Борба, 05. 07. 1985., стр. 2
БОРБА — 5. ЈУЛ 1985.
СТРАНА
2,
Накупци, накупци...
_Са првим откосима пше нице, а често и раније, у Славонији и Барањи, а тако је и у другим жито-
' родним регионима земље,
почињу приче о накупцима, о онима који мимо званичне цене нуде већу "како би дошли до потребних количина жита. Да _ одмах разјаснимо, реч је о радним организацијама и подручјима која немају ·" довољно пшенице и која, не поштујући норме и договоре, чине све да дођу до потребних количина. · То што се плаћа више никог не забрињава, јер су средства ионако друштвена и важно је да се пшеница набави и да је има довољно. Све би било другачије када би се у ту производњу заједнички улагало и заједнички сносио ризик. Но, на то се мало ко одлучује из нежитородних региона, и играјући увек на карту да ће по знатно вишој цени од прописане лако до ћи до пшенице. То им и успева преко индивидуал них пољопривредника који, иако су кооперанти по љопривредних комбината, олако подлежу вишој заради и испоручују жито онима који плате више. Наравно, онај део који им
Распродаја савјести
Дилеме око судбине нове циглане у Спужу, по свему судећи добиће мучан епилог. Умјесто да је већ одавно завршена и да годишње производи око 50 милиона комада разних опека, како је планом про изводње било предвиђено — циглана већ тодину дана стоји запуштена и вје роватно ће отићи под сте“чај. У прилог томе говоре чињенице изнијете на не давном састанку представ ника СО Даниловград, ра дне организације „Мермер“ у чијем саставу циглана послује, банака и Ре публичке привредне комо ре, а о срему томе било је доста ријечи и на заједничкој сједници сва три вијећа СО Даниловграда
Разлога да циглана умје сто производње оде под стечај, има више, Поред
тога што је у њену изград њу и опрему уложено пре ко 700 милиона динара, за взно довршење и пуштање у рад ваља обезбиједи још 380 нових милиона. Очито, пара за довршење радова нема, а и ако би се обезбиједиле и циглана почела са радом, она би из иначе широко понуђеног асортимана про
'С тим је у најтешњој ве-
Ф Опет, као и у многим ранијим приликама, окупљају се шпекуланти у житородним
крајевима
остане после подмирења трошкова и задужења за уговорену производњу, а неретко уместо пшеницом, трошкове производње плаћају новцем.
У последњих неколико година били смо сведоци непријатних догађаја када је и милиција морала да интервенише и зауставља оне који се баве недозвољеним пословима и пшеницу плаћају далеко ви ше од договорене цене. Али ни прописи, нису мното помогли. Нико у овој житници Хрватске није за затварање и овде се могу произвести недостајуће ко личине пшенице, али се тражи договор произвођача и потрошача, односно заједничко улагање, Али, у крајњем случају, није потребно ни то, потребан је само договор да се одређене количине пшенице купе сасвим легално и по важећим ценама, а не да се цене „набијају“ и то тако озбиљно доводи У питање откуп тржних вишкова у овом региону
Ф Још једна промашена инвестиција: цитлана у Спужу умјесто у производњу иде под
стечај
изводње, производила само блок-опеку. Осим тога, технологија — производње је умјесто на угаљ или струју, инсталирана за мазут што би продајну ци јену блок-опеке оптерећивало са 60 одсто. Извјесно је да би се оволиком ције ном блок-опеке само ство риле залихе непродате робе. С друге стране, при спјеле обавезе по кредити ма само за првих пет мјесеци ове године — износе 150 милиона динара и већ се зна да је то огроман те рет за радну организацију и даниловградску привреду. Послије свега, ваља покренути питање одговорности за ову, нема сумње, промашену инвестицију. Како се, прије свега, могло и почети са градњом нове циглане без потпуне техничке документације, а тиме и економске оправданости. Још. један парадоксалан податак говори о олако
и ствара нервоза и неизвесност међу произвођачи ма жита.
