Борба, 20. 07. 1979., стр. 13
СТРАНА 20. ЈУЛ 1979. — БОРБА
13.
| ПОДГРМЕ
Из мемоара „Ратна сећања — четрдесет друга“: повест о људима који су били понесени мишљу о слободи
и који су тој слободи даровали
најчудеснија херојства
2. Пише: КОСТА
НАЂ
ЈФМЕЧЛ
| ЈУРИШ
Неки од другова из Штаба, као др Васо Бутозан, задржали су се у Приједору. ТУ су их им немачки тенкови затекли. Васо је у Лушци Паланку стигао изнурен до напорног јахања, мокар од зноја. Галопирао је читаво време, као да су тенкови непрестано ишли за њим. Кад се први тенк појавио у граду, седео је уз отворени прозор у приземници својих пријатеља. Доколичарећи, пили су кафу. Тенк Васу није збунио, јер смо и ми имали два: заробила их је чета Драгутина Ћургуза из Другог батаљона. разбивши колону „Црне легије“ код Босанске Дубице. Васо се није узнемирио ни код другог тенка. Тек кад је чуо све јачи тутањ гусеница, па провирио кроз прозор и видео „неизмерну колону која је све прекрила“ досетио се јаду, искочио у врт, некако се дочепао коња и у галоп...
Све наше другове који су се 10. јуна затекли у Приједору. Немци су изненадили. Четврти батаљон код Омарске и Прва бригада код Радосавске нису успели зауставити снажну моторизовану трупу. Изненађена команда места Приједор са заштитном четом, великим бројем грађана, градским НО одбором и руководством друштвено-политичких ортанизација народноослободилачког покрета, пробила се на Козару јуришајући кроз непријатељски распоред.
Било нам је јасно (то смо и Титу 11. јуна писали) да је „отпочела већа офанзива на нашу ослобођену територију“. Курирски, а делимично и телефонски извештаји су говорили 0 великим борбама на свим прилазима Козаре, о томе да „са усташама иду Немци“. да „непријатељ наступа са тенковима“, да су ту „и четници“, да „обећавају мир народу, само да народ не иде са комунистима“. ПОКУШАЈ ПРОБОЈА У ОБРУЧ
Од. 1. јуна су усташке јединице из околних гарнизона надирале на Козару. Концентришући се око Козаре, непријатељ нам је давао могућност да наслутимо шта спрема. Но, ни једног тренутка нисмо помишљали на офанзиву онако огромних размера. Уверен да се
дединице „Другот одреда“ могу у; свакој = ситуацији одбранити, ми смо оних дана _
прикупљали јединице, неангажоване одбрамбеним биткама, за наш напад на Сански Мост. Осман“) и ја смо 10. јуна потписали заповест за напад, сматрајући да „Сански Мост и санска долина морају бити у рукама Народноослободилачке партизанске војске“, јер отуд се „и данас чује лелек и јаук поробљене наше браће и другова“. И тад, 10. јуна, и три седмице касније, кад смо коначво могли извршити напад, јединицама смо писали да „наш улазак у град мора бити израз праведне освете над свим народним непријатељима ми истовремено доказ наше '· партизанске свијести и братства Срба, Хрвата и Муслимана У Босни и Херцеговини“.
Део снага предвиђених за напад на Сански Мост већ увече 10. јуна, а поготово наредних дана, Није се могао „одлепити“ од непријатеља. Једнице Другог одреда (4. и 5. чета Четвртог батаљона, артиљеријска батерија и Приједорска чета) и Прве ударне бригаде нашле су се пред немачким тенковима и нису могле напустити положаје. у
Од напада на Сански Мост, који је планиран за 11. јун „у форми три клина с циљем да се чеоне снаге тих клинова што прије дохвате главних непријатељских упоришта и центра града, како би се непријатељске снаге одмах у почетку поцијепале, разбиле и уништиле“, морали смо одустати.
Али Козари смо морали помоћи.
Пробој јединица с Козаре, што су оне, концентришући удар на једном
ПРАВНИ САВЕТИ
правцу, релативно лако могле учинити у првој фази офанзиве, није долазио у обзир. То је било мишљење штаба Одреда, а и наше. Народ Козаре, најдиввији народ, није се смео оставити на милост и немилост непријатељу. Снаге, „Које су остале изван обруча, требало је да помогну Козари извођењем непрестаних офанзивних акција, како бисмо што је могуће више развлачили непријатељску силу.
