Борба
СТРАНА • 16.ЈУН 1987. — БОРБА
1
из необјављених Дучићевих и Мотошевих писама: Магија једне Маге и једног критичарског погледа (2)
ЏЕЗ. Три детета
Тртовац преко распуста
( Бележница из Дучићеве заоставштине сведочи да је песник већ у младости имао солидна примања. Осим тога педантно је бележио своје приходе и расходе из којих се види да је по свему судећи од родитеља :
наследио трговину у Требињу
ОТМЕН ОД РАНЕ МЛАДОСТИ: Јован Дучић, сомборски матурант, пор третисан у атељеу чувеног сликара Сингер Шандора
Пише: Милош Милошевић
анимеа
Новобткривена личма Бележница Јована Дучића потиче из 1894/95. године, и такође представља драгоцен документ. У њој је списак ученика ИЛ, ЈУ и УМГ разреда, којима је као бијељински учитељ предавао. Ту је и једна дневничка забелешка од 1. априла 1938. у којој, упознајемо расположења и утиске великога песника тог понедељка после једне недељне пијанке. Ту је и народна песма о бањалучким сватовима, испевана у десетерцу, која се око 1894. певала у Мостару, те списак турцизама којих иначе нема ни у путописима ни у поезији Јована Дучића.
(СМЕРУ УРЕД РАЗАРА ЕРИ РИИЕЛЕ КИЕИ
ћалвани за књиге
Млади бијељински учитељ _ Јован Дучзић, изузетно је волео позив просветног радника. Бринуо је за време распуста 0 школском прибору својих васпитаника и о томе водио педантне белешке. „Просвета је за мене свјетлост, а она је у књигама“. Из Сарајева је набављао свеске м делио их деци. Њихови родитељи су уредно извршавали обавезе, и на време у форинтама младом учитељу плаћали труд за набављене свеске и књиге
Више од 30 ученика уредно је – платило ' свеске: Гавро Ивезић — шест комада, Рада Јовичић — две, Ђока Милошевић — штест,
ДуУ-
браћа Тодоровић — тест... бележио је чић.
Сиромашни сељак Живко Деспотовић није новцем могао платити школски прибор за свог сина. Платио је трошкове радом; буДУћем песнику и поштованом учитељу по најве ћој зими 6. фебруара довукао је 76 балвана. Дучић је одмах израчунао да Деспотонњићу треба дати још пет круна. Рачун је измирен на ебострано задовољство.
За крај школске : зник (св. Сава — 27. јануара) Дучић је савес но припремао програм с децом. Родитељи су могли да уживају У „декламацијама“ на почетку програма. Следило је извођење драмског комада „На Бадњу вечер“ Косте Трифковића, па омиљена песма из босанског живота „Кад панем“. На крају свечаности за св. Саву, Дучић је припремио хор. Џрви те нори били су Перо Живановић м Стјепан Ко стић, а басови — Томо Томић, Мићо Васић, Фило Танацковић, Јово Поповић и Васо /Лазић. Остали учесници хора, морали су бити одлични певачи.
Нема података зашто је будући песник поделио укор двојици својих ученика: Марку Марковићу и извесном Басићу. Да ли због дисциплине или због неплаћеног – пколског прибора, ако не у крунама, а оно бар у ба лванима7!
АТАР ШТАДЕ ВН РЕНДИ
Бележница сведочи и о материјалном стању Јована Дучића тих година. Педантно је бележио скромне наставничке приходе, али је још педантније записивао расходе.
Бизнисмен и песник
Колико је Јован Дучић у младости био богат, тешко се може закључити, али ситурно: живео је добро. Приходи су били позамашни. Осим просветарске плате „примио сам од Мехмед-аге Воденичаревића 160 круна капаре на продану земљу у Гојсевду“ — писао је 2. јула 1905. године. „По новом календару, пизце Дучић 26. јула 1905., издадох Васи Марковићу магазу под кирију за 16 круна мјесечно“, а поводом једног бизниса са Стевом Николићем, у који је песник уложио сав свој новац, читамо у Бележници од јула 1905. „Обећавам да ћу Сави Николићу дати 10 посто зараде“. И пре 26. јула 1905. Дучић је у Требињу имао своју магазу, коју је, највероватније наследио од роАитеља. Није се могао бавити трговином, али када је одлазио кући 1894. за време распуста, добро је зарађивао; „Јако Алтараз Узе данас (датума нема, а година је 1894) Капут зимски. — 44 круне, фланер — 3 кру-
године; или -за какав. вра
круна“. Колико је таквих купаца попут Алтараза било те зиме 1894. није тешко закључити јер песник телеграфски у Белесжници записује: „Иде добро посао“.
