Борба, 29. 07. 1977., стр. 4
#
Варшава. — Председник Мини старског савета НР Пољске Пјотр Јарошевич примио је јуче чла на СИВ и председника југословенског дела мешовитог југосло венско-пољског комитета за при вредну сарадњу Ивана Франка. Том приликом вођен је срдачан разговор, у коме су размотрена актуелна питања — билатералне, посебно економске сарадње, изме Ђу Југославије и Пољске, Уз обострано позитивне оцене: досадашњег развоја сарадње, израже на је тежња за даље унапређење билатералних односа.
У Варшави је одржан први са станак члана СИВ и председника југословенско-пољског коми-= тета за привредну сарадњу Ивана Франка и министра спољне тр говине и поморске привреде НР Пољске Јержи Олшевског,
У разговорима који су почели прекјуче извршена је анализа
остварења закључака 16. заседа .
ња мешовитог југословенско-пољ ског комитета. Констатовано је да се:'у протеклом периоду економска сарадња развијала у скла ду са програмом усвојеним за 1977. годину.
Истовремено два председника су се договорила и о неопходним мерама које треба предузети ра ди уравнотежења робне размене за ову годину и о конкретним питањима из области индустриј ске сарадње и сарадње у области сировина, грађевинарства, ту ризма итд.
Разговори Николе Љубичића и Јона Комана
Београд: — Министар одбране Социјалистичке Републике Руму није генерал-пуковник Јон Коман допутовао је јуче на челу во јне делегације у краћу радну по сету нашој земљи и њеним оружаним снагама.
На аеродрому у Батајници ви соког госта из пријатељске и су
седне земље дочекали су савез ,
ни секретар за народну одбрану генерал армије Никола Љубичић помоћник савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковник Душан Вујатовић, генерал-потпуковник Жика Стојшић, ге нерал-мајори Исмет Куленовић и Милорад Паштровић и друге ста решине Југословенске – народне армије. Дочеку генерала Комана и чланова делегације присуство вали су и амбасадор СР Румуније у Југославији Виргил Каза ку и војни, поморски и ваздухопловни изасланик пуковник Николае Куран са оабрњем змбкк саде. сна а. ви з
Непосредно: тог. доласку у" кБетии« 3;
оград министар Јон Коман посе. тио је Савезни секретаријат за народну одбрану где је разгова рао са генералом армије Нико лом Љубичићем. Разговори између два висока војна руководи
оца оружаних снага двеју сусед
них и пријатељских земаља про текли су У срдачној и пријатељ ској атмосфери. · |
Вратуша и Шукрија при мили сомалијског мини стра Хасана
Београд. — Потпредседник Са везног извршног већа др Антон Вратуша примио је јуче члана Централног комитета сомалијске Револуционарне социјалистич ке партије и министра за инфор мације ДР Сомалије Абдикасима Салада Хасана:
Вођен је разговор о даљем про ширењу сарадње у области информација између две земље И између несврстаних земаља и о актуелној међународној ситуаци ји, посебно у Африци. Разговору је присуствовао и председник Са везног комитета за информаци-, је Мухамед Берберовић.
ж%
· Београд. — Члан Извршног ко митета Председништва ЦК СКЈ
ЈУГОСЛОВЕНСКО-ПОЉСКА ПРИВРЕДНА САРАДЊА
Јарошевич примио Ивана Франка
„учествовао и
све који га подржавају.,
Али Штукрија примио је јуче члана ЦК сомалијске Револуцио нарне социјалистичке партије и министра информација Демократ ске Републике Сомалије Абди касима Салада ЖХасана, који се налази у посети нашој земљи. У срдачном и пријатељском разговору Шукрија и Хасан су се међусобно информисали о унутрашњој и спољној политици двеју земаља и партија, а било је речи и о актуелним питањима међународних односа, посебно о садашњој ситуацији у односима између Сомалије и Етиопије.
