Борба, 20. 09. 1982., стр. 11

1 1 СТРАНА е 20. СЕПТЕМБАР 1982. — БОРБА

у РАТНОЈ ЛУЦИ ЛОРА

Фруорратн с ти уби и титос ва

у сигурним рукома

У последњих десет година Ј угословенска ратна морнарица доживљава велики успон, не само у погледу обучености војног кадра, него и у својој модернизацији

За време боравка у јединицама Југословенске ратне морнарице но винари акредитовани у Скупштини СФРЈ имали су прилику да се увере у високу борбену готовост.

У ратној луци „Лора“ до сада ни је било узбуне, а да борбена пловила нису изашла на одредишта у рекордно време, Војници и старе шине из ових јединаца тврде како би у случају рата оборили пос тигнути рекорд.

О обучености и увежбаности љу дства У нашој Ратној морнарици во ди се, свакако, велика брига. Наша Ратна морнарица данас располаже са модерним наоружањем, о чему брине више војних и научних института и наша, у свету призната, војна индустрија.

Командант војнопоморске области, вицеадмирал Тихомир Виловић, говорећи о опремљемности наше Ратне морнарице каже да са нашим техничко-ратним _могућностима и обученошћу наших старешина и војника морала би најозби љније да рачуна и најјача морнарица на свету, под условом да до рата дође у Јадранском мору: Располажемо брзим бродовима, прилагођеним за ратовање у разуђеном и тесном мору. Ови бродови су оп

ремљени најсавременијим оружјем и електроником. Од ракета, торпеда и бродских топова који су вођени електронским радаром, до кла сичне, али модернизоване обалске артиљерије и свих других средстава која се користе у савременим условима ратовања. И што је тако ће важно, истакао је Виловић, више од осамдесет одсто целохупне савремене ратне технике произведено је у нашим фабрикама.

У последњих десет година Југословенска ратна морнарица доживљава велики успон, не само у погледу обучености војног кадра, нето и у модернизацији опреме. Завршшен је програм израде ракетних и торпедних чамаца, а почела је из градња савремених топовњача и ове генерације подморница, затим десетних јуришних чамаца, као и нових речних миноловаца.

Значајно су модернизоване и сна те обалске одбране, где су у редовно наоружање уведене ракете „обала-море“, нова далекометна ар тиљеријска оруђа и савремени тех нички систем за осматрање и систем за пренос информација.

Подморнице типа „херој“ су у сво јој класи међу најбољима у свету. Речна флотила је добила нове и

ПОКРЕТЉИВОСТ И УБОЈИТОСТ: Ракетни чамци по лазе на задатак

И ТО СЕ ДОГАЂА

Ворљива оцено

Не тако давно, на једном мањем полигону, одржа-

на је четна вежба. По обављеном послу, како то обич„слово“ о тек ми-

бости. Командиро-

но, бива, командир чете је одржао

нулом догађају. Било је много сла Е во оштро око их је све запазило. Анализирао је скоро

сваки недостатак. Навео је пропусте

допустиви. И рекао војницима.

који су били неНекима је и озбиљно

замерио. У обуџи вели, нешто озбиљно шкрипи. Пре-

модерне миноловце, такође, изграЂене у нашим бродоградилиштима Југословенска ратна морнарица располаже са веома високом ратном техником за подводна диверза нтека дејства, десантним _ јуришивим бродовима и транспортним хеликоптерима, који омогућавају Фрзи маневар и пребацивање снага на било који део евентуалног 60јишта. Располажемо са одговарају Ком техником помоћу које у свако доба можемо да спасемо хавариса ну подморницу и људство на дуби ни од 250 метара испод мора... Тре бало би заиста доста простора да се поброје и најповршније све могућности савремене технике којом располаже наша Ратна морнарица.

Савремена техника још је убојитија у рукама добро обучених во јника и старешина. На нашим ратним бродовима техником управљају високостручно обучени офици-

ри и војници. О свему овоме и те

како се води рачуна у војнонаста вним центрима за обуку војника им

старешина. Ћ. КЕСИЋ

жбе и показатеља који нимало нису били утешни, ту на лицу места буде тако издашан у додели оцене својим војницима7т! И себи, наравно, Кога је то он, запра

ке.

во, тешио оценом7

Војници вису ли убеђени да се примедбе њиховог командира односе на ситнице, а не на битне темеље стручне обу-

И зашто били зачуђени. Вероватно су би-

Много тога остаје недоречено. Не само вежба и не склад између њеног схватања и постигнутог циља. Остао је нејасан и став војника, командира одељења и водова према сопственом учинку и способности.

