Борба, 10. 11. 1989., стр. 2
| 4
ћ
н———________________________-_н_-__"_"--______ _ _|=_|___
ГЛЕДИШТА Предсједништву
нема ко да одјпише
Енвер Демировић
Док се о случају информације СДБ Србије не изјасни друга страна остаје на снази закључак Скупштине СР БиХ а он гласи Служба безбједности СР Србије огрјешила се о закон и професионалну етику
рекјучерашње засједање босанскохерцеговачке Скупштине
и осмочасовна расправа на њој са двадесетак делегата за го-
ворницом о неким актуелним питањима политичко-безбедносне ситуације у БиХ остаће по неким елементима као пример конструктивног и плодоносног односа „према задатој теми", каква је била ова. То се посебно односи на онај дио који је био посвећен дјеловању РСУП Србије према БиХ, боље речено, догађају са информацијом СДБ РСУП Србије о стању међунационалних односа у дијелу БиХ, коју су упутили челницима ове Републике.
Уводничар, др Обрад Пиљак, предсједник Предсједништва СР ђиХ, али и готово сви други дискутанти оцијенили су ову информацију као својеврсну подвалу народу Сребренице и Братунца који годинама живе у слози и заједништву, али и као покушај дестабилизовања међунационалних односа у овој републици. Сам чин „мијешања“ СДБ Србије у надлежност одговарајућих органа БиХ, односно одсуство консултовања с њима по њиховом увјерењу, је недопустив и непримјерен у раду ове службе. Ниједна служба државне безбједности нема права да даје оцјене о стању у другој републици, без обзира на то ко су извори. Још, кад при том игнорише податке Службе безбиједности „матичне“ републике онда је то озбиљан ударац јединству СБ, чуло се са скупштинске говорнице.
Да овај случај може имати дубоке политичке посљедице и да изузетно негативно утиче на комплексну политичко-безбедносну ситуацију и међунационалне односе то се видјело и прекјуче. Остаје само питање до када ће овај случај бити тема дана у јавности, да се и даље настављају заплети, расплети, нагађања, шпекулације и манипулације којих је већ напретек.
Јер за праву и пуну истину о информацији СДБ, њену садржину, мисао и циљ, нужно је да се чује и друга страна, конкретно Председништво СР Србије, од кога је Предсједништво СР БиХ тражило разјашњење спорне информације, али цјеловито што подразумијева и саопштавање конкретних имена оних који су тражили њено „сачињење“. О томе да ли су и које мјере према њима предузете и да ли су изречене санкције, на жалост, изузев писамцета које је упутио Слободан Милошевић, председник Председништва СР Србије свом колеги по функцији у овој републици др Обраду Пиљку, са назнаком да ће захтјев бити прослеђен надлежним органима — нико се досада није огласио.
У контакт-магазину ТВ Сарајево Обрад Пиљак се није устезао да каже да „то није ништа уколико не добијемо шири одговор, односно информацију“. Очигледно Предсједништву СР БиХ нема ко да (одјпише. Или можда неће. То тек треба да се види. До тада, неко ће рећи — то није све важећа би морала бити истина до које се дошло јуче у Скупштини СР БиХ. А ту су и расположива аргументација, и казивања делегата наводили на закључак да се Служба безбедности Србије огријешила о закон и професионалну етику, дајући оцјене неком и нечем за шта апсолутно није надлежна.
Из тих разлога, некако по природи ствари, постало је неважно какве су изјаве о поменутом случају и информације давали поједини одговорни функционери ове републике, чиме се такође покушало манипулисати, Јер, како је рекао др Обрад Пиљак, разлике у њиховим изјавама проистекле су у том тренутку због различитих не ла Га венич но шала те у њима нема
огледу или оценама.
Да ли ће се надлежни органи СР Србије и после овога огласити, тек треба да се види, или ће се можда приклонити правној логици, по којој би ћутање могло да значи и — слагање.
САМО ПЕТКОМ
„Борба“
· Писма читалаца
Трг Маркса и Енгелса 7. Београд
„СПИСАК ОД 300 МИЛИОНА ДОЛАРА“ („БОР-
БА“ 8. НОВЕМБРА)
Не списак већ акција
Коме смета договор привредника2 Ко то и зашто проглашава диктатом једно свесно друштвено опредељење и пословни интерес привред-
ника Србије
Зајам за привредни препород Србије резултат је потреба, жеља и хтења народа да се остваре реални предуслови за бржи економски развој. Та чињеница је неоспорна.