Марјан Рожич примио Била Морисона
Београд. — Секретар Савезне комференције ССРНЈ Марјан Ро жич примио је члана руководст ва Лабуристичке партије и бив-
дјег министра одбране Аустрали,
је Била Морисона. Током разговора, у коме је змбасадор Аустра лије у СФРЈ Б. Г. Декстер, Марјан Рожич је информисао госта о основним каракгтеристикама | друштвено - политичког система Југославије, о улози и задацима Савеза комунчста и Социјалистичког савеза као фро кта организованих — социјалис тичких снага у функционисању и даљем развијању социјалистич ког самоуправљања. Морисон се посебмо ивтересовао за улогу и положгј сопи Јалистичких република и лзутономних покрајина, за политику равноправности свих народа и вародности у нлшој земљи и за улогу и активност ОСРН у сва колневном животу самоуправног система. У разговору је било речи и о даљој сарадљи Лабуристичке партије _ Аустралије и ССРНЈ.
Споразум СФРЈ и Сома лије о информативној делатности
Београд. — Члан Савезног извршног већа и председник Саве зног комитета за информације Мухамед Берберовић и министар информација Демократске Репуб лике Сомалије Абдикасим Салад Хасан потписали су јуче спора зум о сарадњи у области инфор мативне: делатности између СФР. „Југославије; и де, ићи
"Споразум,
· ликом потписивања, Би у
значајан допринос развоју сара дње две земље на информатив ном плану.
Споразум даје подстицај за са радњу агенција Југославије и Сомалије — Танјуга и САННА, као и новинских и других инфор мативних институција две земље. Конференција за штам-
пу амбасадора Либијске " Џамахирија у СФРЈ
Београд. — Дибијској Мамахирији је на срцу јединство арап ске нације. Без обзира на понатање појединих арапских — воза опа_ ће пегрестанс деловати у том циљу, изјавио ја након ференцији за штампу отправпик геслова Либијске Џамахирије У Београду Саид Тармисти.
Либијска Мамахибија _ сматра да међусобни храпски! сукоби штете арапској ствари ми од.користи су једиво за Израсл и аид Таомисти је такође изложио ли бијске ставове о егилотско-ли“ бијском сукобу, његовим мотивима и послецицама.
ПРИВРЕДНИ ОДНОСИ СФРЈ И СЕНЕГАЛА
Симболична робна размена
ЈУ Београду је јуче завршено заседање _ Југословенско +. севеталског комитета за приврел ну им научно - техничку сарадњу. Протокол о заседању потом сали су члан СИВ и председник југословенског дела Комитета Љубомир Марксвић и министар за индустрију и'енергетику Сене тата. Луис Александрен.
Метшсвити комитет је конста"о / Бао, да је економска _ сарадња
Лутославије и Сенегала Х ведозо љно развијена Истакнуто је међутим. да су мотућногти за њено унапрећење широке, Робна тазмена између _ дзеју земеђа
сада је, по обему и структури,
готово симболична.. Предстазници дреју земзља изнели су стога предлога за проширење тртовине. Југославија жвла гроширгање својих извозвих листа преслазводима електро опреме опреме за пољотривреду. производима металаг, текстилне, фармацгутске и хемијске индустрије. Сенегал.ја идну дио извоз фосфата, арагчида, ри бе, коже и памука. Наглашена је потреба да робна размена до боје дугорочнији и сталчији ка рактео
Инвестициона сарадња означе на је као на:важније подручје датих економсвих НА НоцА двеју. земаља.
ЗЕРО ЖИКА.
КА ТБЕТНИК канадске владе Пјер Елиот Тридо примио је амбасадора СФРЈ у Отави Митка Чаловског. У срдачном разговору премијер Тридо је изразио задовољство успешним развојем југословенско - канадских односа и интерес и спремност канадске владе да се заложи за даљи свестрани развој међусобне сарадње. Председник канадскв владе је при томе указао и на веома значајну улогу коју председник | Тито и несврстана "Југославија имају У унапређењу политике попуштања затегнутости у свету и јачању и ширењу равноправне међународне сарадње.
... КАО ГОСТ Савеза удружења бораца народноослободилачког
рата Југославије, јуче је у вишедневну посету СР Македонији допутовао генерални секретар борачке организације Алжира Абдел Азис Кара. ;
Тоста из пријатељског, несврстаног Алжира у Скопљу су дочекали председник и секретар Републичког одбора Савеза удру жења бораца Македоније Филип Брајковски и Славе Поповски.
