Борба

СТРАНА

• 7.МАЈ 1987. — БОРБА

У ЖИЖИ |

ДР РАДОЉУБ МИЦИЋ, ПРЕДСЕДНИК ПОСЛОВОДНОГ ОДБОРА СОУР ЗАВОДИ

„ЦРВЕНА ЗАСТАВА“

Нека нам Попит оојаени

Ф Изјаву Франца Попита, да у земљи имамо четири подсистема од којих је један „Црвена застава“ не можемо разумети јер и за овај колектив важе нормални закони ове земље те је свакако и он део нормалне привреде — каже први човек крагује-

вачке „Заставе“

Једна недавна изјава Франца Попита привукла је знатну пажњу јавности. У разговору са политичарима и привредни :ма Марибора, из којег је љубљански „Недељни дне вник“ у последњем броју објавио најзанимљивије делове (а „Политика екџпрес“ пренела у броју од 4. маја), председник Председништва СР Словеније је — говорећи о томе да једно говоримо а друго ра димо — рекао м следеће:

„Све време се говори да су за нејединствено југословенско тржиште криве републике. Истина је да имамо, заправо, четири подсистема: – неразвијене, „Црвену заставу“, војну индустрију и „нормалну привреду“. Радне организације послују у та четири различита система ки зато не можемо да имамо јединствено тржиште. Ре публика ту ништа не може да уради јер су те мере прихватили другде.“

цЦенећи да је овакав став занимљив м подстицајаа за шире коментарисање, обратили смо се др Радољубу Мицићу, председнику – Пословодног одбора СОУР Завода „Црвена застава“ из Крагујевца, који нам је рекао:

„Изјава друта Попита у Марибору, према „Експрес политаци“ да у земљи имамо четири подсистема: веразвијене, „Црвену заставу“, војну индустрију м „вормажау привреду“ не можемо никако разумети. У Јутославији има мото „црвених застава“, ањи 260 друг Попит мисе жи ва Заводе „Првена'5ал става“ сложену оргавизацијуУ удруженог рада за нроизводњу | м пљасмон оружја, аутомобила, камиова, машина, злата, угља и енергије, онда овакза изјава нема никакве осно ве, јер за посљовање свих делова овог система — (а

они суса седиштима у свам деловима СФРЈ) важе лормативни закони ове зенормални закони ове зестем део „нормалне привре де“, према класификацији друга Попита. | Уколико друг Попит ми сли на заједнички програм развоја и извоза „Југо-Америка“ (овде делови Завода „Црвена застава“ чине део програма) не разумемо зашто је то подсистем, а да истовремено ни је подсистем АКА (заједвички програм за извоз намештаја у Америку, Канаду и Аустрију) и дру-. тих десетак заједничких програма усвојених у При вредној комори Југтославије и на усвајању од стране СИВ-а. Мислим да и мпого мање информисани од друга Попита знају да су пропозиције за заједничке програме развоја јединствене за СФРЈ км важе за све привредне 'субјекте у земљи. Како, дакле, „Црвена аи може бити подсистем У привредном систему земље, нама у Заводима „Цр вена застава“ није јасно. Било би нам драго да нам то друг Попит објасни“ рекао нам је др Радољуб

Мицић. Б. ГРБИЋ

ОдЈЕЦИ ДЕБАТЕ 0 ИСЕЉАВАЊУ СА КОСОВА У скупштини (СР СРБИЈЕ

дговорноет тражи име

Ф Уочи изгласавања закључака о исељавању са Косова, неверица да се њима може решити стање у Покрајини и страх од још једног понављања „папирнатих опредељења“, натерали су делегате да се поново, више пута, јаве за реч — истичући да се тражи конкретна одговорност, са именом и презименом, што, како су многи рекли није садржано у закључцима. „Седимо толико сати и причамо, али се, у суштини, ми не слушамо, или добро не чујемо, или не разумемо“ — рекао је Живорад Ај-

дачић

Није прошло не шест месеци од како је Скупштина СР Србије донела закључке о заустављању. _исељавања са Косова — кеји недвосмислено указују на радикаљну промену односа Републике према стању У Покрајини — а већ су, пре два дана, изгласани нови. Истина, ништа мање чврсти и одлучни у настојању да

се ствари помере с мртве тачке, али, како је јасно показала петоипочасовна

расправа у Скупштини, не и примерени овом тренутку, будући да се ни прет-= ходни,; ма колико добри били, не спроводе. Јер, догађаји су их, напросто, претекли. Биле је, ту. м тамо, и оштријих ·оцена, оне коју је изрекао делегат Већа удруженог рада Зоран Милосављевић, да је Предлог закључака стереозипан' и превазиђен“, Или, ако је упозорио Верољуб Танацковић, да ће вероватно и у историји бити забележено да је делегатска скупштина дискутовала „0 исељавању, а људи су се са Косова иселили, и донела закључке које нико није испоштовао.