Путеви и начин доласка до циља, односно уписа предвиђених динарских и девизних износа, постављени су тако да се са опште друштвеном подршком и директним ангажовањем сваког
појединачно — могу очекивати ·
већи резултати. Отуда, све активности који се воде усмерене су на покретање целокупног друштвеног механизма у чему, свакако, огроман значај имају сва средства информисања. Са правом сматрамо да је Зајам кохезиони фактор и подстицај свим другим срединама за прикупљање новчаних средстава за сопствени развој, а не фактор неразумевања, малициозности и потпуно искривљених тумачења. Чланак објављен у. „Борби“ није само „Списак за 300 милиона долара“ већ реално процењена могућност да инострани партнери за привреду Србије имају далеко. више . интереса, спремности, поверења да уложе и већи износ од поменутог. Тако интонирани текст, у коме је лако уочљива злонамерност, иритира нас да изразимо своје незадовољство, јер текст има карактер сејања сумњи, шпекулација, ширења дезинформација које имају за циљ да обезвреде акцију у це-
тересују за начин свог учешћа у
"Зајму а посебно за облике коришћења средстава.
Привредна комора Србије се у
акцију зајма укључила са циљемј ;
да се преко спољно-трговинске мреже у иностранству анимирају страни партнери за прикупљање девизних средстава путем продаје девизних кроз облике заједничких улага-
ња, као и трансфера обвезница у! ; деонице предузећа и банака, зај '
чим објективно постоји интересовање. Бољег места за ту врсту договора од Привредне коморе нема. Уосталом, она као асоцијација привредних субјеката има ту дужност и обавезу.
Коме смета договор привредника Србије у својој асоцијацији — Привредној комори2 Ко то и зашто проглашава диктатом једно свесно друштвено опредељење и пословни интерес окупљања привредника, који могу да улажу средства и знају путеве и начине привлачења средстава пословних партнера из иностранства и њихове заинтересованости за пословања на овом тржишту.
Текст објављен у „Борби“ не доприноси економском развоју Србије, већ представља подметање које је и раније чињено када су у питању акције које се воде у Социјалистичкој Републици Србији и зато вам поручујемо: „Оставите нас на миру да радимо“. „ГЕНЕКС“, „РУДНАП“, „ПРОТРЕС“ Мао
обвезница, | !
лини, деморалишу па и да опту- „ИНВЕСТ-ИМПОРТ“, „ЈУГОже. МЕТАЛ“
Акција „не сплашњава“, како „ЈУГОХЕМИЈА“, „ИНТЕР-ЕКпише новинар „Борбе“ већ доби- СПОРТ“ ја на замаху и све више се про- „ЈУГОЕЛЕКТРО“, ПРИВРЕДНА ширује круг радних организаци- КОМОРА СРБИЈЕ, УДРУЖЕНЕ
ја и страних партнера који се ин- БЕОГРАДСКЕ БАНКЕ
Милинко Бујишић
Нису ми пружили приликј
КАДА сам пре два месеца сазнао да ће се превремени избори одржати данас и у недељу одмах сам се окупао, обријао, обукао белу кошуљу, опеглао одело и не скидам се ни дању ни ноћу док избори не прођу, односно, док се успешно не заврше.
И раније је, чини ми се, било некаквих избора и гласања али садашњи избори су нешто ново, нешто што нам се први пут дешава. Није само зато.што бирамо десет пута мање делегата него ранијих година, већ што бирамо хиљаду пута више делегата него што нам треба. 1 Назависни институти друштвених наука већ су се упустили у ис питивање феномена ових избора. Некакве анализе већ показују да се до овако малог броја потребних делегата дошло након чврстог опредељења да се на одговорна места бирају само они који су сво. јим радом и својим понашањем доказали да су за промене, Мени се такви налази не допадају. Скоро да ће испасти да су само људи са гласачких листића за промене а сви остали су против промена. Па како ће онда они који су против промена гласати за оне који су за промене2
Институти даље налазе да је и овако смањен број делегата још увек сувишан и да ће они бити сувишни све дотле док се нешто битније у даљој демократизацији друштва не промени. Наводно, ако се све од почетка тимски ради и ако је тим сложан и незамењив шта ће онда уопште делегати2 Зашто би неко морао да верификује оно што је добро ако се већ унапред зна да ће то бити добро и да другачије не може бити2 Пошто сам се већ, како рекох, потпуно припремио за гласање изаћи ћу, сигурно, на бирачко место иако ми се већ помало ухватио лед око срца. Страх ме, просто, што ме нема ни на једном списку, ни за једно веће, па мислим да сам сврстан међу оне који су против промена. А не само да сам за промене већ сам за много веће промене од оних који су овакве промене измислили. Понекад у неком лудилу помишљао сам да би заједно са променама требало променити и оне који су за промене. Можда зато што нисам умео да нађем меру у спему око промена, можда зато и нисам на списку делегата. Нисам сигуран и да сам на списку бирача али без обзира ипак ћу гласати и на тај начин показати сву своју љубав према јавним изборима. ј
Мене много више боли то што нисам пети на списку кандидата за председника Председништва. Ако се већ могло наћи четири кан-
· дидата могли су и мене додати па да буде колико-толико заокру-
жен број. Поготово што не би постојала опасност да будем изабран.
