Борба, 20. 05. 1989., стр. 3

“~” ~ „. —

|

{EMA NEDELiE: # Daljugosoveni počhju da biju

JAVNOST HOĆE JOŠ

Šta su pokazali izbori sa više kandidata

"dravko Huber OŠ samo, koju godinu nazad, tvrdokomi kadrovici starog, kova ubeđivali su d da bi više kandidata na listama za MOlitičko-rukovodeće funkcije moglo doći P ave socijalizmu. I sa po jednim kandidam kojeg su biračima preporučivali pouzlini politički štabovi, socijalizam je ozbiljganemoćao. Tek tada je postalo jasno jaje jedna od mera za spašavanje njegove Jbve i demokratizacija izbornog postup-

M' Vlinule sezone na brojnim i raznov“nim biralištima širom Jugoslavije birači konačno dobili mogućnost da biraju iandidate kojima će doista dati svoj glas. Tako je bilo i u delegatskim skupštinama, -\ forumima društveno-političkih organiaacija, i u državnim organima... Sve do rvih opštenarodnih referenduma u Sloliiji i Crnoj Gori gde su svi punoletni rađani odlučivali ko će od više predlože„ih kandidata ući u savezno državno predsedništvo. ; Forma i suština ne moraju uvek biti u punoj saglasnosti, ali čak i onda kad suštimalo kaska za formom, ima razloga da ozdravi promena jednog zastarelog iblika promovisanja političko-rukovodecg sloja. A to se kod nas desilo upravo u owj poslednjoj kadrovskoj smeni. Niko orbiljan ne govori o osvajanju nekih novih himalaja demokratije i „konačno pronađe-

je LOK izbora“. Ali izborni ambijent aaa postao dosta drugačiji u odnosu alan o ada za Javnost tu nije bilo baš OVO . livog, i bad se o uzbuđenjima Bemoarskih NLO irali saznavalo tek iz no što je posebno zanimljivo je e ova gotovo radikalna DOBiena iBborić orme desila u okviru važećeg normativno-pravnog sistema. Iste one odredbe zakona I statuta u skladu sa kojima smo ranije prisustvovali fanoznim „trkama jednog konja“ pokazale su se dovoljno širokim i za održavanje znatno neizvesnijih nadmetanja mnoštva kandidata za pojedine funkcije. Za razliku od nekih drugih patenata samoupravne demokratije, institut „više kandidata“ nije oktroisala prosvećena birokratija, već ga je iznudila sve agresivnija javnost. Činjenica da je on nekako udenut u važeći ustavno-pravni okVir ne govori toliko o elastičnosti tog okvira, koliko o snazi pritiska da se dotadašnja izborna praksa menja. Najradikalnije novine koje su uvedene u poslednjim izborima — pre svega referendumom u Sloveniji i Crnoj Gori — gotovo da su neka vrsta kršenja važećih normi. Jer, po Ustavu članove Predsedništvo SFRJ biraju republičke i pokrajinske skupštine, a ne narod na

referendumu. Formalnim činom skupštinske verifikacije izbora kandidata koji su dobili najviše glasova na referendumu, obezbeđen je legitimitet ovakvog, izbora, ali je jasno da narasle demokratske apetite postojeći koncept izbornog sistema više ne zadovoljava.

Putevi kojim se, praktično, u svim delovima policentrične i pluralističke Jugoslavije došlo do „više kandidata“ nisu sasvim identični. Nisu svuda jednaka ni shvatanja stvarnog političkog značenja ovog izbornog principa. Negde se on još uvek shvata više kao dekor kojim treba ulepšati pobedu poznatih favorita, a manje kao časni duel protivnika od kojih svaki želi i ima pravo da stigne do pobedničkog postolja, što automatski znači da je i poraz, odnosno neizbor, bilo koga ko se našao na listi sa više kandidata sasvim legitiman ishod ovakvih izbora. Ako se ovako razumeva institut „više kandidata“, onda je besmisleno zamerati biračkim telima što u tajnom izjašnjavanju o više predloženih imena nisu izabrali nekog za koga predlagač unapred misli da bi morao biti izabran. Ovakvih „nesporazuma“ između predlagača i birača bilo je u više navrata, što samo svedoči o dečjim bolestima ove izborne novine. Upronost su pokazivali i

jedni i drugi: predlagači upornim stavljanjem propalih kandidata na liste za druge funkcije, a birači njihovim odbijanjem. Šampion ovakvog slaloma po kadrovskim listama, verovatno je novi član Predsedništva SR Srbije Mihalj Kertes koji je pre izbora na ovu funkciju pao u vožnjama za tri druge funkcije.

