Борба
30. МАЈ == 1982. ГОДИНЕ
Жалбе
Деветом конгресу Савеза комуниста Србије упућено је 120 представки, жалби, мишљења и предлога. Од тога, 37 жалби се односило на остваривање статутарних права, а 83 на појаве и проблеме у Савезу комуниста и друштву, међу којима је десет анонимних.
На данашњој пленарној седници једногласно су при хваћени предлози Комисије за представке и жалбе Деветог конгреса СК Србије, одлучено је да се као оправдана усвоји жалба и укине опомена Мари Шаин из Београда. |
" Деветнаест жалби ће се уступити на одлучивање Комисији за статутарна питања СКС, јер је неке чињенице потребно шире про верити.
Нису усвојене жалбе 17 подносилаца који су тражи ли поништење одлука о њи ховом искључењу из СК, о опоменама или последњим опоменама, јер је закључено да су те мере оправдано изречене.
Једна жалба није узета У поступак зато што не спа да у надлежност СКС.
За 48 жалби је речено да се односе на појаве и проблеме у СК и друштву, па их ваља уступити Централном комитету СКС ра ди даљег поступка, док за 16 представки нема места ангажовању органа СК, јер су подносиоци користили или користе редован пут код одговарајућих самоуправних и државних органа. за њихово разматрање. За мишљења и предлоге у шест представки је речено да су третирали питања која су на Конгресу разматрана, а представки и жалби је одбијено због „неприхватљиве садржине“.
Разматране су и анонимне представке, али се дошло до сазнања да су скоро све неосноване.
МЕДЕЉНА | јој 124
„Југослаћђија данас
ЗАВРШЕН ДЕВЕТИ КОНГРЕС САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ
(55 КОНСРЕС!
ЗАВРШНА РЕЧ ДУШАНА ЧКРЕБИЋА
"за СА нема изговора
Одговорност Савеза комуниста као покретачке и усмеравајуће снаге у акцији за превазилажење натомиланих проблема је врло велика, незаменљива и незаобилазна. — Овај Конгрес је снажно манифестовао идејно, политичко и акционо јединство СКС и указао на главне правце ангажовања, ис-
такао је Душан Чкребић
На вама лежи велика одговорност које смо, рекао бих, сви довољно свесни. Ослонац рада морамо не само тражити него и налазити у нашој радничкој класи и њеној аван гарди, Савезу комуниста, рекао је на почетку завршне речи на 9. конгресу Савеза кому ниста Србије Душан Чкребић.
. Окренимо се проблемима ко је пред нас поставља _ реални живот: развој самоуправних о дноса, широк фронт економске стабилизације, положај на ше радничке класе, нагомилани проблеми економског развоја који утичу на различит положај делова кла се. Савез комуниста мора да буде покретач разрешавања проблема у свим — срединама. За СК нема изговора, што никако не значи да ће их сам разрешавати. Одговорност Савеза комуниста као покретачке и усмеравајуће снаге је врло велика, незаменљива и незаобилазна. снага у јединству
Времена су озбиљна и тмур на, међународни политички односи врло сложени, економски веома отежани. Међунаро дни положај наше земље у директној је зависности од нашег јединства и успешног решавања проблема економског развоја, веома је значајно да све ово имамо на уму како бисмо збили редове, ка ко бисмо налазили унутрашње снаге да превазилазимо могуће неспоразуме и успешно решавамо тешкоће, како бисмо кроз демократске односе и пра ксу у Савезу комуниста долазили дс ставова који усмеравају наш укупни развој.
Даља демократизација односа у Савезу комуниста и нај-
„шире у друштву, као и анга-
жована, дневна идејна борба и идејна усмереност Савеза ко муниста су две стране истог
захвалност др ВАСШКОЛИЋУ
У име свих делегата и гостију 9. конгреса Душан Чкребић је др Тихомиру Влашкалићу захвалио за дугогодишњи рад у Центра-
лном комитету Србије.
