Борба, 23. 11. 1988., стр. 2
IT
— II ——=?
SKUPŠTINA KOSOVA
Saglasnost — iz sve snage Dobijaju — svi zajedno
Delegati sva tri veća pokrajinske Skupštine jednoglasno i uz bur
|SABOR SR HRVATSKE
an aplauz dali saglasnost|Anđelko Ru
na tekst amandmana na Ustav SFRJ što je, kako se čulo, dokaz da problema nema i ne
može biti kad se sve obj Kosovu sporo se sprovodi
(Priština, 22, novembra) — Delegati Skupštine SAP Kosova na zajedničkoj sednici sva tri veća dali su saglasnost na amandmane na Ustav SFRJ i na tekst ustavnog zakona za sprovođenje amandmana od 9 do 47. na Ustav SFRJ. Time su, praktično, otklonjene sve sumnje da će delegati ove skupštine podleći pritisku demonstranata albanske narodnosti, koji su u proteklih pet dana na prištinskim i ulicama mnogih kosovskih gradova zahtevali da „se ne dira u Ustav SFRJ iz 1974“, jer „za Ustav život ćemo dati“, „Tito nas je učio da Ustav ne menjamo”, i slično.
Dajući saglasnost na amandmane na Ustav, delegati Skupštine Kosova su, uz sva poboljšanja u raznim oblastima, imali pre svega na umu da se ovim promenama ne dira u osnovna načela utvrđena Ustavom SFRJ iz 1974. godine, sa čim se, inače, na Kosovu u poslednje vreme mnogo manipulisalo.
Pošto je detaljno u svom ekspozeu obrazložio delegatima šta sve donose ustavne promene, potpredsednik Skupštine Kosova Ćemalj Sahatčiu je još rekao:
— Pažnju zaslužuju promene Ustava SFRJ koje se vrše u vezi s otklanjanjem određenih nedorečenosti u ustavnom položaju SR Srbije i socijalističkih autonomnih pokrajina, koje su u njenom sastavu i konstitutivni element jugoslovenske federacije. Te promene su sadržane u pet amandmana. Tre-
Hlegal Ove godine na Kosovu je otkriveno 5 ilegalnih grupna koje su delovale sa pozicija albanskog nacionaliznia i separatizma. Protiv takvih lica poduete su 44 krivične i 167 prekršajnih prijava. Registrovano je i 11 krivičnih dela, od čega su 93 na štetu lica srpske i crnogorske nacionalnosti. Istovremeno, na njihovu štetu počinjeno je i 315, od ukupno 457 prekršaja.
ba istaći da se kod ovih pitanja ne menjaju osnovna načela Ustava SFRJ, kao i Ustavom utvrđen položaj socijalističkih republika i socijalističkih autonomnih pokrajina, već se otklanjaju određene nedorečenosti i nepreciznosti.
Korak napred
On je, zatim, rekao da se položaj Pokrajine ne menja u federaciji, niti se na bilo koji način dovodi u pitanje ravnopravnosti naroda i narodnosti u procesu ostvarivanja njihovih prava.
— Predložena rešenja, naglasio
je Sahatčiu, u ovom delu idu ka potpunijem i doslednijem ostvarivanju ustavne koncepcije jugoslovenske federacije i doslednom ostvarivanju ustavnog položaja SR Srbije, kao državne i socijalističke samoupravne demokratske zajednice, i ostvarivanje ustavnog položaja SAP, kao društveno-političkih zajednica u sastavu SR Srbije i konstitutivnih elemenata jugoslovenske federacije, Politička ocena ustavnih promena daje nam osnovu za zaključak da je njima učinjen realan korak napred u našim nastojanjima da ustavnom reformom stvorimo neophodne uslove za početak razrešavanja kriznog stanja u kome se naše društvo nalazi. Time stvaramo uslove i za tri reforme, rekao je Sahatčiu.
Učestvujući u raspravi, Rade Zvicer, Kurteš Salihu, Šefki Bitići, Svetislav Dolašević, Ejup Sahiti, Ljumturije Maljoku i Predrag Lazić dali su punu podršku tekstu amandmana na Ustav SFRJ. Podršku su dali i Ali Krasnići i Agron Daka, ali uz nekoliko pitanja.