__Bilo je i određenih oblika simulacije „više kandidata“ — kad se u jednoj sredini za sve značajne funkcije predlaže ista grupa ljudi, pa se tako stvara privid da je za svako rukovodeće mesto bilo više kandidata, a u zbiru u opticaju je bio, od prilike, onoliki broj imena koliko ima i značajnih funkcija. Kada im se iz različitih razloga činilo da je povoljnija varijanta „jedan kandidat“, neki se nisu ustručavali ni od te formule. Čak su i slovenački omladinci, kao pobornici najradikalnije demokratizacije, u vreme kad su hteli da na čelo svoje organizacije dovedu Janeza Janšu bili spremni da njega samog ostave na listi kandidata. Po formuli „jedan funkcija jedan kandidat“ birani su i neki funkcioneri u Srbiji, na Kosovu, u Makedoniji, pa i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Verovatno nema takvih pesimista koji veruju da se izborni točak može vratiti unazad.

uragiigili:Ktravimiyr iESGIi FG GAT Si PP zalBe ic ini OI PiiNi? Zi eFeZ ri ariFP sr rs air: pigpizkkie IP: oyE Berar u BBHKR=5ZmyDSRi ie ISO GSKE(OG Ra e:eni EAT —RROIaNDGz efi niRamIIy GO MSRi Paa iE ~ a era IC Nr NR za ROG: RC OR ORG ani

samo jedno ogrešenje

POSNA | HERCEGOVINA: Ne računajući kandidata za šefa saveznog Sndikafa, U ovoj republici za sve funkcije predlagano je više kandidafa

Uz jedan izuzetak, u Bosni i Hercegovini do sada nije bilo bar koliko se zna, veih „ogrešenja“ u primeni principa više kandidata. Za političke funkcije „u igri“ je bilo najmanje dva, a ponegdje i preko stotinu kandidata.

Najmasovnija ali i najoštrija konkumncija u prethodnom, ali i u završnom postupku izbora, koji na žalost još nije ikončan, bila je za člana Predsjedništva SFRJ iz SR BiH. Na listi se našlo čak 126 kandidata, da bi se na kraju ona svela wo na sedam, a onda tri (dr Nenad Kecmanović, dr Stevan Mirjanić i Milan Ško-

r0}.

Lada je riječ o najodgovornijim funkijama u federaciji na koje po „voznom redu“ dolazi BiH, evo nas već kod napred pomenutog „ogrešenja“, iliti izuzetka u predlaganju više kandidata. Riječ je o budućem predsjedniku Vijeća Saveza sindikata Jugoslavije za koga je kandidovan iz te Republike samo Anđelko Vasić, sadašiji član Predsjedništva VSSJ. Po svemu suleći, on će biti izabran za prvog čovjeka 0\e organizacije, ali.uz sve poštovanje njepve ličnosti u ovdašnjoj javnosti ostaje opori utisak nezadovoljstva što i u ovom iučaju procedura kandidovanja i izbora nije išla na uobičajeni način — sa više kandidata.

Drugo jako „federalno mjesto“ Bosne i Hercegovine u novim izborima, potpredijednik Skupštine SFRJ, popunjeno je, za mzliku od prethodnog, u konkurenciji Sada Muminagić dobila je u oba vijeća Savezne skupštine više glasova od svoje „protivnice“ Mirzete Arnautović.

Dosadašnji predsjednik PredsjednišWaSR BiH dr Nikola Filipović nije bio ponovo kandidovan za ovu funkciiu, a o nie-

govom nasledniku članovi ovog najvišeg republičkog državnog organa izjasnili su se između dr Obrada Piljka i dr Mladena Ivanića, za Ovog prvog. Inače, treba reći da je u široj evidenciji bilo na desetine kandidata.

Većinom glasova između više Kandidata obnovljeni su mandati predsjednika Skupštine SR BiH predsjednika RK SSRN i Vijeća Saveza sindikata. Dva kandidata su bila i na listi za novog predsjednika boračke organizacije.

Smena u CK SK BiH je takođe imala demokratsku formu. Bilo je mišljenja da sadašnji predsjednik Abdulah Mutapčić treba da ostane na toj dužnosti ali je on zamolio da zbog zdravstvenih razloga ne bude ponovo kandidovan i biran. Tako su za budućeg predsjednika Predsjedništva CK SK BiH kandidovani dr Nijaz Duraković i Dževat Tašić, članovi Predsjedništva. Podsjećanja radi, dr Nijaz Duraković je i u prošlim izborima bio protivkandidat Abdulahu Mutapčiću.