— Друг Влашкалић је у цслом овом периоду, рекао је Чкребин, у коме је било озбиљних проблема и преломних тренутака,
као председник Централног комитета развијао колективни дух и
другарски однос, мастојећи да ват Централни комитет и Савез комуниста Србије одговори задапима и обавезама које су постављали време к све околности кроз које смо заједнички пролазили. Чкребић јс захвалио и свим досадашњим члановима пик ск Србије и ЦК СКЈ који одлазе на лруге дужности и преузимају дру
ге обавезе у политичком раду.
процеса. Пре свега мислим на максимално. реализовање уставних права и обавеза које се односе на радничку класу и радне људе у удруженом раду који треба да одлучују о свим питањима друштвене репродукције, о развијању делегатског система преко кога требл да се изражавају најштири интереси радних људи и грађана, о колективном раду и одговорности који ће представљати снажну брану свакој личној самовољи и узурпацији положаја и власти. Ради се о развијању радничко-класних атрибута даље демократизације, која се огледа У стварном спајању економске и политичке власти путем самоуправљања у рукама радника, а не у уско схваћеном развијању обележја демократије у грађанском смислу. Ми се нисмо одрекли класног прилаза у уређивању односа у наштој земљи, и очекивања у том смислу немају никакву реалну шансу.
С обзиром на сложеност ситуације у којој се свет налази и потребу даље изградње нашег самоуправног социјалистичког друштва и сталног побољшања положаја и стандар-
· да радних људи, неопходно је
да Савез комуниста буде акционо оспособљен, идејно је: динстеен и,антажован на; идеолошком фронту и у борби за
прогрес, против бројних појава антисамоуправне и антисоцијалистичке садржине. Треба се свакоднезно борити за ново и нове домете у нашој само управној пракси, али истовре мено обезбеђивати и чувати све штес смо кроз револуцију и у послератном развоју изградили и стекли. Свако ће нас це нити по томе колико смо јаки, јединствени, ангажовани и акционо оспособљени.
Изворни интерес класе
Овај конгрес снажно је манифестовао идејно-политичко и акционо јединство Савеза комуниста Србије и указао на главне правце ангажовања. Ме ђутим наше револуционарно искуство нас упућује да се јединство мора стално изграђивати. Неопходно је унапређивати сарадњу и контакте између СК Србије и Савеза комуниста и другим републикама кроз ра зне форме, и непосредно се У већој мери међусобно упознава ти са бројним _ друштвеним проблемима, ради бољег разумевања погледа и околности под којима се субјективне сна-
· те боре у нашој али и у дру-
тим срединама. На тај начин
обогатићемо сазнања о специфичностима развоја, а истовре мено избећи и непотребне нес поразуме. Морамо врло предано и стално да обезбеђујемо друштвени утицај који ће оне могућити да се, указивањем на поједине друштвене проблеме и појаве у својој и другим срединама појављује нето лерантност, или субјективисти чки прилаз. Критика друштве них појава је неопходна, али мора да буде у оквирима које омеђује систем социјалистичког самоуправљања, увек полазећи од основних циљева нашег заједништва и основа пуне равноправности.
Суочавајући · се са бројним питањима друштвеног и материјалног развоја Републике, и учествујући у решавању таквих питања заједно са другим републикама и обе покрајине у федерацији, ни једног тренутка не смемо губити из вида изворне интересе радничке класе. Морамо пазити да нас ни један ужи интерес не скреће из оквира нашег заједништва, у коме су садржани основни интереси и вредности наше радничке класе им свих наших народа и народности. Било да су у питању инвести циони подухвати, спољнотрговински и девизни систем, фун кционисање јединственог југословенског тржишта, не смемо давати једнострану превагу појединачним интересима. Не постоји ни један парцијални интерес који би био изнад међусобног поверења и нашег заједништва, заснованог на самоуправљању и равнопра вности народа и народности.
Следећи основне поставке „Полазних основа дугорочног програма економске стабилизације« неопходно је одмах прећи на њихову конкретну разраду у свим срединама, полазећи од тога да ће нас ово дугорочно заокупљати, рекао је на крају завршне речи Душан Чкребић.