БОРБА
ним ангажовањем на битним питањима ничке класе и радног човјека“
тито Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним
„Своје место у нашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакоднев-
· да одустанем од функције
А био бих спреман да потпишем да би, уколико би добио који глас, све гласове уступио некоме коме су потребнији и коме, по свему, припадају.
Није ми стало да будем на тако одговорном месту али стало ми Је жа ми се име помиње а то је понекад важније него да човек буде изабран. Међутим, међу политичарима човек не може да има пријатеља. Моји пријатељи који су о свему одлучивали и који су правили спискове свих кандидата и за делегате и за одговорне функције мене су намерно заборавили. А обећавали су ми све што хоћу док сам им био потребан.
Кад им је требало купити девизе на црно у време док је то било забрањено првог су мене звали, кад им је требало нешто пренети преко границе без царине клечали су преда мном, кад су им требале жене ја сам их налазио, обрађивао и потпуно припремао за употребу тако да они, буквално, нису имали шта да раде. Све што је требало углавном сам морао сам да урадим. А њима је остало само да се хвале. Сад им, изгледа, ни за шта више не требам, сад имају све.
Опет напомињем да мени није стало до функције колико ми је било стало да одустанем од ње како бих показао сву своју љубав према онима за које сви сматрамо да морају да буду изабрани. И кад бих стварно добио неке гласове био бих спреман да тврдим да су те гласове мени дали политички неписмени људи или непријатељи разних боја и да мени такви гласови не требају, Они који су одлучивали ко ће се наћи на гласачким листићима морали су да знају да сам бар толико поштен човек.
Погодан кандидат сам "био и зато што се могло у предизборној кампањи у средствима јавног информисања за мене свашта рећи: и да сам нерадник, да немам никаквих квалитета, да се још нигде ни на каквој функцији нисам доказао, да сам склон свим пороцима и много штошта још, с пуним правом. Истицање тих мојих мана само би учвршћивало позиције и давало шансе ономе за кога смо сигурни да мора да буде изабран.
Све досадашње незадовољство могло би ми се намирити једино ако би ми се поверило ручно бројање гласова. Уверавам све да бих тај посао обавио како треба и како се од мене очекује, и тврдим да никаквих изненађења, не би било без обзира како народ гласао. Овако ће се десити да гласове броји и то ручно неко ко нема или не зна ништа паметније да ради и да од тог тродневног рада направи већи капитал од мене који се целог живота бавим свим и свачим.
рад-
земљи број 60801—602—79, „Борба“, ООУР „Борба“. Број
Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција: Трг Мар говорни уредник 338-740. Руководилац ООУР 347-136. Дневна ред 345-361. Спорт 346-236. Дописна мрежа 339-356, Недељна Борба 33 претплате 335-246. Стенографи 332-971. Телекс 11104, 11410, 11408. месеца 716.400, шест,месеци — 1.432.800, за годину дана 2.865.000 д ца 1.432.800, шест месеци — 2.865.000, годину дана 5.731.
