Борба, 17. 08. 1989., стр. 9
БОРБА 17, август 1989.
КУЛТУРА
страна
МУЛТИМЕДИЈАЛНА ИзЛОЖБА: Бјеловар. — У Атрију овдашњег Градског музеја, еминентни хрватски и југословенски сликар, професор Академије ликовних умјетности у Загребу Иво Фришчић, приређује вечерас једну посве неуобичајену изложбу мултимедијалног карактера. Ово је, заправо, постав за само једно вече а једини експонат јест слика с потписом „Гордана“, рађена у великом, двометарском формату, с намјером да — према-идеји аутора — твори „једну слику свих слика“. Б. Ј. з
„РАТНИ РЕКВИЈЕМ“ НА ИГРАМА: Дубровник. — У оквиру јубиларних, 40. дубровачких љетњих игара, са умјетницима из СССР, Велике Британије и САД, управо је изведен знаменити = „Ратни реквијем“ Бенџами“ на Бритна као један од централних догађаја музичког програма Игара у овој сезони. Лењинградској филхармонији са диригентом Александром Дмитријевим, придружили су се солисти Шејла Армстронг, Робин Легејт и Стефен Робертс (Велика Британија), мјешовити и дјечји збор из Синсинатија и – Мејна (САД), па је тако ова изведба примљена и као својеврсни глазбени детант имајући у виду да је овим дјелом Бритн исказао тежње ка миру насупрот ратним страхотама. Вечерас је на програму коморна опера Балтазара Галупија „Магнет срдаца“, а изведбом диригира Ловренц Арнич из Љубљане. М. А.
ГОГЕН НА АУКЦИЈИ: Женева. — Једна од најпознатијих слика Пола Гогена, „Међу љиљанима“, наћи ће се овога новембра на аукцији коју организује њујоршка _ галерија _ „Сотби“. Стручњаци галерије сматрају да би ова Гогенова слика требало да достигне цену између седам и девет милиона долара, а дело је урађено 1889. године,
СЛИКАРСТВО БОСИЉКЕ ШИПКЕ;Вршац.— у вршачком Наордном музеју представљено је стваралаштво академског сликара из Чачка Босиљке Шипке. Посетиоци могу да виде педесетак експоната насталих у последњој деценији, међу којима доминирају пејзажи остварени у раскошном _ спектру боја. Уметница је досад излагала у Београду, Чачку, Краљеву, Титовом Ужицу, Крушевцу и другим градовима у земљи. Д. Т.
ВЕСТПОВЕСТПО
КАКО СЕ ОСТВАРУЈЕ ОБНОВА БЕОГР. ПОЗОРИШТА АТЕЉЕ 212
Нека друга Душа која све зна _
представа
Упркос чињеници да је инфлација „истопила“ до сада издвојена средства за адаптацију, популарни театар би могао примити посетиоце већ
крајем новембра — каже арх. Ранко Радовић
Једина „представа“, од маја месеца 1988. године, у позоришној згради београдског Атељеа 212 је рад на њеној адаптацији. „Представа“, наравно, дуго траје, али и не чуди, јер је режира свемогућа инфлација, Као најближи датум њеног завршетка наводи се 29. новембар (ове године2!) о чему арх. Ранко Радо вић, главни пројектант, каже:
— За физички и технички део посла ово је могућ датум, али не верујем да ће финансијска средства, од којих све зависи, то и омогућити. Новац, дат за адаптацију, већ се истопио. Никоме, за сада, изгледа не пада на ум да оно што је „појела“ инфлација надокнади. Водили смо неке разговоре, али одјека и одговора на наше молбе нема.
О томе, пак, како ће изгледати Атеље 212 кад се једном за: врши (а једном ће морати! ово утехе ради) арх. Радовић
ће да га прилагођавају потреба-
ма без напора.
Досадашње здање које је користило ово позориште, а које је 1964. године, урадио Бојан Ступица, никад није било технички примљено. Сама архитектура зграде била је у контрасту са окружјем. Садашњи неимари покушали су да је прилагоде контекстуалној архитектури, наравно не робујући формализму, јер иако тај крај нема архитектонску вредност он је вредан амбијентални део Београда. Оно што је, чини се, у новој концепцији вредно и по чему ће се још разликовати ово позориште јесу троја широм отворена врата током целог дана, за улазак у Атеље у коме ће још бити два бифеа, где ће публика моћи несметано да се окупља и комуницира
са позоришним светом.