Душан Чиребма
председник ЦН СНС
Рођен је 1927. године у Нишу, по националности је Србин. До сада је обављао дужност председника Скупштине Социјалистичке Републике Србије. Завршио је електротехни чки факултет, а члан је СКЈ од 1945. године и учесник НОР -а од 1944. године.
До сада је обављао више од говорних дужности, међу којима и генералног директора Фабрике соде Лукавац, био је подсекретар за индустрију Социјалистичке Републике Србије, потпредседник и председник Привредне коморе СР Ср бије, председник Републичке конференције с ССРН_Србије, председник Извршног већа Скупштине СР Србије, предсе дник Скупштине СР Србије, а сада је члан Председништва цк ск Србије.
феимоа
Радиша
Гоч секретар Председништва ЦК сКо
Рођен је 1938. године у Рогачици, општина Бајина Башта. По националности је Србин. Завршио правни факултет. Члан СКЈ је од 1957. године. До сада је обављао више од говорних дужности, међу којима и секретара Општинског "комитета СКС у Бајиној Башти, секретар · Међуопштинске конференције СКС, члан комисије Председништва цк ск Србије за општенародну одбра ву ми друштвену самозаштиту, председник ОК ССРН, делегат У скупштини општине, члан Републичке конференције ССРН Србије, члан Председништва МОК ССРН. Сада је члан ЦК СК Србије. но
%
из РЕЗОЛУЦИЈЕ ДЕВЕТОГ КОНГРЕСА СК СРБИЈЕ
· Друштвена репродунција
влосништео радничке класе
Трајан задатак Савеза комуниста је јачање братства и јединства. — За даљи
развој стваралачке улоге
кој организацији и органу Савеза
и потпуно информисати
Развитак социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа, материјални развој и економска стабилиза ција — примарни је задатак чланова и организација Савеза комуниста Србије, истиче се на почетку Резолуције коју су делегати Деветог конгре са данас усвојили. Основа ста билизације и нашег даљег ма теријалног развоја могу бити само нови и снажнији продори у остваривању самоуправних односа у пракси, овладавању радних људи свим токо вима друштвене репродукције. Потребни су одлучнији захва ти и конкретна активност на јачању материјалне позиције удруженог рада при чему тре ба користити разне облике удруживања и повезивања при вреде на доходовним основама. Кроз пораст продуктивности рада и ефикасности пословања мора да дође до изража ја самоуправни положај радних људи у основним организацијама удруженог рада и шире. Комунисти се морају енергично супротстављати свим антисамоуправним појавама. Стабилизација цена један је од кључних фактора укупне економске стабилизације. Савез комуниста и све друге организоване социјалистичке сна ге су дужни да делују као унутрашња, покретачка _ снага политичког система, који израста и заснива се на интересима радних људи и грађана у основним самоуправним ор танизацијама и заједницама са основним циљем — оствари вања владајућег положаја рад ног човека у друштву. Трајан задатак је Савеза комуниста и свих субјективних снага у јачању братства и јединства, равноправности народа и народности, и јединства и зајед ништва у социјалистичким ау тономним покрајинама СР Србији и СФРЈ — на самоуправ ним основама и у складу е Уставом.
Залажући се за пуну нацио налну афирмацију и _равноправност народа и народности,
"СК Србије полази од класних
позиција и од социјалистичких самоуправних односа. То искључује било какав облик привилетованости једне нације у односу на другу. Потребна је стална борба против било којег облика хегемонизма и неравноправности. Равноправност народа и народности, јединство радничке класе, брат ство и јединство и заједништво — битан су темељ стабил ности нашег друштва. Видно место у Резолуцији дато је да љем развоју и јачању општенародне одбране и друштвене самозаштите. Комунисти су од товорни за покретање најшире идејно-политичке активности радних људи и грађана на њиховом оспособљавању ми не посредном учешћу у одлучива њу о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити.
