Борба
А ППИ МТ ни
– "
и
УУ
ПР И
|
_ И даље ће бити тмурно, суво и хладно време, Само на Приморју, у Херцеговини, Црној Гори, Македонији и планинским областима изнад 600 метара биће мало до умерено облачно и суво. Највиша дневна температура од —6 до 8, а на Приморју од 8 до 14 степени.
ТЕМПЕРАТУРЕ ЈУ ЧЕ У 13 ЧАСОВА
ЗАГРЕБ 6 ЉУБЉАНА 6 НОВИ САД =6 ПРИШТИНА А СКОПЉЕ 554 БЕОГРАД САРАЈЕВО 1 ТИТОГРАД
ИЗВРШНИ ОДБОР, ОПШТЕГ УДРУЖЕ ЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ и ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
љиште
Да би се остварио стратешки циљ повећа ња производње хране неопходно је у текућем средњорочју проширити обради ве површине бар за 200.000 хектара
(Београд, 19. јануара) — Извори средстава за развој и финансирање пољопривредне производње, обезбеђење девиза за увоз сировина и репродукционог материјала и ретулисање цена и подстицајних мера у овој области су, нема сумње, и суштинска питања од којих најнепосредније зависи развој агрокомплекса, а која треба да буду усаглашена до коначног потписивања Друштвеног договора о остваривању политике развоја агроиндустријског комплекса земље за период 1981 — 1385.
Предлог овог значајног документа био је и предмет дадашње расправе на седници Извршног одбора Општинског удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Југославије на којој је истакнуто да је један од основних усло-
ва за реализацију стратешког опредељења у овом периоду, повећање производње хране, проширивање постојећих површина обрадивог земљишта у друштвеном сектору. На том плану у текућем средњорочју предвиђено је да се откупи око 150.000 хектара земљишта у што ће бити инвестирано више од 12 милијарди динара. .
Сава Веселинов, секретар Општег удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије подсетио је на амбициозне задатке агрокомплекса у свом средњорочном раздобљу, пре свега, да пољопривредна производња треба да расте по годишњој стопи од 5 одсто у дру штвеном и 4 одсто на индивидуалном сектору. За такав напредак неопходно је обезбидити око 155 милијарди динара,
И пролећна сетао си тешноћомо
Проблеми око обезбеђивања производње вештачих ђубрива, набавке резер вних делова, пнеуматика и горива јесенас су ратарима озбиљно отежали послове на сетви.
— Извесно је већ сада да ће ови проблеми у наредном периоду бити још изра женији, тим пре што сетва у пролеће битно много опсежнија него јесенас, упозорила је, на данашњој сед ници Меланија Миловић, истакавши да је свакако највећи проблем тренутно у
снабдевању средствима за заштиту биља.
Залихе ових средстава су исцрпљене и у индустрији а и код потрошача, а девизе за увоз сировина и готових препарата нема. Како се не би довели у питање напори који су јесенас уложени У пољопривреди као и успеш но'обављање пролетне сетве, у овом тренутку неопходно је дати приоритет обезбеђењу девиза за увоз за штитних средстава као и обезбеђивања нормалних услова за: производњу минералних ђубрива.
што представља 11,7 одсто укупних инвестиција у привреди у овом петогодишту. .
Говорећи о регулисању цена · и подстицајним мерама за ра- _
звој пољопривреде, Веселинов је нагласио да преовладава ми шљење да произвођачко-продајне цене треба да буду, како рече, чвршће а заштитне цене гаранција произвођачима, да ће се по њима откупити целокупна производња 0них пољопривредних производа који су од посебног друштвеног интереса, без обзира да ли је она претходно уговорена. ! Обезбеђење девизних средстава за увоз сировина и репроматеријала такође је једно од кључних питања даљег "развоја пољопривреде, коме је значајно место посвећено и У овом документу, Предложе-
но је да девизна средства за
увоз сировина за производњу минералних ђубрива као и за увоз компоненти за производњу средстава за заштиту удруженог рада које производе та средства, али и уз по-
моћ потрошача за које они:
раде.