Ек
ГРАДОНАЧЕЛНИК. | Бидгошћа Винцент Домиш, града У Пољ ској, са којим Крагујевац одржа ва пријатељске везе, допутовао
је предло.
' '
| | | | |
| | | | | |
ћ
|
| | |
|
. што" је београ;
Остварен „известан натредак“,
ум КА УСПЕШНОМ КРАЈУ: Пленарна седница београдског састанка,
Пре само два дана, припремни састанак јесењег скупа Конференције о европској безбедности и сарадњи био је у вероватно најозбиљнијем искушењу од свог почетка пре више од шест' недеља. Само 24 часа касније, атмосфера међу дипло матима из 35 земаља Европе и Северне Америке, окупљеним у Конгресном центру „Сава“, знатно је ведрија, мада још не и опуштена. По свему судећи, пронађен је излаз из „дубоке кри-
зе поверења“ — како'је названа критична ситуација од прек-.'
синоћ — иако преостаје да буду пронађене и повезане „кључне карике које још недостају“ да би документ „П-9“ неблоковских земаља постао коначно прихватљив за све учеснике. Овакви преокрети за кратко говоре на још нерешена пита време нису неуобичајени . на ња, представљало је прво. из дипломатским скуповима, као лагање у јучерашњој попо= и, па о и дневној дебати. Шеф _ шпан| овај Туизвестан напредак“. у до | скоро блокиђаним о зтрегонорима треба примити реално и УЗ одређену дозу опрезности. Јучерашњи дан почео је на
резултати те интензивне формалне активности више де легација; међу којима је и ју-
начин који није уливао опти гословенска, дају разлога 'за мизам. Преподневна, 46. пле оптимизам.
нарна седница, којом је. пред Речи шпанског дипломате седавао · представник. Малте, дале су снажан печат диску
трајала је нешто дуже од једног минута, а: по њеном ·закључењу настављени су нефор мални „билатерални и „мултилатерални контакти између делегација који последњих да на представљају .основни вид.. активности, на, .припремном скупу.
сији која је потом уследила, а у којој су учествовале делегације Француске, Португалије; Белгије, Италије, САД, Румхуније, Пољске, СССР; Нор
је. Излагања ових дипломата · имала су већу политичку тежину .од уобичајених. говора у пленарној дебати. Указива-
· Први наговештаји. ње на неопходност постојања спремности на компромис, ка, промена ко би се припремни састанак
што пре успешно окончао, садржало је и својеврсне позиве за успостављање, па и повећање међусобног "поверења међу учесницима.
О поверењу међу дипломати ма на. београдском“ састанку, · као - пех. ске
Већ 'око подне појавили. су се први наговештаји позитивних промена. Из кругова више“ делегација могло се: сазнати да основне и битне 'раз лике:још нису“ превазиђене, али да се: ствари „лагано кре ћу 'на боље“.и да су неоспорно ојачали:,конструктивно ра сположење. м спремност за конкретније тражење путева ка'компромису.
Ову атмосферу можда најбоље илуструје пример ' који се тиче једног од преосталих нерешених питања трајања и завршетка јесењег ску па. О томе, као што је познато, постоје две сасвим разли-, чите концепције идеја о стриктном утврђивању датума
говорио је и шеф францу делегације. Он. је. апеловао да дух Хелсинкија превла „да у завршном делу припрем-' нот скупа, као и на главном,
жели, рекао је он, да тај састанак протекне у заиста кон структивној атмосфери и да успешно. обави свој задатак, а
ђу делегацијама не завлада не · опходно поверење.
вешке,. Мађарске и Југослави:
„чврст отворени датум“
завршетка главног састанка и предлог. о његовом „отвореном“ трајању (док не заврши поверен му посао).
Пошто је било очигледно да ниједна од ове две алтернативе није у чистом облику
прихватљива за: победнике су-' . протног мишљења, || Ју
један дипломата је — мало у шали а више озбиљно : предложио да припремни. скуп
ако „то: прихватљивије звучи; „флексибилан фиксирани ·да-
тум“. Ова игра: речима, у' ствари, указује на. срж _ тог проблема, чије решење 'очи-
гледно мора да укључи 'елементе: из оба основна МрИла“ за:
На поподневној,.