"штампа Радна организација „Борба". Уредништво, администрација и
ДНЕВНИЋЛ _—
РАЗГОВОРИ ПРЕДСЕДНИКА ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ И РУКОВОДСТВА СР СРБИЈЕ
Против инфлације без одлагања
би успех у борби. протић за Соци-. представљао значајан ПСИ ХО
ки подстрек за решавање | економске кризе. Јанез Дрној шек подвукао је да у борби (у у тив инфлације не може бити у, лагања и у Председништру (у; на томе се интензивно раду,
вези с тим он је нагласио да Програм Комисије Председну
тва СР Србије за питања рефоу ме конзистентан и веома кру, тетан и да мора наћи своје мест у планским документима југу. лавије у наредном периоду,
Наставак са 1. стране
Ф У вези са политичко-безбедносном ситуацијом у земљи, став СР Србије је да најновије екстремистичке акције сепаратиста на Косову имају за циљ да умање ефекте државних органа и свих прогресивних снага за нормализацију стања у овој покрајини и да су снаге албанског национализма и сепаратизма на Косову у својим непријатељским акцијама снажно подстакнуте и охрабрене неким политичким тенденцијама и понашањима у СР Словенији и СР Хрватској. Последње непријатељске демонстрације, с обзиром на број учесника, показале су, међутим, да је огромна већина радних људи и грађана албанске народности против таквог деловања, што је несумњиво значајан чинилац у решавању проблема Косова. У разговору је констатовано да је за доследно спровођење политике СКЈ и највиших државних органа о Косову, као и за јачање јединственог фронта прогресивних снага свих народа и народности у покрајини, неопходно активно и одговорно понашање свих политичких фактора у зем-
љи.
|
Ј: бије (Снимио: П. Митић)
одбране, безбедности и спољне политике. СР Србија је јалистичку Федеративну Републику Југославију, као демократску заједницу равноправних народа и народности која је у интересу сваког њеног радног човека и грађанина. Она се залаже да федерација и њени органи буду ефикасни и самостални у врше“ њу својих послова и да за свој рад одговарају Скупштини СФРЈ.
Ф Говорећи о економској ситуацији, председник Дрновшек истакао је да инфлација пред“ ставља централни проблем и да
Ф У разговору су посебно размотрени и проблеми функцио-. нисања федерације. По мишљењу руководства СР Србије, неопходно је што пре донети нови Устав који ће осигурати социјалистички карактер друштва и интегритет Југославије. Руководство СР Србије одлучно је у ставу да се новим југословенским уставом федерацији мора вратити правни и политички субјективитет да би ефикасно вршила своје функције у сфери економије, слобода и права човека, националне равноправности, народне
Зауставити медијски рат брже до Устава |
Говорећи о задацима око доношења новог Устава СФРЈ, председ-
БОРБА 10. новембар 1989,
страна
Ва е
6 Говорећи о међунациону,
ним односима у земљи, а посеј, 'но у поводу недавне седну, Председништва СФРЈ, предсеу, ник Дрновшек је истакао да је је динствен став свих да се мој престати
кварењем међунационалних о
са заоштравањем
ник Дрновшек је рекао да је Председништво СФРЈ прихватило да носа, јер то никоме не корису
оношење новог Устава СФРЈ и да је Он се сложио да је неопходно што ав СФРЈ, оценивши да нас на то
буде носилац иницијативе за д активност у вези с тим у току. пре припремити и донети нови Уст, упућују бројни проблеми у функционисању нашег економског и политичког система. Тај устав треба да буде краћи, модернији и да садржи сва савремена решења у погледу људских слобода. Овај од-
говран посао могуће је обавити брзо, али само ако се у друштву
створе услови за то, смање конфронтације и неповерење, као и прекине медијски рат између јавних гласила из појединих соција-
листичких република и аутономних покрајина.
ИСПРАЋАЈ: Др Јанеза Дрновшека на пут по Србији испратио је Слободан Милошевић, председник Председништва СР бр.
СКУПШТИНА СФРЈ
ВЕЋЕ РЕПУБЛИКА И ПОКРАЈИНА
Буџет
Данас започету седницу Веће наставља сутра Ф Са дневног реда скинути република и покрајина није по
без декрета2
су прописи о порезима, ценама и изградњи станова за повратнике на Косову, а усвојен Закон о царинама
(Београд, 9. новембра) —- Да би надлежан одбор наставио са усаглашавањем ставова федералних јединица о ребалансу буџета федерације, Веће република и покрајина је данас прекинуло своју седницу и наставак заказало за сутра. Дакле, има наде да ће ребаланс буџета бити усвојен у редовној скупштинској процедури, посебно зато што је ВРП данас отклонио део основног камена спотицања — усвојен је закон о царинама, па су републике и покрајине сада ослобођене плаћања доприноса савезној ка-
За Косово савезне паре
Са дневног реда скинут је и предлог да се до 1993. године на Косову изгради две хиљаде станова и одобри 711 кредита или плацева за повратак грађана. Федералне јединице су остале при ставу да би овај подухват требало финансирати искључиво из буџета федерације и Фонда за неразвијене, а не посебним доприносима чланица федерације.
ПЕН АЕ ЛЕЕ си за три милијарде динара.