Информишући о тешкоћама сточарске производње Шиме Вукашиновић је нагласио да ни мало лако неће бити да се извозом сопствених производа обезбеде неопходне девизе, а Бранко Гршић подржао акцију за проширивање обрадивих површина у друштвеном сектору, нагласивши да без нових, најмање 200.000 хектара, нема ни вид» нијег напретка у пољопривреди и реализације амбициов-
них планова. Х. СУЉИЧИЋ
СК РИЈЕКЕ
поко су издОти „Лови прилози“
Општински комитет је формирао радну групу чији је задатак да у сарадњи са ООСЕ „Либурније“ испита околности под којима је издата друга књига Дедијерових „Прилога,
(Ријека, 19. јануара) — Општински комитет СК Ријеке фрормирао је данас радну групу чији је задатак да у сарадњи са основном партијском ор танизацијом ријечке „Либурни је“ испита све околности под којима је друга књига „Нових прилога“ за биографију Јосипа Броза Тита Владимира Дедијера припремљена и објављена. Водећи рачуна о свим досадашњим оценама Дедијерове књиге радна група треба да испита да ли је у току при преме и штампања друге књите поштована законска процедура е издавачкој делатности и да ли је одлука о штампању прошла све самоуправне орга не, да ли су чланови издавач ког савета и друштвено-поли тичке организације у '„Либурнији“ били упознати са текстом другог тома.
Радна група, даље, треба да провери У којој су фази при_преме за издавање трећег и четвртог тома „Нових прилога“
- ____и дали јепредузето све да се
не понове пропусти који су се
догодили при припреми руко-
- писа за штампање другог тома.
ни задатак радне гру-
пе је да испита став и делова-
ње ООСК „Либурније“ при из давању другог тома.
3. МИЛОШЕВИЋ
Ф ЗАГРЕБ ПОСЕТИЛО ОКО 600.000 ТУРИСТА. — Главни град Хрватске посетило је током једанаест месеци 1981. године 561.534 посетиоца. Они су оства рили 964.002 ноћења. У' поређењу са 1980. годином посетила-. ца је било за 1,6 одсто мање, а ноћења за 4,3 одсто више, Домаћи гости, њих 346.966 остварили су 626.962 ноћења, док је стра наца било 214.568 и они су резлизовали 337.040 ноћења. Од стра них посетилаца највише је било Аустријанаца 214.568, из СР Бе мачке 29.235, Италијана 28.892,
' следе Американци, Руси, Грци,
Белгијанци ита;
а штампа Радна
Издаје 189,00, за три мес
епа 567,00 динара, за те
је посебно
ИНВЕСТИЦИЈЕ У ОВОЈ ГОДИНИ
_ Завршава се 190 |крупних објеката
Њихова укупна предрачунска вредност је 307 милијарди динара. — Ове године биће пуштени у погон капацитет за прераду мазута у Панчеву, хидроелектране „Бочац“ и „Бајина Башта“, термоелектрана „Косово“, фабрике соли у Улцињу и Пагу, фабрика вештачких ђубрива у Кутини. :. |
(Београд, 19. јануара, Танјуг — У овој години се заврашава један инвестициони „круг“ од кога се очекује да разреши део привредних не. воља и растерети многе радне организације сталне трке за обезбеђењем средстава. Уколико све буде текло без застоја, очекује се да ће овог лета бити завршено 190, од укупно 359 крупних објеката који су планирани средњорочним планом _развоја земље до 1985. године.
Никада југословенска привреда није имала, толики инвестициони залогај него када је планирала текуће средњорочје. Број од око 29.000 објеката с којима се ушло у план данас је већ мањи за 12 процената, мада је предрачунска вредност објеката који се тренутно граде и да"ље висока и достиже 1.400 милијарди ' динара.