Но и домаћински расходи су били велики: „Потроших за оправку велике куће 68 форинти, мале куће 30 форинти, за ограду њиве осам, за тарабе око куће осам, отплатих мјенице 43 форинте, платих среској општини 198 форинти“.
Након трошкова и обавезних расхода, Дучић је морао позајмити: „Молим те, пише
доктору Калаби из Бијељине, пошаљи ми данас телеграфично 20 круна“.
Бележио је Дучић прецизно и свој јеловник током фебруара и марта 1894: „прженва свињетина, паприкаш, супа и говедина, колач, прасетина, земичке.. “ И ничег другог у јеловнику нема. Хедониста.
Гурман. Тако је могао живети само отмени господин — Јован Дучић.
Али ова Бележница тврдих црвених корица чува истину о песниковом праћењу света нових књига, које је одмах набављао и читао. Бележи 1894, у пролеће, да је дошао до књиге извесног др Јована Јовановића — „Увод у нову историју ратне веш-
тине“. Није записао утиске о овој студији,
али податак говори о спектру Дучићеве обавештености ,о свему што се догађало у друштву, па и у области ондашњих војних наука.
(трах међу стварима
Но, оно по чему је вредна ова Бележница, а због чега смо је знатижељно, пажљиво читали, то је — поезија. Има у њој шест песама: „Жеља“, „Кад ми на ум падне“, „Сонет“, „Тајна“, „Прва ружа“ и сонет чији је почетни стих „Ја љубим очи твоје“. Једино је песма „Тајна“ дата у две верзије: прва је мисаона м пева „о страху песниковом међу стварима“, друга — љубавна, посвећена Маги — Магдалини Живановић. Ова, с љубавном садржином, плени својој артифицнијелношћу; ' » · а
/
„Налце две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспала у ноћи» Два мирна пауна на старинском зиду“.
Прва „Тајна“ објављена је 1938, друга 1968. у песниковим Сабраним делима. Остале песме: „Жеља“, „Кад ми на ум падне“, „Сонет“ и „Ја љубим очи твоје“ нису објављене, али и немају неку особиту уметничку вредност. Оне су само уметнички документ о песниковом зрењу, али и потврда констатације проф. др Јована Деретића: „Ако прихватимо поделу песника на класицисте и романтичаре, Дучић би, као и његов први учитељ Војислав Млић, несумњиво припадао оним првмм, само што његови корени нису антички као Илићеви, него романски“.
Није Дучић песник „који је читавог живота писао само једну збирку песама“, глачајући стихове до тоталне артифицијелности. Песма „Жеља“, као и она „Маги с поштовањем“, обара тезу наше књижевне критике да Дучић никада не пева о неком конкретном доживљају о некој конкретној жени. Жена у Дучићевој поезији је најпре Магдалина Живановић, а онда, зрењем и филозофским образовањем, велика конкретна љубав према Маги постала је у поезији савршенство и симбол. Зар томе нису потврда и саме песникове речи: „Лиричар може постати великим песником само онда када буде казао велике истине о трима највећим и најфаталнијим мотивима живота и уметности: о Богу, о Љубави, о Смрти“. Тражи ли овај податак један новији приступ Дучићевој поезији Да ли је заиста тач на само тврдња да је Дучић једино био ларпурлартиста и идеалиста У уметности7
| Сутра: Љубав из касабе
Човјек, ипак, не постаје бирократа само из својих психолошких, – партијских или партијархалних предисптозиција. Њему су за то потребни хисторијски механизми јер не постоје неки бирократски гени. Довољно је да и мање влашћу оптерећеног човјека ставите у ситуацију да од његове ћуди или памети овиси одређен број људи. а да он, његов положај и вапредовање уопће не овисе о њима. '
И чим се, како је недавно написао драмски писац А. Гељман, а њему треба вјеровати да је спознао све стране „нужности“ бирократизма, у неком колективу, у граду. на било којем мјесту појави макао само једно неприкосновено лице — одмах ће неприкосновена постати и његова најближа родбина и околина, затим родбина ове родбине и околина оне околине, па ће се веома брзо створити међусобна подршка ових неприкосновено неприкосновених, затворени круг неприкосновености.