За даље јачање стваралачке улоге Савеза комуниста не опходно је да се развијају де мократски односи у свакој ортанизацији и органу СК. Потребна је таква клима која ће ширити могућности стваралач ког испољавања чланова, под стицати њихову личну иницијативу и одговорност. Демокра теки односи изражавају се У борби мишљења, критици и са мокритици Као битним услови ма демократског изграђивања политике и одговорности У њеном остваривању. Захтева се јавност рада и благовреме но и потпуно информисање чланова. Особито је важно У“ зајамно информисање ортанизација и ортана СЕ покрајина у СК Србије иу СК Југославије. Нови продори и открића У науци, нова образовно-васпитна и културна достигнућа, зах тевају стални раст знања И свестрано развијање стваралачких способности | појединаца и читавог друштва. Зато је борба за квалитет образова-
СК неопходно је развијати демократске односе у свакому ниста. — Чланство треба благовремено
ња, за развој науке и њену ефикасну практичну примену, за самоуправну — организованост система науке, образовања, културе и информисања — битан услов хуманизације и демократизације наших уку пних друштвених односа.
Никада Као сада нису тако јасно изражене потребе за много бржим и садржајнијим укључивањем образовања, нау ке и културе у све развојне програме, за суштинским про жимањем образовања, науке и културе и друштвене праксе у свим доменима људског стварања, и на свим нивоима самоуправнот и друштвеног од лучивања.
Потребно је развијати мнотоструке културне везе, сталну сарадњу културних инсти туција и стваралаца у СР Србији и целој земљи, У тој сарадњи треба у већој мери да дођу до изражаја све специфичности и достигнућа култура народа и народности и њихов добринос укупном културном развоју САП Војводине и САП Косова и СР Србије као целине. '
У Резолуцији се истиче да се у наредном раздобљу мора ју појачати напори за даљу из градњу јединственог система информисања у СР Србији и у целој земљи. Потребно је одлучно се супротстављати по јавама територизације у информисању. · Делетати Деветог конгреса су усвојили и амандмане на Резолуцију.
ИЗВЕШТАЧИ:
Душан Дражић, Муртеза Даци, Слободан Вујица, Дара Вучинић, Миодраг – Богдановић, Слободан Јанковић, Душан Вијук, Јован Радовановић, Велиша Крсмановић и Војислав Мандић
ФОТОРЕПОРТЕР: Драган Мартиновић
Члонови ЦЕ СКС и комисија скс
Членови ЦА СДИ комисија Сб]
У ЦК СКЈ из СК Србије изабрани су: Слободан Бојанић (1341), Невена Бубања (1334), Живан Васиљевић (1297), Добривоје Видић (1241), др Тихомир Влашкалић (1229), Шпиро Галовић (1224), Душан Глигоријевић (1226) Милојко Друловић (1294), Љубиша Мгић (1290) Ђорђе Костић (1309), Никола Љубичић (1333), Драгослав Марковић (1224), др Славка Миладиновић (1330), Милош Минић (1253), др Најдан Пашић (1304), Драгољуб Петровић (1332), Раденко Пузовић (1317), Петар Стамболић (1241), и др Станислав Стојановић (1329).
Ф Председник ЦК СК Србије члан је ЦК СКЈ по положају.
Ф У Статутарну комисију СКЈ изабрани су Будимир Вукашиновић и Миле Кржа.
Ф За члана Надзорне комисије СКЈ изабран је Срећко Недељковић.
# делегати Деветог конгреса СКС изабрали су и 60 делегата који ће их представљати на 12. конгресу СКЈ.
ПРВА СЕДНИЦА ЦК СКС
Изоор Председништва
На првој седници ЦК СК Србије одржаној одмах после завршетка рада Деветог конгреса за новог председника изабран је Душан Чкребић. Потом је ЦК изабрао тајним гласањем чланове Председништва: Радишу Гачића, Момчила Баљка Момчила Вићентијевића, Шпиру Галовића, Јована Деретића, Марка Ђуричића, Петра Костића, Николу Љубичића, Вукашина Лончара, Назми Микуловција, Живорада Мишића, Синана Хасанија, Ивана Стамболића, Богдана Трифуновића, Борислава Одапића Жику Радојловића и Слободана Милошевића.
По функцији члан Председништва је и председник ЦК СК Србије.