У овај план је записано да ће се пуна пажња посветити завршавању објеката који доприносе повећању извоза, обезбеђењу сировина и репроматеријала и отварању већег броја радних места. Таквих „тешких“ инвестиција чија предрачунска вредност појединачно прелази 500 милиона динара, према анализи. 'Савезног завода за план, има. равно 359. Већина ових капацитета треба да буде завршена у овој години и да крене с производњом. Увидом у садашњу ситуацију, планери предвиђају да ће ове године градилишта бити „затворена“ на 190 места; Степен њихове завршено сти већи је од 73 одсто, а укупна предрачунска вреде
· динара. Већ у 1983.
ност износи 307 милијарди години очекује се смањење. пренапрегнутости у области инвестиција, када треба очекивати завршетак градње 69 о6јеката, а наредних година се тај број двоструко смањује не рачунајући оне који ће почети да се граде. Највише се очекује дд завршетка капацитета у енергетици, производњи сировина и у области базне хемије,
У овој години биће, како се процењује, пуштен у потон капацитет од милион това за прераду мазута у Панчеву. Нове хидро и термоелектране обезбедиће 2.541 милион киловат-часова електричне енергије. Између оста лих, очекује се да ће бити завршена једна фаза термоелектране — „Косово“ ХЕ „Бочац“ и реверзибилна хидроелектрана „Бајина Башта“. У Краљеву ће почети редовна производња синтер. магнезита (25.000 тона), прорадиће две фабрике соли у Улцињу и на Пагу које ће обезбедити 100.000 тона соли, отвориће се сепарација кварц ног песка код Бора и рудник магнезита „Бели Камен“ код Чачка. Већи број нових потона треба очекивати у области петрохемије им базне хемије. Свакако, један од највећих је фабрика за производњу вештачких ђубрива у Кутини, заврштиће се трећа фаза за производњу амонијака у „ХИП“ Панчеву, почеће производња ПВЦ-а у Каштел. Шућурцу, синтетичког каучука код Зрењанина, а У „Првој искри“ — Барич производња сировина за детерџента, .
УДЕС АУТОБУСА ВАЉЕВСКЕ „СТРЕЛЕ“ КОД АУСТРИЈСКОГ
ГРАДА АСПАНГА
Идентификовани и друга жртви
То је 30-тодишњи Драгољуб Бркић из Влашког. — Од повређених возач аутобуса Миленко Јанковић у најтежем стању. — Званично саопштење о узроку несреће још: није објављено
(Беч, 19. јануара, Танјуг Идентификована је и друга жртва јучерашњег удеса код аустријског града Аспанга. То је Драгољуб Бркић, рођен 1952. године у Влашком. Као што је већ јављено, приликом несреће када се аутобус ваљевске „Стреле“ на једној кривини суровао у провалију дубоку тридесет метара, погинуо је ученик Драган Антонијевић. Аутобус „Стреле“ возио је наше раднике на. привременом раду у Аустрији и чланове њихових породица после викенда проведеног у Југкославији,. Е
У болницама у Винер Нојштату и Нојкирхену налази се већи број теже повређених путника. У удесу је повређено 57 лица од којих су неки већ отпуштени из болница,
Повређене у болницама у В.лнер Нојштату и Нојкирхену посетио је јуче генерални конзул СФРЈ у Бечу Матјаж Јанчар.
Органи за безбедност саобраћаја налазе се још увек на месту удеса, а званично саоп-
штење о узроку несреће, осим“
оног да је техничка а не људ-
врше
ска грешка у питању, још није објављено. Међутим, постоји много индиција — један путник је то синоћ изјавио и аустријској телевизији — да је попустила кочница, Аутобус још није извучен из провалије, ва.
(Беч, 19. јануара, Танјут). У удесу који је задесио аутобус „Стреле-Ваљево“ код Аспена у Доњој Аустрији јуче ујутру У болници у Нојкирхену жалазе се на лечењу теже повређени наши грађани: Мзејнулах Мусљи, (1940, Вгљаре) Јањић Драгомир, (1949, Коретин, СО Лазаревац, Вукашиновић Надежда (194, Ту чевац), Ивановић Душан – (1929, Велика Плана), Миладић Анђа (1931, Мјасенова).