Пре неки дан у Осијек су допутовали представници млинско-пекарске индустрије Босне и Херцеговине који су са руководиоцима славонско-бара њеких комбината потписали уговор о испоруци 130.000 тона пшенице ово годишњег рода. То је, у ствари, прави начин да се стане на крај накупцима, онима који хоће да мешетаре, и олако дођу до зараде. Такви договори су потребни јер тада не би било повике да су накупци претекли жетеоце и да нуде далеко веће откупне цене. То нам није потребно кад пшенице ипак имамо довољно за домаће потребе. И на овом примеру се види шта значи то што не постоји јединствено југословенско тржиште на коме би и ова роба имала своју праву вредност, а накупци би остали без посла.
Р. Стевић
датом „зеленом свијетлу“ за градњу циглане. Наиме, најновије студије око производње и проучавања рада нове циглане указују на то да се од постојеће сировинске базе може производити само блок-опека а не — како је било планирано — фасадна опека и цријеп од кога се, узгред буди речено највише и очекивало.
Но, шта је ту је. У тражењу излаза из садашњег стања, по оцјени стру чњака, најцјелисходнија су она рјешења која иду У прилог томе да се постојећа опрема прода, а у
новоизграђеној хали отпочне са неком другом производњом.
Чудно је, ипак да се у свим досадашњим расправама још не могу назрети имена „моћника“ који су кумовали овом инвестиционом промашају. Љ. Мудреша
О ТОМЕ СЕ ГОВОРИ
" Војводина),
___„Своје мјесто у нашем и"стему информисања „Бор-
зи неповезивање организација оспособљених за ове радове, али и са осталима заинтересованим за интензивнију производњу домаће нафте, пре свега, прометницима задуженим за снабдевање потрошача на подручју својих федералних јединица, Томе, свакако, на руку иде и изједначавање цене увозне и домаће нафте, тако да је и најстимулативнији мотив — финансијски, за оне који не распо-
лажу сопственим прерађивачким капацитетима — изостао. Тако постављајући односе. сасвим је разумљиво што је највише истражних радова учињено у Панонском
И углед и перспектива
Ф Савез комуниста не може да буде дежурни ватрогасац. Али не може ни да прекомерно рачуна на патриотизам и углед који ужива — мора да гради нове путеве даљег самоуправног
развоја
У запаженој завршној ре чи на недавно одржаној се дници ЦК СКМ председник овог Комитета Милан Панчевски набројао је главне неприхватљиве идејне концепте, схватања, тенденције и појаве с којима се суочава СР Македонија.
Списак неприхватљивог, на жалост, веома је дуг, и Савез комуниста Македони је у овом часу свој класни и самоуправни концепт развоја друштва мора да крчи кроз целу шуму коју сачињавају и заблуде добронамерних и приступи оних који не верују у самоуправљање и који уместо тога нуде власт пословодних и државних органа у пословима привреде, или економски анархизам који је у свету своје одживео заједно с првобитном акумулацијом. Најчешће питање
Међутим, то крчење простора класном и самоуправном није ни мало једноставно из простог разлога што СК није дефинисао многа кључна питања даљег развоја и што о многим кључним питањима ко ја је дефинисао у дугорочном програму, на пример, нема јединства комуниста јер нема јединства интереса. Због тога има и превише збуњености и дезоријен тисаности међу самим комунистима. Шта се заправо догађа — питање је које се најчешће може чути.
цк ск Македоније водио је веома опсежну расправу о тим питањима да би дао допринос _ претконгресним
расправама, да би назначио идејна жаришта која зраче негативну енергију на даљи самоуправни развој и да би се отворила расправа о једној комплетној идеј но-политичкој платформи за превазилажење тешкоћа и у СК и у друштву у целини. Сматра се, наиме, да се на предстојећим партијским конгресима мора дати одговор где су корени неповољних идејних и других кретања у Партији и друштву и који су правци даљег самоуправног развоја да би комунисти знали на чему ће се ангажовати, што сада најчешће не знају или знају веома замагљено, или пак, знају али су акционо онеспособљени.
Ако би ваљало најуопштеније казати нешто више о зрачењима неповољних тенденција и негативне свести онда би могло да се каже да су најопасније оне две које су наизглед веома различите, па и сукобљене, а суштински истоветне зато што ни једна ни друга не рачунају ни на класно ни на самоуправно у друштвено-економском развоју земље. Једна тенденција рачуна на задржавање постојећег аутархичног развоја појединих региона земље и на даље дограђивање националних економија, а друга на претварање Југославије у јединствено аутархично подручје.
