Борба
СТРАНА
~) 29. МАРТ 1994. — БОРБА
ШТА И КАКО СА ЦЕНАМА
ПРИЛОЗИ ЗА „БОРБУ“ ПОЗНАТИХ СТРУЧЊАКА, ЕКОНОМИСТА, ПРИ-
ВРЕДНИКА ... (17)
закон једно, пракса друго
а приликом формирања цена мора да буде јачање улоге тржишта и економс , и самосталност радника у ООУР. — Недовољна развијеност самоуправне дру-
штвене контроле цена
Полазишта и принципи на којима се заснива важећи закон о систему и друштвеној контроли цена нису спо
. Тај Закон утврђује да су цене израз дејства еконо меких законитости, нарочито тржишних, у условима социјалистичког самоуправљања и да радници у ООУР само стално, у односима међусобне повезаности, зависности и одговорности, образују цене. Сходно тим полазишти
_ ма, опредељена је и прирола друштвене контроле цена
У пракси, међутим, важе Ћи Закон још није у цели ни заживео. Један од узрока је и у томе што нисмо ра звили улогу економских ме ханизама за овладавање цена. Нису створени ни општи услови за спорији раст цена. Запостављено је стварање повољнијих услова за конципирање политике цена, јер Радници у ОУР немају могућности да одлучују као робни произвођачи у самоуправљачи. Евидент ве су и слабости у примени важећих _ критерија. Није нам пошло за руком, такође,
Пише: Др Штефан Корошец, Економски фа-
култет у Љубљани
ти модел: програм дистрибуције цена, замрзавање и потом све. изнова. ОУР су том моделу већ прилагодиле своје практично понашање и сматрају да „програм цева“ представља њихово изворно право на одређгне це не без обзира на стварне производне и тржишне усло ве. Зато је утолико нужније да се мења садашњи опера тивни начин спровођења по лигике цена и да конципира мо такав програм који 52 „бити у функцији јачања уло ге тржишта и економских за конитости у образовању це„на и њене самоуправне кон троле између привредних су блеката који су репродукционо повезани.
На основу доступних података и цена можемо конста. товати да заједнице за цене нису у целини заживеле као место за самоуправно до товарање и споразумевање о
ПРЕДЗНАК
Морамо обезбедити већу флексибилност у доношењу по јединих економских мера. Пракса неких развијених земаља сведочи да поједине економске мере за охладавање цена појединих производа и услуга могу бити ефикасне и а-
ко важе за краће раздобље,
на пример, пет-шест месеци
или за мањи период. То важи како за пореску политику та ко и за интервенције на тржишту робним резервама или интервентним увозом. То, наравно, не значи да у тим кра-
ћим временским интервалима
све остаје непромењено и да
је једини циљ да се некако преживи државно уплитање у
робне токове. Оштрије мере
морају бити евидентан знак
да су потребне промене у производњи, размени и потрошњи и да их треба спроводити како би примењене санкције би-
ле што пре укипуте.
да развијамо самоуправну друштвену контролу цена. У таквим условима и око лностима доминантна је политика цена. Због тога и критерији примарне Ррасподе ле друштвеног производа у великој мери зависе од по литике цена и њених крите ријума, а не од тржишних односа и услова.
Шта пракса показује
Пракса је већ показала да садашња политика цена и оперативни начин њеног сп ровођења не обезбеђују постепено овладавање главних жаришта инфлације. У последње четири године увек се испробава и примењује ис-
ШТА КОЧИ СЕТВУ И
регулисању односа у ценама између ОУР. Могло би се чак рећи да су се по садржају рада, у одређеном смис лу поистоветиле са државвим органима.
Системски · закон сам по себи не може аутоматски разрешити проблем у – овој области. Поставља се, ипак, питање шта нам је у погледу нормативног регулисања, односно општих сслова за образовање цена потребно, с обзиром да висока стопа ин флације и раста цена све зи тле постају централно · еко-
овомско, социјално'и политич
ко питање нашег друштва. Одвосно, како обезбедити ус лове за постепени, умерени ји раст сцена и спровођење Аптиинфлационог програма.