Krasnići je pitao zašto u tekstu amandmana na Ustav SFRJ nije predviđeno da se Romima prizna status narodnosti. Kurteš Salihu mu je odgovorio: „Ustav Jugoslavije u principu obezbeđuje ravnopravnost svih naroda i narodnosti. Što se tiče priznanja društveno-ekonomskog i političkog položaja Roma stvar je republika i SAP ka-
ko će Rome tretirati kao narodnosti ili etničku grupu, shodno tome kakvi su stečeni uslovi“.
Od delegata svojim mišljenjem je jedino „iskočio” Agron Daka. On smatra da nije ispoštovan princip da se ne menjaju osnovna načela Ustava iz 1974. godine. Tako· đe smatra da tačka 3 amandmana 28 ostavlja mogućnost da se dovede u pitanje ravnopravnost jezika narodnosti u odnosu na jezik naroda. Njemu nisu jasni ni amandmani koji regulišu pitanje međunarodne saradnje, a posebno to „kako je prihvaćen tekst da himna bude „Hej Sloveni“, kad to nije bilo ni u nacrtu amandmana, ni u javnoj raspravi“.
Zahtevi
Vrhovni sud Kosova usvojio je kao osnovane oko 100 zahteva koje su podneli Srbi i Crnogorci, kojima su imanja i kuće otkupljivani pod pritiskom. Do sada je za poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti pod pritiskom pokrenut postupak u 50 slučajeva, ali je samo sedam „predmeta pravosnažno okončano.
I njemu je odgovorio Kurteš Salihu. Rekao je da je sve to usaglašeno na demokratski način, i dodao: „Neka naša mišljenja su odbačena i to s pravom. Jer, ne može se svako držati samo za svoj kolac, pa da misli da je samo on u pravu. Zamolio bih da se sa ovim stvarima više ne špekuliše i ne unosi zabuna, jer — sve je jasno“.
Posle ovoga delegati sva tri veća Skupštine SAP Kosova jednoglasno i uz buran aplauz dali su saglasnost na tekst amandmana na Ustav SFRJ, što je,kako se čulo u pauzi Skupštine, dokaz da pro-
asni onako kako jeste i kako treba 0 Jugoslovenski program o
blema nema i ne može biti kada se sve objasni onako kako jeste i kako treba.
Ju-program i iseljavanje
Na odvojenim sednicama delegati sva tri veća Skupštine Kosova ocenili su da se Jugoslovenski program o Kosovu sporo sprovodi. Predsednik Komisije Skupštine Kosova za praćenje realizacije zadataka iz JU-programa o Kosovu Raif Vrmica je, između ostalog, rekao: — Ozbiljno poremećeno stanje na Kosovu jedan je od najvećih uzroka pogoršane političke situacije u zemlji, što sve negativno utiče na sprovođenje zadataka iz Jugoslovenskog programa. Ističući da se ne ostvaruju osnovni ciljevi programa, jer iseljavanje Srba i Crnogoraca nije zaustavljeno, Vrmica je rekao da se u periodu januar-septembar ove godine sa Kosova iselilo 1.897 Srba i Crnogoraca, odnosno 157 porodica sa 501 članom i 1.396 pojedinaca. U isto vreme podneto je još 500 zahteva za iseljenjem. — Iseljavanje Srba i Crnogoraca se nastavlja zbog sve ozbiljnijeg pogoršavanja političke atmosfere i stanja u SAP Kosovu. Na to odlu'čujuće utiču neprekinuti i pojačani ilegalni rad albanskih nacionalista i separatista, sve učestalija legalna istupanja opterećena albanskim nacionalizmom i nedovoljna efikasnost i oportunizam u radu državnih organa i drugih institucija sistema, istakao je Vrmica.
Jugoslovenski program o Kosovu sporo se sprovodi i u drugim oblastima. Izostala je aktivnost iz svih krajeva zemlje. Odskaču samo podaci o izdvajanju sredstava federacije za finansiranje Kosova. Za ovu godinu federacija je za Kosovo izdvojila sredstva u iznosu od 1.098,4 milijarde dinara.
