Борба, 15. 07. 1988., стр. 2
GLEDIŠTA Suđenje po
\
sugestiji
Rajko Vujatović
I način izbora i način opoziva naših, prividno nezavisnih, sudaca omogućava u stvari njihovo »podređivanje i discipliniranja«, pa za predstojeće reforme neće nam biti dovoljno oživotvoriti samo, sad već masovni, zahtjev da ekonomija više ne bude sluškinja politike
ustavnim promjenama, da je povjerenje u pravosudne
organe dobrano poljuljano? Koliko ima istine u upozorenjima da suci, zakleti djelioci pravde, nerijetko prije nego što izgovore ono »u ime naroda« dobro paze, »osluškujući« ponekad i na oba uha, kakav je stav »zvanične« politike o predmetu sudskog spora pa da, tek pošto tu istinu dokuče, pokušavaju složiti mozaik pravnih regula trudeći se da u njega ugrade i sugestiju zvaničnika kako im se, kojim slučajem, ne bi zamjerili? : Odgovor na ovako postavljena pitanja, ne želimo li biti jednostrani, svakako ne može biti jednoznačan. No, zanemarimo li časne izuzetke koje istrajavanje na poštivanju date sudačke zakletve ponekad dovodi u neprilike, slobodno možemo reći da su rijetki suci (naročito na općinskim razinama) koji prije izricanja presude uvažavaju samo pravne norme i vlastitu savjest. A zašto je to tako nije teško pogoditi. Ne radi se tu, da odmah kažemo, o tome da je učinjena greška kod izbora i imenovanja sudaca već je problem u tome tko ih bira i imenuje. Za sada su to skupštine društveno-političkih zajednica u čijoj nadležnosti je ne samo izbor veći opoziv sudaca, kao i financiranje pravosudnih organa. Tako funkcionira princip »ja te biram, ja te plaćam, ja te opozivam« i svaki onaj sudac koji ne uvažava ta načela »poslodavca« može vrlo lako postati »persona non grata« – nepoželjna osoba.
Problem je zaista više nego ozbiljan i zato je razumljivo što su ga ovih dana u svojoj punoj ozbiljnosti postavili i pravnici Jugoslavije na svom kongresu. Na tom kongresu pravnici su, imajući u vidu težinu problema, zatražili da se mijenja izborni sistem sudaca jer, kako reče dr Branislav Ivanović, »politički organi i političke organizacije nisu spremne prepustiti pravosudnom sistemu i sudstvu da samostalno i nezavisno vrše svoju funkciju zakonitosti i zaštite društvenih interesa od kriminalnih radnji«. Naši suci, upozoreno je na tom pravnom samitu, imaju privid statusa funkcionera a zapravo su puki izvršioci tuđe volje. Svaki onaj sudac koji to na vrijeme ne shvati, ili je shvatio ali se ne želi tako ponašati, može se vrlo lako naći na ulici a što, na žalost, potvrđuje bezbroj primjera iz naše pravosudne prakse. To je i razlog što su pravnici Jugoslavije jedinstveni u zahtjevu da se »eliminiraju svi mehanizmi koji omogućavaju podređivanje i discipliniranje sudaca«.
Varamo se ako mislimo da utjecaj politike na pravosuđe ne seže dalje od općinskih razina. Dosta je primjera koji kazuju da ni na višim instancama pravosuđe nije imuno od tutorstva ili makar indirektnih pokušaja manipulacije. Pada nam na pamet novinska informacija objavljena prije nekoliko dana o poništavanju sudske presude akterima »vunenće afere« koji su samo na mućkama kroz uvoz vune iz Australije olakšali društvo za oko četiri milijuna američkih dolara. Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu akterima te afere i uputio da se čitav slučaj još jednom razmotri. Novine pišu da se sve to događa jer iza ovih »ostriženih« dolarskih milijuna, odnosno onih koji su njima zveketali, stoji »debela« politička zaleđina, te da se unaprijed znalo da sve to neće olako proći jer se otvaranjem te afere dirnulo u »osinje gnijezdo«. Sve to navođi na zaključak, a to nije jedini primjer, da utjecaj politike na pravosudne organe na raznorazne načine seže i dalje od općinskih atara.
