујући, својим приносима
лативно песимистичке прогнозе које су даване готово "пред сам њен почетак. Догодило се то и претпрошле, и прошле, па ево и ове године. 5
Коначни резултати жетве, за цело подручје Југослави „је, још кису потпуно сређени, али сумње заиста више нема. И ова пољопривре дна година је веома родна. У околини Прилепа пожње вено је са неких парцела по 100 метричких центи са сваког хектара. Одлични су приноси и у Славонији, у ужем делу Србије, у Босни и Херцеговини. Управо свуда;
Посебну пажњу привлачи, разуме се, најновији извештај из Војводине. Према сада већ потпуно сређеним по дацима, овогодишња жетва је у Војводини превазишла све досадашње рекорде. Са 420.000 хектара пожњевено је преко два милиона 140 хи љада тона пшенице, уз просечан принос од око 51 метричку центу по хектару. То је највећи принос пшенице који је икад остварен У досадашњој историји Војводине али — рецимо и то одмах — то је истовремено и највећи принос пшенице који је, на толикој површини земљишта, икад пожњевен било где у Европи. Војводи-
на, дакле, у том погледу, не само да већ трећу годину узастопно држи европски рекорд него га м у свакој години помера на више,
Поменимо најзад још и то — да би пређени пут био видљивији — да је пре рата, па и после њега, све до пре двадесетак година, Војводина, чак и "у најроднијим годи нама, остваривала тек једну трећину просечног холандског, данског или белгијског приноса пшенице. Управо због свега тога неки подаци, из овогодишњег војвођанс-
Указом ол 18. 1962. Прелседник и ке опликовао је повопом 40-голишњет _изпажења Орденом заслута за нмароп са зпом И указом ол 18 марта 1972 товолом 50-толити“ њипте тиств Орленом братства и |елинства са златним веппем.
РЕКОРАНА | ЖЕТВА
и укупном производњом, ре- |
бруаре „Борбу“
златном зве-
Васа Рокић
ју и нешто шира објашњеа: Речено је, наиме, на почет ку овога написа да нам је и овогодишња жетва прире"дила веома пријатно изненађење. И то се заиста може рећи ако се полази од ранијих прогноза стручњака које нису дате напамет. Засниване су на брижљивим анализама временских прилика и посматрању усева. Али је при томе очигледно био занемарен један веома значајан чинилац. Југословенски научни прегаоци су током последњих десетак година створили читаву лепезу нових високородних сор та пшенице од којих су неке — висином приноса, ква литетом зрна и отпорношћу према болестима и временским непогодама — на упоредним међународним огле-
· дима добиле највиша свет-
ска признања.
Један од управо најпозна тијих међу тим прегаоцима, новосадски научник проф. др Славко Боројевић, управо је за тај свој рад и изванредан - допринос решавању једног од свакако ·најзначајнијих светских проблема у производњи људске хране, постао и инострани члан Академије наука Совјетског Савеза.
Морало је, разуме се, да протекне извесно време док су те нове сорте пшенице изванредних својстава умна жене у довољним количина“ма, свестраније проверене и стекле шире право грађанства на југословенским пољима. Прошле јесени њима је у Војводини било засејано 98 одсто укупних површина под пшеницом. И упра
во ту — разуме се и одговарајућим напорима произвођЂђача — треба тражити пра-
ву одгонетку веома пријатног изненађења које нам је и овога пута жетва приредила · доносећи изузетно. богат род хлебног жита, а Војводини истовремено и највећи просечав принос шшменице који је, на толикој површини земље, икад забележен било гдеу
НАУКА
|
Да би се омогућило запошљавање око 700 милиона „развијени стварају нову технологију за
Да би се схватила сва она разнородност погледа, мишљења и ставова, све сагласне или противречне изјаве учесника недавног порторошког скупа „Наука и друштво“, у чијем је средишту била тема _ хуманизација прогреса, биће неопходно напоменути да се то тако догађало и због тога што је тема разматрана са четири по лазишта: филозофског, природно-на учног, технолошког и културолош-
ког.