Сачувана је и „ужарена“ пјацета (како ју је назвала Борка Павићевић). И сада ће на пјаце-
Да | | = ДА
5:
ССР
» 5 остетнћ
ко та адаптације) предочава: — Урадили смо само пројект за нови предњи део фасаде, док је архитектонска конфигурација сале остала иста. Затим, урађен је коси кров, са потребним простором за глумачке пробе, техничке послове... Изграђен је и технички блок у дво: ришту, а на платоу биће стална летња сцена за представе камерног типа. У међувремену, испод пјацете, проширили смо доњу салу. Занимљиво је да је тај студио у подруму био готово истих димензија (разлика је у пар сан: тиметара) са сценом у згради „Борбе“, где је зачета ова позоришна кућа. Сада смо тај про стор учинили потпуно променљивим, односно, није фиксиран и позоришни посленици моћи
МА
“5
ИКАТИВНСОСТ С МЕРОМ: Атеље 212 (детаљ пројек-
ти, у доњој ниши стајати фигура глумца Зорана Радмиловића у природној. величини, а у горњој предвиђено је место за скулптуру богиње Талије, чији ће одливак, како се очекује, стићи из Италије. Глумачки костими биће такође, изложени на пјацети. А цео тај амбијент употпуниће и разни светлосни ефекти, чиме ће се сваке вечери мењати изглед фасаде.
Да би се све то и остварило својски су се заузели и труде се људи из РО „Трудбеника“, „Јанка Лисјака", „Светлости“, „Севојна“ из Севојна, који су потребан бакар бесплатно ваљали, напомиње арх. Ранко Радовић.
В. ВУКОВИЋ
адског СВЕТ КЊИГЕ
Песме Радивоја Станивука „Тамна градитељка“ и Горана Костровића „Мит о каменом уму“ НИРО „Књижевне новине“, Београд, 1988. А
Као 15. и 16. књига Библиотеке „Арион“ коју издаје НИРО „Књижевне новине“, појавиле
су се збирке поезије Радивоја
Станивука „Тамна градитељка“ и Горана Костровића „Мит о каменом уму“. После првенаца у „Пегазу“ (КОС) обојици аутора ово је по друга песничка књига, при чему — случајно или сасвим хотимице — млади песни: ци користе исти цитат:
— Шта је то несрећа7, упита га дежурни на улазу у ћелију.
— То је кад се душа не мења а све зна. (Живојин Јовић).
Станивук је рођен 1960, у Зрењанину, Костровић, алиас Лаки: ћевић, 1966, у Београду. По много чему се разликују.
Утопија, друга мајка
Радивој Станивук исписује своје песме без журбе, калиграфски прецизно, као последи цу уверења да се мора писати „мада је то само /огромно-тужви поглед изван решетки“. У овако дефинисан задатак, Станивук укључује неколике претпоставке: потрагу за својим личним и митским памћењем, различите лектире, песнике који су му битни, од Бранка Миљковића, Т. С. Елиота и Х. Р. Хименеса, до Едварда Коцбека, моћно осећање раздешености, и тако људску потребу да се живот преуреди на један подношљивији начин. У тој функцији је, наравно, и писање,
Инвентаришући _— сопствену
И | осећајност и добро нам познато МИ | окружење несавршеноћу, Ради-
вој Станивук упушта се у одгоне-
| тање колективног порекла, од
времена Атлантиде и праречи. („Говорим само кад кад морам,/ кад ме унутарња нужда натера,“). Но, још је већи изазов удес звани савремени живот: „твој саучесник и твоја утвара“. А будући да су чињенице неутешне, песник је у прилици да испита у чему је његова моћ, његова шанса за изгледније сутра, у чему
| дужност, Ни на овом последњем
тлу, Станивук не открива превелика узбуђења. У ствари, до каквог је сазнања приспео, најбоље говоре следећи редови: „ја сам Оса, крв, со и зној Земље /плач новорођенчета/ из материце света, из Ковчега, /ја сам плутајући витамин у големој чаши/ и асиметричност збиље.“ А негде, већ при крају исте те песме, записан је и овај стих: „Прерушавање је моја једина форма“. Уз сасвим мало патетике, веома будних чула, наш песник сведочи о сасвим часној потреби да се „надјача хука машина“, да се учествује у животу, буде „бржи од звука /а од корњаче спори. ји“. У маниру старозаветног проповедника, Станивук ће још рећи: „Ствари су одвећ преблизу да би их могао видети!“ и закључиће књигу напоменом да „Зем-
АЛБАНСКА ПРЕЗИМЕНА У ИСТОРИЈИ И САДАШЊОСТИ (3)
Модификације страног порекла
У посебну групу албанских презимена убрајају се она која у је веома мали јер су, под утицајем хришћанства и ислама,
теле узнео“ прете Пише; | Трифун Павловић
Патронимици на — ај карактеристични су за предео око Дечана на Косову и Малесиу у Црној Гори. Презимена на — ај која се често срећу у Дечану и околини јесу следећа: Цацај, Чекај, Мазрекај, Тојај, Осај, Исуфај, Аљај, Баљај, Хумај, Агај, Мушкољај, Даутај, Незирај, Љокај, Хаскај, Куртај, Лукај, итд.