Na Rifata Konjića, koji u Bihaću vodi maratonski proces akterima afere »Agrokomerc«, moguće je da niko nije (iz)vršio nikakav pritisak. Ni prije, ni u toku samog suđenja. Njemu, ipak, nije lako. Možda uopšte nije u mnogo boljoj poziciji od onih kojima se »sugeriše« kako da (pre)sude,
Prije nego što se znalo ko će sve biti na optuženičkoj klupi, kakva će biti optužnica i kada će proces početi, već je u političkim krugovima bilo »presuđeno« da je u pitanju – kontrarevolucija.
Čak je sve to postalo »opšte mjesto« ı u razmišljanjima najšire javnosti. Stoga nije bilo nikakvo iznenađenje kad se pojam »kontrarevolucija« našao i u optužnici.
Konjićeva pozicija nije se bitno promijenila do ovog trenutka – ni nakon što je Milan Kučan iznio kontrastav. A Kučan je, da podsjetimo, upozorio da nije dobro što je mjenična afera proglašena za kontrarevoluciju (po njegovom uvjerenju, u pitanju je čist privredni kriminal), pa se sad pravosudni organi trude da nađu argumentaciju za takvu kvalifikaciju.
Kad se ispod svega podvuče crta, postaje jasno: treba nam i nezavisno sudstvo, mnogo nezavisnije nego što je to danas. Za istinske reforme neće nam biti dovoljno samo to da ekonomija više ne bude sluškinja politike. To ne smije biti ni pravosuđe. A pravosuđe neće služiti lokalnim i ostalim »bogovima« samo ukoliko izbor i sudbina sudija ne bude u njihovoj ruci.
s vrha pera
Kosu stoje ocjene, a one su se često čule u toku rasprave O
Miodrag Veličković
afokrizam
Imamo dobru zaleđinu, Sve što je vredelo ostalo je iza naš, |
· BORBA
Milenko Pajović |
objeka.“
cem. ii
INTELEKTUALNO DELOVANJE DANAS: Odnos SK i humanističke inteligencije ne rešava se jednom zauvek
»Nečista savest« dnevne politike
U odnosu na dnevno-političku akciju, pogotovo na njene pragmatične »nabojec, intelektualno delovanje trebalo bi da bude na distanci kada ta akcija mišljenje stavlja u funkciju puke sluškinje i leg
ljinističkog »skraćivanja« puta u »komunizam«
Šta je »prvo« u intelektual- no delovanje mora biti u politici, nom delovanju, danas? Možda makar samo i kao »nečista sada se zadovolji potreba za propi- vest«, kada politička akcija udotivanjem, osmišljavanjem, odnos- voljava zahtevima društvene no za podizanjem na nivo delat. stvarnosti i u njoj delujućim ne ideje, sopstvene inteligencije emancipatorskim' interesima, ili kao posebnog društvenog, sloja kada osporava ove interese, Na ali i celine intelektualnog delova- primer, obogaćivanje i razvijanje nja socijalne, političke, interes- nacionalne kulture kao i njene ne, kulturne i druge uslovljenosti kosmopolitske dimenzije naji usmerenosti. To zahteva, na plodnija je kritika nacionalizma. primer, i nadvladavanje, kritičko Za revolucionarni pokret odpromišljanje mita o monolitnos- lučujuće je pitanje da, u sebi i ti, homogenosti inteligencije kao oko sebe, okuplja sve aktuelne i elite. A ovaj mit je izraz otuđe- potencijalne snage revolucionar-. nosti čoveka i jedan od činilaca nih promena. To znači ostajanje održavanja te otuđenosti. SpoZ- na idejama ali i uz socijalne snanajom' prirode i funkcije tog mi- ge, konkretno-istorijske prograta dolazi se na prag postavljanja i me i procese emancipacije radizvršavanja jednog, »opštijeg za- ničke klase i svih »radnih slojedatka« intelektualnog delovanja va«. To znači i širenje, obogaćidanas. Taj »opštiji zadatak« se vanje čovekove slobode u svim sastoji u tome da se doprinese obiastimma njegovog društvenog uspostavljanju i održavanju do- bivstvovanja. Oseka, povlačenje stojanstva misli i ideje, reči i čina sa istorijske scene revolucionarkoji je, u biti, usmeren ka ostva- nog pokreta, nastupa kad počne rivanju, potvrđivanju čovekovog da kopni njegova sposobnost da dostojanstva. I danas kada se či- postavlja glavna pitanja svog ni da su se, u vrtlogu krize i na- društva i vremena i kada na njih raslom euforičnom ponašanju i ne odgovara; kad umesto istorijgovoru ideologije, mnoge linije skim inicijattvama i inovacijama razgraničenja (na primer, između biva zaokupljen samo »odbrademokratskog i nedemokrat- nom« od »tuđih« ideologija. Za skog, nacionalnog i nacionalis- ovo je paradigmatična staljinističkog, progresivnog i konzerva- tička opsednutost levim i desnim tivnog, radničko-klasnog i birok- »skretanjima« i njihovim »poratskog itd) izgubile ili posve po- klapanjem u krajnjoj instarnci«, larizovale treba osvešćivati onu ali i opsednutost konzekventne
pravu liniju razgraničenja. To je, misli takozvanim »totalitariz-
zapravo koliko određena idcja mom«.