У овој болници су лактле |" повеђени: Милисављевић Љиљана (1953, Неменикуће) Ста нојевић Светлана (1947, Витанце) Николић Олга (1921, Доња Шаторња), Марковић Милапка (1950, Бегаљица) Стојановић Душанка (1954 М. Голешница), Леит нер Добрила (без података о роћењу) Јовановић — Бранислав, (1956, В. Лаоле), Сулејмани Ра мадан (нема података о рођењу
Адамовић Слађана (1968, Неготин), Николић Марко (1944, Ве-. лика Крсна) Мујовић Исо (1947,
Дражевица пребивалиште Скоп
.
МИК. ; ба“, Уредништво, администрациј организапија МЕ месепи 1.134,00 динара, а за годину
се преко жиро-рачуна у Београду
ље) и још девет лица за која идентитет још није прецизно ут врђен,
Из болнице у Нојкирхену отпуштено је шест лица: Шевровски Асиб, Ристивојевић Милан, Адамовић Лепосава, Петровић Јован, Јанојевић Косара и Прву ловић Миодраг. ,
У болници у Винер Нојштату смештени су теже повређени пут ниши: Пендић Стојка (1951, Кузмиево), Митровић Михајло (1930, Мало Драшје), Јовановић Миодраг (1938, Велика Плана), Николић Радомир (1911, Топола, Краљево) Велимировић Душанка (1933, Вукичевица), Ра довановић Бавиана (1934, Буљане, пребивалиште Стубица, СД Параћин), Антонијевић Живадинжа, (1951, Ђурица) Миленовић Момир, (1942, Поповњак), Савић Живорад, (1946 Савић Срба, (1970) Јанковић Миленко (1951), Пауне, Ваљево). Лакше повређе ни: Антонијевић Верица — (1966, Ђуринци), Савић Владан (1973, Беч) Симовић Зорица (1941, Велики Јасе СО Зајечар), Митић Најдан (1949). '
Отпуштени из болнице у Винер Нојштату: Вујичић Саша, Несторовски Благоје, Застрановић Светозар, Илић Слободан, Станојевић Станислава, Тобџић
Живоја, Таначковић Драгица, Таначковић Милка, Богдановић Светозар.
ЈУГОСЛОВЕНСКА КЕРАМИКА
4 · Изложба која је представљала _
- Југославију на Конгресу
у Паризу
_ 55аутора-75 радођа ГАЛЕРИЈА БОРБЕ трг Ма ксаи Енгелса 7
, 12.1-21.1 1982.0410 "сем недеље __
а п штампарија „Борба“, Трг Маркса » кнлкиса 7. Пов у дана 2.268,00 динара, За иностранство пена претила,“ Ф5А 529, Телефони: број 60801-603- 16707. Број девизног рачуна 60866-629-. УЖв
“ Међународне академије за керамику
-13 и17-20 часова, _ _ Улаз слободан! |
ЗА =
у
Радован |
· италијанског
У ПОНЕДЕЉАК У ГРЧКОЈ.
НАЈСНАЖНИЈИ ЗЕМЉОТРЕС ДОСАД
На срећу опет у мору
Јачина у епицентру 6,8 степени Рихтерове скале. — Људских жртава и материјалне штете није било
(Од сталног дописнижа, ·_ „Борбе“)
(Атина, 19. јануара) — Грчку је у понедељак у 21,28 часова по југословенском времеву потресао (из новог епицентра) врло јак земљотрес јачине 6,8 степени Рихтерове скале, саопштила је атинска Сеизмолошка станица. Епицентар је био опет усред Јегејског мора. али 100 километара северније од оних јаких земљотреса. који су се догодили 19 и 27. децембра. Овај је био. снажнији од оног 24,
фебруара» прошле године ко-
ји је био 6,7 степени Рихтерове скале, али је на сву срећу епицентар био у мору па није
однео животе нити проузроко“ .