Без обзира што Устав опре
УГОВАРАЊЕ ПРОИЗ-
ВОДЊЕ У СЛАВОНИЈИ И БАРАЊИ
да њиве храна на
Вештачко ђубриво могу
грам
добити само удружени
пољопривредници и кооперанти, а сви остали су
на мети шверцера. њени захтеви, „ИНА испунила свега 20 одсто
Трактор је леп. али ја не желим да останем на селу, од обрађујем земљу. Ове речи осмотодишњетг дечака Бранимира, Бркића, из села Тања. у осјечкој општини, одговор је деди који је безуспешно покушавао да науовори малишана да буде ње гов наследник. Иако деда има право богатство — од нај новијег модела трактора до комбајна, све су то. очигледно, слаби мотиви за малишана који ће, као и његов отац, и поред на селу обезбеђене погаче — хлеб, ипак, потражити у граду.
Одговор се, делимично, може пронаћи и у овогодишњој пролећној сетви. На њивама је ових дана стотину брига, а леђа и руке нејаке. УЗ то, као и ранијих година, У појединим селима ни овог пролећа нису обезбеђени ни најосновнији услови за прока де хране. ИндивидуалНИ сектор, који располаже са више од 80 одсто земље и још више стоке, снабдевен је само са 20 одсто потребних количина вештачког ђубри"ва. — Сетва ће се, додуше, и овог пролећа обавити на пла
СЛУЖБА
РАДНИЧКИ универзитет лукавац расписује оглас за попуну следећих радних места; 1. аутомеханичар за одржавање и технички преглед возила РО с непуним радним временом од три сата дневно, на неодређено време, један изврши лац. Услови: да има стручну спрему висококвалификованоу аутомеханичара са положеним испитом који му даје пра во техничког прегледа возила У друмском спобраћају, да има
најмање пет година радног искуства на овим пословима и да
АЛИ ОГЛАСИ
Иако су испуњени сви Петрохемија“ из Кутине обавеза Р
нираним површинама, али је неизвесно какви ће бити при носи, упозорава Стево Банић, председник Задружног савеза Славоније и Барање.
— „ИНА-Петрохемија“ је
до сада према индивидуалном сектору испунила свега 20 одсто својих обавеза, иако су сељаци путем задруга и организацијама коопераната на време испунили све ње не захтеве, истиче Саво Јакшић, један од стручњака У Задружном савезу Славоние. у Кукуруз је овог пролећа „цар“ међу житарицама. Од 190 хиљада хектара, колико је овог пролећа приватни сек тор резервисао за сетву, више од 142 хиљаде намењено је кукурузу.
Угдварање је за сада успешно и очекује се да ће са сељачких њива бити уговорен род на 75 хиљада хектара. Почетак сетве жутог зрна очекује се средином идућег месеца, а лепо време је омогућило увелико сетву шећерне репе. Засејано је 703 хектара. а до сада је од планираних 3.150 хектара уговорена производња на 2.240,
има општу здравствену способ пост што се доказује лекарским _ уверењем. 2. механичар за одржавање машина У штам парији с непуним радним вре меном од два часа дневно, на неодређено време — један извршилац, Услови: да има стру чњу спрему машинобравара и да је радио на пословима одр“ жавања графичких , машина најмање пет година, да има општу здравствену способност што се доказује лекарским Уверењем. 3. Блектричара за одржавање електро-инсталација на графичким машинама с непуним радним временом од
два часа дневно, на неодре-
"отварати и процес
дељује да федерација уреБује систем друштвене кон„троле цена, а не и основе си
стема, цена и начина њиховог , образовања, сматрам да би допуне и измене системског Закона морале да, поред области друштвене кочтроле цена, садрже и _ неке заједничке основе д систему цена. То, пре свега, важи за организацију органа за цене. Морао би, гакође, опкеделити права и одавезе ра дникау ООУР, радних људи и грађана у самоуправним ин тересним и другим самоупра вним организацијама и заједницама. Контрола само изузетно
· У оквиру друштвене контроле цена потребно је јасно одредити улогу друштве но-политичких заједница. Њихов је првенствени задатак да стварају услове за такве односе на тржишту ко ји ће омогућавати ОУР да цене својих производа и услуга образују према усло вима тржишта и регулишу односе у ценама у складу са усвојеном политиком. У оквиру права и дужности друштвено-политичких _ заједна па. потребно је прецизно дати услове за доношење мера непосредне друштвене ко в"гроле цена, које би се мог ле предузимати само изузетво. Требало би да се и убудуће мере непосредно контроле цена у закону временски ограниче и у том периоду отклоне сметње због ко јих су домете.
На жалост, мере усвојене последњих година нису. биле довољно у функцији дру штвене контроле цена, одно сно нису ни доношене, или су усвојене парцијално, са закашњењем и неселективно Зато нису ни давале одговарајуће ефекте.