Недоумица, око командировог става, међутим, не може бити решена само на једној вежби м кроз једну оцену. Он сигурно зна да би његова оцена у некој пра-

УУ

5х

УУ

УЗМУ

бацивање, заузимање, па и уређивање положаја нису ни близу а ловољавајућег. А тојеу обучавању појединца основно. Уопште узев рад на бојишту би мотао да се још теше. Нешто од тога треба из основа мењати, понешто почети из почетка.

Све је то кома екао језиком аналитичара. Као да је био и са сваким војником. На крају је дао и оцену — врло добар!

Откуда толико несклада између рада и оцене7

Командир, сигурно је, није погрешио случајно. Ка ко је могуће де после скоро бриљантне анализе ве-

МЕТЕ ТИХ

вој ратној ситуацији „пала“ исто као и његов став према обуци. Па ипак се „уљуљкао“ четворком. Скоро на једном партијском генерал-потпуковник Ламбе Михајловски рече да „нама нису потребне ни високе ни ниске оцене, већ само оне праве — реалне“. У случају командира о коме је реч, права оцена није могла да буде ни довољна. Било би свакако 60ље да је слаба. Јер, има далеко више снаге у једној правој и познатој слабој оцени него у лажној четворки. Ако ништа друго, бар би се знало одакле би тре бало почети. / љ. СТОЈАДИНОВИЋ

Пише: Божидар ИЛИЋ

Вештачење у парници

: Због Владислав Ђуришић, из Осијека, пише: собраћајног удеса дошло је до вештачења у току кривичног поступка, а затими У парници, која је вођена због накнаде штете повређеном.

Зашто толика вештачења, докле хо иде и шта може странка противу тога7

ОДГОВОР: У начелу, а по прописима На кривичном поступку и Закоје о Ме а ту јевима када сам суд 5 а а сполаже потребним знањима из у ка да би тако утврдио потребне чињенице за ОУ — онда суд именује једног или више стру а дотичну област; такви стручњаци, а на основу У 05навања са околностима случаја и насталим ЗРледИцама, дају свој стручни налаз и мишљење, у нац на тековине науке и свога искуства.

уз помоћ тих стручњак:. ао подлога за одлуузимају се за вешхничари из списка Они утврђују околности удеса, по-

Тако суд утврђује, и чињенично стање које служи к чивање, Код саобраћајних удеса, таке саобраћајни инжењери или те судских вештака.

нашање учесника у саобраћају у смислу поштовања или огрешења о правила безбедности саобраћаја.

Из тога треба да следи одговор на питање, ко је крив и у којој мери за настали удес. Ако се њихова мишљења не слажу или се појави друга потреба, вештачење се може поновити било са њима било са другим вештацима. Уз друге доказе и вештачења кривични суд одлучује о кривици, казни, па каткад и о накнади штете онима који су претрпели исту, а нису криви за њу. То кривични суд ради само онда ако се (у односу на одлуку о штети) тиме не би знатно одуговлачио или отежавао кривични поступак. Ако то стоји, онда он оштећеног упућује на парницу да тамо тражи штету. Парнични суд користи и вештачење из кривичног предмета, али се и тада може да појави потреба да се одреди и друго или друга вештачења. На пример, по питању трајних последица по оштећеног, ако је он телесно повређен (губитак или смањење радне способности, исто тако животне),

хичких болова, настанак телесног изгледа, губитак у заради или личном дохотку итд. Значи, докази, па и вештачења изводе све дотле док суд не прикупи по-' уздане доказе да суди и о врстама и величини штете.

затим настанак, јачина и трајање физичких и пси- |

УУ

СВЕДОЧАНСТВА

чрељиов

14 Година 1945. Рат је завршен. Али, у земљи је више од 30.000 наоружаних домаћих издајника. Најбројнији су четници. Убиства, саботаже, палежи. Против њих су Озна,

Кној, Народна милиција, народ. Рат је окончан — рат се наставља. Овај фељтон говори о тим данима и догађајима у подринском крају.

Писмо из „слободних планини“

На првом састанку Алекса је поднео занимљив извештај. Мица, Божина жена, у поварењу му је испричала да су Божа и Воја живи и да се крију У Босни, у околини Зворника, да с њима одржавају везу преко курира м да им шаљу по нешто од одеће и обуће. Мица је Алекси испричала и неке детаље. који су Озни били познати. На Алексино питање крију ли се они код сељака који посећују Мицу, она је од-

„говорила да су то само курири и да они не знају

где се четници крију.