вао штете,
ПМотрес се добро осетио и у Атини, Солуну, Волосу и Лариси, а и у многим другим градовима широм Грчке и изазвао „микропанику“. како је то синоћ рекао спикер Телевизије, јер епицентар није био на копну, па се и поред велике снаге није толико осетио. а
Очи Грчке су сада још више уперене у три атинска стручњака који су пронашли апарат ВАН, а сада га усавршавају да прецизније најав љује место и јачину земљотреса. ВАН засад шест до 10 часова раније најављује потрес. али место још не одређује прецизније, Ипак, већ 20 оваквих апарата распоредиће се ових дана широм Грчке.
Л, ЧАРНИЋ
0д ЗЕМЉОТРЕС У НАПУЉУ. У Напуљу се прехсиноћ око 20.30 часова осстио земљотрес који је узнемирио града. Међутим, није било штеге. Овај потрес У региону Шапуља регистрован је истовремено. као и земљотрес
· интензитета 6,8 степепи Рихте-
рове скале који је прексипоћ потресао Грчку.
житеље овог
БУучивити обичну поштарину; двостр 90-00799 кед Београдске банке у; Београду. , У ме.
ТЕЛЕВ
10.00 Вести
10.05 „Са песмом је весели-
је“, из серије „Коцка,
коцка, коцкица“
Цртани филм
„Мачка из џака“ из
серије „Опстанак“
„Предели и људи“ —
„Кањони“
„Кроз историју српске
музике“
11.55 Цртани филм
12.00 „Бачка“, из серије
„Наши крајеви“
„Глиша лажов“, из се-
рије „Мали програм
12.855 Ђачки биоскоп „Дан револвераша“, амерички филм, снимљен 1967. године
10.35 10.40
11.05 110
12.30
1410 НИ ПРОГРАМ ЗИМСКИ ПРОГРАМ ЗА ЂАКЕ
15.20 „Тринаестогодишња ци“, шеста епизода
15.50 „Велика представа на дну мора“, шеста емисија 1640 ТВ ДНЕВНИК. на срп-
скохрватском језику
тв ДНЕВНИК на мађарском језику
Објављивање програ-
ма >
17.30 ТВ ДНЕВНИК 1
17.45 „Мајске игре“, емиси-
ја за децу
„Одбрана и заштита“
— „Цивилна зашти-
та": „Склоништа и
заклони“
Емисија народне му-
зике
19.15 Цртани филм
19.27 Вечерас приказујемо..
19.30 ТВ ДНЕВНИК П
20.00 „Забавна среда“ „При.
че из радионице“ —
ит епизода — „Пријатељство“ „Две Америке у јед-
ном даху“, трећа еми-
сија путописне музичке серије носи назив „Боливија“
„Кинески документар-
ви филм“ — по избо-
ру Милорада Бајића
— „Кунг—фу“, П део
документарног филма
Душан Радић — „Ка-
ко насамарити госпо-
дина „Пурсоњака“ тв дневник ша
Одјава програма
1710
17.25
18.15
18.45
20.45 ' 21.00
21.20
22.00 22.15
16.550 ТВ ДНЕВНИК на албанском језику
1710 Објављивање програма, |
Пао
. Нове тематске емисије „Водимо вас у тозорилш те“ овај пут нас воде у — Београдско драмско по зорилште. Представа коју ћемо видети зове се „Раз говори са џчелатом“, а на трављена је према доку ментарној прози Кажим= јежа Мочарског, бившег притадника пољског покрета отпора. Он је, сти цајем околности, провео извесно време у истој ће лији са својим неприја тељем, ратним | злочин-= цем, гестаповцем Штротом, Представу је режи рала Нађа Јањетовић, а улоге тумаче Жика Ми-
а ПРВИ ПРОГРАМ
10.00 Вести. 10.05 „Измирење“, из серије „Коларићу Панићу“. 10.85 Цртани филм“ 10.40 „Грбавци — нежни џи нови“. 11.05 „Моја музика“ 1115 „Грбавци“ — 1 део. 1145 „Предели и људи“. 11,45 „Стеван Христић“ 12.15 Цртани филм. 12,20 „Голија“ 12.50 „Кицош“ из серије „Мали програм“. 13,00 „Не питајте мене“, 13.25 Зимски образовни, програм. 14,40 „Тринаестотодишњаци“
15.10 „ТВ дром“, емисија за децу. 16.40 ТВ дневник 17.10 Тв дневник. 17.25 Објављивање програма. 17.30 ТВ дне вник. 1745 „Сијамци“ 18,15 „Како лечити депресије“. 18.45 Срећна породица“ 19.15 Цртани филм. 19.27 Вечерас приказујемо. 19.30 ТВ дневник. 20.00
У" ла
20,55 Водимо вас у позору,
зимски ОБРАЗОВ-
ПИ ДЕ
_ 20.00 Филм. 21.30. Дневник.