Ф После седнице ЦК састало се новоизабрано Председништво које је за секретара Председништва ЦК СК Србије изабрало Радишу Гачића и девет извршних секретара: Крцуна Драговића, Петра Живадиновића, Јована Лакићевића, Љубисава Лилића Милу Коругић, Томислава Младеновића, Зорана Матковића, Миленка Петровића и Радивоја Цветичанина. Мр а те пр пи ди ВИ " рн
На Деветом конгресу СК Србије (гласало 1.349 делегата) за чланове ЦК СК Србије изабрани су:
Јон Ардељан (1341) гласова, Арсенијевић (1341), др Агај Асеме (1325), Светлана Аћимов (1335), Радмила Бајић (1388), Момчило Баљак (1293), Исмаил Бериша, (1320), Милорад Бисић (1325), Нада Благојевић (1338), Асим Бљута (1315, Светислав Божић (1328), Радош Бојовић (1337), Ђуро Брдар (1341), Миленко Брзак (1339), Јелица Брља, (1337), Ратко Бутулија (1273), Момчило Вићентијевић – (1309), Милојко Вјештица (1336), Милица Владић (1338), Радмила Воји новић (1339), Катица Врабел (1339), Вељко Вранеш (1335), Јосип Вујковић (1335), Милан
Миломир
Вукос (1296), Милан Гавриловић (1334), Љубивоје Гајић (1335), Шпиро Галовић (1188), Радош Гачић (1316), МНеби ГТаши (1312), Александар Когић — (1336),
Олга Грубиша (1338), Антун Дајч (1333), Јован Дејановић (1318), др Јован Деретић (1329), Шредраг Димитријевић (1336), Крцун Драговић (1306), Драгољуб Драгошан (1323), Душанка Дукић (1330), Али Ђаколи (1319), Богољуб Ђорђевић (1333), Радица Ђурић (1334), Радован Ђуричић (1333), Карољ Евбељи (1330), Ленка Ећим (1331), Џетар Живадиновић (1330), Светомир Жикић (1336), Марија Звекић-Мишколци (1308), Мирослав Здравковић (1320), Деса Ивковић (1355), Бра нислав Иконић (1322), Рајко Илић (1337), Зе ћир Имами (1318), Весна Јањић (1337), Даут Јашаница (1319), др Десимир Јефтић (1336), Предраг Јеремић (1335), Шеранџа Јованов (1334), Александар Јовановић (1332), Немања, Јовановић (1339), Никола Јовановић (1335), Милорад Јевичић (1334). Јарослав Кобар (1332), Арса Ковачевић (1337), Света Ковачевић (1334), Јанош Конц (1328), Мила Коругић (1324), Милан Косановић (1334), Борис Констандинов (1340), Костић Милија (1.332), Петар Костић (1.304), Душан Коцељевац (1.332), Стеван Крстић (1.335), Шавле Крветић (1.311), Јован Лазаревић (1.331), Јован Лакичевић (1.329), Светомир Лаловић (1.315), Љубисав Лилић (1.326), Вукашин Лончар (1.332), Никола Љубичић (1.339), Марија Маричић (1.335), Драган Марковић (1.297), Лидија Марковић (1.333) Зоран Матковић (1.317) Назми Микуловци (1.311), Иван Миланков (1.310), Милан Миленковић (1.331), Љубица Милетић (1.335), Милоје Миловановић (1.335) Милутин Милошевић (1.323) Слободанка Милошевић (1.336), Слободан _Милошевић (1332), Бранко Мирковић (1.300), Александар Митровић (1.334). Жарко Митровић (1.337), Драгољуб Михајловић (1.335), Живорад Мишић (1.308), Томислав Младеновић (1.332), Вилмош Молнар (1.321), Милован Недељковић (1.333), Божана Нешић (1.335), Винка Нешић (1.334), Милорад Мико лић (1.329), др Срећко Николић (1.336), Борислав Одаџић (1.334), др Маријана Пајван
