Борба
СТРАНА
3
• 4:НОВЕМБАР 1986. — БОРБА
ПРЕДСЕДНИШТВО ПОКРАЈИНСКОГ К ТЕТА СК ВОЈВОДИНЕ О ОСТВАРИВАЊУ ЗАКЉУЧАКА ПРЕДСЕДНИШТАВА — СФРЈ
И цк СКЈ
Национализам најагресивнија идеологија
Ф Ђорђе Стојшић: „Прво у редовима СК
ј морамо рашчистити са националистима и вербалним критичарима националистич-
„ких појава“
'(Нови Сад, 3. новембра). На данашњој седници Предсе дништва ПК СК Војводине у расправи 0 активности СКВ на остваривању _ Закључака Председништва ·_ СФРЈ и Пре дседништва ЦК СКЈ о поли тичко-безбедносној ситуацији у САП Косоно и мерама и „акцијама за њихово спровође ње, у уводном излагању Сил вије Жугић Ријавец посебно је истакнуто да је национали зам'најагресивнија контраре волуционарна идеологија. Он у последње време све чешће и све жешће ниче у разним сферама: у политичком систе му. култури, науци, економс жим односима, путем средста ва информисања... Ничу и платформе опозиционог дело вања, с намером да руше ос новне тековине наше револуције. Стога СК има пуно пра во и обавезу да на такве поја ве реагује, да их разобличава и да се бори против њих, без обзира где се оне јавља
ју. Национализми у порасту
Истичући да су, међунационални _ односи У Војводини добри, Силвија Жутић Ријавец је истакла ла
У основи,
ова констатација не сме да заварава, јер постоји и расте и српски, и хрватски и ма
Ђарски и други национализми а има и појава испољавања антиалбанског расположења. Не ретко. објект националис тичког деловања су млади, као уосталом и у другим, де ловима Југославије.
У расправи која је вођена на седници наглашено је да
су комунисти Војводине да-“
ли пуну подршку опредеље њима за бржи привредни раз вој Косова. Досад је закљу чено 13 самдуправних спора зума о заједничким улагањи ма. У развој ове покрајине, на основу којих су ангажова на средства у износу ол 7:4 милијарде динара, чиме се стварају услови за запош љавање 4.700 радника.
По оцени Јанка Дрче, бор ба против узрока и манифес тација великосрпског нациовализма у Београду и Србији крупан је допринос и значајан чинилац јединства идејне борбе СКЈ.
Зденко Поп се, пак — заложио да се информисање вој вођанских гласила о збивањи
ма на Косову унапреди. ства рањем њихове дописничке мреже која ће много разновр сније и квалитетније инфор мисати Војвођане „са лица места“.
· Мирослав Француски је по сеоно нагласио да стварање стабилног стања на Косову мора да буде стална брига свих југословенских комуни ста. Он се такође, заложио да се дају нови и још одлуч нији подстицаји за повратак исељених Срба и Црногораца на Косово.
Одлучан раскид
Закључујући расправу, Ђор ђе Стојшић председник Пред седништва ПК СКВ је истакао да националистичке поја ве на Косову, или било где у
Југославији остављају негати“
вног трага и на међунациона лне односе у Војводини. Јер иза националистичких снага наступају, по правилу, снаге грађанске деснице и носио ци бирократизма и етатизма што најбоље потврђује такоз звани „Меморандум“ САНУ ко ји није само националистич ки и антикомунистички доку мент, већ је прави политич ки програм за деловање ује дињене опозиције. Њиме се, како је додао Стојштић, не же ли само унети конфузија У науку и друге токове друшт веног живота, већ је реч о правом обрушавању на само биће и тековине наше револу пије. То је, заправо. отворен гозив да се све оспорава и разграђује, што је и позив на контрареволуцију. При томе, како је нагласио — Стојшић, уз многе неприхватљиве „оп тужбе“ и покрајине се проглашавају „за — историјски пораз српског народа. _
Због свега тога Стојшић је и указао на неопходност одлу чне борбе комуниста за сасе цање свих појава национализ ма у самом корену. При то ме прво у редовима самог Са веза комуниста мора се рашчистити са националистима и њиховим симпатизерима као и са вербалним критича рима национализма. То је да нас једно од основних питања јединства и револуционар не акције целог СКЈ.
Уједно мора уследити и од лучан раскид са свим појава ма опортунизма у СК како би се обезбедило стално јача ње његовог пуног идејног и акционог јединства.