На прву вест о паду Приједора, у трену кад сам јединицама Првог одреда и деловима Прве бригаде и Другог одреда већ био послао заповест за напад на Сански Мост и очекивао коман-
ОПШТА ПОДРШКА БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ: Бантјке доносе жраљуј
вих победа. Тако су, ва пример, Трећи батаљон под командом Стеве Рауша, и Четврти под командом Петра Мећаве, 14. јуна десетковали 10. усташко-домобрански пук Бањалучке брдске бригаде. Погинуло је 300 усташа; наши су запленили девет минобацача. Штаб Прве усташко-домобранске · бригаде је 18. јуна признао да су неке ситније „усташкодомобранске пуковније изгубиле више од једне трећине бораца“. Францетић у једном извештају пише: „Дијелови непријатељских тијела лете по зраку, али остаци не пдпуштају поставе. Већ првог дана морамо увући у прву борбену црту једну причуву“.
ла сасе
Крајишницима
данте да извршимо с најближих кота рекогносцирање положаја, послао сам нашег најсналажљивијег курира, младог Марка Бућму, у штаб Прве бригаде. Био сам уверен да ће наша најелитнија јединица успешним маневром за-. „гнопити. непријатења: у рејону „Пискавице и пр ти се на Козару, како би Другом одреду помогла да се деблокира.
Дан-два касније четири батаљона под командом Ивице Марушића су свом жестином насрнула на густи распоред усташко-немачких трупа. Дочекала их је пешадија ојачана тенковима, Обавештени смо да се Прва бригада није могла пробити, повукавши се с 50 погинулих и 53 рањена борца. Да смо тад могли доћи у везу са Штабом Другог одреда, или да је то пошло за руком Првој бригади,
“па да су наши с Козаре ударили на
цесту Ламовита — Козарац, као што су то предлагали Ратко Марушић и Бошко Шиљеговић, блокада би се на том сектору лако сломила.
Прва бригада није дуго издржала на том сектору. Бошко Шиљеговић ми је писао да је, „у тешкој ситуацији, донијела одлуку да напусти терен и да се бори са терена Првог одреда“. Шиљеговић је штабу Прве бригаде, саветовао да то не чине и указао на пуну неправилност те одлуке, те је тиме и њихова одлука измењена, али неколико дана касније, кад је 3. усташко-домобранска брдска бригада уз помоћ немачке групе Ведел и Марчетићевих четника У подручју Кумбаруше покушала опколити и уништити изнурене батаљоне Прве бригаде, Марушић је бригаду превео на леву обалу Сане, а затим на терен Првог одреда.
ПОНОВЉЕНО ХЕРОЈСТВО КОЗАРЕ
До 20. јуна, и поред неизмерно неповољнијетг односа снага, наше јединице на Козари су се успешно носиле с непријатељем. Било је неколико блиста-
рок 30 доказивање ооричког стажа
ић, из Београда, пише: ознаних одлази ових дана СК од пре рата, учесје више месеци у кон-
Драган — Један његов п у пензију. Члан је ник НОР, а провео центрационом логору;
оказ па Ај > #46 сматрао важним. Сада,
пред пензионисање, речено му је да 590 борачки стаж не може да докаже. јер је чтиталап се са чуђењем пизастари борачки стаж, можда и ратни злочини ли о томе постоје законсе можда ради о Лав с сопијалном осигура па нава да 1 % овом „причао многим људима и да су сви до Једног били запањени, ако не и револтирани“.
па се пита да ли нису застарели. да ски пропису или
Одговор: У правним порецима свих 3е-
маља, па наравно м код нас, писи да грађанин па чак и не учини у томе року, то п То чак важи и за право и казни и за најтежа кр прописаном року с тим да а рекне казну за то дело,
до сада није водио
постоје продржава, ако то раво се и губи. државе да тони ивична дела, У ко она не изпосле тога нема
више право на то. Од тога правила је паправљен сасвим оправдан изузетак пост другог светског рата за кажњавање за рат“ не злочине почињене од фашиста и њихо-
вих помагача: такозвани злочини против људског рода и човечанства, за које право на кажњавање не застарева. За став да скоро свако право може да престане, зко се не изврши о року, говоре многи општеприхваћени разлози. Што се тиче питања да ли су и борци НОР могли да изгубе право да доказују _ своје учешће у рату и признавање тога стажа и то са увећаним трајањем, ствар стоји овако: према ставу 2 члана Њ Закона о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања (објављеном у „Сл. листу СФРЈ“, бр. 35/78, са изменама и допунама истога у истом листу бр. 18/76, 58/76 и 22/78) предвиђено је за доказивање тота борачког тажа: „Учесници НОР-а који нису подели захтев за урачунавање у посебан стаж у двоструком трајању проведеног у НОР-у и НОРП-У Грчке (чл, 35 и 46), могу тај захтев поднети до 3. ЖИЛ 1978. године“. Значи, после рокова за доказивање тога по ранијим одговарајућим прописима дат је и овај нови рок, што практично значи да се имало, од завршетка рата до У“. хп 1978. г. више од 233 године за доказивање тога статуса, Тај закон донела је Савезна скупштина. Уосталом, ваш друг треба да изнесе СИЗ-у пенз. и инвал, осигурања у Бео-
граду свој проблем.