За Малесиу (Тузи, Вусканлекај, Дрешај, Потхум, Кодрбудани, Божај, Горње и Доње Друме, Душићи, Љекај, Врањ, Владни, Милеш, Диниша, Груда, Коча, Лофка, Гурец, Затријебач, и друга) карактеристична су следећа презимена на — ај: Ницај, Јунчај, Цамај, Џељај, Никај, Бујај, Ипезај, Каљај, Љајчај, Вуљај, Цацај, Вучинај, Ђокај, Љуцај, Синишај, Ђољај, Паљишај, Дрешај, Плумај, Марашај, Душај, Маљај, Дукај, итд.
Календарска лична нмена
У посебну групу албанских презимена убрајамо она која у својој основи имају изворно ал: банско лично име, надимак и слично. Број ових презимена је јако мали, јер су под утицајем хришћанства и ислама изворна албанска имена потиснута и за мењена библијским. У моменту формирања албанских презиме“ на календарска лична имена до. минирала су у албанској антро-
понимији. Стога је број извор: | них албанских презимена мали, али су ипак присутна. Навешћемо нека од њих. Сокољи и Петрити имају исто значење и одго. варају јужнословенском презимену Соколовић, а Ука и Укај су — Вуковићи. Пљаку и Пљакај два су посебна презимена са истим значењем. У основи оба презимена налази се именица пљак (која може да представља и надимак) а која значи старац, деда. Мираши су Добрићи, а Љуљаши и Љуљи, у једном сло. бодном преводу на српскохрват: ски језик, Цветковићи и Цвети: ћи, Бобсји су Татићи, Старо ал: банско лично име из предхриш: ћанског периода Бард садржано је у презименима Барди и Бардићи. Именица зог (птица) садржана је у презименима Зогу и Зогај, а река (љум) у презимену Љуми. '
У албанској патронимији јављају се модификована имена страног порекла. Ова појава присутна је и код Албанаца — хришћана и Албанаца — муслимана. Таква су следећа презимена: Етеми —. у основи овог презимена налази се муслиманско лично име Етем. Оно представља модификацију. арапског личног имена Едхем. Беџати (Беџат уместо Бехџет), Иљази (Иљаз уместо Илијас), Рушити (Рушит уместо Хуршид), Имери (Имер уместо Омер), Аслани (Аслан уместо Арслан), Ејупи (Ејуп уместо Ејуб), Пајазити (Пајазит уместо Бајазит), Ељмази (Ељмаз уместо Елмас), Тефику (Тефик уместо Теуфик), Зејнели (Зејнел уместо Зејнил), Аземи (Азем
уместо Азим), Галипи (Галип уместо Галиб) итд.
За нека албанска. муслиманска лична имена карактеристич но је претварање слова — ку ћ, ако се оно налази на почетку или у средини имена. Керим, Камил и Казим модификовани су у Ћерим, Ћамил и Ћазим, Зекир и Бекир у Зећир и Бећир, а Зулфикат и Акиф у Зулфићар и Аћиф. Од ових модификова; них арапских личних имена, на» стала су додавањем уобичајеног суфикса — и, албанска муслиманска презимена: Ћерими, Ћа-
"мили, Ћазими, Зећири, Бећи-
ри, Зулфићари и Аћифи. Најфреквентнија међу њима су Бећири и Зећири,
У народном говору Албанаца (и Срба) често се из појединих личних имена (и речи уопште) избацује слово — х, Као последица тога јављају се презимена у којима ово слово није садржано. На пример: Саити уместо Сахити, Асани уместо Хасани, Салиу уместо Салиху, Амдија уместо Хамдија, Ашими уместо Хашими и друга. Ова појава каракте» ристична је и за српску партонимију. Презимена: Ристић уместо Христић, Аризановић уместо Харизановић, Мијајловић уместо Михајловић, то потврђују: Уз име — н надимак
Код неких албанских личних имена слово и било да се налази на почетку, у средини или на крају имена претворено је у —
љ. Стога у албанској патрономи“
ји сусрећемо презимена: Љатифи, Аљиу, Микељи, итд.
