Борба

ЗДРАВСТВО

Ко у клин,

ко у — болесника мг,

рича о ноћном раду лекара

стара је колиоко и сама ме-

дицина: Указати помоћ 60-– леснику свуда, на сваком месту иу било које време, пратило је ову професију вековима. Временом се много тога променило, па и у лекарској етици, али је од Хипократа до данас управо ова ставка етике остала безусловно везана за људе у белом.

Наша прича, у ствари, почиње пре неколико година. Тачније 1979, када је Законом о здравственој заштити Србије требало регулисати радно време лекара. После много повика да лекари захваљујући ноћном раду месечно, преко плате, зараде још: један или два лична дохотка, да због тога не могу да се отворе нова радна места јер лекари чувају своје положаје као бусије, требало је учинити нешто да се томе стане на пут.

На вука повика...

Законом је зато предвиђено да се у свим здравственим радним орга-

|Немушти језик

Када смо затражили да републички секретар ДР НИКОЛА ШУМЕНКОВИЋ прокоментарише Програм м да мам каже нешто • значају акције која се води на Савском венцу он је једноставно Сусрели смо се тако, по ко зна који одговорних према авцији која је од

изјавио да за њега није ни чуо! пут, са бирократским понашањем широког друштвеног значаја.

от

низацијама уведе сменски рад. Тако ће се отворити радна места, а средства за исплаћивање дежурстава која су. како се причало, веома много оптерећивала ионако танани здравствени динар, моћи ће да се уштеде.

Тако је то писало у закону. И године 1979. и данас. Нико, додуше, ове одредбе није сметнуо с ума. Истини за вољу, нису га пренебрегли ни лекари. Али, су се управо они сударили са гомилом аката и споразума (или боље рећи кеспоразума) који су пропратили овај закон. Пре свега. није било довољно специјалиста како би се организовао тај рад У две или три смене, Затим, оно што је у овом тренутку далеко важније — запошљавање младих — било је такође „закочено“ — конкретно у Београду неким одлукама Градске СИЗ за здравство Београда.

Споразум о међусобним правима и обавезама у спровођењу здраве ствене заштите за ову годину, члан 13, дословно на пример, налаже здравственим организацијама; „неће се признавати накнада за новопримљене кадрове нити за здравствене услуге које ови кадрови врше уколико за њихов пријем није добијена претходна сагласност одговарајућег органа општинске или градске заједнице за здравство.“ у

Дакле, овим су сва питања везана за увођење сменског рада, добила свој прави одговор. Неко се очигледно уплео у закон, покушао да своје незнање и одговорност свали. пре свега, на лекаре. Једностраност и искључивост нису нам стране. То се показало и овот пута. али цех је исувише велики ла би се преко њега могло олако прећи.

Веома је примамљива теза да ће се увођењем смена запослити млади лекари. да ће се тако смањити тужве у болницама да ће, речју. злоаветво пропветати. На ову причу лако су насели делегати, а и ко

не би.

Када смо му понудили Програм, он нам је дао иисмену изјаву е ње му м дежурствима лекара која је најблаже речено све осим правог одговора републичког секретара о оваквој акцији. Уосталом остављамо читаоцу да сам процени о каквој је изјави реч:

„Ових месеци у Београду м у неким већим местима испуњава се законска обавеза закључивања Самоуправног споразума 0 распореду, почетку и завршетку радног времена између болница м клиника ми надлежног СИЗ здравствене заштите, општине м организацја Савеза сипдиката. Тим споразумом потребно је учинити доступнији поликлинички рад у болницама им клиникама, обезбеђењем редовног рада у две смене за амбулантне специјалистичко-консултативне прегледе од 7 до 20 часова. То у свим врстама специјалности и са довољним бројем радних места, чак и на рачун редовног рада у жавање дежурства у времену од 22 часа до 6 часова ујутро.“