Када се сада сва та мишљења под „веду под строгост рационалности и почну изговорене речи да откривају свој прави смисао, без оне термино"лошке енигматике, да се закључити да је о хуманизацији речено доста и то на одговарајући начин. Р
Ових дана са др Милошем Мацуром, истраживачем Економског института Србије, били смо у прилици да — ослободивши се реплика које су, додуше, очаравале атмосферу јед ног научног скупа али за садржај биле и често ефемерне — пажњу ус меримо на суштину проблема која се прикривала у научним појмовима. Са да нам је изгледало да се о предме ту понајвише говорило језиком филозофа, али да при том ипак није увек био начињен већи напор духа да се данашњи свет сагледа у својој потпуној реалности, са свим сложеностима и противуречностима.
Незапосленост, глад слика стварности
Ф Учинило нам се, др Мацура, да сте својим излагањем настојали да скренете пажњу учесника на горућа питања данашњег света, која се пре свега пројицирају кроз разлике изме ђу развијених и неразвијених2
— Далеко сам од тврдње да савре меном људском друштву нису неопходне филозофске и научне расправе о хуманизацији прогреса. Ипак, ако тако могу да кажем, без ироније, свет не воде филозофи и научници већ политичари и пословни љу ли и мотиви за овакву или онакву одлуку, која може да буде и судбинска, најразноликији су — од искреног залагања да људима буде боље,
ОСВРТ
/
до прикривених тежњи за доминаци јом. На то сам желео да упозорим уп раво овај научни скуп.
х
Ф По вама, отворено питање данаш '
њег света је у економским противречностима које подстиче део разви јеног света због профита, престижа, доминације7
— Економске и социјалне разлике У данашњем свету, фрапантне су. А, ако се не буде изменио садашњи поредак у правцу праведније расподе че добара, оне ће се само даље продубљивати. Према неким истражива њима, свет би се могао разврстати у три главне групе: у најсиромашније земље, у којима је народни доходак испод 200 америчких долара, у зем ље у развоју са дохотком од око 950 долара и развијене у којима се наци онални доходак по становнику пење преко 6.000 долара. Да би та слика била нешто ближа, рећи ћу да најви ше има сиромашних људи — око 175 одсто становништва, а да у развијеним земљама плодове природе ужи ва само четвртина становништва. И у тој четвртини огромне су социјал не разлике.
Ток разговора се наставља с дигресијом. Рлеправља се о поруци, скеп тичној додуше, најновије књиге аме ричког социолога Ф. Лундберга „Бо гати и најбогатији“ у којој се ана лизира савремено друштво САД. Ана лизом изузетно великог броја чиње нима вутор поткрепљује тврдњу да су радни слојеви експлоатисани на бруталан начин и да представљају „живу рану“ америчког друштва. Но, као и Хајлбронер, он се плаши било каквсг сукоба класа и негацију мо нополног капитализма види у струк тури која израста на тлу компаније. Али, изнете чињенице тврдоглаво показују да је „држава благостања“ испуњена похлепом, мржњом, нетрпе љивошћу, насиљем и криминалом без осуде. :
— У земљама у развоју, додаје др
'" Мацура, више од 200 милиона — (40,4
одсто) људи је без запослења — или живи од некаквог ситног посла, а у развијеним државама само је 5,3 одсто незапослених. Да и не помињем податак да је близу милијарду
ради о својеврсном кичу који
људи неисхрањено и без елементарнот образовања и здравствене заштите. Шта наука може:
Ф Помал« сте били огорчени кад сте говорили да људи од науке не уређују. данашњи свет. Ипак, да ли наука стварно нешто предузима да се ствари измене
— Не. Не мислим да нучници тре ба да воде свет, али на овај -или онај начин, они су укључени и одговорни. Стварност је, међутим, пуна ироније: тамо где се научници налазе са свим близу власти, обично помажу профит, нечије амбиције а мало слу же самој науци. То је она обрнута слика — нехумана и манипулативна.