једне средине. града или земље настаје када се тај круг почиње ширити унутар посве леталног политичког система. Будући да нисте један од неприкосновених, вама који се налазите изван њиховот круга биће тешко утврђивати и што је лично, а што политичко, што > описивана Форма. а што стварни садаржај рада. Најнеинтелигтентија ствар што може догодити новинарима и осталим површтим истраживачима бирократизма је да озбиљно анализирају бирократ| ске говоре, тражећи ту њи"ма нелогичности "али протурјечја. Истина је у томе што бирокрација не троши вријеме на идеологију. Она се бави присвајањем тзв. друштвевог. капитала. Отуда
извире њена материјална и нешто говори (прави бирократи нити воле нити држе
Тратедија
Комунист
до јавне ријечи!), она говори или што јој тај час падне на памет, или свјесно не
товори 0 ономе што је у току тајности. Бавити се ониме што бирокрација
говори, зато и није достојно марксисте.
Бирокрација не иде само за корак испред својих него и испред наших ријечи. Кад
ивформацијска _ моћ.
већ долази у ситуацију да Она се бави комбинацијом узрока. а не идеолошком јеком посљедица. Она, заправо, пред = производне снаге набацује лавину споредних ствари да би самостално _ располагала с битним: материјалним средствима. Колико је само репрезентације отишло, колико ООУР-а радило да би се стекао капитал којим се куповало мјесто у „биро кратској ложи“. Та материјална, кадровска и оперативна политичка снага моћника најсистематичвији је произвођач политичког индиферентизма беспомоћних, али ради тога ништа мање поштених и поносних људи.
Како се борити против овог моралног људождер-
ПРИОРИТЕТ ИРАНА ТРИ ПТ РРА АРАБ реалан
СТРАДИЈА 67
Турци
Некад су нам Турим драли кожу, дамас то њу идемо у Истанбул („Вечерњи лист“).
ТВ априђреда
Између телевизијског ц привредног програма нема разлике. И један и други ицмају лошу слику („Слободна Даљлмација“). Од малих ноту
Уџбеници, свеске и остали иколски трибор
продаваће се на кредит. Правилно! Ђаке од малена треба научити да враћају дугове... („Суботичке новине“).
Леђо — десно
Лево левица, десно де снице, па смо тримнуђени да се држимо своје средине („Јеж“).
Пређод
Превод је лоши. Марксов рукопис не може да се препозна (,„Београдско школство“).
Невидљиво политичко тржиште | к' три змије
има више најсуровије, је захтев жељети да се брани. Њему је до вољно да покрене „скривену руку“ стварних политичких односа, ко ја ће ушуткати наш интерес за даљњим освајањем политичких сло бода, а наше спознаје учинити друштвено потпуно ирелевантним
стваг Једном је Салвадор Дали, који је довољно ге- | нијалан и довољно луд да би нам његови савјети били од помоћи, изјавио како људи који се жестоко пре- |
пиру. — не смрде. Заиста, има ли већег смрада од смрада састанака гдје СУ
сви. успркос све бјединијем животу већине људи, априори јединствени7
Савез комуниста се мора одрећи тевденције да своју политику подређује пости-; зању успеха на конгреси- , ма, пленумима, сједницама. Треба стварати климу политичке несигурности за би
весла.
истјерати их из етатистичких савеза, који их штите од јавности и одговорности. Нама више не може помоћи институција колективнве анонимности која ће чинити да се земља задужује, а да не буде одговорних. да се граде нуклеарке. а да се не зна тко их то гради... Бирокрација није састављена од идеја или појмова. већ од конкретних људи. Демокрација политичког система мора нам омогућавати да их препознајемо по компетенцији. А да су за социјализам бирократи и те како некомпетентни, показују социјалне разлике које и даље расту брже од социјалног поноса.
рократе, масонских,
(Д. Плевник).