Људи често поред званичног имена имају и надимак, Многе историјске личности, истакнути научни и културни радници, познати уметници, врсни спортисти итд. имају своје надимке по којима су познати, Поменимо неке од њих: Јосип Броз — Тито, Ђорђе Петровић — Карађорђе, Петар Петровић — Његош, Наум Панајоти — Већилхарџи, 3ејнел Ајдини — Тоша, Светозар Вукмановић — Темпо, Мехмед Шеху — Вјоса, Константин По: повић — Коча, Азиз Салиху Зизи, Перо Поповић — Ага, Марко Перичин — Камењар, Војин Поповић — Војвода Вук, јанко Лисјак — Пушка, Драгутин Димитријевић — Апис и други,
Надимци нису привилегије нити бенефиција познатих личности, И обични људи које свакодневно сусрећемо у школи, на факултету, у месној заједници, на послу, у фудбалском клубу итд. имају надимке по којима их памтимо и са којима их ословљавамо. Дешава се да лично име хипокористик и слично који припадају антропонимији једног народа, представљају надимак
„човека који национално припа-
да другом народу. Тоша је било партизанско име прослављеног борца из Горње Јабланице, народног хероја Југославије Зејнела Ајдинија. То је српско име које представља хипокористик од мушког имена Тодор, оно је било надимак Албанаца, комунисте и борца за слободу свог и ос: талих народа, Зајнел Ајдини га је урезао у кундак своје пушке,
ка
ља није мој Дом“. Тако се овај песнички пројект сасвим издвојио из хорског певања. „Тамна градитељка“ је у текућој песничкој продукцији врло самостална књига. Конципирана као цело вит говор, са лаким набојем отмене сете доведена је до оне тачке кад се њеном творцу верује, будући да је он освојио право да говори у име многих.
Радивој Станивук, у потрази за утопијом која је његова „друта мајка“, стиже као једно од најпријатнијих изненађења ове песничке сезоне.
Одбрана књиге
Горан Костровић (Лакићеивћ) песник је друкчијег кова и друкчијег сензибилитета. Гласан, оштроуман али циничан, заошијан и помало гневан: без» образан, у оном бољем смислу речи, готово експресно је сред књиге „Мит о каменом уму“. Као да нам је слао телеграме,
као да се свађао с нама, ситно подјебавао! („За остале начине /споразумевања/ __ бринуо — се отац“! За тај темперамент карактеристичан је стих из прве трећине књиге: „Скакућем по сопственој невољи“. Дрскост младог, самоувереног. градитеља још је очевиднија у циклусу „Пробам перо“, где се разместио и највећи број добрих песама. Нимало случајно, овде се знатни подстицаји певању изводе управо из дешифровања потребе и самог чина писања. „Пишеш, скривен иза хартије, иза зида... Слично слепцу пре лазиш | /овешталом — шаком (храпавим) штапом/ по исписаном папиру: //провераваш/ црну летину/ дувајући у хартију, / мастило да се осуши:“ Пи. сање је, дабоме, и за Костровића један частан посао. Али он не трпи ниаккво пренемагање нити слабост, евентуалну самозаљубљеност. Тај тврди однос према поретку ствари, према писању, намењен је подједнако свима —
од писца до читаоца. Понајгоре пролазе критичари који „роваре по још већим буњиштима". |
И Костровићева књига грађена је с немалим претензијама,
„као једна целовита песма, једин
ствен пројект. Песник је у спору са светом, са уобичајеним понашањем, са колебљивцима, са глупошћу, са лажним пророци. ма и лошим стихотворцима, али и са самом аутентичном пес, мом, с поезијом, Треба много то“ га преуредити, треба неке лекције изнова научити, Дужност је творца његова будност, („Што год /прочиташуи Убудуће // ру. шиће ти Ум“)
Кад се ова фраза за нијансу. -две стиша, кад песник до краја прочисти свој лирски говор, сви су изгледи да ће након тога иза Горана Костровића стајати озбиљан песнички резултат — што му рецензент, Љубомир Симовић жели (и налази) већ у овој књизи.