praksa, politika služi ili ne služi : .
čovekovom razotuđenju. SK i humanistička Otuda nužnost kritičkog od- inteligencija
nosa prema neposrednoj neisto-
rijskoj i neintelektualnoj »upotrebi« inteligencije od strane ı za ciljeve dnevno-političke pragmatike. Nužan je otvoren, kritički odnos prema, u nas sve prisutnijim, tezama o već ostvarenom »opštem konsensusu« — i to'po liniji »teritorijalno-političkog« i »nacionalnoga« – između inteli-
'gencije i dnevno-političkog delo-
vanja. Otvoreno je pitanje prevlađavanja isključivo »teritorijalno-političke«, nazovi naciona!ne uslovljenosti, usmerenosti mišljenja. Reč je, u biti, o etatizovanom mišljenju te i o državnom nacionalizmu što nastoji da izađe iz sopstvene krize tako što bi se potvrdio kao vladajuća, materijalna sila društva za sva vremena. U tom susretu, danas'i ovde, pored analize uzroka i dometa etatizacije mišljenja, zadatak je osmišljavanje i argumentovanje realnosti i mogućnosti, sredstava i socijalnih subjekata ·prevladavanja, delajuće krize. To je, pak, moguće samo kao mišljenje istine i humanije budućnosti.
Etatizacija mišljenja |
U našim istorijskim okolnostima to znači promišljanje i kritičko preispitivanje koncepcije socijalističkog samoupravljanja. U odnosu na dnevno-političku akciju, pogotovo na njene pragmatične »naboje«, intelektuaino delovanje trebalo bi da bude na distanci kada ta akcija stavlja mišljenje u funkciju puke sluškinje ı legitimacije, na primer, nacionalističkog konsensusa ili staljinističkog »skraćivanja« puta u »komunizam«. Ali i intelektual-
Odnos Saveza komunista i humanističke inteligencije »staro je
pitanje«. To je »pitanje — dilema« o sukobljavanju i okupljanju. Ono spada u red otvorenih pitanja koja se ne mogu jednom za uvek ni svevažećim rešenjem, »modelomx« zatvoriti. To su pitanja koja traže odgovaranje. Reč je o pitanjima samog života o Životnim pitanjima. Zato je ova »dilema« određena brojnim protivurečnostima, Ukazaću samo na jednu.
Tačno je da se, globalno gledano, Savez komunista potvrdio kao istorijski agens okupljanja i praktičnog političkog potvrđivanja stvaralačkih snaga društva i duhovne proizvodnje. Ali, činjenica je i da, neretko, dolazi i do zategnutosti pa i oštrih sukoba sa delovima humanističke inteligencije. Ponekad to je i sukob sa onim delovima inteligencije koji kritički promišljaju i uključuju se u oblikovanje političkih i društvenih procesa. Tada se događa i približavanje Saveza komunista onim delovima humanističke inteligencije koji nose drugačiju vizu društva od one u »Programu SKJ«. Zar se to nije dešavalo krajem šezedesetih godina kroz približavanje „nacionalističkim idejama i ideologiji? Zar se to ne dešava „danas, zasnivanjem »konsensusa« između ideja i ideologija državnog i drugih oblika nacionalizma s jedne i staljinizma s druge strane. Zapravo, dešava se svojevrsno podsticanje, podržavanje i oslanjanje na ideje i ideologije odbrane i snaženja statusa quo. Upravo zbog toga, ali i zbog dostojanstva mišljenja,
OTO W.