Мале шансе
Ни једна ни друга тенденција не нуде ни минимум шанси радничкој кла
Заједно и до нафте
Ф Договор загребачке „ИНЕ“ и љубљанског „Петрола“ о заједничким улагањима у истраживање налазишта нафте и гаса значајан је корак у остваривању стратегије ослањања на сопствене енергетске изворе
„покривају“ најјаче и најоспособљеније производно-истраживачке организације — „ИНА-нафтаплин“ и „Нафтагас“. Знатно се мање радило у Словенији. Србији без покрајина и БИХ, углавном неоправдано, јер сагледавања показују да по-
басену (СР Хрватска и САП тенцијалних могућности баш
подручју које
у овим републикама има. У
ба“ греба још више да по-
тврђује сваколневним знгажовањем на битним пи-
тањима радничке класе
радног човјека. да критичким прилазом проблемима и афиомисањем резул"тата лоприноси јачању јутословенске социјалистичке заједнице равноправних нарола и народности
Југославије“.
тито
Прелседнит Републике вао је „Борбу“ и пиштњице изг"ажења заслуга са златном
пом 50-голишњите ном братства златним венџем.
БОРБА
Указом ол 18. фебруара 1962. поводом
звезлом 8
указом ол 18 марта 1972. аоволиста Зрлеи јединства
близини Пожаревца, по све му судећи. „Нафтагас“ је дошао до комерцијално исплативог налазишта, Инфор мација је обавијена тајном. али индиције постоје. Слично је и у БиХ. Црној Гори. Словенији. Мада почетни резултати не указују да ћемо открити нови Кувајт, више је него сигурно
Дражић
да досадашњих стагнирајућих 4 милиона тона домаће нафте годишње, који се годинама провлаче кроз енергтетске билансе, могу бити удвостручени.
Чак и ако је „принуда“ да нафтна привреда од ове године обезбеђује 20 одсто
девиза за увоз нафте ути-
Марјановић. Здравко Чолић, и др Мијат Шуковић.
оллако10- гоОрпленом УРЕЂУЈЕ ГЕДАКЦИЈСКИ (дописна мрежа), Миломир Краговић („Ннедељна Борђа“), Слободан Станић (заменик шефа дневне редакције). Владимир Станковић (спорт). Димисрије Стојановић (те Чолић (главни и а уредник), Ши Чукић (теф АИзаНе редакције), У републ Драган Николић (СР Македонија), Јован Пјевић (СР Словенија), Душан лунжић "Рбија), Крсте Бијелић (СР Хрват Вукашиновић (СР Црна Гора), Станојевић (САП Војводина), Муртеза Даци (САП Косово), секретар « Р ока), Славка з Х пр к
износи 713, три месеца 2158. шест месеци 4273,
КОЛЕГИЈУМ:
Богдан Дечермић (спољна лолитика),
цала на убрзавање процеса закључења самоуправних споразума 0 пословно-техничкој сарадњи, ефекти су много значајнији од узајамног интереса две или више организација, јер — ради се о интересу земље. У конкретном случају, према речима Лојзе Бленкуша, пред седника СОУР „Петрол“ из
ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВАЧКИХ САВЕТА У РЕПУБЛИКАМА И ПОКРАЈИНАМА: СР Босна џи Хе Зорчић, СР Србија Бошко Лукић СР Хрватска Драго Аугуштин, СР Црна Гора Филип Проро
Владимир Красић
ЗАЈЕДНИЧКА ГЕДАКЦИЈА „БОРБА“ — Београд, Трг Маркса и Енгелса 7 Телефони фони „Медељне Борбе“ 326-381 и 345-361, локали 226 и 227. Рукописи се не враћају.
Бранко Јовано (помоћник главног уредника),
си да управља резултатима свога рада, што у крајњој линији не значи ништа дру го него даље дестимулисање производног рада и даље јачање административног апарата који је прекомерно нарастао са пет оних који пишу на једног који ради. За класни приступ сасвим је свеједно да ли ће се отуђеним резултатима ра да управљати из једног или више центара економске и политичке моћи, и у једном и у другом случају управљачке регулативе биће све више а рада све мање. Пре расподела надлежности, 0чигледно, није кључно питање развоја.