M. ANTIĆ R. BARJAKTAREVIĆ
SKUPŠTINA SAP VOJVODINE
Jednoglasno za „paket“
Ocenjeno da predlog sadrži bitnija i radikalnija rešenja nego prvobitni nacrt amandmana na Ustav SFRJ. — Prihvaćene ostavke Nandora Majora, Đorđa Radosavljevića, Slavka Veselinova i Živana Blagojeva
(Novi Sad, 22. novembra) Delegati Skupštine Vojvodine su danas na zajedničkoj sednici jednoglasno podržali ceo „paket amandmana“ za promene Ustava SFRJ. Isto tako, jednoglasno je podržan i ustavni zakon za sprovođenje amandmana od 9. do 47. na Ustav SFRJ, a delegati su apla· uzom pozdravili zaključak, koji je predložio Živan Marelj, predsednik Skupštine SAPV, da se odmah priđe pripremama za izradu no· vog ustava SFEJ, koji će biti pri· mereniji našem daljem razvoju i
Svečana izjava
Novi predsednik Predsedništva PK SKV, Boško Kovačević, od danas je, po funkciji, i član Predsedništva SAPV. Povodom toga, on je danas dao svečanu izjavu pred de-
legatima sva tri veća Skupštine SAPV.
adekvatnije otvarati prostore za najbitnije promene u našoj samo· upravnoj socijalističkoj zajednici.
Predlog radikalniji od nacrta
Pre jednodušnog privhatanja ustavnih promena, Milivoje Vuja· dinović, predsednik Ustavne ko· misije Skupštine SAPV, istakao je da predlog amandmana sadrži bit: nija i radikalnija rešenja nego
prvobitni nacrt amandmana na Ustav SFRJ. To se naročito odnosi na deo o društveno-ekonomskom uređenju, jer je Ustavna komisija Skupštine SFRJ u radu na predlogu amandmana pošla od neophodnosti da se ustavnim promenama omogući reforma privrednog sistema, što je i zahtev najšire javne rasprave.
Ističući neke značajne pozitivne promene koje donose amandmani, Vujadinović je, pored ostaloga, rekao da se bitno ograničava uplitanje društveno-političkih zajednica oko raspolaganja društvenom reprodukcijom OUR, a značajne su i odredbe koje se odnose na obezbeđenje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva u velikim tehnološkim sistemima, uz veće podsticanje i sigurnost stranih ulaganja u Jugoslaviju.
Značajno je i to što ustavne promene daju osnov za veliku racionalizaciju. sizovskog . organizovanja, što jača uloga radne organizacije, a u okviru nje i ulogu i odgovornost i radničkih saveta i poslovodnih organa. Vrlo je bitno što se ostvaruju i uslovi za dalje razvijanje jedinstva Jugoslavije i efikasnije ostvarivanje zajedničkog interesa i funkcija federacije i za efikasnije funkcionisanje organa federacije. Bitno je, takođe, što će biti povećan i uticaj radnika iz neposredne proizvodnje na budući rad Skupštine SFRJ, mada se zasad ne uvodi VUR, kao i stabilno finansiranje JNA.
Ocenjeno je, takođe, da amandmani donose i širi društveni uticaj u postupku kandidovanja i izbora članova Predsedništva SFRT
Razrešen Palkovljević·
Delegati sva tri veća prihvatili su predlog skupštinske komisije
za izbor i imenovanje da se sadašnji
pokrajinski sekretar za unutrašnje
poslove Petar Palkovljević, razreši ove dužnosti sa 31. decembrom ove
godine, pošto tada puni 60 godina penziju.
Predsednik Republike odlikovao je „Borbu” Ordenom zasluga sa zlatnom zvezdom i Ordenom brat-
života i stiče uslove za odlazak u
„Svoje mjesto u našem sistemu informisanja „Borba“ treba Još više da potvrđuje spahodneonim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase i radnog čovjeka“
stva i jedinstva sa zlatnim vencem,
O odgovornosti Marelja
Na sednici Veća udruženog rada Skupštine SAP Vojvodine, delegat Rajko Grahovac iz Bačke Palanke predložio je Skupštini SAP Vojvodine da se pokrene pitanje utvrđivanja političke odgovornosti Živana Marelja, sadašnjeg predsednika ove Skupštine zbog njegovog istupanja na zatvoreno-otvorenoj sednici PK SKV, održanoj 13. jula ove godine i neprincipijelnih stavova prema promenama Ustava SFRJ i delu koji se odnosi na položaj SR Srbije, odnosno pokrajina u SR Srbiji.
Grahovac je predložio Skupštini SAP Vojvodine da se pokrene i postupak za razrešenje predsednika i članova Komisije za ustavna pitanja Skupštine Vojvodine — zbog njihovog neprincipijelnog i do kraja, kako kaže, autonomaškog, ponašanja u promenama Ustava SR Srbije.