Дискусија пред гласање

Већина делегата није имала примедби на саму садржину закључака, јер, какао је речено, полазе од генералне оцене да се,и поред извесних помака, наставља непријатељско деловање у свим могућим ви-

довима. О томе говоре м показатељи да се током прошле _ године иселила

3.291 Срба м Црногораца, а већ их је у прва,три месеца ове године отишло 505

"(последњи податантиввоен

је на основу броја досељених само на подручје Србије ван покрајина). У закључцима се наводи и чињеница да је лане, пет година након контрареволуционарних догађаја, на Косову било 1.525 непријатељских парола, памфлета и летака, не рачунајући вељики број пожара м саб0-

попут

тажа. Посебно је индикативан податак да су само лане извршена 382 физичка напада што, упореди ли се са 159 напада у 1985, говори о погоршању у ЏПокрајини. Изузетно оштра, полемичка, критичка, па" и самокритичка расправа вишеструко је потврдила м 0цену из закључака (осим неких тврдњи, углавном де легата са Косова), да није успостављена очекивана сарадња савезних и републичких са покрајинским органима. Отуда и залагање делегата да се убрза доношење југословенског програма о заустављању исељавања, да се формира заједничка делегатска радна „група која би вршила увид У решавање предмета поводом жалби и притужби грађана; дата је подршка оснивању нових општина У мешсвитим срединама, рачунајући да ће то обезбелити већи утицај грађана на рад управе. У расправи се инсистиргло и на ангажепању високостручних ка дрога као и о редовном извештавању о томе шта је урађено.

Бројни захтеви, који су се чули у дискусији, иначе добрим делом су садржани ни у самим закључцима. Зато је то и био главни аргумент члану Извршног већа Скупштине Србије, Милисаву Парезановићу, приликом одбране документа тред критичким оценама делегата Већа удруженог рада. Поготово што су они заступајући мишљења и захтеве своје базе, били до краја веома резервисани и чврети у оцени да се говорима и папирнатим 38кључцима ништа стиже.

Зато се м не треба чудити штто је након вишечасовне расправе у којој су, само на овом Већу, учествовала чак 23 делегата (штто у једе“ мом дану није могао да под стигне ни идејни пленућ НК СКС), пред само гласање за или против закључака, у касним поподневвим часовима, почела нова, полемичка расправа

не ПО,

Страх од још једног понављања „папирнатих опре дељења“ очито је био разлог што су се делегати поново, и више пута, јављали за реч, бранећи своје и ставове своје базе, а пале су и тешке речи критике. Тако је након „вишеструког“ иступања Милисава Парезановића, Сима Мамула поново тога дана узео реч, истичући да се „потпуно негира основна чињеница, коју је не мали број делегата изнео, да се тра-

траже од оних који их заступају у Скупштини да предузму нешто да се заустави исељавање, да се нешто реши. „Колеге на послу ме питају шта ти радиш горе у Скупштини, да ли само примаш дневнице“ 7

Ко даје задатке

По свој прилици имајући упозорења своје базе на уму Вукосављевић је, уочи гласања о предлогу закљу-

РЕНЛИ СТЕ, ПОЈАСНИТЕ _ „Потписано“ поверење

Делегат Већа удруженог рада Миодраг Вељковић из нео је забринулост радних људи и грађана оног дела Србије, како рече, „који од Краљева крећу према југу, истоку и западу“ (дакле, читавог краљевачког, титовоужичког и подрињеско-колубарског региона) што се већ до-

нети закључци не спроводе. Они су, каже

Вељковић,

уверени да у нашем друштву још има снага да се заједничке мере спроведу, али, како је,напоменуо, под условом да следи конкретна акција. „Ту наду коју радни љу ди и грађани виде у нама, ми не смемо изневерити. Поверење народа је, према томе, написано и потписано, а

„не бланко дато“. Бојим се да то поверење неће дуго траја

ти, јер се створио прави ланац заташкавања у спровођењу закључака, што није ништа друго до опортунизам

па делу.