Dejan Ćirić
intelektualnog delovanja kao i revolucionarnog naboja, akcija SKJ treba da otvara i da promišlja ovu »dilemu«.
. Posebnu pažnju zaslužuje pojava da se, unutar delujuće krize, javlja nešto što bih nazvao simptomom abdikacije marksističke misli pred izazovima jugoslovenske društvene stvarnosti. Reč je o napuštanju nekih bitnih premisa marksističkog promišljanja samoupravljanja i celine društvene prakse. U teorijskim i naučno-istraživačkim radovima savremenih jugoslovenskih autora, ali i u drugim raznovrsnim i sve brojnijim raspravama o naciji i razvoju (među)nacionalnih odnosa, kao da se iz samog rečnika gube ili, možda, svesno brišu neki bitni
pojmovi, koncepti marksističke kritičke analize. Na primer, eksploatacija i emancipacija, otuđenje i'razotuđenje, čovek i njegova generička bit, kosmopolitizam itd. Čitava optika analize i izlaganja nastoji se svesti samo na jednu, mada izuzetno važnu, ravan i to na državno-političku ravan.
Svedoci smo i učesnici »prepolitizacijee svih sfera našeg društvenog života. Uspostavljaju se odnosi moći kao osnovni odnosi među ljudima, te i kao Osnovni odnosiprodukcije i reprodukcije jugoslovenskog društva, A to, kao što marksistička teorija, a i ukupna praksa pokazuju, nisu odnosi oslobođenja i razvoja humanih društvenih odnosa. Upravo zato trebalo bi se neprekidno podsećati da je otvorenost ka samokritici, otvorenost prema »povesno-epohalnim« argumentima imanentna marksizmu. Samo tako može marksizam da izbegne zamku pretvaranja u praznu apstrakciju koja ima puko ideološko-propagandističku funkciju. Reč je i o otvorenosti kritičkoj komunikaciji sa idejama i teorijama nemarksističke provenijencije. Biti izvornog marksizma suprotstavljeno je nedijalektičko i sektaško »otpisiva-
nje« ovih ideja i teorija putem gole ideološko-političke osude, bez odgovarajuće teorijske argumentacije. Ovo valja isticati i zbog tendencije dogmatizovanja marksizma. Stavljanje, dogmatski pojmljenog, ideološkog kon· teksta marksizma u prvi plan reducira svo misaono bogatstvo samo na »političku teoriju« u kojoj se stalno moraju polagati ispiti iz političke pravovernosti. Takav pristup nije izazov ni okvir stvarnog stvaralačkog, intelektuainog delovanja a njegova prisutnost, čak i jačanje, jedan je od činilaca svojevrsnog, »udaljivanja« ali i pojave »svetle« izolacije — skrivanje pod okriljem vlasti ~ kao i »unutrašnje emigracijeeć delova inteligencije u savremenom ~ „jugoslovenskom društvu.
»Provereni intelektualci« stvaraju »neprijatelje«
Samoupravni socijalizam ne počiva na pukoj veri, nego na odgovarajućim proizvodnim, političkim i kulturnim pretpostavkama, na klasnoj borbi za realizaciju njegovih bitnih ciljeva i na preobražavalačkoj moći revolucionarnog, subjektiviteta društva u čemu bitan značaj ima jedinstvo klasne akcije na najširem društvenom planu, te delovanje i preobražaj Saveza komunista prema potrebama i prema logici revolucionarne akcije. Bez te akcije i bez poleta teorijske misli marksističke usmerenosti koja bi bila u jedinstvu sa stvaranjem proizvodno-političkih ·„pretpsotavki samoupravne alternative, sa jačanjem samoupravne demokratije, nema ograničavanja niti negiranja »desnih tendencija« u društvenom životu.