Postupak kandidovanja za izbor prvog čovjeka omladinske organizacije u BiH je još u toku. Njegova širina je impresivna. Na listi je bilo čak 29 kandidata, ali nakon izjašnjavanja i razgovora sa svim predloženim svedena je na 11 imena. Predloženi kandidati obavezni su da naprave svoje programe rada kojima će se predstaviti kao potencijalni predsjednici omladinske organizacije u Republici.

U toku je i rekonstrukcija republičke vlade. Za „ministre“ svih upražnjenih resora utvrđena su po dva ili tri kandidata o čijem će se izboru vjerovatno na sledećem redovnom zasijedanju izjasniti delegati Skupštine SR BiH

E. Demirović

Po vanrednoj meri

KOSOVO: Zbog poznatih prilika U p lerenje se u nekoliko slučajeva da

(andidafu

Izbori novih rukovodstava u društveno—političkim organizacijama, skupštinama, drdžavnim i drugim političkim organima i telima na Kosovu tekli su, uglavnom, u duhu sprovođenja tačke 8 Zaključaka PK SK Kosova o — odgovornosti. Vetibroj funkcionera u Pokrajini, posebno u Organima društveno—političkih organizaja, nije dočekao kraj jednogodišnjeg mandata. U principu, na svako upražnjeNa mesto kandiduje se više kandidata. U pojedinim sredinama, međutim, na predlog viših organa, poverenje se daje samo jednom „proverenom“ kandidatu. Tako, predsednik Skupštine Kosova Vukašin Jokanović, prilikom ponovnog (re)izbora nilt imao protivkandidate.

Izbori na Kosovu ostaće, posebno, zabamćeni po evidentiranju i kandidovanju ludi za funkciju člana Predsedništva SFRJ a člana i predsednika Predsedništva SAP Lova. Po volji delegatske baze, na spisMI za funkciju člana Predsedništva SFRJ !? Pokrajine našlo se najpre 190, a potom,

drugom krugu, čak dvesta kandidata, „adni ljudi i građani slobodno su izražaai Svoje predloge, interese i ubeđenja, pa 5 še na tom spisku našli i ljudi koji su

08 vođenja pogrešne politike morali da

'du, kao Azem Vlasi, na primer, ili koji su Podneli ostavke, kao Remzi Koljgeci. PotPisnici društvenog dogovora za vođenje Sadrovske politike su ovaj razuđeni spiMn sveli na osam imena, ali su svi On! odustali od kandidature! U petnaest do „kanaest, Koordinacioni odbor za kadrov-

U politiku „izašao“ je sa novim predlo-

okrajini, na predlog viših organa p0valo i samo jednom „proverenom“

gom — Riza Sapundžiu i Musa Juniku provereni kadrovi. Na Skupštini Kosova „pobedio“ je Riza Sapundžiu, bivši guverner Narodne banke Kosova. e Za izbor jednog člana i predsednika Predsedništva SAP Kosova delegati Skupštine Kosova nisu dali „vizu“ Husamedinu Azemiju, članu Predsedništva PK SK Kosova i doskorašnjem predsedniku Predsedništva OK SK Prištine, kao ni dr Skenderu Karahodi, predsedniku Predsedništva akcione konferencije SK Prištinskog univerziteta: 77 od 160 delegata suprotstavilo se, u tajnom glasanju, mišljenju tzv, subjektivnih snaga Kosova da bi Husamedin Azemi i Skender Karahoda trebalo da se nađu u pokrajinskom Predsedništvu. — Šta sad? — pitamo sekretara Predsedništva PK SSRN Kosova Budislava Vujisića? . : — Mi ne odustajemo od našeg predloga. Uz Husamedina Azemija i Skendera Karahodu ići ćemo sa još jednim ili dvojicom kandidata, kaže Vujisić. „BIH Izbori na Kosovu ostaće zapaženi ı po kandidaturi Skendera Ramadanija i Jusufa Zejnulahua za člana Predsedništva CK SKJ iz ove Pokrajine. Delegat iz Uroševca „inače član Predsedništva Privredne komore Kosova Skender Ramadani nije dobio većinu glasova u CK SKJ, pa Je za člana Predsedništva CK SKJ ostao samo Jedan kandidat — Jusuf Zejnulahu. I on je „po kratkom postupku“ izabran za člana