С. СТАНОЈЕВИЋ
САОПШТЕЊЕ СА СЕДНИЦЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК
ПРИШТИНЕ
Против туђих
су а
Е- утицаја
0 Расправљано о актуелним питањима по- дитичко-безбедносног стања и друштвеног самоорганизовања међу нашим грађанима албанске народности у иностран-
ству
(Приштина, 3. новембра) —
Председништво ОК СК Приштине на данашњој седници одржаној — под председништвом др Рагипа Хаљиљија расправљало је о актуелним питањима политичко-безбедносног стања и друштвеног самоорганизовања међу нашим грађанима албанске народности у иностранству. Састанку је присустовао и Кољ Широка, члан Председниаштва ЦК СКЈ и Башким Хисари,. председник Опуномоћства ПК СК Косова за делатност у вези наших радника привремено запослених У иностранству, 'Констатовано је да су Ши "радници привремено послени у иностранству тивно укључени у токове шег оазвоја и чврсто привржени циљевима и политици Савеза комуниста Југославије. Постоји расположење и [0-
наза- акна- дршка свим друштвеним акцијама и велики је допринос | општедруштвеним напорима за стари“ лизапију стања у ЈугославиМавпознавање и лиференпи'дање ол свега онога што је антусамоугозвно и супротно
таших "радника
ји. Изграђена је свест
политици СКЈ. · Мећутим,
снапори | У смислу коорглинапије актиности
.
друштвено -политичког
како је опењено ма Прелседништву. морају се уложити већи организовани сталне со-
чијалистичких _ субјективних
снага и помоћи нашим радницима који привремено раде и бораве у иностранству. Пре свега, треба појачати сарадњу с клубовима и водити сталну бригу за правовремено 7 информисање достављањем публикација и материјала, интензивирањем међусобних коштаката. посета, итд.
С обзиром да је један број наших грађана и клубова изложен разним утицајима и непријатељској пропаганди оцењено је да је нужно предузети ефикаснију идејнополитичку активност и стално информисати наше радни“ ке о свим збивањима у завичају. Председништво је прихватило оперативни програм деловања _ друштвено-политичких субјеката према нашим грађанима албанске народности на привременом раду у иностранству.
Председништво ОК ск се упознало и полржало оцене и ставове. Комитета за ОНО и ДС> Месне зајелнипе пПлеметина и Комитета за ОНО и ДСЗ Приштине у вези недавно извршене обљубе над малолетном М. Ј. српске националности од стране Р. Ф. албанске народности из Племе-
ве;
ти едседништво је расправљало и о неким питањима везаним за деловање органа Савеза комуниста у ванред-
„ловима. ним усло Р. Б.
ки је,
МЊЕЊЕ
4 Материјални положај дневних листова доспео је до нивоа који директно угрожава њихову друштвену улогу. — Подршка уређи-
вачком концепту „Борбе“ уз залагање да се латинично издање листа „Борба“ и убудуће штампа у Загребу уз материјалну подршку
Републике (Загреб, 3. новембра Латинично издање листа
„Борба“ треба дасеиу буду ће штампа у Загребу, а за то је потребно осигурати трајну и стабилну финанси јеку подршку кроз Друштве ни договор 0 заједничкој по литици решавања материјал ног положаја и развоја дне вне информативно-политичке штампе у СР Хрватској.
Овај став, уз једнодушно прихватање и подржавање уређивачког концепта „Бор бе“, који је образложио гла вни и одговорни уредник ли ста Станислав Маринковић, суштина је расправе на сед ници Секције РК ССРН Хр ватске за информисање и ја вно мнење о друштвено-еко номском положају листа „Борба“, с посебним освртом на њено загребачко из дање.
Секцијска расправа започела је разматрањем матери јалнор пложаја дневних ли стова и њихових могућности да уз веома заоштрене проблеме с којима се днев „но сукобљавају, обављају своју високу друштвену фу нкцију. Илуструјући крајње тепшзу ситуацију у којојсу се последњих година нашла сва јавна гласила у репуб лици, Милан Пуповац је у уводним напоменама рекао да ће за покриће овогодиш њих тубитака само четири
~
дневна листа у СРХ бити по
требно да се обезбеди око 130 милијарди старих динара. До ове нежељене ситуаци је дошло је, поред низа нео бјективних околности и суб јективних пропуста, и због недоследног остваривања Друштвеног договора о фи нансирању дневне информа тивно-политичке штампе. То стање није створено расип ништвом, односно прекомерном потрошњом у Новинским кућама, рекао је Пуповац, на водећи да се материјални по ложај новинара из године У годину погоршава.