· „Губици су.
Батаљон Жарка Згоњанина је у једном силовитом противнападу отворио седамкилометарску брешу немачко-усташком обручу. Тад је убијено преко
60 непријатељских војника, а 2883 су Прелојев: и Ђ Титрги ви ту међу њима и два официра. и МЕ = са Ћи о немведе. «Е ауле „325 пушака, Непријатељ“ . тајац који је радио у Крупи, послао цам -
вика... Борбе су биле надчовјечне“. Италијански конзул у Бањалуци оцењује 24. јуна: „Наоружане комунистичке банде, које све до сада држе споменуте планине, дају огорчен отпор, те располажу са најмање 5.000 људи и успевају упркос опкољавања да се одрже у вези са комунистима, који држе Грмеч“.
Док је Козара крварила, сматрао сам да остале јединице ни једног дана не смеју бити на одмору. "Требало је све учинити, да смањимо притисак на опкољене Козарчане, Штаб Другог одреда је то исто тражио:
„Услијед новонастале ситуације код нас, сматрамо да Први одред најтјешње сарађује с нашим одредом, да би помогао разбити непријатеља.“
Оног кишног јуна све време смо били уверени, и ми изван Козаре, и другови на Козари, да можемо „ра непријатеља“. Још нисмо имали праву слику о офанзиви; још није било избројено 45.000 непријатељских војника. Рачунали смо да их је барем три пута мање.
Одлучио сам да све расположиве јединице максимално употребим. Имао сам на уму неколико акција: Босанска Крупа. Сански Мост, Босански Нови... Одгодивши привремено напад на Сански Мост, оценио сам да је најбоље напасти Босанску Крупу. Напали емо је у ноћи 19. и 20. јуна.
Бој за Крупу био је једна од наших најлепших победа.
После неуспелог покушаја Прве бри– гаде да се пробије у обруч, како би у
Ђ. Смајић, Тузла: Након прелома десне потколенице и лечења у гипсу препоручили су ми физикално лечење. Какав значај има то лечење7.
После дуге неактивности мишића, злобова, тетива долази до атрофије и губитка нормалнот тонуса и нормалне функције, То се обично догађа након повреда које захтевају строго мировање и ношење имобилизације у виду типса или неке друге. При стављању одређене кости руке или ноге у гипс због напрслине или прелома, обавезно је да се имобилишу, то јест учине непокретним два суседна зглоба између којих се налази прелом кости. То обезбеђује да та кост мирује. С обзиром да зарастање кости захтева дуго мировање, за то време неактивни мишићи атрофирају, мишићне ћелије губе своју функцију, мишић се тако рећи истопи и нестане. Промене настају и на тетивама и везином ткиву, као и на самим зглобовима и чаурама згло бова. То се обично запажа као појава
, наступила је па- |
САВЕТИ ЛЕКАРА —
ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА
лома кости опорављање миштића и згло
њему отворина брешту за извлачење опкољених снага, сматрао Фам да Козарчанима нема корисније помоћи од напада на околне непријатељске гарнизоне. Крупа је била прва на реду м због одвлачења снага, које су нападале Козару, али и због привлачења пажње бихаћког гарнизона.
Од 11. јуна за разбијање козарске офанзиве „ми смо подузели низ разних акција на разним тачкама Босанске крајине, тако да би непријатељске снаге развукли“ — писао сам 22. јуна Бакарићу и Рукавини. Такођер сам им тада писао како смо „чули да непријатељ врши акцију и на вас, то јест на Лику“, па смо Крупу им збот тога напали „како би бихаћки гарнизон био привезан и не би могли да шаљу снаге за Лику“. | |
Истовремено смо молили Главни штаб Хрватске да нареде банијским јединицама, „да буду активни м да врше притисак на непријатеља, поготово код Цазина и Двора на Уни“, такођер да „руше све комуникације без обзира, пошто непријатељ се служи мзненадним и брзим продорима моторизованим јединвицама (тенковима и блиндираним аутомобилима) и с тим брзим продорима уноси забуну код бораца који још нису навикли на такву борбу“.