4. пленар
"ној седници настављен је за-
| почети' процес превазилажења
је са сарадницима у узвратну по.
сету Крагузнану.
кризе поверења. После .неколико сасвим кратких и бесплодних“ заседања, пленум је јуче поподне радио тотово један час. у: атмосфери која је окарактерисана као: изузетно радна и повољна за коначно разрешење · она НиГОНа. ма. Е |
Политичка тежина
Потврду наговештаја да из вестан број делегација мулти-=. латералног састава у. неформалним разговорима настоји | да пронађе 0055 потребне од
утврди · или, |
_Којој се траже _решења, што потврђује ' њего-
постоји идеалан Кокумент,. под
Стрпљење и упорност .
Шеф југословенске делегаци
је Милорад Пешић, који је такође учествовао у изузетно живој дебати, рекао је да је
развој досадашњих преговора,“ не-
укључујући и садржину формалних контаката, указао на потребу да се направи билансирање садашње ситуације. То треба да се уради Назин који ће олакшати тражење "заједнички прихватљи“ вих решења, на начин који ће учеснике припремног скупа ојачати стрпљењем, упорношћу и оптимизмом, рекао је Пешић. Ма
Шеф југословенске делегаџије је рекао да говор шманског делегата, као и друга излагања у поподневној дебати, представљају свакако охрабре ње, Охрабрује и чињеница да је документ „П-9“ основа, на дефинитивна
ву концептуалну вредност уравнотеженост. Допуфжске идеје, што су их 'о неким дело
Швајцарска "и Шведска, Пешић је оценио као жељу ових делегација да олакшају. тражење опште прихватљивих ре шења,,
Делегат СР Немачке. је "пре неколико дана рекао да не
БЕОГРАДСКИ САСТАНАК КЕБС
ске“ делегације је, маиме, оба веетио пленум да довадацињиг не- '
2 предуслову за његов ус- :·
јесењем састанку: Француска “'
то неће бити могуће ако ме-
: на '
"вима тог документа поднеле“
' вовима. Она се могу, с друге.
· мисе — разуме се, ' са словом и духом Завршног
"ко имамо у виду трајније
"шеф југословенске. делетације.
"ка делегација „у више наврата
· рима постави „практично и е-
' београдског састанка,
„вори мени делегацијама:
не. — Резултатт, мултилатералнио активности виле делегација дају разлога за оптимизам. — Апелм за пре вазилажење кризе поверења “жеру. Мени учесницима,
сетио је затим Милорад Пешић, али да зато може бити начињен документ који ће са држати неопходну меру ставова и интереса свих учесника — а такав може бити само компромисни документ. |
По оцени шефа југословенске делегације, размена мишљења у последњих неколико дана била је веома корисна, поготово ако се имају у виду неке. шире међународне окол ности, добро познате узајамне позиције неких АЦЕ и и њихова гледишта.
чи а тона в ка Е! Практично и еластично.
„Сваки учесник овог скупа је истицао да су неопходни конструктивност, реализам, до бра воља, узајамно уважавање и поверење, што све,чини пре тпоставке нашег рада, које су уграђене у Завршни акт из Хелсинкија и чине битне елементе његовог духа. Заједнич ка решења не могу. се тражи-. ти у црно-белим . .пројекцијама, крутим и искључивим ста
стране, наћи. путем уважавања гледишта других и спремношћу за договоре и компроу складу
акта“, рекао је- Милорад Пе-. шић.