Исто као и на ону да“

Е Законом је предвиђено да се у свим здравственим организацијама уведе сменски рад. — Шта кажу лекари: да ли је сменски рад у болницама корак напред или назад у лечењу болесника7

здравствене радне организације не могу да примају приправнике јер у касама СИЗ за то нема пара. Рачуница је јасна и, наравно, нема се избора. Међутим. људи који праве ове анализе и пропрате их слаткоре чивим и демагошким предвиђањима. док се у суштини изгледа играју и са лекарима и са пацијентима. Пови су се нашли у чуду немоћни да локажу како су уваљени У »сендвич“ између закона и самоуправног споразума. Њихове састанке, _ међусобне — несугласице, настале због немогућности да нађу решења којим би се уклопили У норме, све више осећају пацијенти. Ова атмосфера неизвесности пра-

ћена несташицом новца и размишљањима да ли ће се примити

зарађени лични доходак не осећа се у канцеларијама оних који

за здравље Србије

Републици

трећој смени, тј. -уз задр-

птедлажу и образлажу ове оллуке. У чијем интересу

Београдска општина Савски венац и ОСИЗ за запошљавање исте општине донеле су Програм мера и акција за решавање проблема незапослености. У јулу је Програм стигао до свих института, болница и клиника са територије ове општине, Постављен је залатак да се „до првог септембра размотре могућности за запошљавање младих скраћивањем радног искуства, пензионисањем лекара који су испунили услове за то“ и, наравно, укидањем свих видова рада који како стоји у материјалу — нема карактер радног односа. Између осталог, могућност запошљавања људи са спискова незапослених је и укидање дежурства.

Оваква акција, како каже Миленко Николић, председник Извршног савета СО Савски венац, има широк друштвени значај, па је и циљ овог Програма био да се здравствене установе натерају да пронађу неко решење за око 300 незапослених лекара!7

Веома аргументовано баратало се и податком да је за дежурства прошле године само у Београду дато око 12 милиона линара. што је, према неким прорачунима, довољно за запошљавање нешто више од 300 лекара. И опет се заборављало на поменути члан 13 само управног споразума на нивоу грала. Или се, можда. мислило на то па отуда у Програму. пише: „Организације удруженог рада које нису у могућности да подмире своје кадровске потребе одговарајућим профилима стручних кадрова треба одмах да измеком постојећих самоуправних општих аката омогуће запошљавање радника сродних занимања.

" Све специјалистичке гране медицине су, добро знамо, сродне. Али

када се ради о замени једног спе-

цијалисте другим сродне гране, значи ди то да неурохирурга, на пример, може да замени ма који други хирург. Мпак морамо да признамо да тако нешто не само што није изводљиво већ ни логично. а камо ли медицински оправдано. Болнице, клинике и институти су од јула до 31. августа када је и био рок, преиспитале своје могућности за укидање дежурстава, ставиле то на папир м упутиле општини.

Једна ствар је. без дилеме, сасвим јасна. Крајње је време да се запошљавање младих, па наравно међу њима и лекара, најзад реши отварањем нових радних места. Али је исто тако сигурно да се то неће постићи ако се овако важном послу прилази само са пароламаОвако. дошли смо у ситуацију ла се уз велике проблеме смене некако и уводе, тачније, импровизују али се млади не запошљавају.

И квалитет тражи своје

Уролошка клиника од 1979. године ради у сменама. Заправо, у току дана ради организовано у две смене, али се, како стоји у материјалу достављеном општини, трећа смена покрива дежурством. Неопходно је да се управо код овога поисетимо и Закона о радним односима. Члан 44. омогућава специјалистичким установама које немату довољно стручњака увођење овог вида прековременог рада: Уролошка клиника која се обавезала да месечно буде 12 дана дежурна и пријемна за хитне случајеве —

позвала се на закон. у

— Финансијска страна овог проблема, рекао нам је проф. др Бранко Остојић, ваовакав начин

ње би могла да се решли. Разлог је | ~

ан. Новац који се ње би

исплаћивао за дежурства давао би се људима који практично нису искоришћени, јер у непријемне дане готово да цема посла па би се новац исплаћивао не само једном човеку (у садашњој ситуацији дежурном), већ целој трећој смени установе. Плаћање толиког броја људи заиста нема никаквог друштвеног оправдања. Поред тога рекао нам је др Остојић са лекарима које би клиника сада примила (а не може због споразума) потпуни сменски рад могла би да уведе за најмање две године, а не ових дана.