Стога је, у необавезном разговору с новинарима овај делегат, изразио извесну резерву према предлогу закључака који су касније усвојени. Тако, на пример, предлог да се формирају делегатске радне групе (које неодољиво подсећају на неку врсту парламентарних комисија), Вељковић априсри не одбацује и сматра да оне могу да бу ду корисне. Али, под условом да оне, брзо почну да делују да допринесу промени стања, да се како је рекао, „заустави геноцид на Косову“. Понављајући своје речи из дискусије Вељковић још једном наглашава да народ још има поверења, и да очекује акцију, али је то повере

ње на ивици.

жи одговорност — конкретна, са именом и презиме-

сном“. А: то, поткрепили су

и остали говорници, није садржано у закључцима.

члану РИВ поново узео реч и поново нагласио важност кон-

чака обраћајући се

кретне одговорности: „Стичем утисак да друг Паре-

Посебне -оптарг био је “ти заночић, као уда није слуз

Драгић Вукосављевић који је у свом преподневном говору нагласио да не „би ни дискутовао да“, како рече, „не постоји огроман притисак који доживљавамо“. И он, као и многи други учесници. у дискусији, је рецимо упозорио да су радници, који су их делегирали, у праву када

тнао шта смо ми пет сати причали. А ево из којих разлога подсећам на његов

коментар, где каже: „Ми, као Извршно веће, нисмо ни добили задатак да на-

водимо носиоце одговорно~

сти“. Извините, од кога ви

тражите да вам да тај за-

датак. Да ли Скупштина7

Ми смо вам овде дали.“ ,

Слободан Ботир

„таласну дужину“ која у закључцима више инсистира на питању „како“ нега на оном „шта“ имало је још некољико"деПОраФа о 5 метале м

уДдругарице“и другови, сада тек видим да је тешко бити делегат. Седимо толико сати и причамо, али се у суштини ми не слушамо, или добро не чујемо, или не разумемо“, рекао је Живорад Ајдачић, који је затим рекао и ово: „Ако сада ја постављам питање одговорности Изврш-

Сличну

ног већа, постављам одговорност своју. Чије је Извршно веће2 Је ли оно наше, или смо ми њихови ми смо заједнички“.

„Не могу да се сложим са другом Парезановићем“, речи су Снежане Стоиљковић, „када каже да ће Устав решити“. „Устав нам није сметао да не дозволимо да се многе ствари овако одвијају. Били смо њихови сведоци, али смо ћутали, нисмо предузимали мере“.

Макон оваквих и сличних замерки, између којих је „ускакао“ и представник Извршног свећа, бранећи закључке, делегати су ипак, истина с великим резерва-

ма и оградама дигли руке „за“ у дискусији, толико пута оспораване закључке.

Нема сумње да је та сатласност дошла заједно са чврстим залагањем за примену претходних, односно за акцију. Само уз то мерење могло би: се очекиваа „ће: како је затражио трозвао“- делегат Зоран Милосављевић, „председник Скупштине, Извршног већа, или неког другог органа иступити и експлицитно рећи да ли Србија може, да ли је у стању, да спроведе своје взакључке2“

М. ТОРОВ

„БОРБА“ ТРАГА: Лице и наличје лобинског штрајки

у нам курири

Фд Док лабински рудари штрајкаши тврде да не признају синдикално руководство које као курир из „млегале“ преноси нечије ставове, не уважавајући њихову ријеч, дотле истодобно, то исто синдикално руководство, тврди да

оно поступа само по закону осуђујући штрајкаше што

„Добро је нознато да је руководиоцима тешко радити са радницима који не допуштају никакве мућке, а нити пословање по систему лако ћемо“. Пођемо ли од ове тврдње генералног директора „Ниш-експреса“ Александра Аврамовића, коју су ових дана новине забиљежиле, онда би се, заиста, могло рећи да је „тешко“ радити са Рударима Истарских угљенокопа „Раша“ из Лабина који, готово сви (наравно изузев оних из режије и са бољим оковратницима) већ пуних мјесед дана штрајкују и то управо зато што су чврсто одлучили да даље не дозвољавају никакве мућке и „то јавно желе дати до знања да се даље не може привређивати по систему „лако ћемо“.