Истовремено, са доношењем усаглашених и ефикасних мера економске полити ке треба постепено и брже самоста лног образовања цена према условима тржишта и под ме рама непосредне контроле пена - задржати само најважптије производе и услуге који су битни за репродукцију и грошкове живота. Уједно, подстицати и развијати процес самоуправног регулисања цена између ОУР које су репродукционо повезане.
Ма Ек
Чак ни најновије корекције цена нису озбиљније заинтересовале сељаке за већу производњу „слатког корена“. Слично је и са сунцокретом. Планирано је да се засије на око три хиљаде хектара. а до сада је уговорено мање од половине, свега 1.239 хектара. У Славонији и Барањи се, иначе, сва ке године смањују површине под сунцокретом (не тако давно, сељаци су сејали 10—12 хиљада хектара).
Истовремено, повећано је интересовање за соју. Ове године (план 3.155 хектара) биће засејане . и уговорене двоструко веће површине под сојом него лане.
За поврће је резервисано 24.119 хектара, претежно за кромпир.
Шта то кочи сетву и планирану динамику уговарања пољопривредне производње г
Одговор је — недостатак миминералних ђубрива. Да ли је то, међутим, и једини
ђено време, један извршилац. Услови: да има стручну спрему електромеханичара и нај-
мање пет година искуства на пословима одржавања _електро-инсталација на графичким машинама и да има општу зпавстзену способност што се локазује лекарским уверењем. а. Наставника из прописа о безбелности саобраћаја на путевима — с непуним радним временом од 25 часова месечно — на неодређено време јелан извршилац. Услови: да има високу или вишу школску спрему правне или саобраћајне струке, односно високу или вишу стручну спрему и најмање три године радног ис куства на пословима за које је потребно познавање прописа о безбедности саобраћаја и поло
Морали бисмо што пре донети прорам операционализа пи, е спровођења Антиинфлационог програма. Програм ом морао предвидети мере И ди намику извршавања задата“ ка и циљева у раздобљу од три године.
Три групе цена
Основно полазиште прили ком формирања цена мора бити јачање улоге тржишта и економских законитости, и самосталност радника М ООУР. При томе морамо Ра дмкално мењати садашњи оперативни начин вођења по литике цена и осигурати да се за производе и услуге це не образују према услови ма тржишта. Ту групу производа можемо одредити на основу статистичких , подата ка с продаји, залихама, ро кзвима испоруке... и том при ликом дати приближну оде ну стварног стања на тржишту. У другу групу могли бисмо уврстити производе и услу те за које би се цене образовале и утврђивали ценовки односи на основу самоуправног споразумевања _ОУР које су репродукпионо повезане. Код тога није реч само о регулисању ценовних одло са. него да се истинским Уд руживањем рада и средстава и бољом самоуправном и пословном повезаношћу оси
гура оптимално коришћење свих фактора пруштвене продуктивности си стабилно
пословање. У томе би мора ла ца буде и основа за ширење пословних веза измеЂу ОУР које су репродукци оно повезане.
У грећу групу морали бисмо укључити производе који, с обзиром на стање на гр зкизшту, имају шири утицај на "токове друштвене реп родукције и животни станда Ррд и због тога заслужују по салан третман. То значи да бисмо их задржали на режи му непосредне контроле цена и то само у привременом, прелазном периоду. У ову групу требало би укључити самс мањи број производа.
Разврставање производа У поменуте групе могло би се вршити сваке године у зависности од динамике спровођења Антиинфлационог програма, примене и дејства економских механизама и стања на тржишту.
(а СУТРА | Мр. Ајри Бегу: Тржиш“ ни закони и социјалис-
тички односи
НЕ МОЖЕ БЕЗ ТЕШКОЋА: У појединим селима Славоније и Барање нису обезбеђени ни најосновнији услови за производњу хране
разлог Ево шта о томе кажу непосредни произвођачи.
— Планирао сам да овог пролећа на четири јутра засејем кукуруз. Можда бих и више да није било проблема са минералним ђубривом — истиче Бошко Танацковић, индивидуални пољопривредник и замера што се у снабдевању репроматеријалом прави разлика између удружених и неудружених пољопривредника. Шећерну репу Танацковић не сади већ. дуже време, јер — како рече „слатки корен“ захтева много више радне снаге него кукуруз и све друге житарице. Из истих разлога репу не сеје ни Бранко Бркић: — Жена и ја, који смо већ У поодмаклим годинама, сами смо на посједу, а гајење репе захтева много рада. Овог пролећа свих десет јутара засејаћу кукурузом.