Он је Ири вио "уверење · да припремни скуп већ сада мо же и треба да нађе заједнички прихватљива решења за преостала "отворена питања. „Наш мандат ,у целини гледано, није сложен. Он је релати вно скроман, утолико више а и фундаменталније интересе Ев ропе који су повезани са Конференцијом о европској безбе дности и, сарадњи, а не само познате тешкоће. кроз које про лазе одређене структуре међу народних односа. Зато треба да полазимо од стварних и ду торочних интереса сви 35. зе маља учесница“, нагласио: је
Милорад Пешић се осврнуо и на спорно питање трајања и завршетка! јесењег скупа. Он је подсетио да је југословенс-
јасноги. отворено изнела свој принципијелан став о овом ва жном питању, али да јој то није сметало да се у прегово-
ластично“. Он је оценио да се. и друге делегације налазе у ис том положају и да не би тре бало да буде изузетних положаја. У : у Предлог неблоковских зема ља: „П-9"“, као: и друге изнете идеје, пружају довољно мотућ ности за постизање компроми са, али ће њега бити могуће по стићи без, крутости, путем јас них али широких и еластичнијих формулација -— утолико пре, што се ради о питању ко је треба да, буде у функцији извршења , основног "мандата закључио је Милорад Пешић, После поподневне пленарне седнице. настављени су мултилатерални неформални разго
Радомир ЛИЧИНА
| | | =
Р
РАД КОМИТЕТА
учешће.
Све: "земље-чланмце Кољитета, пстакао шеф · југосљовен. ске мисије Милош Лаловић, треба да учествују у свим фазама разговора. који, се тиму целог човечанства.
(Женева, 28. јула, Танјуг) — Шеф. југословенске мисије у Женеви амбасадор Милош Лаловић заложио се данас за то. да комитет за разоружање Уједињених нација — постане, ефикасно преговарачко тело ради решавања тако значајних проблема као што су за брана свих експеримената ну клеарним _ оружјем, забрана употребе хемијског оружја и забрана производње свих дру тих нових врста оружја за масовно уништавање. У гово ру који је одржао на пленар ној седници овог комитета, ју гословенски представник је оценио да су у току послед њих година резултати комите та били недовољни. Комитет није успео да реши ни јед но од ова три најважнија пи тања на свом дневном реду. Две велике силе, — СССР и САД воде преговоре о овим проблемима изван Комитета, а „Комитет постаје прегова рачко тело кад му његова два заједничка председника (САД и СССР) поднесу на раз матрање текстове међународ-
них споразума о којима су се споразумели“. ' Југословенски представник
је рекао да ни у ком случају нема намеру да подцени зна чај разговора о разоружању које воде међусобно САД и | СССР, или ове' две велике силе заједно“са Великом Бри танијом, али је истакао да је за решавање тако значајних проблема потребна зајед ничка воља свих земаља. Зе мље чланице Комитета за ра зоружање, јединог мултила тералног тела у коме се воде разговори о тим за човечанст во виталним проблемима, тре ба активно да учествују У свим "фазама преговарања. Оне ни у ком случају не сме ју бити стављене у положај необавештених , посматрача „ко, ји једино чекају, на. исход, ра
зроврва; великих битан хе зе.т
„Решење проблема "разору— · та жања — наставио је југосло венски делегат — и огранича вања трке у наоружању тра жи пуно ангажовање _ свих чланица међународне заједнице. Све земље, без обзира на своју величину или војну моћ, подједнако су заинтере соване за та питања јер она имају најдиректнији утицај на њихову безбедност. и на очување. мира и безбедности у свету“.
Американци поклањају
оружје Јужној. Кореји |
(Сан Франциско, 28. јула, Ројтер) — САД и Јужна Кореја постигле.су „експеримен. тални споразум“ о листи ору_ жја (у укупној вредности од 250 милиона долара) које ће бити остављено у Јужној Кореји после повлачења америчких војника из ове земље. · · Споразум је постигнут у току: дводневног боравка амери чког министра одбране Харолда Брауна у Сеулу.
Званични амерички представник саопштио је да је · предвиђено „да. после повлаче ња 33.000 америчких војника из Јужне Кореје, у року од пет
34 раб
| | _УНУ ЖЕНЕВИ |
Драже карика | Равноправно које недостају _ |
"тако битте разлике Дота, нису тревазиђе-
|
·_ зоружању,
„
Констатујући да су, у 55а ледњих петнаест година, у це лини постигнути мршави ђе. зултати у преговорима о ђа југословенски пре" дставник је истовремено ука. зао на. све' веће · гомилање нуклеарног и другог оружја и: на опасан развој нуклеарне“ технологије. Он је изнео по. датак да је од потписивања“ московског _ споразума о за брани надземних нуклеарних експеримената па до краја 1975. ипак извршено 568 нук леарних проба.