. Увиђајући сву сложеност проблема и неодрживост 0ве ситуације, у СР Хрватској је покренута акција за доношење новог Друштвеног договора о политици за једничког решавања материјалног положаја дневних листова, чији је нацрт при хваћен на седници. У исто време истакнута је и потре ба да се преиспита постоје ћи ниво цена дневних листо ва у СР Хрватској, па се предлаже да оне пре краја ове године буду кориговане тако да редовни примерци стају 100 динара, а ревијал на издања и издања с посеб ним прилозима 150 динара.
Расправа о „Борби“ се ло тично уклопила у овај оквир, пошто су њени пробле ми исти. али се јављају у заоштренијој форми. Зато
је главни и одговорни уредник, после указивања. на основне правце уређивачке политике „Борбе“, која је, подржана и оцењена као на пор да се дође до квалитет не и модерније новине, и могао у заоштреном виду по ставити питање излаза из материјалних тешкоћа лис-
та и образложити предлог да се два издања — загребачко и београдско — 06-
једине и да се само у Београду штампа једно, мешаним писмом, ћирилицом и латиницом истовремено.
На тој линији биле су уводне напомене одговорног уредника латиничног издања Крсте Бијелића који је
образложио амбициознији програм развоја латиничног издања као компаративне
предности „Борбе“ у односу на друге листове. Та оријен тација је добила подршку и Савета редакције „Борбе“ за СР Хрватску, о чему је чла нове Секције посебно инфо рмисао председник Савета Драго Аугуштин. У претхо дним расправама исти став заузели су Републички комитет за информисање, као и Одбор за информисање Са бора СРХ. Са ставовима Се кције биће упознато Председништво РК ССРНХ.
Т. БОХУШ
ГРАЂАНИ (А КОСОВА У
СКУШИТИНИ (СФРЈ
ћ ДРУШТВЕНИ ПРАВОБРАНИОЦИ СРБИЈЕ 0 СЕКЦИЈЕ РК ССРН ХРВАТСКЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И ЈАВНО | ПРИВРЕМЕНИМ МЕРАМА
ПРИВРЕМЕНО ПАН У ПРАВО ВРЕМЕ
Ф Стално се повећава број организација у којима се уводе привремене мере, јер све чешће долази до застоја самоуправљања, лоших ме-
ђуљудских односа и имовину
(Титово Ужице, 3. новембра) — Друштвени право браниоци _ самоуправљања СР Србије разговарали су данас у Титовом Ужицу 0 предузимању привремених мера друштвене заштите у периоду од 1977. до ове године. У расправи је речено да се број оргавизација удруженог рада у којима се уводе привремене мере стално повећава, да све чешће долази до застоја самоуправљања, лоших међуљудских односа и насртаја на друштвену имовину. Подаци говоре да је у последњих девет година било 717 случајева покретања поступка За увођење привремених мера у СР Србији без аутономних покрајина. Често износимо појаве, али не и циљеве због којих су ове мере уведене, не анализирамо какви су вам резултати предузетих привремених мера, а то би мо рали чинити, јер привремене мере нису саме себи сврха, него имају за циљ отклањање узрока који су довели до нарушавања са-
моуправних права и за-
Тражимо нета права _
(Београд, 3. новемора) Приближно око 200 мештана Племетине, села недалеко' од Приштине, рачунајући и неколико десетина ста новника суседних Бресја, Крушевца, Косова Поља и Обилића, тражило је да их данас приме највиши представници _ федерације. У Скупштини СФРЈ примили су их Веселин Ђурановић, члан Председништва СФРЈ, Неђо Борковић, потпредседник Скупштине СФРЈ, Милан Панчевски, члан Председништва ЦК СКЈ и Бранислав Иконић, председник Скупштине СР Србије.
Више од четири часа (у великој скупштинској дворани) текла је прича потодице Јаковљевић. Велика невоља их је натерала да крену у Београд. Са њима. солидарно, како су се на сеоском збору и договорили, кренула је им повећа група мештана, да би сви заједно сведочили.