СК не може бити дежурни ватрогасац нити може прекомерно рачунати на па триотизам радних људи и на свој велики углед кога ужива у народу. Он мора отворити перспективу даљег самоуправног развоја и што пре превазићи његово стагнирање из којег се онда и јављају тезе о томе да самоуправљање није У стању да извуче земљу из тешкоћа, на шта се онда надодају разне друге алтер нативе, које, ма колико различите биле по форми, ну де увек исту отуђену моћ на отуђеном резултату рада. Могло би да се каже да СК по први пут од рата па до данас нема једне јасне платформе која мобилише на бази јединствених интереса и опредељења свих комуниста земље, што може да буде само знак да има превише посредног формулисања интереса.
Д. Николић
Ј. Прокопљевић
Љубљане, поред ове организације, средства ће улагати и целокупна привреда Словеније. СОУР „ИНА“, како истиче њен председник Петар Флековић, отвара могућност придруживања свим радним организацијама који виде не само свој, већ и шири интерес улагања у истраживања нафте и гаса, бар на подручјима где су утврђене геолошке претпоставке за постојање ових сировина.
Реализација поставки Стра тегије дугорочног развоја енергетике Југославије и ста вова Акционе конференције комуниста из енергетике је, значи, кренула.
Д. Горшек
редакције: Тони Гриховић.
ДОПИСНИШТВА У СВЕТУ: Атина, Берлин, Варшава, Москва Њујорк Њу Делхи, Праг И Рим.
%
ичких и покрајинских редакција;
Издаје и штампа Гадна организација „Борба“, Уредништво администрације и штампарије „Борбе“. Трг Маркса и Енгелса 7. 3. и голину 8558. За иностранство цена претплате је. укључујући и пот Уплате на жиро-рачун у Београду број 60801-833-843, Број девизног рачуна 60811-620-16-101-257-306-00799 код
ГРЕКЛИ СУ | “7
ЈАНЕЗ ВИПОТНИК
Не остављајмо на пола пута
Ф Гфикасније отклањање узрока и последи. ца контрареволуционарних догађаја на Ко.
сову
Ф Отарасимо се илузије да се може живети
на кредит
Ф Штеточине по кратком поступку кажња-
вати
Ако Дан борца треба не што посебно да манифестује онда је то, без сумње, братство и јединство наших народа и народности сковано у време када су заједнички интереси
·" збратимили људе у теж-
њи ка истом циљу. Та најдрагоценија тековина наше народноослободилачке борбе данас је управо толико, ако не још и више, актуелна као за време ра та. Стога нас нимало не изненађује што све поштено у нашем друштву постаје максимално будно у вези са свим што би на један или други начин мо тло да начне нашу заједницу. Недавно је Савезна конференција ССРН разматрала стање и прилике на Косову и неке националистичке и иредентистичке појаве у овој покрајини. Предлози – Социјалистичког савеза за консолидацију политичке ситуације и у Словенији су наишли на опште одобравање и на чврсту подршку за ефикасније отклањање узрока и последица контрареволуционарних догађаја не само на Косову него свуда у нашој земљи где год би се појавиле. Наравно, није нам стало до тога да по сваку цену тражимо непријатеља, него је
реч о поштеном одвајању. зрна од кукоља и досле-.