Богдан МРВОШ
Авантуре духа
Мозак у гипсу“ Данила Ераковића — издање бе-
(Са промоције романа „ оградског „Графоса“ пис“) Коначно смо добили роман о себи. Највећа храброст романописца је кад се усуди да ослика своје вријеме. То је учинио Да. вило Ераковић у роману „Мозак у гипсу“, подаривши нам модерну прозу — истину тешку и мучну о нашем времену, нашим лутањима и свеколиким застрањивањима, нашим недореченостима, свеглупостима и промашеном времену. Овдје су директно сукобљени' логика власти и мудрост народа. Роман је написан 1984, дакле прије пет година (ово је друго издање за шест мјесеци, а издавач београдски „Графос“). То је дјело у којем је савршено предвиђено шта ће се десити 1989. Сукоб народа и отуђење власти.
„Повод. који нас. враћа овом дјелу јесте његово друго издање и промоција уприличена у Бару, прије неколико дана, у оквиру културне манифестације „Барски љетопис“.
Као што у нашем текућем књижевном животу нијесу честа радовања писца и његових читалаца да неко дјело доживи више издања, како је — говорећи на промоцији о овом роману рекао Бранко Јокић — тако нијесу честе ни књижевне манифестације којима људи присуствују у тако захвалном броју као што је то био случај са промоцијом романа „Мозак у гипсу“.
Говорећи о овом дијелу и под-
Надимци могу бити направљени од званичног личног име на и представљати његов хипокористик. На пример: Бјета од имена Бејтулах, Фејза — Фејзу. лах, Суља — Сулејман, Реџа —
"Реџеп, Бећа — Бећир, Зећа —
Зећир, Зука — Зулфика, Бајра = Бајрам, Муја — Мустафа, Ра ма — Рамадан...
Наведени надимци хипокористичног карактера јављају се као албанска презимена, без икаквих патронимијских суфикса. Велики број албанских презимена настао је тако што је хипокористичној антропонимијској основи додат наставак за множину — ај, који представља један од начина за градњу албанских презимена. На пример Дем представља хипокористичну основу мушког имена Демир, На њу се додаје наставак за множину — ај и тако настаје презиме Демај. На овај начин настао је читав низ албанских презимена, хришћанских и муслиманских; Реџај, Суљај, Бећај, Никај, Метај, Хиљај, Тафај, Кољај, Зекај, Сефај, Некај, Тољај, Панам, Гутај, Ђинај, Јахај, итд.
Надимак може настати и на основу неког детаља који је карактеристичан за одређену особу. То могу бити одређене физичке особине, телесни недостаци, психокарактерне црте лич“ ности, итд. Неки. надимци могу имати и пежоративни карактер.
У албанској патронимији при“ сутна су и презимена настала од ознака у државној, војној или
у Бару,
сјећајући да је ријеч о објављеном романескном првијенцу Да нила Ераковића, Јокић је примијетио да роман „Мозак у гипсу“ у ствари показује како Ераковићу није потребан никакав попуст у вредновању његовог књижевног дјела, нити је улазак тог романа у нашу савремену прозу одоцнио. Његову вриједност, прије свих, процијенио је академик Душан Костић у рецензији, чији фрагмент налазимо на корицама књиге. У њему се каже да је ријеч о „суптилној прози високог стила, густо психоаналитичкој, пуној приповједачке зрелине и сигурности“, да је то „рафинирано ткање слике о друштвеној стварности — врло свјеже и неодољиво препознатљиве (...), комплексно и, успјешно остварење“, да је аутор испољио храброст у критици чаршије и _ „наталоженог _ балканског шљама“.