Х. СУЉИЧИЋ
Р. СТЕВИЋ |
жен возачки испит. За ове послове није потребна дозвола возача — инструктора, да има општу здравствену способност што се доказује лекарским уверењем. 5. Наставника из пру жања прве помоћи лицима повређеним у саобраћајној нез годи — с непуним радним вре меном од 10 часова месечиз, на неодређено време, један извршилац. Услови: да има медицински факултет и звање лекара опште праксе и општу здравствену способност, Прија ве с доказима о испуњавању услова са овереним преписом докумената доставити на адре су Радне оргвнизације Раднич ки универзитет Лукавац, Ул. Вељка Лукића број 18. Оглас је отворен осам дана од дана · објављивања огласа.
С.8886
ПРОШИРЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО-ЧЕХОСЛО ВАЧКЕ РОБНЕ РАЗМЕНЕ
Ђродови за
Сарадња на трећим тржиштима — заједничка градња рафинерија и хидроелектрана
Југославија и Чехословачка годи-,
нама већ имају широку и успешну привредну сарадњу. Она се првенствено одвија у међусобној размени роба и услуга, али и кроз производну кооперацију и друге сложене економске облике. Међу социјалистичким земљама други, по значају, спољнотрвовински партнер Југославије:
Вредност међусобних мспорука до_
Чехословачка је.
бавке у тој земљи нешто више 700 милиона долара.
У исто Југославија је остварила још милиона _ долара. За
браћају, милиона долара. У овој социјалистичкој
набављају хемијске сировине, метале,
стигла је лане 1,7 милијарди клирин шких долара. Југословенски извоз У Чехословачку износио је, при томе, око 660 милиона долара, а наше наод време, од грађевинских, туристичких и саобраћајних услуга 200 чехословачке услуге, углавном у транзитном саоплатила је пак, око 100
земљи југословенски привредници највише непроизводе црне металургије, рударску и електроопрему, про-
~
изводе машиноградње и угаљ за коксовање. |
Наше испоруке Чехословачкој нај већим делом чине пољопривредни и продукциони материјали, телефонске привредне и друге машине, неки репрехрамбени производи, затим пољо централе, роба широке потрошње и др.
Већ потписаним протоколом о трговинској размеми у овој години предвиђа се и слична структура међу собних испорука роба и услуга, укључујући још наше испоруке бродова. Њихова укупна вредност треба, на уравнотеженој основи да доститне 2,021 милијарди клириншких долара. У будућим контактима два партнера, посебна пажња биће посвећена даљем развоју дугорочне кооперације, специјализације и пословно-техничке сарадње. Тренутно, оваква сарадња одвија се у оквиру четрдесетак уговора, чија вредност _ износи близу 70 милиона долара. Већина је закључена у области производње апарата за домаћинства, алатних машина, различитог алата, тешке
· РИБАРСКИ РАТ У ГАСКОЊСКОМ ЗАЛИВУ
Битка за сардину
„Пре умрети него напустити море“ — девиза је Шпанаца након
"_ на њихове рибарске бродове
(Специјално за „Борбу“ од дописника Тамтјута)
(Мадрид, марта) — Топовски пуцњи француске регате на два шпанска рибарска брода у Гаскоњском заливу, означили су „битку за сардину“. За Шпанце је то данас најтежи окршај. Јер ова рибарска велесила не сме да изгуби овај рибарски рат. „Пре умрети него напустити море“, кажу данас Шпанци, Зависност од рибе
Зашто2г Сардина је, зацело, насушни хлеб Шпаније. Довољна су само два податка да би се покрепила ова тврдња: прво, преко 200.000 штанских рибара живи на мору, а њих пола милиона зависи од „суд-
„бине рибе“. Друго, сваки Шпанац
просечно поједе, годиј · 48 килогрма рибе. Више рибу једу од њих само Јапанци и Норвежани.
Шпанија је, иначе, четврта рибарска велесила, одмах иза СССР, Јапана и САД. Ова жустра, темпераментна и освајачка нација окренута је ка морима и покрива око 4.000 километара атлантске и медитеранске. обале. Галиција је жариште рибарске моћи Шпаније. Рибари Галиције, наиме, обезбеђују 40 одсто „насушног хлеба из мора“.