У Специјалистичкој ортопедско-хируршкој болници „Бањица“ — сматрају да дежурства без обзира да ли здравствена установа има довољно стручњака или их нема треба да остану због квалитета лечења. Наиме, у овој болници са нешто више ол 600 кревета и око 700 запослених, како нам је рекао доцент др Милосав Златић, члан Колегијално-пословодног одбора све болнице, ради 49 хирурга. За праве потребе недостаје још 30 њих. А школовање једног ортопедског хирурга, како смо Чули, после завршених студија и стажа траје пуних осам година — да би на крају болница имала специјалисту ортопедског хирурга — почетника. Где наћи хирурга

Према мишљењу др Милосава Златића, укидањем дежурстава и увоћењем треће смене у оквиру нормалног радног времена, изазвао би се хаос у организацији и континуитету лечења при чему би, пре свега. трпео болесник. Јер, заиста се не може занемарити чињеница да би лекар који оперише, рецимо у току ноћи, отишао кући и видео „свог“ болесника тек након четири пана зато што му је радно време танво:

На Неурохируршкој клинипи београдског Медицинског факултета сматрају да се увођењем смена прекида онај тако значајан континуитет лечења — што другим речима представља дехуманизацију и стпоуке и болести “~ болесника.

И на П хируршкој клиници, како смо чули од проф. др Александра Димитријевића, проф, др Борислава Вујадиновића и др Милоша Поповића, увођење рада у сменама је права трагедија јер се губи континуитет лечења и свакако одговорност за стање и живот болесника. А, морамо признати, нико од људи са власти не може да решава судбине болесника. , 3

_ Бојана Поповић

УСПАВЉ НИЈЕ ТАКО

ике не оспорава да је наша тренутна ст-

Њ-ђ туација (а због тога и политичка — мада неки тврде

да је обратно) „сложена и тешка“. Међутим, 0 томе

колико је та ситуација заиста „сложена“ м „тешка

у последње време чују се доста различите оцене између

форума и базе. Глобално стање, како га приказују виши

форуми, много је лошије, него што га у „микро димензијама“ виде људи у општинама и бројним ОУР-има.

Ових је дана један високи словеначки функционер, сумирајући своје утиске из разговора са већим бројем Руководећих људи из 12 општина, дошао до закључка да „људи из базе са већим оптимизмом гледају на тренутно стање, него форуми“, односно да је „реалног оптимизма највише у бази, мање на нивоу општине и најмање на републичком и савезном нивоу. По њему је ова разлика У опењивању стања, вероватно, последица и тога што руководећи људи у општинама нису тако добро информисави о „глобалној ситуацији“ као виши форуми.

У овој је претпоставци, вероватно, доста истине али је, без сумње, главни узрочник (или кривац) за разлике у виђењу тренутне ситуације у високој инфлацији која делује као аспирин: бол ублажава, али узрок болести не отклања. Ивфлација, односно штампање фиктивног новда, омогућује свима (па и онима који производе губитке) да упркос свој „сложености и тежини тренутног стања“ и надаље примају неумањене личне дохотке и разноразне социјалне „корективе“ и потпоре.