Шта се. заправо, догодилог :
Потресна прича
У селу Племетина, на самом домаку Приштине, у дому Јаковљевића 19. октобра било је вслико свадбено весеље. Усред тог, весеља 17-тодишњи Албанац насрнуо је на 10-тодишњу девојчицу српске народности, Овај догађај попримио је неслућене размере. Та тврдили су мештани Племетине, још једна диверзија албанских националиста и сепаратиста, још један атак на слободу и равноправност свих људи који живе на Косову, на братство и јединство. „Практично, „остварује се нова „тактика“ сепаратиста да нас узнемире, покрену да заувек напустимо Косово“ — то се. као рефрен,
ћо је надлежан
Док се договарало са Међом Борковићем око, тога ко све да учествује у разговору. јавио се из скупштинских клупа П. Лазић и рекао да треба да буду позвани онидру гтови из федерације који могу да гарантују да ће се многе невоље и проблеми на Косову брже решавати и да присутни другови из Србије то заправо нису јер по Уставу и
важећим законима одговарајући републички
ортани, од
РСУП до правосуђа немају по закону права на то. савепативавиренлолавамешисни затварани
понављало из једног у друто сведочанство.
Уосталом, ево „стенограма“ разговора који је два пута започињао “ажево је. пре свега, да дођу и највиши представници САП Косова Света Долашевић и Азем Власи. али пошто је саопштено да су онџ службено _ спречени, мештани Племетине пристали су ла ипак кажу шта се заправо
догађа у њиховом крају). Велимир Анђелковић, председник подружнице
ССРН села Племетина: Ми смо у Општинском комитету, СК Приштине тражили ла другови Азем Власи и Света Долашевић дођу на сеоски збор и да о овом немилом и другим догађојима отворено разговарамо. Речено нам је да састанак одложимо за два дана. То смо учинили. Позвани другтови, међутим, нису доштли. Тада је закључено и представницима одговарајућих служби речено да ћемо морати за Београд и да другтовима у .фелераџији изнесемо све што нас тишти.
Светислав Танацковић: Исељавање Срба и Црногораца са Косова никако да се заустави, Било је много прилика да се предузму енергичне акције, а оне су изостале. До пре десетак година нисам знао шта значи реч национализам, а сада још жако осећам. Наша деца су угрожена.
Петар Јаковљевић: Ја сам отац нападнуте девојчице. Нама је обећано овог пролећа да нам неће фалити ни длака на глави, 2 овамо нам силују деџу.
Новица Јаковљевић: Другови из општине су нам рекли да је добро што нисмо пренаглили после насртаја на нашу рођаку, јер би то могло да изазове неслућене последице. Кад после, када смо позвали одговорне да дођу и да о свему
разговарамо, изостала је подршка. За свако непоштовање закона, поготову
када је реч о силовању, морају да се изричу драстичне казне.
Тражимо мир
Нисмо на огај пут кренули, дакле, „дивље“. Када већ нисмо могли да то кажемо Љубиша Јаковљевић: длоутовима из руководство Иредента нам загорчава
Покрајине онда то морамо овде да истакнемо: силовања, рушење гробова наших
предака и други насртаји
су више него драстични притисци, жемо да издржимо.
То више не мо-
живот. Зар смо другови У рату могли да победимо тако велику непријатељску силу а сада не можемо да савладамо шаку иредентиста. Загорка ЈаковљевићМитровић: Другови из
Пред заједничком акцијом
Ф Милан Панчевски и Неђо Борко вић нагласили да ће сви случајеви и проблеми о којима је и раније било речи у вези са тешким животом Срба и Црногораца на Косо ву бити детаљно размотрени у органима федерације, како би се стање што брже и ефикасније ме-
њало набоље
Сложивши се са излагањем Веселина Ђурановића, члан Председништва ЦК СКЈ Ми лан Панчевски је напомепуо да су проблеми Косова, опи о којима је говорено данас у Скупштини _ Југослагије, као и они о којима није, по
знати органима федерације не само од јуче. Ти ортгити, укључујући и Председниш
тво ЦК СКЈ утврдити су ипо грам сопственог рада _— који треба да допринесе да се тешко стање промени м ла се
онемогући рад албанеких се паратиста, О томе свему је — ономе што је досад у-
рађено и много чему што још није информација сати њена и на седници Предссд ништва 26. августа 1986. И тада и данас у Предевдииш тву се и зна и тврди да се мора све, заједнички, учи нити да се процес идејио политичке диференцитације, – политичких акшија и сређивања _ стања _ на Косо ву одвија брже, _ потпулије и ефикасније него досад; Сто рости има и у друтим срели нама. али се то на Косову одражава _ драстичније и хеже него била где. Сличио је и са одговорношћу. И потпредседник
Скупш-
СФРЈ Неђо Борковић је нагласио да ће присутни | представници _ пајви ших органа, присутни данашњем _ разговору _ са Срби ма и Црногорцима са Косо ва, о свему што је онде ре чено детаљно упознати држав пе и партијске органе. О томе ће се вероватно, ускоро, разговарати и у Скупштили ЈУ гославије која ће размотри ти и наводе У „Петицији 2000“. коју је потписало кише од 2.000 припадника срп ског и црногорског | пилрода са Косова, а која је. поред „осталих, Скупштини Југос лавије већ достављена,
тине
председништава морају да нам гарантују мир, слободу, равноправност, безбед-
' вост; Тако нешто тражили
смо од Председништва САП Косова, али до, разговора није дошло. Не тражимо много, Нити да будемо изнад Албанаца. Има поштених и вредних Алба: наца и ми желимо да живимо заједно са њима у миру. Тражимо да живимо поштено и у миру као не: кала. Може ли неко да нам то гарантује. да спречи на сртаје на нашу децу, може ли неко да нам гарантује па ће за такве случајеве бити оштре казне.