Predsedništva CK SKJ, jer drugog kandidata — nije bilo. , : R. Barjaktarević

u„„NJZAA–•„~.„NNA•„[ZAI_AAINAIAIAIAIAIAIAIAAIAIAIAIAIA_A_AA•.–_”>RŠT Gun uu mA RIGIRIKEAAIKIEE Nastup opozicije

SLOVENIJA: Nezvanično, na izborima se znalo ko je kandidat zvanične

Politike, a ko opozicije i DOSadašnji način kadrovanja UZŽMan je još početkom prošle godine, kaau počeli izbori za predsednika i člana 8 tdsedništva SR Slovenije, te za najviše aMpštinske funkcije. Socijalistički savez e učio je tada da ne pravi nikakva sužaLO lista evidentiranih kandidata. Tako za predsednika Predsedništva Republi-

ke evidentirano sedam, a za člana Predsedništva osam kandidata, pa ih je Predsedništvo SSRN samo prosledilo osnovnim kandidacionim konferencijama na razmatranje. Na tim konferencijama građani su mogli predlagati i nove kandidate, što su naravno, i činili, a na listu je mogao biti uvršten samo onaj ko dobije podršku

trećine prisutnih.

Zanimljivost vezana za te izbore bio je i napad „Mladine“ na jednog od kandidata za predsednika Andreja Marinca. Tvrdilo se da je on kandidat zvanične politike i samim tim predodređen da pobedi. Posle ovih primedbi Marinc je podneo ostavku. Na opštinskim kandidacionim konferencijama najveću podršku dobio je Janez Stanovnik, dok je na drugom mestu bila Mojca Drčar-Murko koja je, takav je utisak bio stvoren, bila kandidat tada još zvanično nepriznate opozicije. Njih dvoje ostalo je u trci do kraja. Na republičkoj izbornoj konferenciji ubedljivo je pobedio Stanovnik. Za najviše funkcije u Republičkoj skupštini evidentirani su bili tadašnji funkcioneri koji su imali pravo na još jedan mandat. Bilo je i drugih kandidata, ali su prema očekivanju pobedili oni koji su već na funkcijama. Nešto bure u tim izborima uneo je omladinski kandidat za predsednika Društveno-političkog veća Tone Anderlič. Zahvaljujući njegovoj popularnosti, tada je još bio predsednik RK SSO, u svim fazama izbornog postupka imao je prednost ispred dotadašnjeg, a i sadašnjeg, predsednika Veća Valerije Škerbec. Delegati su, međutim, u tom slučaju „koripovali“ mišljenje svoje baze i prednost dali dotadašnjem predsedniku.

Kao svojevrsni kuriozitet beležimo da je najveći kritičar starog izbornog postupka i borac za neposredne izbore, omladin-" ska organizacija, u svojim izborima za predsednika RK SSO predložila i nešto što se nije moglo spojiti sa demokratskim izbornim postupkom. Bilo je, naime, zahteva da pet od šest kandidata (koliko ih je bilo evidentirano) odustane kako bi Janez Janša — slučaj četvorice bio je u punom jeku — bio sigurno izabran kao jedini kandidat. Od toga se, ipak, odustalo i na kraju je u izbornoj trci pobedio Jože Školjč.

Posle ovih, usledili su izbori za člana Predsedništva SFRJ iz Slovenije u kojima su odmah na početku evidentirana čak 73 kandidata. Saglasnost da budu kandidati dalo je ukupno šestoro evidentiranih.

Posle opštinskih konferencija, iz trke su ispali Tomaž Kalin i Vinko Vasle jer nisu bobili podršku, a posle toga je odustao i treći kandidat Dušan Šinigoj. Na republičkoj kandidacionoj konferenciji potreban broj glasova nije dobio ni Gojko Stanič, pa su ostala samo dva kandidata — Bulc i Drnovšek.