Живи се на вересију, на кредит, на који тек треба зарадити. У првом полугодишту је, на пример, само у Словенији потрошени (или такозвани распоређени доходак) био већи од реализованог за читавих 5,5 милијарди динара. На вересију живе и многе организације удруженог рада које не исказују губитке (нарочито трговинске) које готово сваког месеца узимају краткорочне банкарске кредите и за исплату личних доходака. Крајем јуна су краткорочни кредити за обртна средства износили више од 110,2 милијарде динара (а за реализовани доходак у првом полугодишту, без амортизације по прописавим стопама, 153,9 милијарди!) или за 475 одсто више него у истом периоду прошле године. Послује се и на конто неплаћања обавеза према добављачима. Крајем јуна је словеначка привреда дуговала својим добављачима преко 81,5 милијарди динара или за 34,4 одсто више него прошле године и истовремено је од својих купаца потраживала око 106,5 милијарди или за 38,5 одсто. више

На вересију и на рачун неплаћања обавеза живи уосталом читава југословенска привреда и, наравно, сви други потрошачи зарађеног и фиктивног дохотка. А ако не би било те вересије, фиктивног новца за личне дохотке и осталог, онда би ми људи у општинама и „бази“ били мање оптимистички у својим оценама тренутне ситуације. Овако, инфлација их успављује у лажном уверењу да ситуација, ипак, није тако црна као што је сликају виши

Ф НА ВЕРЕСИЈУ И НА па А ЈУГОСЛОВ | РЕАВ УЈЕ У ЛАЖНОМ УВЕРЕЊУ ДА СИТУАЦИЈА ИПдк

ПРНА КАО ШТО Ј

рачун дохотка

ЧУН НЕПЛАЋАЊА ОБАВЕЗА Ж УВви

Е СЛИКАЈУ. ВИШИ ФОРуму

Илустрација: ПРЕДРАГ КОРАКСИЋ

но добро, јер немамо много губитака, нема ни рада, до сада смо увек успевали да на неки начин обез. бедимо средства за исплату личних доходака. Затим; за сада добро стојимо имамо репродукционог материјала за три-четири месеца, а немамо проблема са пласманом, Џ тако даље, и томе слично.

А шта ће се догодити кроз годину и више, 0 томе се скоро и не размишља. Шири се и учвршћује уверење да

је најважније да се некако преживи им неколико наред..

них месеци, па ће се потом, када се „криза преброди“, размишљати о дугорочнијој перспективи. ; Оваква прагматистичка, сужена логика и резонрвање су врло опасни. Овај заразни бацил не може се укротити и искоренити вербалном политичком кампањом, већ једино затварањем славина из којих притиче фиктивни ловац и елиминисањем других узрочника инфлације, Наравно, такав хируршки захват, који треба што пре извести (пре него што оболе и преостала здрава ткива привреде), мора се подржати конкретном и бескомиромисном политичком акцијом укључујући и неопходне кадровске рокаде

форуми.

Од руководилаца појединих епштина и радних организација могу се чути и овакве изјаве: стање је релатив-

Летовање на селу

ирис поља постаје све тривла-

чнији за туристе жељне мира м

одмора. То говори и овогодишња

управо завршена туристичка се зона у ивањичком крају. надалеко по знатом по својим селима у које туристи навраћају већ десетак година,

И ове. као и прошле године свих 1.000 приватних и 700 хотелских постеља било је попуњено. У села Маће, Катићи, Девићи, Међуречје, Лисе и Кушиће долазе гости из готово свих великих југословенских градова, а у последње време и из иностранства.

Поред цене пансиона (300 динара у сеоским домаћинствима и 480 у хотелима) њих све више привлаче природне благодети овог краја, гостољубиви домаћини и мирни, њиховој свакодне вици непознати дани. Уз повратак при роди и искону, деца им се „упознају“ с пољем. цвећем, домаћим животиња ма, потоцима и брежуљцима. Туристички посленици Ивањице, Босиљка Ивановић и Ђорђе Петровић (који воде целокупан посао Туристичког саве зај у току минула два месеца дочекаше и испратише све госте, Њихов кон такт и добродошлица увелико утичу на прве утиске бо овом крају и будућим домаћинима.