дном раскринкавању оних који хоће нешто друго а не ову нашу социјалистичку самоуправну заједницу народа и народности, било да они живе у ино-
странству или да роваре,
у земљи. Уверени смо да ће се стање на Косову, које се већ поправља уз сталне напоре политичких активиста Косова и потпору Републике Србије и. целе Југославије, систе матски консолидовати. ' Будимо доследни у нашим акцијама. Не остављајмо ствари на пола пута када се ради о случајевима и појавама које начињу наше друштво и које често до танчина познајемо па их упркос томе не истерујемо на чистину. Све се оштрије с" постављају питања зашто смо често немоћни У обрачунавању са таквим појавама, зашто их допуштамо, зашто: не наступамо оштрије у име
недвосмислено
оних који сав свој труд улажу за своје добро и добро заједнице и поштено зарађују свој хлеб, За што не покажемо прстом на штеточине који хоће
"да деформишу друштвене
норме, зашто 'их не изводимо пред судове И по кратком поступку кажњавамо..., : 1 Морамо бити реални и у нашим жељама. Да ли је могуће све задовољити Нико не може да ми-
сли само на себе, свако мора да уважава и среди ну у којој живи. Одлу-
чно смо за принципе које смо заједнички усвојили и за њихово остваривање. То је наша једина будућност, али одбацујмо лошу праксу, стерилан по литички рад, непродукти вне дебате, понављања и, пре свега, отарасимо се илузије да се може живети 'на кредит:
Онима који се'“задужују у иностранству треба доказати да дугове треба отплаћивати пре свега властитим напорима, а не пребацивати их на друге. Јер, неморално: је сваљивање терета задуживања на друте. Истовремено, морају се даље развијати и развијени да једног дана њи хова помоћ мање развијенима не би усахла пре но што би до тога у извесној будућности довео нор мални развој мање развијених и развијених, Ова правила морали бисмо до следно поштовати јуче, да нас и сутра! (У Загорју поводом Дана словеначких рудара и Дана борца)
САМО РУКАМА
Нормативно регулисање као да постаје опсесија зрењанинских делегата. Илм су можда стручне службе толико наметнуље свој стил рада ч тонашања да је делегатима већ постало свеједно'које све области регулишу отштин ским одлукама!2 Тек, посље необичних и меразумљивих одлука о жигијенским условима у фризерским. салонима, о држању домаћих животња, претва рању приватних кућа у пословне просторе биће ускоро донета ц одлука о „Начину и условима гајења, заштите и лова жаба ч пужева на територији оташтине Зрењанин, ван граница _ рибарских подручја“.
На пример, забрањен је лов жаба ц пужева за зре ме водостаја и ловостаја (то прописује – надлежни
Њари Кичи,
ј тирину двострука — Авионска Ђеогридске' банке.
1 Владимир Красић, Мирко , Радмила Попадић, Првољуб Пејатовић, Ратко Релић, Рабит Ремепи,
покрајински орган), а 7 лов се може ићи само рукама! Употреба мрежастог алата и других средстава се забрањује (тредвиђа се казна од 30 до 50 хиљада динара). Занимљива је "% једна „заштитна мера“: уз новчану казну од 3 до 10
"тиљада динара забрањује
се лов пужева чији 18 пречник кућице мањи од 26 милмметара и жаба чи ја је тежина испод 30 гра ма!
Тако су смислиље струч ње службе да би томогле јадним жабама и тужеви“ ма. Једино су заборавиле да одреде ко ће контроли сати спровођење одлука, односно како ће се утврђивати пречник кућице тиЈ жева пч маса жаба! Но, то није ни важно колико На мера и постојање одлуке,
зар нег С. П.
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: Душан Богданов Сенко (председник), Миодраг Богдановић, Слободан Вујица, Драган Вукобратовић. Душан Гачник, Славка Георгијева-Андрејевић Душан Владимир Двојковић, Вук Жугић, Бошко Ђукић, Трпе Јаковлевски, Јозан Јауковић, Стипан Копиловић. Боже Ковач новић. Филомена Михајлова, Хадије Морина, Светозар Оро др Бранко Павићевић, Недељко Папић
Мари“ Бојана
риестовина Милан Пуцар. СГ Македонија др Изап Катарџиев. СР Словенија иво
ковић, САП Војводина Бера Банић — Цлрић САП Косово Иса Мустафа.
вић (Актуелна политичка библиотека), Душан Карен (Трибина), Боривоје Караули! Ботдип Мрвош (култура). Недсљко Попић (заменик главног уредника“
хничка редакција), Бојана Марјановић (унутрашња политика), Енвер Демировић (СР Босра и
адравко
Херцеговина) : Слободви
334-531 и 344-201 (по 10 линија): стенографи: 332-971 и 332-972, телекс 11104, 11419, 11408, теле“
Поштански фах 592. Претплатна цена за један мес поштарина плаћа се посебно.