Алекса је замолио Мицу да поздрави Божу и Воју и да се њему обрати за помоћ ако јој што затреба. Вихор је био задовољан м похвалио је Алексу за добро обављен задатак. Десетак дана касније, Алекса је примио писмо које му је преко Мице послао Божа. Писмо је гласило:

„Драги мој јаране, много ме обрадовао твој поздрав и то да ме ниси заборавио и да си спреман да помогнеш нашу ствар. Ја и Бата смоу слободним планинама, а надамо се да ћемо ускоро доћи тамо, у нашу Мачву.

Прими много поздрава, Божа“.

На крају писма потписао се и Воја. Алекса је био убеђен да је писмо оригинално.

Овим су отклоњене и последње сумње о судбини браће Туфегџић. О томе је обавештено Одељење Озне у Шапцу. Опуномоћеник у Богатићу, Јован Ђолнић Теча, бивши учитељ и искусан партизан, пренео је ову информацију својим помоћницима и затражио од њих да се активније ангажују на оперативном „покривању“ већ регистрованих родбинских и пријатељских веза одметника и да га редовно обавешттавају о сваком новом податку.

Док је прикупљао м проверавао податке о Воји, Вихор се питао: „Откуда ов, син старог ратника м солуншца, поред тога, активни коњички официр краљеве гарде, да се определи за сарадњу са окупатором, који је већ други пут напао нашу земљу м оба пута починио у њој нечувене злочине, поготово у свом крају“.

Вихор је веровао да су официри бивше југословенске војске васпитавати у патриотском духу, да су се определили да бране своју земљу од нападача и освајача. Зато се чудио што их је један број у току рата отворено сарађивао са окупатором. Воју је лично познавао, јер га је видео неколико пута у време устанка 1941, године, а знао је м да је веома вешт и талентован коњаник м истакнути спортиста. На мвогим коњичким такмичењима до рата освајао је вредне награде м медаље. У Мачви је веома развијена љубав према коњима м коњичком спорту, па је Воја због тога уживао завидан углед.

Што је више размишљао им сазнавао о Воји, све випше је схватао да се васпитање у војној академији заснивало на буржоаским идејама, да су истицане срп ске заслуге на штету других народа, да је више усмеравано на борбу против комунистичких идеја него на отпор претећем фашизму. Све то је оставило дубоке трагове на Воју и определило га за пут издаје. Краткотрајну сарадњу са партизанима у почетку устанка прихватио је из тактичких разлога, верујући да ће партизане, или бар већину њих, успети да одвоји од комуниста и стави под четничку команду.

Кад је оценио да је то утопија, почео је са свотим шефом, капетаном Драгославом Рачићем, да делује против партизана, најпре подмукло и закулисно, а потом јавно и отворено. ,

Рачић је погинуо

Крајем године Воја је из штампе сазнао да је капетан Рачић погинуо у Азбуковици. Плакао је за ратним другом с којим је био нераздвојан пуне четири године. Заједно су доживели многе радосне и тешке тренутке. У тузи је заборавио да му је Рачић често стајао на путу да остваре своје амбиције. Заклињао се

да: ће га осветити и да неће дозволити да се Рачићево .

име заборави. | .

Што је више упознавао горку стварност, Воју је све више прогањала мисао како је могуће да четници буду поражени од комуниста, кад су сви адути били ва њиховој страни: школовани војни кадар који је у рату одлучујући фактор, везаност српског народа за

· династију Карађорђевића, приврженост вери и цркви,

НА а] 200 ма ЗА

БРОЈ; 10015

Бедоравно: 1. Композитор „Риголета“ — кофа: 2. Годишњак — иницијали писца" „Коштане“ — град У

"Швајцарској; 3. Мочварно земљиште — предметак, значи

прав — умокац; 4. Турска титула — пешак — шаху место крај Опатије; 5. Кишобран — сточарско насеље у планини; 6, Узвик негодовања — земљиште — света

"(турц) — лична заменица; 7. Нота солмизације — чуло

вида — пристаниште у Француској — кратица за нокаут; 8. Страна света — планина у Македонији; 9. Упитна заменица — пут — саставни део арапских имена; 10. Степен племства — КП Кипра — Палестинска ослободилачка организација; 11. Река у СССР — знак за ерби-

јум — саудијски новац; 12 Врста колача — плаве.

Усправно: 1. Мера за дужину у романским _земљама — марка аутомобила — једноцифрен број; 2. Загонетка — оток; 3. Земљорадник — показна заменица — стари вовац; 4. Кратица мере за течност — марка аутомобила — омотач дрвета — копно које залази У море; 5. Свеза — приповетка Јована Поповића — кривине на путу самогласник; 6. Предлог — домаће животиње — учесник у радњи — римско 1.000; 7. Иницијали композитора опере „Кнез Игор“ — показна заменица — врста тканине грчко слово; 8. Пеликан — мера за површину — бечки фудбалски клуб; 9. Троугао — планина у Србији; 10. Италијанска новинска агенција — прилог за место.