У земљама у развоју случај је друкчији: научници су и ангажовани
'и забринути. ИМ поред тога што је до
нета Декларација о стварању новог економског поретка, мало је у ствари учињено. Мењање садашњег система очитледно се онемогућује интересима водећих индустријских земаља. У разговорима о тим питањима слабија страна је у тежем положају и, по свој прилици, пут до трансформације ће водити преко појединачних уступака неразвијепшима. Иначе, научници су већ припремили неколико модела за реформу економског система (аргентински концепт такозване алтернативне технологије, Тибингено
"ва група РИО и још неке). О свему
томе, наравно, тек треба да се расправља, а научници из развијених земаља могу.мнојо да допринесу ства рањем повољније климе за те расправе. Разговор је, затим, настављен о актуелним темама у нашој земљи у вези са научним и технолошким раз војем. Доктор Мацура је изнео уверење да се у гроизводњи много више може учинити ангажовањем науке.
Алтернативна технологија
Ф Поменули сте алтернативну тех нологију. Има схватања да је таква технологија која у исто време повећава продуктивносл и апсорбује нову
ЕНОКОМСНИ ПОВЕДАН ПУТ КА. ХУМА
људи у неразвијеном делу света, неопходно је те земље, рекао је др Милош Мацура
ја која доминира у свим про
да радну снагу, зежи пут од куповине лиценцне · „адаптивне“ технологије,
Каква је разликат
— Допуштам да може постојати у та друга, адаптивна, технологија, . Ме ђутим, она не месже да решава блеме земаља у развоју. Свака те логија која се купује у развиј земљама усмерена је пре свега на максимизацију производних учинака и смањење учешћа живе радне снате. ·
# Какве су могућности да се стр ри технологија која одговара. нашим условима7
— Еод нас се, на пример, не може друкчије то учинити него антажовањем научника да је створе, мада је то скуп и дугорочан посао. Алуџ иако привидно изгледа да се Такав посао не исллети 'он је економски нај рационалнији из више разлога: домаћа наука стаје ва своје ноге, упли ћа се ћ произвоћлњу. динамизира при вреду и мења је. Из тих дилема мо ра се једном изиђи и заузети став, оправдан чак и са васпитног становишта — да би се неговао култ рада а не елитизам и чиновнички менталитет. у -
На крају разговора доктор Мацура износи мишљење да високоразви јене земље, и збо" сопствених инте реса, треба да реазвијају 'технологију за недовсљно развијене. Али, то се може постићи само успостављањем новог скономскот, поретка у све ту, за који се гссебно залаже наша земља. Немотуће је схватити да на“ка у развијеним земљама која је била у стању ла решава много сло-
женија техничка питања у области аутоматизације, наоружања и престижних спсетакулерних _ пројеката,
не може да' производи и такву технологију. А; потенцијалне могућности
за њепцу примеву СУ огромне: до 2000. Тодине само у неразвијеном делу света могао би се запослити прираштај од 760 милиона људи. Ако се ове чињенипе имају у виду, каже др
12 природно да бор-
Мацура, сасвим
ба за успестављање новог економског поретка у сре представља нај важнији облик хуманизације прогре
са. Никола Пешић
Јер, у условима робне при-
Југославији.
Лоши
Намештај није роба која се купује сваког дана или сва-
ке године, али то никако не . значи да је потребно много.
времена да би се у трговина ма појавио неки леп и функ ционалан комад или гарниту ра. Излози и ентеријери про давница намештаја, нажа-
укуси_
изглед. Већ. годинама њих „красе“ · некакве гломазне „тарнитуре двоседа. и троседа. и шестоседа и плакари-који по својој велични, лајснама и преливима боја фурнира треба да асоцирају на неког од Лујева. | |
Неспорно је, међутим, да се
је потрошач принуђен да уне се у кућу јер бољег избора нема. Чак је срећан ако про нађе намештај који, како-тако, може да станељу собу про сечне величине
б; Е 3: Р М МоЛИТСНН
вом Београду прили љења унето деветнаест истих гарнитура. Чак је и боја ме бл штофа била иста — „старо злато“. То је уосталом бо
ожда "је Код насије
давницама, па самим тимиу становима.
Мада би потрошачи требало
„да. „диктирају... производњу. бар тито се наме: АИ | 53 ] ве
гара а. Мада малобројне, брике са изоштреним слухом за потрошаче освајају тржиште. То је за остале први сигнал да је неопходно неш
то мењати.