ДРУГИ ПРОГРАМ, 20.55
„Разговори са џелотом“
„Политички ма- ; )газин“ 21.15 Интермецо 21.20
~
1715 Хроника : региона
17.30 „Том и Џери“ 6: филм Мртаи
17.45 БЕОГРАДСКА | ХРОНИКА Лоа
18.45 Искуства — Удруж ни алуминијум“, : ментарна емисија тв Скопље 2
19.55 Вечерас приказ
20.00 „Култура у објектићу«
20,45 Цртани филм ·
ште — „Разговори мелатом“, пренос уз Београдског драмској позоришта,
22.45 24 ЧАСА — (у пау преноса) у
22.50 Одјава програма
ТВ — САРАЈЕВО
16.10 Дневник. 19.15 Цртаву филм. 19.380 Дневник. 200) Дневник.
ТВ — ТИТОГРАД
17,40. Дневник. 19.30 Днев. ник. 22.00 Дневник. ј.
ТВ — ЗАГРЕБ
12.05 Програм аз децу радника у иностранству. 16,40 Вести. 18.25 Вараждин. 19,15 Цртани филм. 19.30' Днев. ник. 20,00 Дневник.
ТВ — СКОПЉЕ
16.50 Хроника. 17.10 Хрони. ка. 17.30 Дневник. 17,45 Емисија за децу. 18.15 Одбрана. 19.30 Дневник. 20.00 Ексон. 22.00 Дневник. Ј
ТВ — БЕОГРАД ан
17.30 Дневник. 19.30 Дневе ник. 22.00 Дневник. :
ТВ — ПРИШТИНА
17.30 Дневник. 17.45 Косовски преглед. 18.00 Из дана У дан. 18,15 Опстанак. 1845 Омладина. 19.20 "Цртани филм. 19.30 Дневник. 2000 Фвилм. 22.10 Дневник. 4
тв — НОВИ САД
1640 ТВ — дневник. 1710 Дневник. 1815 Одбрана 18.45 Литература. 19.15.
тани филм. 19.30 Дневник.
ки
Жика Мил
енковић
ленковић, Миодраг Мило ванов, Душањ Почек % Весна Ђатић. |
ПТТ "Рени
„Квискотека“. 22.20. ТВ дно“ вник. 22.35 Одјава протрама
ДРУГИ ПРОГРАМ
16.50 ТВ дневник. 17.10 00јављивање програма. 1119 Хроника Подунавског реги“ она. 17.80 Цртани филмови совјетских аутора. 17.45 Бе“ оградска хроника. 18,45 ПРИ | рода и човек 19.15 „На 46 | тири точка“. 19.30 ТВ дневник, 19,55 Вечерас приказу“ | јемо. 20.00 „Обојена СВЕ | власт“. 21,50 24 часа. 2169 | Одјава програма. 2 |
БОРБА
о је ИНФОРМИШЕ
М ! 344-201 и 334-531. Телеко: 11104 11410. Претплата за један месеп износ! га. Авионска поштарина се плаћа посебно, Све упле