чић (1.336), Александар Пајевић (1.337), Ра дован Пантовић (1.298), Владимир Пауновић (1.335), Јанко Шејгновић (1.335), Миленко Петровић (1.329), Бранко Пешић (1.295), Милева Планојевић (1.314), Мирко Поповић (1.311), Светислав Поповић (1.328), Салих Приштевац (1.328), Милан Радић (1.333), Сла, вица Радић (1.835), Миодраг Радовановић (1.355), Жика Радојловић (1.285), Богдан радојчић (1.333), Драгољуб Радојчић (1.385), др Слободан Радоман (1.336), Раде Ракоњац (1.336), Надежда Ристић (1.334), Милка Родић (1.340), Миладин Рудњанин (1.336), Драгослава Сабљић (1.336), Синан Сахити (1.316) Живан Свирчевић (1.334), Асланц Скендери (1.320), Даница Симоновић (1.389), Зеран Соколовић (1.334), Иван Стамболић (1.221), Ма рица Стаменковић (1.335), Божидар Станковић (1.335), Шевена Станојевић (1.337), Ради сав Станојевић. (1.339), Радоје Стефановић (1.332), др Светислав Стојаков (1.339), Стана, Стојиљковић (1.339), Славка Стојчић (1.335), др Рајко Танацковић (1.319), Дрзган Томић (1.333), Верица Трајковић (1.335), др Богдан Трифуновић (1.326), Касим Ћена (1.317), Во јин Филиповић (1.327), Новица Филиповић (1.331), Синан Хасани (1.315), Халил Хаџимуртезић (1.317), Радивој Шветичанин (1.324), Јакуп Иуцала (1.305), Предраг Цуцкић (1.317), Душан Чкребић (1.243), Никола Шаиновић (1.323), др Јожеф Шеетало (1.328) и Драгољуб Шишић (1.383),
0 Делегати Деветог конгреса СК Србије за Статутарну комисију СК Србије изабрали су: Исмета Алијагића, Мирјану Ацкета, Љиљану Балетић, Радомира Бањца, Павла Богдановића, Шабана Бојника, Павла Бранковића, Хаљиља Бугарија, Милоша Вујаковића, Рајка Димитријевића, Боривоја Динића, Љиљанпу Ђурић, Верицу Ђу рковић, Рамадани Зејнулахуа. Миломира Јаковљевића, Смиљану Јанковић, Јована Крмпотића, Илију Ликића, Будимка Маричића, Велимира Матића, Зорана Моцуру Даницу Милосављевић, Војимира Милошевића, Божилара Михајловића, Ститена Му сина, Иштвана Нађа, Ненада Панића, Радмилу Поповић и Симесна Суботичког.
У Статутарну комисију бирају се и пре дседници статутарних комисија СК Косова и СК Војводине.
Ф За чланове Надзорне комисије СКС делегати су изабрали: Кристивоја Анђелко вића, Драгомира, Анпђелковића, Десимирку Бубало, Михајла Величића, Владу Иветића, Живорада Јаковљевића, Зумбер Качвло ра, Јордана Костића, Хазби Љеоку, Јеленка Миљковића, Дргагтапа Миколића, Милзнка Станковића, Даницу Хомић и Мухарема Хамзића.
Председници надзорних комисија СЕ Војводине и СК Косова чланови су ове комисије.
у ЦЕ највише риаднина
Нови Пентрални комитет СКС броји 157 чланова међу којима су најбројнији радници, има их 56 или 35,6 посто од укупног броја. Дипломираних правника је 18, економиста 14. а највећи број нових чланова ПК СКС завршио је вишу школу. Међу новоизабрхним члановима ЊЦептралног комитета има и 10 доктора наука и два студента. Просечна старост је између 40 и 50 година, а седам чланова старије је од 60 година. Е
Са стажом у Совезу комуниста преко 20 тодина нма 95 кампдидата. Учесника пародноослоболилачког рата 24, од којих су 12 но сиоци „Партизанске споменице 1941“, а три су пародни хероји Југославије.
У новом Центрилном комитету има м 36 жена, а 27 чланова били су и до сада чланови ЦК СКС, од којих је осам из ранијег сазива.
АНИНА ИШЛЕ ТОБАГО]