A ove, »desne tendencije« se u jugoslovenskim uslovima manifestuju i kao svojevrsni intelek-
Piše: dr Dušan Janjić
ifimacije nacionalističkog konsenzusa ili sta-
tualni provincijalizam; kao novi pokušaji dubljeg zasnivanja staljinističkog dogmatizma ~ pri čemu je reč o raznim vidovima neodogmatizma začinjenog i starim aromama, kao oživljavanje starih »desničarskih« ideologitja (poput ideja narodnjaštva, nacionalnog mesijanstva, »genetizma«, »etnologizma« i drugo). U krajnjoj instanci, one podstiču i opravdavaju konzervativne društvene, idejne, političke ı kulturne segmente prakse poput državnog intervencionizma i državnosti koja je sama sebi dovoljna; pomeranja od radničke klase ka naciji i državi, od jedinstvenog SKJ ka labavoj koaliciji republičkih i pokrajinskih Saveza komunista; podvajanje, a time i osiromašenje, nacionalnih kultura i ukupnog kulturnog života i drugo.
U klasno strukturiranom druš-
tvu, kao što je naše sada i kao što će dugo biti, sigurno je, da će se javljati i snage koje će davati »drugačije odgovore« na OtVOrena pitanja društva i života. Dakle, sa »građanskom desnicom« sa snagama »buržoaske građanske restauracije« i birokratskog usmeravanja društva valja računati sve dok se misli, deluje i bori za socijalizam. Hoće li biti kontrarevolucije, to je potpuno drugo pitanje. To zavisi od snage društveno-ekonomskih konflikata, izraženosti protivrečnosti koje se ne razrešavaju delujućim snagama socijalizma, S tog stanovišta se može i mora postaviti pitanje o kvalitetu »borbe« protiv »građanske desnice« na primer, u obliku nacionalizma ili sa nacionalističkom inspiracijom. Može li se, dugoročno i efikasno ta »bitka« dobiti ako se ne širi »front« socijalističkog, samoupravnog delovanja u klasnom i u intelekturalnom smislu? Sa kojom uverljivošću se može reći da se uspeva u »borbi« protiv ove »opozicije«, na primer, u okolnostima naglašenog idejno-teorijskog nejedinstva Saveza .komunista Jugoslavije, koje se nužno pretvara i u akciono nejedinstvo, odnosno u njegovu nedelotvornost. Dakle, ta se »borba« ne može
i neće dobiti bez razrešavanja osnovnih društvenih protivurečnosti, bez razvoja samoupravlja-
nja pa ni bez otklanjanja prisut- |
nih ozbiljnih slabosti u idejnom delovanju SK. Ukoliko se ovo delovanje stavlja isključivo u posed zvaničnih »artikulatora ide-
ja« i »proverenih intelektuala- |
ca“ rađaće se sve novi i novi
»neprijateljic. Uostalom, razvi- ||
tak jugoslovenske revolucije pun je primera koji poučavaju: ukoliko »idejna borba« ne ide sa jača-
njem i produbljavanjem demok- |
ratije i samoupravljanja, ona je jačanje etatističko-birokratskih odnosa. Zato Savez komunista mora okupljati i podržavati svoje
»prijateljee. A »prijateljić su, |
valjda, sve stvaralačke snage društva – počev od radničke klase do inteligencije - koje se angažuju na prevladavanju krize i na promišljanju sadržaja i puteva razvoja socijalističkog, samoupravljanja. BORBA, 15. jul 1988 strana 2. ;
ZAPOŠLJAVANJE NA MALA VRATA
Izuzetak postao pravilo
U Zrenjaninu već nekoliko godina član 18. Zakona o radnim odnosima SAP Vojvodine služi, u stvari, za zapošljavanje na »mala vrata«.
|) Zakonodavac je predvideo
izuzetak i mogućnost da se radnici zapošljavaju bez oglasa i konkursa, ali najduže do dva meseca, kada je to uslovljeno karakterom proizvodnje (sezonski poslovi i slično), Međutim, izuzetak je postao pravilo i prema podacima ovdašnjeg SIZ-a za zapošljavanje od ukupno 2.460 novozaposlenih u ovoj godini u Zrenjaninu čak njih 1.160 angažovano je po članu 18, dok sve druge osnove zapošljavanja drastično opadaju.