ПРЕДЛОГ РЕЏЕ ТЕРЗИЋА
Надао сам се да ће јединице Првог одреда, ослободивши Крупу, успешним продором левом и десном обалом Уне према Отоку и Босанском Новом, угрозити Новиш, што ће приморати немачко-усташку команду да обезбеди то важно комуникационо чвориште. „Нема боље помоћи нашим херојским браниоциша Козаре“ — писао сам у заповести за напад.
Прву бригаду, изнурену вишедневним борбама, управо извучену из крвавих окршаја против Немаша и усташа, нисмо могли употребити у нападу на Крупу. Али нама су била довољна и два батаљона Првог одреда — 'Трећи под ко-
мандом Хамдије Омановића и Раце Бо-.
гуновића, Ударни под командом Ђу-
је детаљна • а о распореду двео утврђењима, минским пољима, о бодљикавој жици са звоницима... Два дана пре напада шездесетогодишњи сХатим Бужимкић, у кота непријатељска команда није сумњала, мзвукао се из града и донео нам најновије податке од Мухарема Терзића,
Поподне 17. јуна с Алана, потшумљенот брда изнад села Гудавца, мање од десет километара на јут од Крупе, над извором краткотоке Крушнице, са свим командантима им комесармма 'Трећет и ударног батаљона м њихових шест чета, које су имале око 700 бораца, осматрали смо Крупу.
Градић се могао видети као да је на длану. Изграђен на сливу Крушнице у Уну, некад сав на једној стрмој литици, кула коју ни две хиљаде коњаника и три хиљаде пешака османлијске војске нису ни после четворомесечне опсаде могли освојити, градић ванредно потодан за одбрану. Напад са западне стра не, с падина Грмеча, био би узалудан, ако се не би нападало и са западне обале Уне, јер би се у том случају посада Крупе могла повући у железничку станицу и пилаву на левој обали.
у пк СК БиХ, на 49. седници одржаној 27. новембра 1972, донео је једногласну одлуку да се друг Осман Жарабеговић искључи из Савеза комуниста због његовот политичког понашања које није у складу већ У сукобу са програмским политиком, ставовима м закључцима СЕ БиХ. — Прим. ред. |
(МШаставиће се)
Пише: др Богдан Шеклер
тање ноте или руке ншавон ношења гипса. Све то захтева после излечења пре-
бова. За јачање мишића једини прави начин је њихова пуна физичка активност. Медицински третман активирања зглобова и мишића и њихово оспособљавање за нормалну функцију проводи се уз помоћ- метода физикаљне медицине. Ова медицинска грана користи разне физичке и друге поступке, медикаменте и вежбе у циљу отклањања болова због тих поремећаја. У те сврхе се користе физичке методе као што су топлота и грејање, електрична струја, ласерски зраци, или ефекти бања с топлом водом, базени, физичке активности, специјалне вежбе. Физикални третман се данас веома штироко користи и обухвата низ медицинских области, све до лечења 060лелих од инфаркта арца. Често је дуготрајан, али захтева и упорност и па- | цијента и лекара. |
ДЕ ЉИГА а мјањ
се парно пеинељуеенилнии тишине мамац иитнитронааннке г
п ноар |
= = зреволуцијом ду Руфијии ~ =
ће ЊЕ 3 Џ М ја ју домобранских им једне усташке чете, 1923. — Почео н
Добринос | фроншобских бритада
„На многим радилиштима Хрватске посебне бригаде Народног фронта пружиле су у првом полугођу све године велику помоћ извршењу плана на шумским радилиштима, градњи нових фабрика, пруга и других објеката.