Амбасадор Лаловић је нар ласио да је:-ова година од по~ · себног значаја за преговоре, о питањима која се налазе · на дневном. реду _ Комитета за разоружање, Комитет тре ба да уложи највеће напоре да пре. почетка _специјалнор заседања Генералне скупшти“ не о разоружању буду усво јени _ споразуми ·о забрани свих експеримената нуклесарним оружјем и забрани улот ребе и производње хемијског оружја. |
„Ако то рекао је
не постигнемо. = југословенски представник не можемо се уз“ дати у то да ће друге зем ље, које нису чланице Коми тета, и даље показивати ра зумевање и налазити оправдања за нашу спорост,. нашу недовољну _ активност. и изу зетно "скромне 'резултате које смо досад. постигли“.
Говор југословенског представника наишао је на врло позитиван одјек међу великом већином чланова Коми-.. тета. Шеф шведске делегаци је Инга Торсно, иако није била. на списку говорника, за тражила је реч и изразила сагласност са југословенским
„оценама рада Комитета и пред
лозима наше: делегације.
Говор“ Милоша, Лаловића је -побудио и значајну ~ пажњу новинара . у Уједињеним на-. цијама који су, иначе, због | многих, неплодних, тајних се дница Комитета на којима делегати, као што је конста товао и Миош 'Лаловић, не преговарају ефикасно у приличној мери изгубили интере совање за 'рад овог значајног тела.
Швајцарска агенција АТС је, поред осталих, пренела од мах опширне изводе из гово ра југословенског“ делегата;
грчку из неровноправчо“ по- | лдожаја у односу на Тушку. | САД к Турски такође су пот писале одбрамбени _ споразум, који су САД | рогтификовале. априла 1976. године, на основу. овог споразума Турска је доби ла америчку војну помоћ од милијарду долара. :
СОУР _ ЈЕНЕРГОИНВЕСТ“
На основу одлуке. Радничког савета ' од 20. Ми | 1977. Конкурсна "комисија
година, у овој земљи остану, поред осталог, ликоптери Није, међутим, прихваћен 38-
Потписан америчко-
Данас после подне парафиран
снагу пошто Парламент,
зраничним ће на основу овог споразума
од 700 милисна долара. мену за то, САД ће задржати
лемента изјазис је да америчко = трчки одбрамбени спора
нелни суверсаитет и позећава трчки одбрамбени капацитет“.
рима. ваводи се да одбрамбе „, Би споразум са САД. "изводи ,
објављује
амерички хе- конкурс
и оклопна кола.
за именовање;
— ЗАМЈЕНИКА ПРЕД СЕДНИКА . ПОСЛОВОД“ НОГ ОДБОРА у ПОТИРЕЛСЕДНИЕ | пословодног ОДБОРА ЧЛАНА пословод НОГ ОДБОРА _ ЗАДУЖЕног ЗА ПОСЛОВЕ РАЗ, ВОЈА
— ЧЛАНА пословод НОГ ОДБОРА —_ СЕКРЕТА РА пословоцног 98. БОРА —
Кандидати њавају:
1 опште услозе ђене законом
2) услове претђиђене дру. штвеним ' договором о 561. тваривању кацровске по-. литике;
3) да су претходним радом доказали да могу обавља.
хтев да Американци после по"влачења „оставе“ и тенкове „Т— 60“.
ин „одбрамбени ог __ споразуме
Атина аВ НЕ дет, Ар = је војви споразум САД и Трч ке.. Споразум ће ступити на
та ратификују и грчки
треба. „да испу
амерички Конгрес предви“, Мако се сазнаје У грчким и лорима, Грчка
лодити америчку војну помоћ У :за-
четири војне базе на грчкој ти наведене функције,
територији _ — две на острву Пријаве са доказима 9
Криту и дво у рејону Атичг. испуњавању усмова доста. Представнек грчког Пар вити, у року од 15 дана са
дана објављизања конкур“ са, на адресу: Х · СОУР „Епергокпвест“ Сарајево, Улица ЈНА бр 20. са: назнаком“ за КОНЕУ реву комисију).
зум „обезбеђује грчки нацио- '
У зраничниум грчким изво-
Ј ,