– U ovoj godini preko 250 organizacija i zajednica obra-
· tilo nam se sa zahtevom da
zaposlimo radnike bez oglasa i konkursa, na osnovu člana 18. Većini smo izašli u susret, a u preko 90 odsto slučajeva kolektivi su u svojim zahtevima navodili konkretna imena nezaposlenih koje žele da angažuju! To bitno odstupa od principa politike zapošljavanja i društvenog dogovora o ovoj oblasti i zbog toga nam najviše zameraju oni koji su bez veze i poznanstava u radnim organizacijama – ističu u zrenjaninskom SIZ-u za zapošljavanje. Rekorderi po broju zapošljavanja po članu 18. su Fabrika lekova »Jugoremedija«, Hemijska industrija »Luksol«, Prehrambeni kombinat »Žitoprodukt«, »Metalprogres«, Robne kuće »Beograd«, Trgovinska radna organizacija »Prehrana«, skrobara »IPOK « itd. U društvenim delatnostima radnike do dva meseca najčešće angažuje Opšta bolnica »Đorđe Jovanović«, sledi Dom zdravlja »Dr Boško Vrebalov« itd. Kolektivi po pravilu navode u svojim zahtevima da se radi
o privremenim poslovima, a u praksi se događa da ista lica po dva meseca rade neprekidno čak dve do tri godine!
Kolektivi traže uglavnom nekvalifikovane radnike, a zvanično upisuju imena onih sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem. Kada SIZ pošalje baš nekvalifikovanog radnika, kolektiv odustaje od prijema... '
Sve je to uzrok velikom nezadovoljstvu kod nezaposienih, koji nemaju »vezu« i rođake tamo gde treba, a i u samom SIZ-u ocenili su da je negativna sprega između stručnih službi i kolektiva prilikom zapošljavanja po članu 18. Nastojalo se, zato, da se utvrde kriterijumi za dosledno sprovođenje Zakona o radnim odnosima, odnosno Odluke o primeni člana 18. U tom smislu, odlučeno je da umesto stručne službe SIZ-a, kontrolu i zapošljavanje po članu 18. obavljaju delegati Skupštine SIZ-a, a da osnovni kriterijum bude dužina čekanja na posao i s0cijalno stanje nezaposlenog radnika. Ali, u praksi, stare navike se teško menjaju.
SI. PAŠIĆ
satira pelkom·
Milinko Bujišić
Svi su u pravu
„Svoje TUO u našem sistemu informisanja „Borba“ treba još više da potvrđuje svakodnevnim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke hlase i Tan VD
. Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim ven-
Kako malo treba da se sve promeni! Koliko do juče, oko godišnjih odmora, sve Je savršeno, sve kako je davno zamišljeno.
Funkcioneri su letovali u državnim vilama zatvorenog tipa, ı u svojim ličnim. Trudili su se da maksimalno iskoriste jedne i druge, pa su i godišnji odmori trajali i po tri meseca. Bolje plaćeni radnici godišnje odmore su provodili u radničkim odmaralištima zatvorenog tipa, studenti u svojim, birokratija u svojim, a seljaci na svojim njivama i livadama. Jednostavno, niko nikome nije smetao – svako je imao svoje. Ove godine slika na našem moru je potpuno drukčija. Vile funkcionera su napuštene i zvrje prazne. Vlasnici više ne smeju
· da im priđu, da se ne bi znalo da su njihove. (Neki su odjednom i
zaboravili da imaju vile, ubiše se dokazujući da ti zamkovi nisu njihovi. Ako su zaista građeni, kako se priča – na opštinskom zemljištu i od tuđeg materijala – onda stvarno i nisu njihove), i __ Funkcioneri će godišnji odmor provesti u skupštinama i dru-
gim ustanovama visoke kategorije, i u fabrikama među radnicima. Bar tako su ovih dana obećavali. | i
Radnici su spokojni: uopšte ne misle gde će na odmor. Oni su sebi obezbedili zabavu u toku leta. Malo će za mašinom, malo u fabričkom krugu, malo na ulici, a malo pred Skupštinu. Njih more ne interesuje. Njihova odmarališta su prazna, Jer su „dnevne cene u njima veće od njihove mesečne zarade. Očigleđno nisu umeli da se ugledaju na Brione i slična odmarališta, pa da i oni sebi odrede male cene.