УКива Јаковљевић: Деда сам девојчице на коју су насрнули. Борио сам се у рату за братство, за слогу Скупштина Југославије 0 свему овоме морала би веома хитно да расправља, желимо да се наш глас чује а не да се заташкава. ·
Боро _ Џелетовић: _ Сви ови људи су поштени граБани и сви желе да наша држава буде – примерна, снажна, сложна. За слободну смо:и јаку државу и нећемо дозволити да она туби своје тековине, али услов је да све што је у закону и Уставу записано да се доследно спроводи
Мирослав Шолевић: Шеста година је како чекамо да се иредента савлада. Она је свуда присутна, по и у бирократији, и да би се са њом борили морамо да будемо веома добро организовани. Чедо Вуксановић прича како је своје имање од једногт хектара и 30 ари 1981 тодине морао да огради жицом за коју је дао толико пара да је могао да купи још три хектара земље. Сад од њега траже да сруши ту ограду ради комасације, а он је само за семе уложио 50 старих милиона. Љубиша Величковић каже; „Шта ће мени њива, шта не ми ливада, кад ни ја, ни
"жена не можемо да изађе-
мо на њу да радимо. Меви треба слобода“.
Шта ће нам њиве...
Божидарка _ Маринковић је испричала како је Албанац силовао њену двадесетогодишњу ћерку у девет сати пре подне у сред села Бресја. Починилац није кажњен, јер је судија рекла да је момак малолетан и луд па це може да га осуди.
Миодраг ' Поповић из Косовог Поља трећи пут долази у Београд и прича о притисцима _ на Косову. „Скупштина општине Приштина је јавио куповала од Срба и Црногораца куће за емигранте из Албаније,
инв инг лиман 0 су питали домаћина
насртаја на друштвену
штите друштвене својине речено је на састанку.
У највећем броју случајева друштвени правобраниоци самоуправљања су ти који су покретали поступке за увођење привремених мера. Питање је за: што и други субјекти који су дужни да покрећу иви цијативу за увођење привремених мера то не чине, као што су СДК, Скупштина општине, Синдикат и др. Не може се очекивати да то правобраниоци сами ураде, јер функција друштвеног правобраниоца са моуправљања је на ветрометини: пола је државна пола је друштвена, па без ангажовања свих друштве них "фактора друштвени правобранилац не може остваривати своју, самоуправну "Функцију онако како ваља. .
У свему овоме посебно је значајан рад на предузима: њу превентивних мера у радним колективима: указивање на одређене слабсти, тражење да се отклоне конкретни недостаци, да би“ привремених мера било што мање.
РМ.
Грау 7 ви
УУ ЕОХОИКА
ЛАЗАРОСКИ | ЧРИМИО ДЕЛЕГАЊАЈУ —
•
скопског УНИ-. ВЕРЗИТЕТА |
Председник Председништва ЦК СК Македоније: Јаков Лазароски примио је јуче делегацију _Универзитета „Кирил и Мето диј“ у Скопљу, коју је предводио ректор др ":0-
дор Џунов,
УМРО ТРИВО ПРАЛИЦА
У Београду је, У 74. години живота, преминуо Триво Пралица, носилац „Партизанске споменице
1941“.
Сахрана Триве Пралице обавиће се данас у 14 часова на Новом гробљу У Београду.