Према ријечима Рада Поповића, који је такође говорио на промоцији, „пред нама је једна велика књига некадашњег најталентованијег ђака пећке Гимназије“. Онда нас Поповић подсјећа да се тај таленат дуго укривао под другим формама ствара лаштва да би, коначно, „гранди. озну тематику укрцао у свој мо зак, и часно је изнио на видјело". Упуштајући се у авантуру откривања љепоте романа, Попо-
својој основи имају изворно албанско лично име или надимак. Али, број тих презимена изворна албанска имена потиснута и замењена библијским
верској управи. Ова презимена поделили смо у две групе:
У првој се налазе презимена настала од ознака у државној и војној управи. Таква су следећа презимена: Агај, Аголи и Агани =– у њима се налази турска реч ага која означава заповедника турске плаћене војске. Презиме Агани може бити да је настало и од личног имена Аган, Презиме“ на Барјактари и Фљамуртари су синоними. Барјактари је презиме револуционара са Косова Мета Барјактарија. Племићко, господско порекло, означавају презимена Бегу и Беголи (Фарук Беголи, наш познати филмски глумац). Бимбаша и буљукбаша су представљали чинове у турској феудалној војсци. Бим. баша је нижи по чину, команду“ је буљуком који броји 100 људи. Буљукбаша је виши официр, заповедник табора који броји хиљаду војника. Од ових војничких чинова настала су презимена Буљукбаши и Бимбаши. Баша је турска реч и означава старешину првака и одличника, Јавља се и као истоимено албанско презиме, У турској војсци чауши су били преносиоци наредби високих војних заповедника и достојанственика. Од њих во, ди порекло Чауши. Делибаша је заповедник једног одреда делија (силних момака и великих јунака), Отуда презиме Делибаши, Оно је присутно и код Црмогораца, Срба, Муслимана као Делибашић. Презиме Диздари води порекло од диздара, заповедника тврђаве, утврђеног града. Албанско презиме Диздари и далматинско Каштелан имају слично значење. Каштелан је запо-
у оквиру манифестације „Барски љето-
вић подвлачи: „Ово штиво је крцато љепотама и авантурама интелекта...“ —— Он примјећује и да су сви поетични простори романа посвећени, тачније, покло њени незаборавној јунакињи Дањи Павлов. Каже: „Одавно, или никад нијесмо имали такву же ну у нашој литератури. Овај лик као судбина плијени читаоца а да не зна чиме више: својом љепотом, достојанством и етиком, уздржаношћу“.
Након те Поповићеве анализе дозвољавам и себи да устврдим како се овдје схвати и теза о мо: гућности постојања активног ап. сурда за који смо, кад га је писац увео у дјело преко пролога, по. вјеровали да је сам себи начи: нио опасну замку. Избјегао ју је, и ми.спознајемо једну нову фи: лозофску категорију — активни апсурд. Роман је ово који нам открива и како нас види власт и како ми њу видимо,
То је дјело снажних симбола, невјероватно упечатљивих, у ко: јима откривамо сву нашу недов: ршеност, недосегнутост, нашу развојну убогаљеност и сав јад нашег загона према циљевима за које се унапријед знало да су нам недостижни, А ако је тражи ти жанр у који би се овај Ерако: вићев роман могао сврстати, он: да бисмо могли себи дозволити да га читамо и као студију и као
ведник каштела (бројних утврђења која су постојала у Далмацији). Харачлија је сакупљач поре за, а ефендија господин на тур: ском. По њима су настала презимена Харачлиу и Ефендиу, По кадији (судији) настало је презиме Кадиу, дахији (моћнику, силнику) Дахиу, а Спахиу по спахи: ји (посреднику тимара, спахилу. ка)
Другу групу чине презимена настала од ознака у верској уп рави: хоџа је муслимански свештеник, Према овом верском занимању настало је једно од најфреквентнијих албанских мус“ лиманских презимена — Хеџа, То је и презиме Фадиља Хоџе, Поред наведеног постоји и пре» зиме Хоџај (између осталих јавља се и у Журу код Призрена), али је много, много ређе. Хаџија је муслиман који је посетио свету зграду у Меки, Успомена на претка који је извршио ходочашће сачувана је у презимену Хаџију. Хафиз је човек који зна напамет цео куран, Од њега во: ди порекло презиме Хафизи, Имам је нижи муслимански свештеник који предводи груп“ но клањање. Ова муслиманска свештеничка титула садржана је у презимену Имами, Мујезин је верски службеник који позива вернике на молитву. По њему је настало презиме Мујазини, Муфтија је најстарији верски свештеник у једном округу или покрајини. Отуда води порекло
окто-
ИЗДАВАЧИ_ ПРЕД БАРСКИ САЈАМ
Штива, савремена и домаћа
Иако ништа мање погођени најновијим неповољним условима продаје на рате од других, издавачи, навикли већ на сличне по књигу неповољне потезе СИВ чини се, једини нису (још) пали у тешку депресију. Јер, ваља се, пре свега, добро припремити за предстојећу књижарску сезону, за октобарски Сајам књига у Бе ограду. А тек потом, у другом плану, размишљати о њиховом бржем пласману.