Величина ових радова може се делимично илустровати цифром од 28,997.588 радних часова које су досад дале посебне бригаде Мародног фронта. Највећи број бригада упућен је на шумска радилишта ради добављања грађе за изградњу објеката и обезбеђење огрева становништва у градовима. На овим радовима 109.994 мутикарца и 1.800 жена дали су преко 18 милиона радних са-
«“
Ноби џобусши чланобима Синдикаш ша
„Поред повластице од 75 одсто на свим саобраћајним средствима и попуста у хотелима и пансионима од 25 од-. сто, чланови Синдиката Југославије, последњом наредбом Владе ФНРЈ, добили су за време коришћења, годишњег одмора још им две нове повластице. Чланови Синдиката уживају одсад и попуст од 25 одсто од одређене цепе за стан и храву у природним лечилиштима по упуту здравствене службе. МШоред тога чланови Синдиката уживају попуст од 50 одсто за све услуге лечења у природним лечилиштима, уколико лекар амбуланте устанпови да им је лечење потребно.“
Глабне и споредне
„Одлуком Извршног одбора града, све улице у Београду подељене су на главне и споредне. У главним улицама, моћи ће да се вози и до 50 километара на час, а У споредним остаје на снази и даље досадашње огравичење брзине на 30 километара на час.“
"НА ДАНАШЊИ ДА
% 225
1304. — Рођен италијански љено око 825 италијан песник и хуманиста ских војника и официФФРранческо Петрарка, ра. Заплењено је 14 то
умро 1374. године. Поз нате су његове лирске песме посвећене лепотици Лаури. За еп „Аф рика“ Петрарка је добио највећу књижевну награду свог века — ло воров венац.
1903. — У Београду је одр жан први оснивачки конгрес Српске социјал демократске партије.
1917. — Потписана Крфска декларација која је уда рила темеље стварању југословенске државе.
1919. — Почео дводневни ге нерални штрајк раднич ке класе Југославије у знак
пова, 18 минобацача, 12 митраљеза, 50 пушкоми траљеза, око 1.000 нушака и много друге опреме. 1954. — У Женеви је закључено примирје у Индокини. Француска је обавезна да се повуче из Вијетнама им да пош тује независност Лаоса, Вијетнама и Камбоџе,
1969. — Амерички космонаут Нил Армстронг по стао је први човек који је крочио на Месец. Он је тада изјавио: „Ово је мали корак за човека,
солидарности са али велики за човечан
лом. — Турска почела ин вазију на Кипар. У тур ској инвазији на Кипар учествовале су кон
"Мађарској. мр а 3 ти штрајк рудара Словеније који је трајао 59
дана нене, поморске м вазду мг. — У оштрим борбама хопловне снаге. устаничке сснате (око 2976. — Амерички космич-
ки брод „Викинг 1“ спу стио се, после једанаестомесечног лета, на Марс и почео да шаље на Земљу јасне слике ове планете.
2.000 бораца) заузеле Да ниловград, а италијански батаљон на Бранеловици принудили на предају. Погинуло је 14 рањено око 70 и зароб-
Бодоравно: 1. Делови руку — засебна зградица уз сеоску кућу; 2. Племићска титула — ознака за аутомобиле из Мурске Соботе — четири (франц.ј; 3. Албанска новинска . агенција — наша река, притока Дунава — скраћени назив највећег бразилског града; 4. Израз учтивости, ласкање; 5. Мера за површину — аустријски књижевник („Хотел Савоја) — провидна тканина — али презимена и имена нашег књижевника, нобеловца; 6. Ознака за полупречник омотач дрвета — љубавник, удварач (турц.) — кратица мере за течност; 7. Ознака за југ — теретни брод — некадашња држава у Јужној Америци — хемијски знак за фосфор; 8. Слово латинице — врста песме — краљ (фр. — кратица за слично; 9. Дати одређену количину новца као знак да је договор о продаји постигнут; 10. Град у Белгији, по њему добио име опасан бојни отров — француски град снага; 11. Обала — нота солмизације — географска карта; 12. Град у Турској — преноћиште, '
Усправне: 1. Орман у зиму — алатка дрвосеча; 2, Дсо електромотора — ознака за аутомобиле из Крушевца — бечки Фудбалски клуб; 3. Стид — дрвена или гвоздена завеса — најбоља; 4. Иницијали писца „Америчке трагедије“ мање важан — немачки предлог; 5. Свеза — држава у Средоземљу — потпис — самогласник; 6. Треће слово ћирилице — почасна пратња — руско женско име — предлог; 7. Врста першуна — лукавост — ознака за аутомобиле из Мостара; 8. Младунче једне домаће животиње — област у Хрватској — град у Јордану; 9. Грчки град — иницијали нашег првог пролетерског песника („Звижди ветре“) — мера за дужину; 10. Врста експлозива — плитка вода, обично уз
обалу. РЕШЕЊЕ БРОЈА: 06639
Бодоравно: 1. Срп — СМС (Сима Милутиновић с рајлија); 2. Смола — етапа; г. Меланхолик; 4. Ерата — опера; а Гаје — Ур; А Орба — кист; 7. Млеч — оток: 8.
— атер — ри; 9. Астал — кедар; 10. : 51 слали брк со аи „и дар; Статистикај 1,