V. Simonović

Dama za primjer

HRVATSKA: Veliki pobornik demokrafiziranja izbora Marjan Kalanj, dozvolio je da bude jedini kandidat za funkciju koju on već obaVja

Na startu zanimljive i ncizvjesne iz· borne trke u Hrvatskoj za mjesto člana Predsjedništva SFRJ, istaknute su čak 72 kandidature. U šarolikom popisu kandidata neki čak nisu zadovoljavali ni osnovne kriterije, a pouzdano bi se to moglo reći za jednoga, navodno pokojnika, koje mu je očito bilo svejedno kakav će biti ishod izborne utrke. Epilog je danas poznat: član Predsjedništva SFRJ iz Hrvatske je dr Stipe Šuvar koji je dobio u Hrvatskoj najveću podršku i kojega je, uvjerljivom većinom glasova u odnosu na protukandidata Anđelka Runjića, izabrao Sabor SR Hrvatske. Izbori s više kandidata nisu prvi put u Hrvatskoj primjenjeni u slučaju biranja člana Predsjedništva SFRJ. Praksa predlaganja više kandidata za sve funkcije i u svim društveno-političkim organizacijama i zajednicama uobičava se već nekoliko godina. Prekretnicu u demokratizaciji kadrovske politike, pri čemu isticanje više kandidata jest prvi korak demokratizacije, označio je 10. kongres SKH. No, i prije toga bilo je pokušaja da se započne s takvom praksom. Led je prvi probio Socijalistički savez Hrvatske koji je još 1980. godine izborom između dva kandidata dobio predsjednika Republičke konferencije JovuUgrčića. Protukandidat na izborima bila mu ie Darinka Puškarić.

Praksa koju je 1980. godine započeo Socijalistički savez, nije tako lako uhvatila korjene ni u samoj fronti, a još manje u ostalim organizacijama i društveno-političkim zajednicama. Ipak, pred 10. kongres došlo je do ključnog prijeloma, pa se i Centralni komitet SKH, a nakon njega i rukovodstva ostalih društveno-političkih organizacija, opredjelio za demokratizaciju kadrovske politike i u sklopu toga i za više kandidata. Neki su skloni da tu činjenicu tumače kao ustupak starih kadrova, odnosno dugogodišnjih rukovodilaca pred naletom mlađih koji su očito imali namjeru da potisnu starce iz politike“. :

'Snažnu podršku opredjeljenju CK da demokratizira kadrovsku politiku pružio je Socijalistički savez Hrvatske, a pojedinačne zasluge pripisuju se posebno Marijanu Kalanju, sadašnjem predsjedniku Republičke konferencije. Otuda ne malo iznenađenje predstavlja način na koji je on ponovno izabran za predsjednika Republičke konferencije. Naime, Kalanj je dopustio da sam uđe u izbornu proceduru, što su mu zamjerili i neki delegati, i ostavio ne baš prijatnu dvojbu pa i sjenku na sve ono za što se zalagao.

S. Vranić, H. Suljičić

'KiirWpaprprgyiry Et OI IR EGaRiT En Orne Onri NL Teo NT er OT S PrNIN ua Fr Br iiRH ras iEĆ Ra: rCKR OT FE ri Može više, a može i jedan

SRBIJA: Predsednik Predsedništva republike, a po svoj prilici i novi partijski čelnici, stupaju na dužnost bez profivkandidala

Za najvišu funkciju u zemlji — za člana Predsedništva SFRJ iz Srbije bilo je na početku evidentirano 116 kandidata (od toga 10 kandidovanih bilo je van Srbije). Od samog početka u najuži krug predloženih ušli su Slobodan Milošević, predsednik CK SK Srbije, Petar Gračanin, predsednik Predsedništva SR Srbije, dr Borisav Jović, predsednik Skupštine Srbije i Dušan Čkrebić, član Predsedništva CK SKJ. Kako je isticano na svim skupovima posvećenim izborima, osnovni kriterijum za izbor na ovu funkciju bio je da kandidat za sobom nema „hipoteku“ neuspeha i da uživa poverenje naroda.

Uz ovu listu podržavanu na gotovo svim sastancima društveno-političkih organizacija, često su pominjana i imena Mihaila Milojevića, predsednika Privredne komore Srbije, Radoša Smiljkovića, predsednika GK SK Beograda, dr Radoljuba Micića, predsednika Poslovodnog odbora Zavoda „Crvena zastava“, Radiše Gačića, člana Predsedništva CK SKJ, Aleksandra Bakočevića, predsednika Skupštine Beograda. U još širem krugu, da ga tako uslovno nazovemo, našli su se predsednik Izvršnog veća Srbije Desimir Jevtić, član Predsedništva SUBNOR Mihailo Švabić, predsednik Republičkog zavoda za društveno planiranje Mihajlo Crnobrnja.

b

Početna lista kandidata je kasnije više nego prepolovljena.Kao što je poznato Skupština Srbije je 28. marta, tajnim glasanjem između tri kandidata koje je predložila Kandidaciona konferencija SSRN Srbije, izabrala dr Borisava Jovića za člana Predsedništva SFRJ. Kandidati su još bili Slobodan Unković i Aleksandar Bakočević koji su dobili znatno manje glasova. (Predsedništvo SSRN Srbije predložilo je i četvrtog kandidata Mihajla Milojevića, ali on nije dobio potreban broj glasova da bi mogao biti stavljen na listu kandidata.)