РЕШЕЊЕ БРОЈА; 10014 ја Е

Водоравно: 1. Проба — Маркс; 2. Ромб — па март; 3. Ива — кана“ ~ дуо; 4. Манскрипт; 5. АЦ (Аугуст Цесарец) — она — ати — ак; 6. Т — арго — реми а: ће Во-= Сиало—амало= О: 8, -Еолинезлан- “Ним = 0л) 9, Руководити; 10. Тор — вода — лек; 1. Емил — Ра тона; 12, Ритер — Дакар.

Пише: Миленко КОВАЧЕВИЋ

а титтиттититианананититватеаииае

очувању приватне својетзе, а монед се — пволИашлИса савезника.

Комунисти од света тота нити су имаљи Бити земгају ма шта. Једино су можда вештији политичари, обећавали су народу куле и градове, а при том се уздали у Совјетску Русију, мада их она није превмшпе помагала, „Негде је направљена велика грешка илм тешка подвала“ — закључивао би сваким пут кад је о томе размишљао. На сопствено питање „Где емо направили промашајј“ — није налазио одговор. Ове оно што су четници радили сматрао је лотичним мш опревданим, а резултат је ипак негативан.

Једном приликом, док је о томе размишшљео, сетио се учитеља Марка Јовића. Стари уча је као пензионер живео у суседном селу са кћержом учитељицом. Повремено, у току рата, кад је боравио у овим крајевима, код њега је свраћао м заподевао разговор. Марко је био крепак, образован и мокрен старчић. Ме штани су га поштовали м радо слушалм, јер је у сво-

„јим поукама био добронамеран м ненаметљив.

је сва збивања у земљи м свету, али се није опредељивао. Једноставно је саговорнику износмо чињенице и остављао га да сам закључује. Њега нису узнемиравали ни четници ви партизани у тажу рата, једино се с народом склањао у шуму кад чује да наилазе усташе и Немци. |

Зато је Воја рештио да се растита 9 старом узм, да га посети и потражи од њега одговор на питања која га муче.

Овако, одвојен од ученот света, није имао с ким да поразговара о тим стварима.

Мудрост старог учитеља

се госту изненадио, али га је примио очински. _ — Докле ћете тако, децо моја: Зар вам вије доста рата: — обратио се Воји кед су се шали сами у

вестише о догађајима од како су се последњи пут

- видели. Воја пређе на ствар.

. господине Марко, много ме мучи и прогања јелна мисао. Ви сте поштен м Србин, заволео сам вас као оца, па свратио вас да потражим одговор. О томе што Њу вас пит немам ес ким да разговарам, Верујем да ћете ми моћи колико год можете. — Како да не помогнем, дете моје. — Шта мислите, како се могло десити да доживимо ову пропаст. Све мислим да смо тетде погре-

848

, шили, али не знам где.

— И ја сам о томе размишљао, дрети мој господине Војо.

— До каквог сте закључка дошлит

— Широка је То тема, а ви сигурно немате времена, па ћу бити кратак, што је могуће краћи, а ви се не љутите због тога. Комунисти су водили бољу политику и примењивали еластичнију тактику. Више су се приближили народу, говорили су 9 перспективи и једнако поступали према свим верама. Никада се нису светили на деци и женама. Знате, то је погодовало народу.

— Слушам вас.

— Они су против богаташа, а за равноправност м једнакост о чему народ вековима машта.

— и даље7 — упитао је Воја.

— Од почетка су се борили против окупатора. Истовремено су се супротставили усташама и ваштима.

— Збот чега тако мислите7

— Не мислим ништа, већ само констатујем како је било. Ваша војска је оклевала да се бори против Немаца, а то се народу није свидело.

— Да ви нисте на њиховој страшмћ — прекинуо га је повишеним гласом.

— Ма шта вам пада на памет, господине Војо Питали сте ме, и ја вам одговарам.

— Зар не знате да је наша политика била усмерена на то да се сачува што више српских глава7 Не мислите, ваљда, да смо ми били уз Хитлера7т

— Знам ја то, господине Војо, али док сте ви тактизирали, комунисти су се борили ми стицали поене, учвршћивали се у народу.

(Наставиће се)

"| |

њ_ ње ~

-– - , Ооо Рим “ој 6

Б 3

РАЈЕ НА | РА Р