Delegati Veća su zaključili da se utvrđivanje odgovornosti predsednika razmotri posle završetka rada Radne grupe PK SKV o idejno-političkoj odgovornosti Živana Marelja i njegovih javnih istupanja. Što se tiče odgovornosti Ustavne komisije — zaključeno je da nadležni organ Skupštine — Komisija za izbor i imenovanje — utvrdi sve činjenice i za predsednika Skupštine i za predsednika i članove Ustavne komisije i podnese izveštaj Skupštini SAPV do polovine decembra.
iiBi:giepiy:(1SGUJETE JM EE BP iN rsiP MG rarayaa en TIK Vir ZLE iN, SA. Se NOVE TTL
s tim da se stvaraju uslovi za bolji i efikasniji rad SIV, koji se oslobađa obaveznog pariteta u delu članova SIV koji nisu funkcioneri organa državne uprave.
Dijalog oko obrazloženja
Podržavajući predložene amandmane Branislav Bugarski je rekao da su oni dobra osnova za otpočinjanje neophodnih reformskih promena u našem društvu, dok je Branko Klajić ukazao da se, uz promene Ustava, mora uložiti još puno ličnog i društvenog truda radi neophodne značajnije promene strukture naše privrede, a naročito za poboljšanje sada izrazito teškog položaja agrara, koji je doveo i Vojvodinu u nezavidnu situaciju, s obzirom da čini 40 odsto vrednosti njene privrede.
Uz 3 „uzdržana“ delegati Skupštine Vojvodine prihvatili su danas ostavke na članstvo u Predsedništvu SAPV, koje su podneli Nandor
Major, Đorđe Radosavljević, Slavko Veselinov i Živan Blagojev.
Mali „dijalog“ izazvala je diskusija delegata Mladena Kundačine, povodom sadržaja ostavke Živka Blagojeva, koji je tvrdio da „u nastaloj situaciji nema uslova ni mogućnosti da ostvaruje svoje Ustavom i zakonom utvrđene dužnosti i obaveze“. Delegat je, naime, smatrao da takvo obrazloženje treba odbiti, ukoliko Blagojev dokazima ne „ubedi“ delegate ko ga je sprečavao u obavljanju dužnosti. Blagojev se javio za reč i kazao da ostaje pri datom obrazloženju. Nakon toga, većinom glasova, uz ostavku Blagojeva, prihvaćeno je i — njeno obrazloženje.
S. STANOJEVIĆ|
rbi:a(uFpre Pera eui ii, TUE O ii CiriigkeTa an DE ie E ari EVRA ir SKE T icOVIV EH ei KC ISATA IZVEŠTAJ IZ SKUPŠTINE SLOVENIJE OBJAVLJU-
JEMO NA STRANI 5.
57.780 — šest meseci 113.3
Uređuje redakcijski kolegijum: Za 338-740. Rukovodilac OOUR: 347-
zajedništvo,
(Zagreb, 22. novembra7 — De-
legati sva tri vijeća Sabora SR Hrvatske dali su danas suglasnost na amandmane na Ustav SFRJ i na ustavni zakon za provođenje amandmana (od 9. do 47.) na Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Dr Anđelsko Runjić, predsjednik komisije Sabora za ustavna pitanja, rekao je da dogovaranja o tome što i kako promijeniti u Ustavu SFRJ nije bilo lako niti bez teškoća. — U zabludi su bili oni koji su smatrali da će različitost interesa i shvaćanja biti kobni za izvršenje tog zajedničkog zadatka. U atmosferi argumentiranosti prevladane su mnoge šablone, učvršćeno zajedničko uvjerenje o bitnim značajkama svega što nas spaja u jugoslavenskoj zajednici, uz puno uvažavanje mnogih specifičnosti, zasebičnosti i različitosti — rekao je Runjić. — U ovom trenutku neoprostiva bi greška bila kada bi u dokumen tu koji se nalazi pred nama istraživali koliko je nazovi „naših“, a koliko „tuđih“ prijedloga prihvaćeno, odnosno koliko je koja federalna jedinica dobila ili izgubila na planu svojih interesa, zahtjeva ili shvaćanja. Ako amandmani na Ustav SFRJ na ekonomskom planu oslobađaju stvaralačku inicijativu radnih ljudi, stvaraju najširi prostor udruženom radu da u okviru svojih najboljih mogućnosti odlučuju o svim bitnim pitanjima i otvaraju našu zemlju prema svijetu, ako na političkom planu otvaraju nove vrijednosti socijalističke demokracije, a na planu odnosa u federaciji učvršćuju i produbljuju naše zajedništvo, tada ni jedna republika i ni jedna pokrajina ne mogu ništa izgubiti. Mi smo uvjereni da smo amandmanima na Ustav SFRJ dobili svi zajedno — konstatirao je Anđelko Runjić.