Načelo više kandidata poštovano je i prilikom izbora novih članova Predsedništva Srbije. Tajnim glasanjem Skupština Srbije je 8. maja većinom glasova između četiri kandidata izabrala tri nova člana Predsedništva — Slobodana Miloševića, Mihalja Kertesa i dr Miroslava Đorđevića (dr Slobodanka Gruden dobila je najmanji, broj glasova). Potom je Predsedništvo SR Srbije javnim glasanjem jednoglasno izabralo za svog predsednika Slobodana Miloševića koji je bio jedini kandidat za ovu funkciju.

Za predsednika Skupštine Srbije tajnim glasanjem između tri predložena kandidata izabran je Zoran Sokolović, dotadašnji sekretar Predsedništva CK SK Srbije. Zoran Sokolović je prethodno „ušao“ |

u Skupštinu Srbije dopunskim izborima 2. tri delegata za Društveno-političko vei I konačno, pre nekoliko dana, za predsednika Predsedništva CK SK Srbije predložen je jedan kandidat — dr Bogdan Trifunović, i za sekretara takođe jedan Milomir Minić. Predsedništvo CK SKS je ove predloge uputilo na konsultacije u opštinske komitete, međuopštinske konferencije, Gradski komitet organizacije SK

NEDELJNA BORBA 20-21. maj 1989. strana

Beograda i u pokrajinske komitete. Koliko je poznato, dosad . primedbu što je predožen samo po jedan kandidat uputio GK SK Novog Sada.

Srbija je ove sezone bila na redu da predlaže predsednika Savezne skupštinc. Kao što je poznato delegati Skupštine SFRJ tajnim glasanjem na odvojenim sednicama veća opredelili su se za dr Slobodana Gligorijevića. (Drugi kandidat bio je, kao što je poznato, dr Radoljub Micić).

D. Šverko

Zvezde i autsajderi

MAKEDONIJA: U kuloarima se može čuti tvrdnja da u federaciju odlaze političari koji su popularni, ali nisu baš poželini u svojoj republici

Usvajajući statutarne izmene, Republička konferencija SSRN Makedonije je na poslednjoj sednici, umesto ran!Je formula-· cije — da se za najviše funkcije „po pravilu“ ističe više kandidata (koja se u praksi najčešće svodila na to da je za manje VaZŽne i niže društveno-političke funkcije bilo isticano više kandidata, a za najviše funkcije se opet išlo po starom) sada utvrdila da se za sve funkcije ističe i bira između više kandidata. NJ

Nekih značajnijih iskustava sa prinć!pom „više kandidata“ u Makedoniji dosad nije bilo. Da je to tako — pokazala je i epizoda oko izbora člana Predsedništva SFRJ iz Makedonije, kad se videlo da mnogi ı ne znaju tačno izborna pravila.

Pravilo o isticanju i biranju između više kandidata dobija sve veći broj pristalica, a na poslednjoj sednici RK SSRN Ma· kedonije čula su se i zalaganja da se pred· loženi kandidati predstave široj javnosti tako što će iznositi svoje programe rada i vizije razvoja društva. Omladinci koji su bili najagilniji u ovom predlogu, pa su čak predlagali i televizijsku debatu između predloženih kandidata, već na prvom koraku su se pokazali — nedosledni. Predlažući kandidata za predsednika Savezne konferencije SSOJ, omladinsko republičko rukovodstvo Makedonije je predložilo dva kandidata: Branka Azevskog i Đorđi Iva: nova. Ovih dana, međutim, Đorđi Ivanov je povukao svoju kandidaturu, a o progra: mima i tv debati nije ni bilo reči.