Окренули су нам леђа

Уз пуно уважавање свих објективних околности због којих се рударење данас налази у кризи, те уз уважавање наше укупне кризне реалности, кроничари лабинског штрајка и без дубљих анализа неријетко су упозоравали на чињеницу да штрајкаши немају подршку Савеза комуниста и Синдиката. Х

Тко је коме окренуо леђа — штрај каши радници комунистима и свом синдикалном руководству или су, пак Партија и Синдикат окренули“ леђа Радничкој класи На жалост, утисак је, а то потврђује и безброј чињеница, да је до подвајања дошло јер Радници штрајкаши нису добили подршку своје авангарде. Значи ли онда то подвајање да су истодобно и интереси Партије и Синдиката различиТи од интереса радника штрајкаша7

Да би колико-толико дошли до неКих сазнања постављамо само једно питање: како се понаша Синдикат У односу: на штрајк и штрајкашет

— Мени заиста није јасно, изјављује Мевлудин Хасанчевић што тај синдикат ради и гдје је он када треба заштитити радника, Ето. погледај те судбину Хаџиба Чуло који је и пензију зарадио рударећи доље у јами, а сада од своје пензије од 47.000

динара не може ни круха купити. При сиљен је да копа канале да би преживио а ви мени о синдикату причате. На жалост, таквих и сличних судбина у Лабину је доста. у

— Нема ни говора о томе да је

синдикат са нама; он нас је од првог .

дана напустио, а чак нас ти које смо бирали — прича нам Мирко Крешина — још сада и критизирају што смо рекли да овако. даље не може. Окренули су се, човјече, против нас, зар то вама није јасно.

— Ма не ради се о томе, допуњава та Вацул Еђидио, да нама синдикат не треба. Треба нама човјече синдикат, али овакав баш не. С њим, као и без њега. Ти наши у синдикату увјеравају нас Којо Ристић и Мато Лучић — као да су слијепци, не виде ља ми никаква права немамо, не виде

да до радника нитко не држи, а они

нас увјеравају да морамо радити и да није у реду што штрајкамо. Као да смо ми нераднициг Ти наши лидери слушају тамо некога, слизали су се, и то што им се тамо каже нама преносе, а када ми нешто кажемо онда то не уважавају, за то се не залажу. Па побогу чији су онит Наши сигурно нису нити нам такви требају. Такви нас не могу водити и ми њих више не признамо, Кажу нам „ми смо се договорили“, „ми смо заузели став“ а ми онда кажемо „који побогу ви без нас“, „који став“ кад нас ни за какав став нисте питали. Али, то ништа не вриједи јер они и даље раде по своме — увјеравају нас углас наши суговорници, Све новине ових дана објавиле су и мишљење Рагиба Салчина који опоро рече: „Изгледа да синдикат ваља само за излете када они воде своје жене, а ми добијамо бесплатно порцију пасуља за Дан рудара“.

Оваквих и сличних мишљења могло би се ређати у недоглед. Али, довољно је већ и то да се схвати у каквој позицији су се нашли синдикални представници који су, очито, остали без своје базе, Међутим, они тако не мисле и упорно оптужују раднике 'штрајкаше. Тако један од најгласнијих међу њима Рефик Рамић, предсједник Конференције синдиката радне организације, каже:

су се одлучили на такав потез

— Синдикат је, у почетку могао владати ситуацијом, али се касније изгубила контрола. Синдикат је заузео своје ставове, али раднике им даље воде они најпроблематичнији. Закон се мора поштивати. Штрајкаши су непријатељи, то је већ државно непријатељство. ..

Занимљиво је да и поред таквих изјава у неким друтим тренуцима тај исти од штрајкаша више непризнати, али још увијек легални, синдикални „лидер“ изјављује: „Ја сам нека врста курира између рудара и руководства... Није лако бити курир... Послије свега .овога највећа мајчина клетва дјетету бити ће аку му припрети да ће једнот дана постати предсједник синдиката...“ (трах ед јавности

Да би мнформација 5: функцији и понашању Синдиката у овом штрајку била потпунија ваљало је забиљежити што о свему томе мисле на разини Опћинског синдикалног вијећа У Лабину и у Међуопћинском синдикал ном вијећу Ријека. И ·

— Опћинско синдикално вијеће, из јављује ових дана предсједник ОСВ Антеј Укушић, подржава став Синдиката Хрватске (дакле, осуђује штрајк) али знамо да ако овако потраје долази у питање опстанак читаве комуне. ..

Укушић није показао добру вољу да разговара на ову тему, а када смо га запитали који је разлог за такав његов став мирно је одговорио: „Када је у питању Синдикат о томе разговарајте са предсједником ВССЈ Маријом Тодоровић и предсједником РВ ССХ Ивом Биланџијом, а ја вам могу рећи само то да је стање што се тиче штрајка и даље редовно неуредно“, Укушић тек на растанку дипломат-

· ски покушава да нам, ипак, нешто ка-

же па га питамо би ли се он прикучио штрајкашима да случајно ради у руднику. „Мора се радити по закону“. О одвајању синдикалног руководства од радника каже: „Па нећемо ваљда против закона радити“.