Ф Није тешкоћа препознати одгов орног бирократу, већ што тешко мо- | ф Нељудскост, као индијски богови, жемо да му наудимо и када. га препознамо, будући да он нећс нити
лица. Једно, можда
газда и газдарица станова за издавање да се у овој земљи више не рађају деца
Са маргина друштва, ту и тамо, пробије се понеки крик невољника који се ра дују лету не због одласка на море већ због тога што се у топлим данима може било где спавати. Ти подстанари наше савести на својим плећима носе све промашаје стамбене. политике, и једини плаћају економску ста нарину. Њима цену „одре ђује однос понуде и потражње. а не политичка воља која је станарину у друштве ним становима изједначила са неколико килограма меса. Привилеговани су увек јачи.
И док тако трају погађа
ња без наговештаја да ће неко одговарати за овакву стамбену политику, градо-
вима од немила до недрага тумарају жртве прикривајући да имају децу. Нељуд скост као индијски богови има више лица. Једно, можда најсуровије, је захтев газда и газдарица да сеу овој земљи више не рађају деца. Од свих удараца који се могу задати човеку, овај је најтежи и најнижи.
Таман се са газдом догово ре о цени, употреби зајед ничког МС, виде да нема превише влаге, чак има и
прозорче да изнутра гледа ју напоље, кад у последњи час, кад се већ разлива ра дост у подстанарској души, долази кобно питање; „А, имате ли децу“ Колико њих у том тренутку по жели да их нема. После се сами себе стиде што су то могли и за тренутак да помисле. Тако им се ломи понос. Постепено, са сваким новим питањем „имате ли децу“, они се савијају опасно се приближавајући земљи. “> Између“ поноса и живота, бирају живот, надајући се да у неком срећ ном стицају околности њи хова деца. због којих им пропадају најбоље прилике станови), неће одговарати на таква питања.
Али, како несрећа никад не може да се изолује (и праведно је што је тако) у
радним организацијама рас поделе станова све више ли че на борбу · ударцима испод појаса. Лицитира се са болестима, туђим несрећама и мајкама, а неповерење постаје образац пона шања Бадовима се вредну ју несреће (болести), па је страшно слушати кад рад ник убеђује да је он или члан његове породице стварно болестан и то баш од те болести која, по пра вилнику, доноси — највише бодова. Маше се лекарским Судбина је нана латинском. Кад
свега заврши макабрична борба у којој је болест (по могућству неизлечива) привилегија, срећа, равна добитку на лотоу — срећник који је имао најстрашније лекарске налазе добија стан.
налазима. писана
се после
Остали, уморни од борбе, окрећу мисли поново ка газдама или празним становима (баракама, гара жама, подрумима, таванима и сл. у које ће се бесправно уселити. И настав љају да обијају прагове свих институција трали смо је већ прешли, не го стан. Позивају се на то да имају заједно (брачни другови) 50—60 година рад ног стажа и да мора да су већ зарадили стан. Позивају се на то да више не могу да издрже. И, заис та. поставља се питање; да ли су зарадили стан за 5060 година рада2 И постав ља се питање: где је гра ница издржљивостиг Да ли смо је већ прешли, не приметивши7 (С. Лаловић)
МТ
ЈЕО ЈЕ МА РАКСАЖЕ #% 52 ВАЛА ФАЗМО МА МА КЕРИ 7
(Звонко Ленер, „Вјесник“)
не, кравату — 1 круна и панталоне — 8 3 танак сиве лотрвовниле диву ВИСИНИ БЕЕН ЗА
ЦРВЕНИ КАЛЕНДАР
16. јун
КРИЛАТЕЛИЈА.