U Makedoniji ima i kritičara sistema izbora između više kandidata. Na primeru predlaganja i evidentiranja kandidata za člana Predsedništva SFRJ, u ranijem i sadašnjem postupku, oni nalaze najveću potvrdu za svoje teze. Tvrdi se, na primer, da je u najmanju ruku neumereno da se u Makedoniji predlože čak 104 kandidata za najvišu državnu funkciju, pogotovu što su se na listi našla i neka imena za koja veći-

na građana Makedonije nije ni čula. Istovremeno, kritičari ukazuju da je evidentiranje i predlaganje kandidata, kao i sam izbor između više kandidata, za mnoge šansa da se olako promovišu u političku orbitu. Sasvim nepoznata i neafirmisana imena bila su u opticaju prilikom predlaganja članova za vladu Ante Markovića. Oni kojima se ne dopada ovo evidentiranje autsajdera kažu da se tu radi o tipovima koji svesno privremeno igraju ulogu autsajdera, da bi se posle, kad se nađu na listi za neku republičku funkciju moglo da se kaže: ako je neko bio kandidat za Predsedništvo SFRJ ili saveznog ministra, sigurno da bi mogao obavljati funkciju predsednika Centralnog komiteta SK u Republici ili barem biti predsednik makedonske vlade.

Izgleda, da ni svi demokratski instituti nisu bezgrešni, ili njihovu navodnu greš-" nost vide oni koje hvata strah od prevelike demokratske promaje. Iza javne scene može se čuti ili bar načuti i o nizu drugih momenata koji nisu bez uticaja prilikom predlaganja i izbora ljudi na različite političke funkcije. Jedna od tvrdnji koja se može čuti u političkim kuloarima jeste da se obično u federaciju šalju kadrovi koji su popularni, ali nisu baš poželjni u matičnoj republici, odnosno koji pomalo smetaju faktorima koji su zaposeli najvažnije republičke funkcije. Neki su skloni da tako protumače i masovnu podršku koja se daje dr Vasilu Tupurkovskom, nesumnjivo najpopularnijem makedonskom političaru ovih dana, u predlaganju za funkciju člana Predsedništva SFRJ. Poznavaoci prilika kažu da bi time budućim republičkim rukovodiocima bilo lakše jer bi ispunili volju naroda, a s druge strane ne bi morali da svoju vlast u Republici, koja je i najveća vlast, dele sa — najpopularnijim političarem. N. Batkoski

Otkriće referenduma CRNA GORA: Posredničke kandidacione konferencije, po svoj prilici,

- nestaju iz izborne prakse

Prošlogodišnji oktobar, a posebno ovogodišnji januar, u kadrovskoj politici u Crnoj Gori učinili su svoje: ne samo što je masovno otišla garnitura najodgovornijih od opština do federacije, već su pravo građanstva dobili neki novi instituti u izbornom postupku kao što su referendum, tajno glasanje, veći broj predloženih kandidata nego što se bira, javno iznošenje programa. Član Predsjedništva SFRJ iz Crne Gore izabran je referendumom. Tri kandidata su javno prezentirala svoje viđenje jugoslovenskog puta, na referendum je izašlo preko 80 odsto glasača, Nenad Bućin je ubjedljivo pobijedio — imao je 56 odsto ukupnih glasova. Treba reći da je u prethodnom postupku za ovu funkciju u 20 opština evidentirano 46 imena, da bi se konačno došlo do tri kandidata, a narod je tajno ali jasno rekao šta misli. Procedura javnog glasanja u Skupštini bila je samo potvrđivanje narodne volje.

Slično je bilo i prilikom izbora novog Predsjedništva SR Crne Gore, jer je staro podnijelo ostavku. Bez inicijalnih lista, u opštinama je predloženo 96 kandidata, uzajamnim povratnim dogovorom lista je svedena na 18. Izabrano ih je sedam, od

kojih su za sada samo trojica profesional-

ci. Predsjednik CK SK Crne Gore više nije

po funkciji član republičkog Predsjedništva. Ni za izbor novog Republičkog izvršnog vijeća, jer prethodno je takođe podnijelo ostavku, nije bilo unaprijed utvrđenih lista. SSRN koji je, takođe, tajnim glasanjem, uz najmanje jednu trećinu više kandidata od broja koji se bira, dobio nova rukovodstva od opštine do Republike. Tako se ponašala i Partija. Oni su, na primjer, za Predsjedništvo CK imali 16 kandidata (biralo se 11, šest profesionalaca), a potom i po dva kandidata za mjesto predsjednika i sekretara.