(Plato ispred Savezne skupštine je najtoplije mesto u zemlji. Otuda je i navala naroda ogromna. Ljudi su uvereni da će se na toj
| Uređuje redakcijski kolegiju
žiro-račun u Beogradu broj 60808–602—79—027 »Borba«, OOU 592.
m: Zajednička redakcija Trg Marksa i Engelsa 7. Važniji telefoni: Cel nik: 338-740. Rukovodilac OOUR: 347-136. Dnevna redakcija (DESK) 347-027. Jugoslavija: 345-139, Svet 34 -236. Dopisna mreža 339-356. »Nedeljna Borba« 336-381. Sekretar redakcije 346-143. Poslovni centar 335-532. rafi: 332–971. Teleks 11104, 11410 i 11408. Rukopisi se ne OR
visokoj temperaturi izlečiti sve bolesti koje je sa sobom donela naša neorganizovanost i nerad. Da bi se smanjile gužve valjalo bi napraviti rasporede dolazaka i boravaka. Takođe bi trebalo obavestiti radne ljude i građane da će plato biti otvoren i zimi, i da se, uprkos vremenskim neprilikama, temperatura neće smanjivati. Može samo da se poveća). L .
U najboljem položaju su seljaci. Možda zato što nikad nikom ništa nisu verovali. Kad su nezadovoljni, oni izađu na njivu, neće pred Skupštinu. I kad su zadovoljni, opet, izađu u njivu. Za letovanje na moru imaju izgovor: ko se u bari udavi, bolje more ne treba.
Ove godine letovati mogu samo trgovci i stanovnici primorskih mesta. Prvi su se'zamorili od svakodnevnog lepljenja cena i na tako teškom poslu zaradili su dosta novca. Stanovnicima naše obale pružila se prilika, posle JO godina, da se odmore kao ljudi. Ne moraju više da spa vaju po tavanima i podrumima, a svoje krevete da izdaju gostima, niti moraju da čekaju oktobar da bi, se okupali.
Sad oni, kao ranije i njihovi gosti, kupe hleb, paradajz i paštetu pa po ceo dan – na moru. Beže od kuće, jer kući moraju da pripremaju hranu, a nema se od čega ni spremati. Oni najviše žale za Onim vremenima kad su tri meseca primali »kontinentalce« a devet narednih, živeli kao gospoda. art :
Vrlo je verovatno da će i oni, bivši domaćini bivših turista doći organizovano pred Skupštinu da traže da se radnicima povećaju plate kako bi mogli kod njih da letuju, da se odmaraju, ! da bude lepo i radnicima i njima. Jer, stanovnici Primorja su kao svi drugi ži-
ke u Beogradu. Izdaje i štampa Radna organizacija »Borba«. Uredništvo, administracija i štamparija »Borbe«, Trg Marksa i Engelsa 7,
ntrala 334-531. Glavni i odgovorni ured7-345. Stvaralaštvo 345-361. Sport 346Odeljenje DrOOOIatEı ia VK . Pretplata za jedan mesec 11.940 dinara ~ tri meseca 35.820, šest meseci 71, na BOFbak: eo deviznog računa: 60811–620–16—1011257300—00799 – kod Beoban-
Dušan Ludvig
veli od radnika i smatraju da nije pravo da oni prvi već ovog leta plate cenu našeg sadašnjeg stanja u zemlji.
Najgore je što tim ljudima, kao i svim drugim, koji dolaze pred Skupštinu, nećemo imati šta drugo da kažemo, osim da su duboko u pravu. Kao i svim drugima, uostalom.
,
Prvi broj „Borbe“ izašao je u Zagrebu, 19. februara 1922, U NO ratu Bobe izlaži u Užicu od 49. oktobra do 27. novembra 1941. a u Driniću od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Od 15. novembra 1944. „Borba“ nastavlja izlaženje u Beogradu, a od 23. marta 1948. i u Zagrebu. Od 1. januara 1988. „Borba“ se štampa u Beogradu kao jedinstveno izdanje.
Poštanski fah
(
__________ o