6 ПРЕМИНУО ТИХОМИР САВИЋ
У Сарајеву је у 63. години живота, преминуо Тихомир Савић, носилац „Партизанске споменице 1941. године“ и резервни пуковник ЈНА у пензији.
Сахрана је гробљу Баре у
данас на Сарајеву.
ф УМРО СТАНИМИР ЛЕКИЋ
У Крушевцу је после краће болести прекјуче преминуо Станимир-Саша Лекић, дугогодишњи уред ник „Победе и РадиоКрушевца. Сахрана једа нас на крушевачком гроб љу.
СОЛИДАРНО НА — СВЕДОЧЕЊЕ: Срби и Црногорци са Косова по доласку у Београд
_ Поверење постојп
Овде сте дошли зато што имате поверења у руруководство, а неприхватљива је идентификација свих Албанаца са иредентом — рекао је Веселин Ђурановић, члан Председништва СФРЈ
Пошто је за говорницом велике сале Скупштине СФРЈ говорило 30 грађана са Косова, за реч се јавио Веселин Љу рановић, члан Председништва СФРЈ, који се на почетку ос арнуо на опаске неколицине говорника да немају више ни-
каквог поверења у руководство Косова
и земље, међутим,
рекао је Ђурановић, мислим да сте овдје дошли баш из раз лога што имате поверења у руководство. Такође не стоје оцене да руководство земље није ништа урадило на косов-
ским проблемима.
Од априла до данас, рекао је Ђурановић, учињене су те мељне анализе свих жалби, притужби и политичког стања у Покрајини. Начињен је увид у 34.000 предмета, а 11.000 је гемељно анализирано. Начињен је целовит извештај о овој материји, који ће ових дана паћи се на дневном реду СИВ а после тога и Скупштине Југославије. |
Веселин Ђурановић је затим подсетио да су неки закопи
и прописи, савезну и у СР Србији
измењени и допуњени,
управо из разлога што у њима није било адекватпе казнене политике према чину насртаја на људско достојанство.
Осврћући се на дискусије које су тешко
оптуживале
руководство земље за нехај и небригу, Ђурановић је категорички одбио ове оцене подсећајући да је више од 1000 припадника непријатељских организација осуђено на казне затвора од једне до 15 година им да је још 7000 лица крилично гоњено. Такође је неприхватљива идентификација свих Албанаца са иредептом. С правом сте незадовољни са споро шћу правосудних и других орагна. Не може се допустити да се један руководилац зове на скуп грађана, а да не дође, Овдје је било тешких оптужби на рачун Азема Властија, председника Председништва СК Косова. Морамо признати да смо сви ми грешили. Власи ради данас У веома тешким условима и тешко би се боље сналазио на том месту и мно го искуснији човек. Он је био председник омладине Југосла вије у Титово време и за свој рад је добијло похвале. Међутим, овом приликом не улазим у оцене рада покрајинског
руководства.
Ђурановић се затим осврпу
о на неке амбиције о цепка
њу Југославије „нагласивши да се варају сви опи који мис ле да ће Косово једнога дана припасти некој другој земљи. Ова земља ћс то бранити свим расположивим средствима.
Обећавам, рекао је на крају Веселин Ђурановић, да о овом разговору обавестити Председништво СФРЈ, |
ћу
иначе леви " КЕ ЕКРЕМ
колико тражи и, ма колико да је тражио, добио је сама да се исели. А пензионер и борац Милош Пеповић каже да су Срби и Црногорци на Косову имали до 1981 слободу, а да је сад немају Тад је албанска иредента подигла своје заставе и слобода је отишла,
После 25 година рада у Обилићу, Петар Ђорђевић се иселио и настанио у О6реновцу, јер су му малтретирали децу. „Џаба ми ку-
камо“, рекао је Милован Милановић и замолио садашње руководство да
спрече албанске фашисте
Црногорце људи не би им следећи пут долазили у Београд. у Говорили су и: Братимир Тошковић, сић, Чедо Радисављевић, ковљевић, вић, Милица Луковић и мирћ Маринковић.
Србе и да
шиканирају на Косову,
Милика Алек Љубиша _ Ђорђевић, Вуксановић, Живко Дарко ЈаЂорђе ТрипкоЉубинко Митровић, Чедо-
Извештачи: Д. ДРАЖИЋ, Ј. КЕСИЋ, дД. ВУЧИНИЋ, бе
Фоторепортери: Д. МАРТИ-
КЕСИЋ
НОВИЋ и П. митић