Ура јг кеје данаседоминирају
мерена фу аи, тост кбји с
вреде, каква је наша, егзис-
тенција произвођача зависи пре свега од потрошача. Ако се то не схвати ускоро ће се лумноге од фабрика намеш-
изтем Ру му 8: 54 Девени е зове зал
иха и ко ји за собом -неизбежно- вуче и мање личне дохотке и све остале нежељене последице. (5: М)
ког извештаја о коначним резултатима жетве, заслужу
НЕСПОРАЗУМИ
Ч
свету.
Европи, па самим тим иу
лост, најспорије мењају свој
путеви — ДС
СТОНО
· Да би се стекао кров над главом често се измишљају разни начини да се избегну основна мерила и споразуми о стамбеној политици
Закон о удруженом раду унео је, несумњиво, позитивне промене и односе у расподели станова. Међутим, у пракси и даље има примера да при остваривању овог, једног од основних питања радника, постоје бројне злоупотребе:. несамоуправно и незаконито понашање појединаца и колектива.
Током протекле године, на пример, Друштвено правобранилаштво самоуправ љања СР Србије забележило је нагли пораст захтева за заштиту права радника приликом поделе станова. Чак 300 случајева, што је близу 50 одсто од свих осталих захтева који су поднесени из области удруженог рада.
Анализе жалби и представки показале су да постоје најразличитије аномалије: почев од незаконитих и неуставних одредби у самоуправним споразумима о расподели станова и поступака приликом њихове практичне примене, па до отвореног и грубог непоштовања постојећих критеријума и правил ника о расподели станова, ранг-листа, па чак и правоснажних судских одлука. 7
Резултати рада по страни
Приликом додељивања станова најчешће се фаворизују време проведено на раду, стручна спрема, радно место. друштвено-политичка | ангажованост, а не рад и стварни резултати рада.
«
У београдској индустрији мотора и трактора, на пример, Споразумом о рас подели станова предвиђено је да Раднички савет, мимо утврђене ранг-листе, може' додељивати станове стручним рад ницима. То је у изузетним случајевима добро јер су радној организацији потребни врхунски стручњаци. Али понекад су само диплома и стаж мерило струч ности, па би, вероватно, било боље да радници у ООУР. одлучују о подели ста
нова и у таквим случајевима. Нема бо- .
јазни да ће се радници повести за рештавањем _ „социјалних _ случајева У ООУР“. ако им се тачно и документовано објасни потреба за стручним кадром и ако се сами убеде да ће стручњак допринети развоју ООУР.
У већ поменутом ИМТ, првенство на рант-листи давано је раднику чији бра чни друг ради у другој ООУР. Или, ако брачни другови раде у истом ООУР дешавало се да један супружник добије двоструко више бодова на име дру гог. Тако су лакше и брже долазили до стана иако је било пречих од њих. Слични примери забележени су и у дру гим срединама — „Југофунду“, грађевинским предузећима „Рад“ и „Напред“. Дешавало се, такође, да комисије за доделу станова фаворизују године стажа проведеног у тој радној организацији (ИМТ, Завод за заштиту здравља студената и други).
Отпори одлукама
Поред поменутих, има и делиоца ста нова који уопште немају нормативна ак та за то. Тако су, на пример, недавно делили станове београдско“ спортско друштво „Црвена звезда“, ООУР „Подриње“, ООУР „23. новембар“ из Шапца и други. Или, у ООУР „Мерима“ у Крушевцу и Фабрици амбалаже из истог града, кључеви од стана су да-
вани мимо утврђене ранг-листе. А у За-.,
једници инвалидског и пензијског осигурања у Шапцу на такавј начин је подељено чак 50 станова.
У стамбеној „политици“ има и овак вих примера: у Заводу за здравствену
заштиту студената у Београду измисли-
ли су како да изиграју и одлуку Устав ног суда Србије. Суд им је, наиме, поништио незаконите ставове у Споразуму о додели станова и наложио да допесу нови. Али, Збор радних људи је (упркос сугестијама и упозорењима пра зобраниоца, синдиката и друштвено-попитичких тела) на истом састанку најпре поново усвојио незакониту стару листу за поделу станова, да би потом, под
другом тачком дневног реда, усвојио нон
споразум.