Рачунице откривају да Шпанија има око 17.500 рибарских бродова. Додуше, регистровано је свега 18.500. Остатак лови без икакве дозволе, избегавајући тако снагу закона. Ето првог доказа о јавашлуку који влада и који изазива рибарске свађе не само са суседном Француском већ још 20-так земаља широм света.
Шпанац не може, уистину, да жи ги без плодова мора, Рецимо, шпан ска рибарска снага износи три чет вртине укупних рибарских капацитета целе Заједнице десеторице. Звучи чудно, али је истина; највећи увозник рибе из заједнице десеторице није нико други већ Шпанија. планера
(0д сталног дописника „Борбе“)
разума о малограничној
СВЕ ВЕЋИ МАЛОГРАНИЧНИ ПРОМЕТ СА ИТАЛИЈОМ
Успон и недоумице
Изненадно „спуштање рампи“ повећању размене тражи преиспитивање рачуница наших
(Рим, 27. марта). — Два стара спо привредној сарадњи са Италијом, и Тршћански и Горички, склопљени још 1955. голине, донела су прошле године леп де визни доходак. Опо што још више ох
рабрује јесте да се структура увоза и извоза знатно променила и прила гтодила данашњим потребама наше привреде, Колико су законску одлу ку о смањењу тог промета на само 15 одсто од укупне трговинске размене између две земље добро одмерили наши привредни пројектанти убрзо ће време показати.
Заједничко представништво Привредне коморе Југославије У Трсту, које радом покрива 13 провинција са око седам милиома становника. исти че знатан пораст малограничног роб ног промета у последње две године. Вредност те трговине износила је 1981. године 172 милиона, а прошле порасла на 481 милион долара. Са 14,6 одсто малогранични девизни ко лач нарастао је на готово пуних л одсто од укупне, такође све богатије размене између две земље.
Оно што привредне мостоградите ље веома охрабрује јесте доста бр за промена увоза и извоза и све 6оље прилагођавање правим потребама домаће индустрије и тржишта. Пре само две и по године 69 одсто нашег
Дакле, четврта рибарска сила све та чији бродови се сусрећу практич но на све четири стране света, велики је увозник рибе. Прошле године, на пример; Шпанија је извезла 161.000 тона рибе, а увезла 249.000 тона. Зато је Шпанија морала да извади из џепа преко 200 милиона долара да би измирила 0вај мањак на свом тржишту рибе.
Није онда чудно да скоро 4.000 рибарских бродова Шпаније лута океанима и морима. Али, то је понајвише изнемогла флота која се мукотрпно носи са новим временима. Чак 46 одсто шпанске флоте старији је преко 20 година, а осталих 34 одсто између десет и 20 година. Померање граница
Померање економских граница
приобалних земаља на 200 миља,.
био је гром из ведра неба за шпанску флоту. Разбарушени Шпанци су, одвајкада сматрали да је риболов свакодневна авантура, да море припада свима и да његове плодове нико не може прогласити само својим. „11!
Али, све се променило у свету рибарства. Сузиле су се могућности за самовољу и јавашлук. Нови меБђународни закони и економски интереси | намећу закон топовњача. Сведочанство за то је било недавно рањавање девет шпанских рибара у Таскоњеском заливу. Ипак, све упућује на закључак да то није освестило Шпанце.
Вековима смо ловили у гаскоњским водама. То море је више наше него француско. — Ето, ово је био крик пун горчине који се сада разлеже шпанским лукама. А не треба сметнути с ума да Шпанија има укупно 225 лука. Практично у свакој има сада по неколико хиљада рибара, огорчених како на своју тако. тако и туђе владе.
— Зацело, рибарство је како домаћи тако спољни проблем Шпаније. Како обуздати „рибарске им-
извоза чинили су месо, жива стока и резана грађа, да би већ крајем про шле године та доста болна ставка
· била смањена за 25 одсто, са жељом
да и даље клизи наниже. Истовреме
но, удвостручен је извоз наших ин дустријских производа, такозванот вишег и високог степена прераде.
Понудили су наши привредници мо ви и шири асортиман, па су се поја
виле и ауто-гуме, грађевински мате- ,
ријал, мотори, апарати, телевизори, електроматеријал, разни хемијски производи, кожна галантерија. камп-кућице и слично. Све се више прода ју и производи прехрамбене индустрије. Друга половина тог трговачког круга — увоз има већи сјај. Роба ши роке потрошње 1979. године односила је чак 45 одсто девизног трошка, оп рема 20 а репроматеријал 35 одсто. Учињен је радикалан преокрет и ла ни је пуних 98 одсто нашег девизног улога утрошено за офепроматеријал (353 милиона долара). за робу широке потрошње 1,7 одсто, а оно мало пре осталог — за опрему.