У Графичком заводу Хрватске добар део наслова већ је у књижарама. Овај динамични загребачки издавач понајвише рачуна на више монографија и обимних студија: преглед „Меџев Зјометзесће Кип" садржи све релевантне текстове и ликовна остварења ове формације. Управо је изашла и Мелхингерова „Повијест политичког казалишта" као и изузетно дизајнирана монографија Рајке Добронић Мацони „Харфа“ која је, кажу, побудила велико интересовање у иностранству, До сајма, изаћи ће и један од најзначајнијих осврта на контроверзни правац социјалистичког реализма из пера Александра Флакера. Обимна монографија – „Социјалистички реализам" обогаћена је са досад најбољим избором ликовних илустрација. Од домаћих аутора ова издавачка кућа прибавила је право на штампање нових дела Слободана Шнајдера (Баухаус) и Боре Ћосића (Мусилов нотес), затим Славенке Дракулић (Мраморна кожа), Антуна Шољана као и есеји Радована Ившића..
Савремена домаћа проза зау: зима знатно место и у продукцији сарајевске „Свјетлости“. У новопокренутој едицији „Савремени југословенски роман“ већ су изашле четири књиге првог кола — „Мала птица“ Моме Ди: мића, „Рулет са седам бројки“ Славка Јаневског, „Ходници свијетлога праха“ Вита Лукића и „Источни диван“ Џевада Карахасана. У октобру, следи наставак, са. новим текстовима Ериха Коша, Слободана Селенића, Јована Лубардића и Анђелка Вулетића.
ВР.
рави. Овај тип презимена сусрећемо и у албанској патронимији.
Сложена презимена која у себи садрже два лична имена су: Алихајдари, Алидемири, Алимехај, Балидемај, Мехметалију, Хасанџекај, Кољгеци (познати
друштвено-политички _ радник родом из Ђаковице), Муладемири, Мулафазлију, Мулахаџај, Тахисуљај, Дуљазека, Мулахасани, Мулатахири, Аљиђику, Аљиферизи, Репепбећај. Патрониме сложенице састављене од два лична имена, нарочито често сусрећемо у презименима Албанаца — Маљисора, Она у великом броју случајева садрже два католичка лична имена и наставак за множину — ај, као један од начина за градњу албанских презимена. Набројаћемо нека од њих: Метђонај, Никпрељај, Љуеђонај, Љубљђурај, Дедвукај, Маркгиљај, Пренкочај,
шпепај, Прекпаљај, Никђонај, Кољђерај, Кољгегај, Библекај, Гиљдедај, Вуксандедај, итд,
Сложена презимена која у себи садрже лично име и:надимак нису тако бројна, на пример: Ка рамустафа, Караосмани и друга, Сложена презимена која се састоје од личног имена и ознаке у државној, војној или верској управи су: Алибегу, Бајрамага, Барјамшаху, Пчавдарбаши (Гани Чадварбаши, револуционар
презиме Муфтију. Дервиши су са Косова), Бећирхоџа, Ризабаверници који на специјалан на: ши, Еминефендију, Елмазбегу, чин врше верске обреде. Од њих Карабег, Карабегу, Зиабегу, воде порекло презимена Дерви- Абазага, Тахирбеголи, Даутага ши и Дервишај. Шех је старе. итд, Честа су презимена која ис: шина текије, дервишке зграде у пред личног имена од којег је којој се обавља дервишки обред. настало презиме садрже и краСвака текија има свога стареши-. тицу хаџи, Ово презиме значи ну, шеха. Отуда презиме Шеху. да је оснивач одређене фамилиВеома је'често у Ђаковици, је био хаџија, (ходочасник који је Ме а Таква презимвна су: Хаџишабани, ХаџихасаСложена презимена ни, Хаџиадеми, Хаџисинанм, Јурак чв која у себи садрже "7 два појма називамо сложеним, Ти појмови могу бити различи- СУТРА; ти; два лична имена, лично име Етнички размештај
и надимак, лично име и ознака у државној, војној и верској уп- и покретљивост
,