Коментаришући нитање да ли су позивали предсједника РВ ССХ Иву Биланџију да дође међу штрајкаше, као м прошле године, каже: „Јесте, зваљи СМО га, али он то није прихватио и питао нас је што се од њега очекује“. И коначно на питање зашто се не уважи захтјев радника За измјену руководства у руднику Укушић одговара протупитањем: „А знате ли ви колико је ту сложена законска процедура“2 ИМ још питамо зна ли он да чланови извршних синдикалних одбора из рудника, а са којима он сурађује, немају више повјерења своје базе. Одговара: „Да, немају повјерење, дакле треба их мијењати“.

Пут нас је даље водио у Међуопћинско синдикално вијеће Ријека на заказани разговор са предсједником Гргом Лончарићем, који нам је такође препоручио „више“ функционере;

— Када је у питању штрајк, па м функција синдиката у штрајку, увјерава нас наш суговорник, најбоље је да о томе питате предсједницу ВССЈ Марију Тодоровић или предсједника

„РВ ССХ Иву, Биланџију јер ми ра-

димо само оно и онако како се са њима договоримо, Рекао бих само то да је точно да се ми у синдикалном руководству у оваквим изванредним увјетима тешко сналазимо, Чини ми се да је читав проблем у томе што радници нису довољно упознати са ставовима РВ ССХ о штрајковима. Ми У Међуопћинском 'синдикату смо на темељу тога донијели и извјесна правила која изгледа радници не познају и зато се Тако понашамо. Само изгле да, закључује Лончарић, да свако зло има и неко своје добро јер штрајк нас је опоменуо да ће се сада морати нешто корјенито мијењати у понашању синдиката. Чекали смо да нас штрајк упозори на праве проблеме, .. |

Било би добро да већ сличних опомена није било више. Тада би се у тако нешто и могло повјеровати.

На крају разговора Лончарић нам нуди писмену информацију Међуопћинског синдиката о обуставама рада за последње двије године на чијем заглављу стоји „само за интерну употребу“. И одмах се намеће питање како да радници буду упознати са про-

блематиком штрајкова и о понашању

О

синдиката у тим изванредним ситуацијама ако је све То намјењено само за интерну употребу.

(трого повјерљиво

у

У информацији наилазимо и на овакве констатације: „Обуставе рада нису уперене против темеља наше социјалистичке револуције и самоуправног система него су углавном резултат несклада између стварног и прокламираног положаја радничке кла се и друштвене репродукције... Мноти поводи штрајкова указују на негативности друштвено-политичких организација удруженог рада, а посебно основних организација синдиката, Могли би указати да у правилу заостаје њихова конкретна и превентивна активност... Основне организације синдиката најчешће се баве споредним питањима, наметањем одлука... Активности се углавном своде на извршне одборе и предсједнике извршних одбора који у име“ чланова дају сагласност на одлуке које припремају одређене групе, политички активи или појединци, Извршни одбори, односно предсједници у изграђивању својих ставова не ослањају се на мишљења и захтјеве чланова синдиката па се тиме удаљавају од оних који су их изабрали...“

ШТРАЈКАЧКА ДОКОЛИЦА: Лабински рудари

Констатације су заиста такве да се само пожељети могу и чудно је да данас, када је лабински штрајк попримио неслућене размјере и димензије, синдикат на њих заборавља. Тко зна можда их рудари на њих подкјете7 Можда тек тада и синдикална руководства схвате зашто немају повјерења у своје базе Барем ове рударске. Или ће се можда одлучити на писање нове анализе у којој ће се наћи исте констатације. Све то лијепо продискутирати и онда прихва тити на одређеном синдикалном фоРУМУ. А касније, када нова штрајкаш ка лавина крене оптужити раднике како немају слуха за нашу стварност. На жалост, изгледа да је близу истине констатација др Драгана Веселинова који недавно рече: „Можда ће радници да освоје државу, али изгледа, да су већ пролили прву жртву тог јуриша — изгубили су син дикат“.

Рајко ВУЈАТОВЕЋ Звонко ТАРЛЕ

елите лире таналвеивнивишингаитнгидвиа СУТРА

ЗАШТО СУ ХОМУНИСТИ „ШТРАЈКБРЕХЕРИ“