PREDLOG AMANDMANA NA USTAV SFRJ] USVOJEN U ŠEST DELEGATSKIH SKUPŠTINA SR I SAP
OSS aaa a Ga
Sabora SR Hrvatske
— Ta nas ocjena može učvrstiti u uvjerenju da će skupštine svih naših socijalističkih republika i autonomnih pokrajina dati suglasnost na amandmane i da će Savezno vijeće, neposredno pred rođendan Republike, proglasiti ustavne promjene. Time će naša društvena zbilja biti obogaćena novim koracima u budućnost, a povijest ustavnosti i federalizma dobiti novu kariku naše postojanosti — naglasio je Anđelko Runjić.
Obrazlažući utvrđene promjene na ekonomsko-društvenom, političkom planu, kao i na nivou prava, dužnosti i organizacije Federacije, Anđelko Runjić je primjetio da „mi možemo zapisati i pogoditi
'NOV KORAK U BUDUĆNOST:
BORBA 23. novembar 1988,
BAJINOJ
dobra, pa i najbolja rješenja, ali ako ih ne oživotvorimo i u praksi prihvatimo, ovi amandmani će O8tati „odrednice na papiru, nedjelotvorne...“, Tomislav Gadža zatražio je da se odmah krene u promjenu SIZ-ovskog organiziranja. Po Ivanu Filipoviću Ustav sam po sebi neće ništa rješiti ukoliko radnička klasa 'ne ovlada svim sredstvima za reprodukciju, ako na čelna mjesta u društvu ne dođu sposobni i odgovorni ljudi, ako se ne zaustavi napad i pljačka društvene imovine. Ivica Maštruko izrazio je žaljenje što u sadašnjim promjenama poli-
Dr Anđelko Runjić ocjenjuje ustavne promjene na zasedanj
strana
njić: Ako amandmani na Ustav SFRJ na planu odnosa u federaciji učvršćuju i produbljuju naše tada ni jedna republika ni pokrajina ne mogu ništa izgubiti
.
tičkog sistema nismo amandmani. ma bili radikalniji, odlučniji u ot. klanjanju suvišnih institucija siste. ma, koje su kako reče, „ideologij. skog karaktera“.
U nastavku sjednice delegati su razmotrili i više republičkih, tel) · saveznih akata i zakona. Data je i suglasnost na Nacrt zakona o iz. menama zakona u utvrđivanju ukupnog opsega rashoda budžeta federacije za 1988. godinu. Raspra. va o rebalansu bila je tek uvod u burnu raspravu O usaglašavanju državne „kase” za 1989. godinu.
G. GOJAK — R. VUJATOVIĆ
SOBRANjJE MAKEDONIJE Oslobađanje rada
(Skoplje, 22. novembra) — Veća Sobranja Makedonije dala su danas saglasnost na amandmane na Ustav SFRJ i na ustavni zakon za sprovođenje ustavnih amandmana. Obrazlažući ove izmene u Ustavu SFRJ dr Vulnet Starova je rekao da su najkrupnije i najznačanije izmene u oblasti društveno-ekonomskog uređenja i da su usmerene na raskidanje sa konceptom dogovorne ekonomije i etatističkog uticaja na privredna kretanja. — Ustavni amandmani stvaraju uslove za veću mobilnost društvenih sredstava i za jačanje interesa za njihovo ulaganje i usmeravanje u razvojne programe koji će povećati ukupnu ekonomsku efikasnost društva — rekao je Starova. Ovi amandmani oslobađaju udruženi rad, delegatski sistem i društvo u celini etatističkih stega, preteranog normativizma u ukupnim društvenim odnosima, rekao je Starova. Oni traže da se funkcije države i njene regulative usaglase sa objektivnim potrebama. Proširuju se i mogućnosti neposrednog izražavanja interesa radnih ljudi i građana u delegatskom sistemu.