Много је међу гостима и оних који низ година своје годишњоодморске да не проводе код истих домаћина, У по родици Гавриловић у Међуречју, где седам година заредом стижу гости, већ четири године из Београда долазе Рад мила и Бата Јањић, Код Гавриловића је дошла и породица Танацковић из Загреба.

— Годинама смо одлазили на море, у службена одмаралишта. Дојадила нам тортура хотелских пансиона и послуге. Сада се заиста први пут одмарамо. Као да смо код своје куће, међу својима. каже Јасна Танацковић,

Професор Васо Пејановић са су-

и престројавања на свим нивоима — од „базе“ навише,

"Ј. Пјевћ

| И овог лета у ивањичким селима било доста туриста из великих југословенских градова, па и иностранства.

пругом Душанком из Титограда најду же борави у Међуречју. Већ три годи не долази по месец-два код Зорке и Славка Џарезановића. Ови домаћини су само овог лета дочекали и испрва тили 30 гостију.

— Трећа је година како примамо госте. каже Зорка — За нас је то велика радост, јер нам учен свет долази, с њима разговарамо. од свакот понешто научимо. Ми, жене у селу, ретко смо пре контактирале са толиким све том. Кућа, башта, варјача... Сада ми је много живље у кући, м другачије. Имам пријатеље широм земље, јер мо Ју породицу нашти гости позивају у по сету, пишу нам, јављају се телефоном.

Кућа Парезановића, као и осталих домаћина где долазе туристи има телефон, телевизор, купатило. Стандард је у тим домаћинствима доласком туриста порастао.

У селу Лисе у породици Шолајић примљено је овог лета укупно 18 гостију. Домаћица Даница каже да јој се и те како исплати што долазе гости, јер има све своје производе за исхрану, па јој остаје, како рече, ових летњих месеци од туризма око 30.000 чисте месечне заргде,

Њене гошће Вера Жигић и Мирј на Тасић из Земуна, с а говоре о одмору и својим домаћинима. Вера је већ „повратник“, а резервисала је и за наредне године.

Тако је у већини домаћинстава, па и код Илије и Милене Милићевић, који ву. У жељи ла им зими у Ли. ГИ гости увели централно трејање У а ју кућу. У плану је, кажу, и базенчић, али... Само да пут до села буде бољи.

Тако у ивањичким селима примају.

уморне госте и пружају им гостопримство уз домаћу храну, шум потока И цвркут птица. А гости, сем лепих ути сака, односе тегле са зимницом, коју су сами или уз помоћ домаћина припремили. Иза њих остају комплимен ти и обећања: „Ето нас догодине“.

И нема подбачаја у туристичком промету. Нема незадовољних гостију и мрзовољних домаћина, Само у селу Де вићи ове године није било као рану“ јих. Изузели их из понуде Туристич ког савеза Ивањице.

— Морали смо, каже Ђорђе Петровић, јер су домаћини тражили знатво вишу цену од осталих, 450 динара 3 пансион, Нисмо то могли да прихвати мо, с обзиром да је хотелски пансиов толики. А Девићима је заиста скупље да држе госте, јер су престали да се баве пољопривредом. Преоријентисали се на туризам.

Мирис пољског цвећа и сеоски аи бијент постају све примамљивији. Само да, по обичају. не изостане шира брига за развој и унапређење овог 77 ризма, и да Туристички савез и ћини не буду препуштени једни дРУ" гима.

У развој сеоског туризма мора се

инвестирати, Кредита више нема, а #" раније банке нису биле заинтересова не. Без обзира што један лежај у х0 телу по цени изградње кошта миого више од оног у домаћој радиности.

И без обзира што је све више тоди птњеодмораца, што летње дане на мо ру желе да замене селом,

Емина Ћирић