U crnogorskim raspravama o izbornom sistemu mnogo je primjedbi izrečeno na račun kandidacionih konferencija kao recidiva stare kadrovske politike. Po svoj prilici nakon skupštinskih izbora one će nestati. Već najesen kad budu izbori u Socijalističkom savezu kandidacione konferencije neće biti u igri. Kandidacionim konferencijama se stavljaju na dušu raznc trapavosti i nesnalaženja kao što je ponavljanje glasanja po nekoliko puta, vraćanjc istih ljudi u krug itd. Referendum je očigledno, jednostavnije, a istinskije demokratsko oružje od tromih posredničkih konferencija koje u Crnoj Gori više nijesu na

ĆUD S. Vukašinović

aiu zanesni IHN ORIar JE rniIEa Eir—ie "Ti rViieriisErp fire: ir IIIIrr ranu Jr 7raiuuiuiriar ri 1 IinS SK ZVER Ua 815 S

Ponavljanjem do većine VOJVODINA: U više navrata birači su odbijali sve predloge koji su se

našli na listama

Protekli izbori u Vojvodini bili su i najveća posleratna kadrovska obnova. Za razne funkcije, od 50 vojvođanskih opština do najviših državnih organa, bilo je predloženo više desetina hiljada ljudi.

Za člana Predsedništva SFRJ iz SAP

Vojvodine evidentirana su čak 52 kandi-

data, od kojih su dr Bogdan Trifunović, dr Stanko Radmilović i Nedeljko Šipovac odustali zbog drugih funkcija. Kasnije je wpisak sužen na četiri kandidata — Đorđe

ćepanćević, dr Dragutin Zelenović, dr Dragoje Žarković i Mihalj Kertes — da bi se na kraju delegati u Skupštini Vojvodine izjašnjavali između dr Dragoja Žarkovića i dr Dragutina Zelenovića. Javnost se seća da je u ovoj fazi, izbio omanji skandal. Kandidat koji nije prošao — Žarković, je javno izneo ocenu da je, navodno, bilo manipulisanja, jer u dva kruga glasanja nijedan od kandidata nije dobio potreban broj glasova. Tek posle trećeg kruga, izabran je dr Dragutin Zelenović koji je dobio 131 glas, a dr Dragoje Žarković samo 30.

Ni izbor predsednika Skupštine SAP Vojvodine ne ide sasvim glatko. Posle ostavke Živana Marelja bila je pripremljena lista sa dva kandidata. Međutim, jedan je iznenada odustao (Miroslav Durgala), tako da je lista spala na jedno ime (Branko Kljajić). Poštujući dogovor da uvek bude više kandidata, predsednik će biti izabran tek kad lista bude proširena.

Zavidno veliki broj kandidata predložen je i za Predsedništvo PK SSRN Vojvodine. Za 20 mesta u ovom organu bila su predložena čak 44 kandidata a za predsednika Predsedništva predložena su tri kandidata. Istina za sekretara Predsedništva postojao je samo jedan kandidat Dušan Tomić, ali to se desilo sticajem okolnosti o kojima će i budući organizato-

ri izbornih aktivnosti morati da vode računa. Naime, jedan od predloženih kandidata za sekretara — Jovan Krulj — nije izabran ni u Predsedništvo, dok su ostala dvojica kandidata, Nikola Grubor i Zarija Aurel — sami odustali od kandidature.

Prilikom izbora četiri člana Predsedništva SAP Vojvodine, bilo je evidentirano čak 66 predloga, međutim, ni jedan od predloženih kandidata nije odmah dobio potrebnu većinu glasova. Glasanje je moralo da se ponavlja drugi put, ali ni tada posao nije okončan. Delegati nisu želeli da se treći put izjašnjavaju o istom imcenima, pa je PK SSRN morala da predlaže i nova imena.

Ni prilikom izbora potpredsednika vojvođanske Skupštine, kada su bila predložena tri kandidata (Vijera Farago, Zarija Olar i Dragoljub Poljaković) nijedan od kandidata, ni posle dva kruga glasanja, nije dobio potreban broj glasova. Tek na zahtev delegata za treće izjašnjavanje „provukao“ se Dragoljub Poljaković koji do izbora predsednika Skupštine obavlja i tu dužnost.

Jelena Milojević, kandidat za predsednika SK SSRN Jugoslavije izabrana je izmešu tri predložena kandidata.

Ovih nekoliko najznačajnijih i najupečatljivijih detalja iz proteklih izbora u SAP Vojvodini svedoči o određenoj demokratizaciji izbornog postupka. Najdalje se otišlo u predlaganju i evidentiranju kandidata u čemu je ovoga puta zaista učestvovala i šira društvena baza. Karakteristika vojvođanskih izbora je ta da je prava retkost da je prilikom glasanja za neku od viših funkcija neko od predloženih kandidata odmah, u prvom krugu izjašnjavanja dobio

potrebnu većinu. i B. Gulan

__________________________---—-–—- ———1.3–#- - I - — . ı - -- -—- -I.——