Govoreći o izmenama u Ustavu
SFRJ prema kojima se funkcioneri u državnim organima biraju na osnovu liste sa većim brojem kandidata, Starova je rekao da je to u skladu sa osnovnim ustavnim principom o obaveznom utvrđivanju više kandidata i daljom demokratizacijom kadrovske politike. Izmenama u oblasti zakonodavne nadležnosti obezbediće se efikasni sistem doslednog i potpunog izvršavanja saveznih zakona i drugih saveznih propisa i opštih akata, od čega zavisi i jedinstvo zemlje i jedinstvo principa ustavnosti, zakonitosti i odgovornosti. Doprineće se, na kraju, uspešnijem savlađivanju društvene krize — rekao je Starova.
0 Povodom 45-godišnjice AVNOJ-a održan je i svečani deo zajedničke sednice svih veća Sobranja, kojoj su prisustvovali i istaknuti makedonski „rukovodioci Duško Popovski, Jezdimir Bogdanski, Jakov Lazaroski, Gligorije Gogovski, Tomo Sofronievski i drugi. Tom prilikom dr Vulnet Starova je između ostaloga rekao da je dobro i neophodno podsetiti se na istorijske odluke AVNOJ-a kada se danas sa raznih strana na iskrivljen način tumače.
Oproštaj od dogovorne ekonomije
Zlatan Karavdić: Ustavna rešenja omogućuju potpunije delovanje ekonomskih zakonitosti i jačanje odgovornosti i samostalnosti udruženih radnika 0 Ljubo Ninković: Nekoliko hiljada sugestija i mišljenja 0 Dr Nikola Filipović: U ras-
pravi stvorena atmosfera i uve
(Sarajevo 22. novembra) — Delegati svih veća Skupštine BiH dali su na današnjoj zajedničkoj sednici jednoglasnu saglasnost na tekst amandmana na Ustav SFRJ, koji je Savezno veće Skupštine SFRJ usvojilo 22. oktobra.
Obraćajući se delegatima Zlatan Karavdić, predsednik Skupštine BiH, u uvodnom izlaganju istakao je da je bitno obeležje celokupne aktivnosti na pripremanju i donošenju ustavnih promena u snažno izraženoj svesti svih radnih ljudi i građana o složenosti društvene situacije i potrebi efikasnijeg razrešavanja svih aktuelnih ekonomskih, političkih i socijalnih problema na osnovnim avnojevskim principima i opredeljenjima u izgradnji našeg samoupravnog socijalizma. e
Svečani čin davanja saglasnosti na amandmane na Ustav SFRJ, rekao je Karavdić, ima dalekosežan značaj, jer on treba da obeleži osnovne pretpostavke za izlazak iz krize. Ustavnim, amandmanima treba da raskinemo sa konceptom dogovorne ekonomije i voluntarističko-etatističkim uplitanjem u ukupne razvojne tokove i utvrđujemo pretpostavke za jačanje materijalne osnove udruženog rada, što neposrednije vlasti radničke klase u upravljanju sredstvima
|društvene reprodukcije i za nesmetano delovanje jedinstvenog
PIO IC CRTSK Br Taya IT ICT
renje o neminovnosti zajedničkog života
Kresanje uprave
Na sjednici je član Izvršnog vijeća dr Neđo Milićević podneo izvještaj o predloženim izmjenama i dopunama organizacije i funkcionisanja državne uprave u Republici. On je istakao da se već duže vremena sa razlogom ocjenjuje da je ona neefikasna u vršenju svojih funkci-
ja.
Zbog toga će predstojeća reorganizacija javne uprave predstavljati, između ostalog, i jedan konkretan korak u pravcu racionalizacije, odnosno smanjenja ukupne društvene režije. To će se postići smanjiva· njem republičkih organa uprave sa 23 na 17, odnosno 18 organa, te smanjivanjem broja zaposlenih u njima za oko 17 odsto, odnosno 73 220 radnika, u odnosu na broj sada zaposlenih. Inače, reorganizacija državne uprave po riječima Neđe Milićevića izvešće se u dve faze što je uslovljeno i usvajanjem ustavnih promjena.