Ове године планиран је нови ус пон трговинске размене између два суседа, два добра политичка и економска сарадника. Врх тог простран ог економског здања премашује две хиљаде милиона долара, Кретања у првим овогодишњим месецима показу ју да размена иде добро. Малограни
ни промет увећан је у два месеца десет одсто на прошлогодишње раз-
„— сада су спуштене рампе. Погледај
Р
машиноградње и лаке индустрије.
Посебно успешан пример је заједничка производња фрижидера и замрзивача, коју имају загребачки – „Раде Кончар“ и чехословачке фирме „Омниа“ и „Стројсмат“. Вредност ове производње је око 15 милиона долара. Вредна је пажње и сарадња у производњи шумских трактора и багера. Остали уговори су мањег значаја и заостају за могућностима.
Југословенски _ произвођачи _ су зато показали интерес да економски сложеније везе развијају у области производње опреме за хемијску, гумарску и прехрамбену индустрију, затим, у производњи пољопривредних машина м енергетској машиноградњи. Предложено је да се прошири сарадња на трећим тржиштима, која се сада одвија кроз заједничку изградњу _ рафинерија и | хидроелектрана.
Добро међусобно познавање тржи шта, комплементарност привреда и, пре свега, заинтересованост два партнера за сарадњу представљају солидну основу за њено даље проширење и унапређење.
паљбе француских топовњача |
перије“ да згрћу огромне профите, често са друге стране закона: Како приморати своје рибаре да без дозволе не одлазе у туђе воде: Рецимо, два нападнута брода У Таскоњском заливу су починила 63 илегална упада у воде Француске.
Међународне муке . Међународне муке има нштанска влада са мноштвом земаља због рибарских свађа, од Канаде до Мадагаскара, од Аљаске до Индије. А шта тек да се каже за суседну Серанцуску, Португалију, Мароко... То су вечити преговори у стилу свађа без краја. Ове рибарске свађе итекако трују добросуседске односе. „Шпанија зна данас да мора смањити гломазну и застарелу рибарску, флоту, да мора смањити, исто тако, улов у туђим водама, да мора променити менталитет свог рибара навикнутог да на мору нема закона, А то је ђаволски тежак посао, Тако рибарске свађе трају међу самим Шпанцима, а не само Шпа наца са суседима.
Социјалистичка влада показује вољу да наметне гвоздену дисциплину, али рибари се буне. Паљење камиона на птшанским друмовима је довољан доказ "рибарског отпора. Ни влада, дотле, не попушта. Тако је одлучила да одобри кредите за изградњу нових рибарских бродова само онима који обећају да ће уништити бруто регистарску тону и по застарелог бродовља за новоизграђену тону.
Рибарске свађе су. руку на срце, све присутније у владином досијеу. Жилави рибари не желе да одступају од вековима стицаних историјских права. Али, нови закони забрањују да се може свуда пловити и слободно брати плод у туђој башти, Шпанци неће да схвате да рибарство није више — авантура.
Мома ПУДАР
добље. Због тога још више недоуми ца код многих привредних послени- | ка са ове стране границе изазива од | лука наших привредних конструкто | ра да се тај промет уклопи у 15 од- "' сто укупне државне размене. Веома једноставна рачуница показује да би ' требало само у односу на прошлу го | дину смањити тај ток за око 90 милиона долара, а на овогодишњи план за 150 милиона долара.
Знано је да су неке радне органи зације злоупотребиле привила и бе- | нефиције које Тршћански и Горич- ' ки споразум доносе (деа девизног из звоза приказивали су каомалогранич | ни промет и тако избегле да издвоје обавезан део девиза у друштвену касу). Због изигравања законских про писа једноставно их је требало гонити и кажњавати,
Пред свима онима који су нашли користан канал сарадње и очувања свог отежаног производног процеса
мо још једном поређење: ако укупан малогранични промет буде 330 мили она долара (у односу на планирани годишњи биланс између две земље), а правила игре захтевају да се увезе онолико колико се извезе, то значи да се удара у плафон већ са не тако великих 165 милиона долара. Можда _ међутим, наши планери имеју друга чију и „стабилизаторску“ рачуницу.-
м. ВУБОТИЋ