__|УНРШТЕНЕ РЕЧИ
Новосши из Јутослађије
(куп родољуба на Тјентишту
1942,
Одилачки покрет у Црној Гори, Боки
анистичких империјалиста саставни је део . је у резолуцији
зд6 сви народи Југославије, истакнуто онференције, Ову борбу воде и добровољачка војска Југославије и она бе — истерати окупатора и уништити ст ЈКи покрет Драже Михаиловића врши У се најбољи синови наших нцентрациони логори, пале села, а стање добија карактер а родољубе Црне Горе, 624 РУКОВОДСТВОМ У резолуцији. аџ |(Ито је ову резолуцију упутио 2 И, с напоменом: „Ови родољуби моле да рација упути југословенској влади у Л 4 трЕКО радио-станице“. езолуција | молара УЦИје је у педини 6Му
пљачка
м
Ер су сви дотадашњи успеси парт Кицима,
Хо избиљно уздрман,
На Тјентишту је одржана конференција родољу-“ ба Црне Горе, Боке и Санџака којој је присуствоВало тридесет осам делегата, представника народноослободилачких одбора. Родољуби су у овим тренуцима позвани 1 поведу јачу политичку акцију у јавности и народним Масама ради демаскирања рада банде којом руководи Дража Михаиловић, речено је на конференцији. Нородноосло-
и Санџаку против
наоружана 1 има само један фашизам. страшан народа,
тешког злочина и зато узнеБоке и Санџака, јер се врши једног члана југословенске владе,
2. јуна 1942. Коминтерондону и да се ооја
атована преко радио-станице
одна Југославија“, а објављена је и преко
Ммеђунаро езолуција била права ј РОШНИ укмидетР са лиЗена приписивани чет-
Њоме је и углед југословенске владе у Лондону |
борбе _ коју
партизанска
Четтерор, подижу се становништво,
каже Д ња које ће
се ова декла-
поштански жиг а
ТАСС-а. За
сензација, — Ангажованом
Врбасу, од 17. до 23.
јуна,
постојања града.
лежило је ову манифестацију
ФИЛАТЕЛИСТИЧКА ИЗЛОЖБА У ТИТОВОМ ВРБАСУ филателистичком биће обележена 50-годишњица доласка Јосипа Броза Тита на чело КИЈ и 600-годишњица
ИЗМЕНЕ У ПРОГРАМУ — Излажење пригодне серије У оквиру издања „Музејски експонати“ помера се од 10. јуна за 10. децембар, јер се најављује излажење пригодног изда-
обележити 200-тодишњицу рођења Вука Стефановића Караџића за 10. јун. [
ОВЕЛЕЖЈЕ ОСЛОБОЂЕЊА ЂАКОВА — У част Дана ослобођења Ђакова, 17. априла био је у пошти пригодни , Филателистичко
друштво „Ђаково“ обе пригодним ковертом. |
изложбом у Титовом
БРОЈ 1488
Водоравно: 1. Име певачице и глумице Деј, 5. Пасус, став, 10. Стари град у Малој Азији, 1. Правити џмемпер, 12. Врста
чамца, 13. Четири (фран.), 14.
лог, 16, Никарагвански председник,
Ономатопеја лавежа, 15. Пред17. Град у Француској,
19, Топовска кола, 20. Кошница, 21. Име песника Сарајлића, 23. Поленова зрна, 25. Место у Војводини, 27. Пиринач (макед.), 28. Део запрежног прибора, 29 Име џезисте Гудмена,
31, Аждаја, 32. Посуда за прање, 33. Иницијали
словенач-
ког писца („Десетица“), 34. Знак за иридијум, 36. Шпански
сликар (Франсиско), 37. Коњи,
38. Дивљина (тур.). 40, Антички
бог рата, 41. Престоница једне суседне земље, 42. Штампар-
ска грешка.
Усправно: 1. Опадање лишћа (лат,.), 2. Тровање змијским отровом, 3. Љут корен, 4. Историјско место у Малој Азији, 5. Друга (лат.), 6. Град у Италији; 7. Два сродна сугласника, 8.
Отац (старослов.), 9. Просвећеност, на југу Латинске Америке, 13.
образованост, 11. Област Наше острво, 16. Знак за ки-
сеоник, 18. Медикамент, 20. Корисност, пробитачност, 22. Спра
ва је, ни за
50.
сукоб, 37. Врста папагаја, површину, 42. Знак за исток.
за клизање, 24. Временски период, 26. Град Ромеа и ЈулиИме глумице Рине, 32. Знак за калијум, 35. Оружа-
39. Знак за бизмут 40. Мера
РЕШЕЊЕ БРОЈ 1487
Водоравно: 1. Катализатор, 10. Сфумато, 1, Пп, 13, Пла та, 14. ПД (Пол Дика), 15. Ара, 17. Ето, 18. Ера. 19. Репа, 21. Алир, 22. Полинезија, 25. Полигамија, 26, Ерос, 27. Лато, 29. Ком, 30, Ким, 32. Рес, 33. ИД (Иво Данеу), 34. Ковит, 36. ЉА (Љубиша Адамовић), 37. Лимасол, 39. Ацетонемија,
" |" |" | |___ и“ | ги 4 | || || |
7 а |-
а УЧЕ У Ри ННт