BET gena Vi EWO RON ea Op ar EMAA VODU PSY gura Mr IO ORr ia O raGNa zi
jugoslovenskog tržišta, a posebno obezbeđujemo neke osnovne pret-
postavke da federacija može funkcionisati kao savezna suverena država. Po rečima Zlatana Karavdića, veliki značaj imaju ustavna rešenja koja omogućuju potpunije delovanje ekonomskih zakonitosti i jačanje odgovornosti i samostalnosti udruženih radnika da se samoupravno i poslovno organizuju i.da u uslovima tržišnog privređivanja preuzmu punu ekonomsku i društvenu odgovornost za upravljanje sredstvima u društvenoj svojini, čime se stvaraju osnovni uslo-
Nadzor nad SDB
Na sednici Društveno-političkog veća jednoglasno je prihvaćen predlog omladinske organizacije BiH da se pokrene procedura za formiranje stalne skupštinske komisije koja bi vršila nadzor nad Službom državne bezbednosti. Organizacija mladih BiH predložila je da se formirna i specijalna komisija Republičke skupštine za ispitivanje slučaja „informativnih razgovora“ studenata sarajevskog Fakulteta političkih nauka. To nije prihvaćeno, jer nema zakonskog uporišta, ali je usvojeno da Predsedništvo SR BiH na narednoj sednici Skupštinu informiše
o ovom slučaju.
Obeštećenje za Neum
U popodnednoj raspravi u Društveno-političkom veću Skuptšine SR BiH o neumskom slučaju, naglašeno je da društvo mora biti obeštećeno, a konkretno da odgovore svi nadležni organi do 7. decembra kada je zakazana zajednička sednica Skuštine BiH. Idejna i politička odgovornost za one koji su nezakonito uzimali neumske kredite ne sme D. N.l izostati, zaključak je Društveno-političkog veća.
jednička redakcija, Trg Marksa i Engelsa 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni urednik: 136. Dnevna redđakcija (DESK): 347-027. Jugoslavija: 345-139, Svet: 347-345. Stvaralaštvo: 345-361. Sport: 346-236. Dopisna mreža: 339-356. Nedeljna „Borba“: 336-381. Sekretar redakcije: 346-143. Poslovni centar: 335-532. Odeljenje pretplate: 335-246. Stenografi: 332-971. Teleks 11104, 11410 i 11408. Rukopisi se ne vraćaju. Pretplata za jedan mesec 19.260 dinara — tri meseca
60 — jednu godinu 231.120, i na žiro-račun u Beogradu broj 60601—602—79 „Borba“, OOUR „Borba“. Broj deviznog računa: 60811—620—16—101—257500—00799 — kod Beobanke u Beogradu. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo, administracija i štamparija „Borbe“, Trg Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592.
Prvi broj „Borbe” izašao je u Zagrebu, 19. februara 1922. U NO ratu „Borba“ izlazi u cu od 19. oktobra do 27. novembra 1941, a U
Driniću od 1. oktobra 1942. do 27. februara ja 1943. Od 15. novembra 1944. „Borba“ nastaY ||
izlaženje u Beogradu, a od 23. marta 1948. i :: Zagrebu. Od 1. januara 1988. „Borba“ se štamp
vi za izvođenje reforme privred' nog sistema.
Milan Jovičić se založio za 0t klanjanje protivrečnosti u političkom i privrednom sistemu, na št0 bi u drugoj fazi ustavnih promena trebalo posebno ukazati.
Ljubo Ninković je istakao da je vrlo bogata i konstruktivna fa prava o Nacrtu amandmana na Ustav SFRJ u kojoj je učestvovalo preko milion ljudi u BiH bila izu zetno delotvorna. Jer, kako je re kao, u njoj je dato nekoliko hiljada sugestija i mišljenja, načelnih | konkretnih, koji su sumirani u Ki SSRN BiH. U tom kontekstu on jč ukazao na pznačajan doprinoš sredstava javnog informisanja U vođenju rasprave i njenom plodonosnom završetku.
Boro Tađić nalasio je da je do bro što idemo u ove reforme, ali i pitao kako ćemo ih ostvariti kada sporo rešavamo enigme kao što 5U „Agrokomerc” i „Neum”.
Dr Nikola Filipović je rekao da su u raspravi o usaglašavanju U tavnih amandmana postignuti značajni pomaci u građenju jedin stva u zemlji. Sam čin, što su US klađena do juče otvorena pitanja govori da je, ipak, stvorena atm05 fera i uverenje o neminovnosti 24" jedničkog života.
E. DEMIROVIĆ M. LUČIĆ
Uži-
u Beogradu kao jedinstveno izdanje.