У пракси, да интервенције правобранилаштава, ·-њихове одлуке и мере, наилазе на отворен отпор. Због тога многи кључеви станова нису стигли у праве руке. Да би се избегле корекције грешака, неки се служе већ испробаном методом: пре правоснажности
на жалост, има примера
| Неуједначени критеријуми
надлежних судова и.
одлуке о поништењу незаконите деобе, у станове се уселе радници или руко-. водиоци које касније мало ко исељава.
Примери оваквих злоупотреба су бро јни и разнолики. Међутим, њихова анализа и жалбе радника показују да је у решавању стамбених питања дошло до квалитетних промена. Отварањем су дова, институција, друштвено-политичких органа и других, најзад је прекигнуто ћутање и незадовољство које је код радника у неким радним организа-. цијама било присутно.
Чињеница је, ипак, да ни сви судови, институције и други нису увек довољно моћни и ефикасни. Но. и није циљ да се код сваке повреде права рад них људи у основним организацијама
' удруженог рада излаз тражи интервен-
цијом са стране. Много је боље ако се решење нађе пре избијања спора у самој радној средини.
'
; |
Уз све то треба поменути да ни законски критеријуми и. прописи још увек нису довољно прецизни. Отуда и долази до субјективних процена у ООУР. На пример, због недовољног стимулисања личног учешћа у финансирању стам бене изградње често се стварају дилеме да ли радник на основу улагања ма-
теријалних средстава — која не морају потицати од личног рада — треба стамбе-
дати првенство у решавању ног питања. Или, да ли брачни друтови из једне ООУР треба да имају пред ност у добијању стана. Уставни суд цр"не Горе једини сматра да брачним друговима: запосленим у истом колективу не треба, само због. тога, дати предномл приликом доделе стана. Остали судови о томе имају различито мишљење.
"Да би се све то отклонило неопходно је што пре' приступити остваривању друштвеног договора о стамбеној поли'тици. У ствари; треба утврдити основне критеријуме вредновања рада и услова за стицање ртана који би подједнако обавезивали све. |
ВУ ВС
(Карикатура: Н УБОВИЋА
ГО УЗГРЕА |
| –. „Амашери“
Последњи: дата налца но винска гласила наговешта вају одлазак двојице трос љављених кошаркаша 9 иностране клубове. У тита
њу су Зоран Славнић ми Драган Капичић из Црвене звезде. Наводно, нико. им У овој земљи ·не обезбеђује могућност даље егзистенци је, немају још: решењ ста-= тус вртунског стортисте ч куд и камо цм је боље да пронађу ужлебљење — негде под туђим сутцем.
Откуда таква објашњења цч деје Славнића, Катичи“ ћа, Звезде па п“ репрезента ције, да се · олако одричу учествовања џ „нацнонале ном та п интернационале номљ такмичењт, за екиту Југославије7
Хоћемо лт се, а очиглљед но то већ показују одласци Славнуића ч Катимића, % У трослављеном спорту — ко шарци, сусретати са истим троблемтима са _ којима се сукобљавају фудбалериг.
Не заборавимо да је чу нас: и у Међународној, ко“ Ацаркалижој организацији игра међу кошевиљма, ита макар декларативно трогље
4 зена — аматерском! “.. а - = у Требало би учинити 668 ин! љеиј“ јр. | . Е: да чх не „позајмљујемо“ од “, итостранит клубова, То је и ч“ један од осповниг задата да ка ч тае | кошарке која Ја ТЕ врага [4 има готово“ све светске '"“ 5 олимпијске. медаље _м на“ 5а па !: шег спорта, као дела савре Ма - - а. збивања у. нас — У
| мени“ целинм,
| пножвчено | 48 | = 00 ЦМ И од тврде пшенице — хле0
Само је „комерцијално“ оправдама теза млинске индустрије да се, од искључиво твр дих сорти не може пећи хлеб, већ да су по-
требни м одређени делови меке, Ндучно и стручно та теза је неодржива. Подсетимо са мо да је у Војводини некада владала чувена тврда сорта „банкут“, Од ње се млело браш но у воденицамг и млиновима, пекао се одли чан хлеб и то,уз помоћ обичног квасна И „комлова“, јер се за разне адитиве тада није знало. (Др Тодор Мишић, у „Дневнику“)
'