Ф Као што се и очекивало, са дневног реда су данас скинути прописи о порезима и ценама, јер је Хрватска задржала резерву на одређивање цене нафте, а делегација Словеније није одуста-
ла од захтева за додатним кон- |
султацијама о опорезивању личних доходака савезним прописом. б : : фФ Усаглашен.је и усвојен предлог за измену одлуке о кре-
дитно-монетарној политици, ко- ·
јом је за 1.062 одсто повећана нето актива банака. Та рачуница је, међутим, прављена уз претпоставку да ће овогодишња инфлација достићи „само" 1.363 одсто, а тренутне прогнозе већ оперишу инфлацијом од 2.500 одсто. Овај пропис данас је усвојен захваљујући (и) томе што је Народна банка Југославије повукла предлог везан за лимитирање банкарских пласмана, јер се де-
200 динара. девизног ра -
СИВ је обавезан да до краја јануара осмисли норме о царинској
легати нису прихватили да максимум тих пласмана одређује
Ребаланс
централна банка.
# У одсуству врућих прописа Веће је данас радило врло кратко, па је усвојило и закон о посебним дажбинама при увозу пољопривредних производа, који овлашћује СИВ да ради заштите домаће производње прописује посебне лажбине на увоз.
ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА
Психотична хипер-инфлација
Миодраг Гомилановић: Ако су септембарских 48 инфлаторних одсто #' стали из психолошких разлога, одакле су октобарских 45 одсто Ф Душе Поповски: Какав је утицај републичко-покрајинских догађања на ек'
заштити целокупне домаће производње. Ф У кратком рапорту са данашње седнице вреди поменути да је усвојен и закон којим се надокнађује део губитака ЖТО Титоград, због нерентабилног коришћења пруге Титоград Скадар. номско стање Југославије
(Београд, 9. новембра) — Ако је септембарска инфлација од 48 одсто проузрокована психолошким факторима, шта је онда до: вело до октобарских инфлаторних 45,6 одсто — то је део питања које је савезној влади данас поставио Миодраг Гомилановић (делегат Црне Горе) на седници Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ.
Гомилановић пита СИВ какав
је учинак инспекцијске контроле формирања цена производа, да ли влада оцењује да је већ настала хипер-инфлација и да ли, у том случају, планира адекватне мере. Образлажући своја питања Гомилановић рече да их поставља понукан изјавом Александра Митровића, потпредседника СИВ, на седници овог скупштинског дома одржаној 5. октобра — да је септембарску
ПВО РЕАЛ А АНЕ АЕ РРА ВЕНЕ ЕТ
„Нисам чуо грубљи напад“
Три кратка питања поставио је у вези са вицегувернером Народ-
кса и Енгелса 7. Важнији телефони: централа 334-531. Главни и одакција (Деск) 347-027. Југославија 345-139. Свет 347-345. Стваралаштво 6-381. Секретар редакције 346-143, Пословни центар 333-532, Одељење зи у Ужицу од 19. октобра до 27. нове" 7 Рукописи се не враћају. Претплата у земљи за један месец 238.800, до =' инара. Претплата за иностранство за један месец је — 477.600, три месе- фебруара 1943. Од 15. новембра 1944 Авионска поштарина плаћа се посебно. Жиро рачун за претплату чуна је 60811—620—101—277310—00799 Беобанка, Београд. Издаје и марта 1948. и у Загребу. Од 1. јануара
не банке Југославије Лазаром Дракулом делегат Франц Гербец (делегација Словеније). Позивајући се на одговор НБЈ у коме стоји да Дракул није благовремено разрешен дужности вицегувернера НБЈ, Гербец је закључио да гувернер понавља незаконит рад и питао зашто то упорно чини.
У вези с тим је и питање зашто гувернер НБЈ није поступак за избор нових вицегувернера започео у складу са Законом о НБЈ по коме вицегувернере именује Скупштина СФРЈ, а не, као до сада, Савезно извршно веће.
Најзад, поводом изјаве Лазара Дракула на београдској Телевизији (суштина је да се од 1982. године доходак прелива из неразвијених у развијене републике, што је Дракул доказивао подацима о кретању индустријске производње и расту личних доходака у СР и САП) Гербец пита да ли су то ставови Народне Банке Југославије или Савета гувернера. „У задњем периоду нисам чуо грубљи напад на политику Скупштине СФРЈ и СИВ, од изјаве Лазе Дракула који Јој Ун фигурише као функционер у НБЈ“ — прокоментарисао је
тербец.
штампарија „Борба“,. Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански фах 592, „Борба“ се штампа у Београду као ствено мздање.
Први број „ 19. фебруара 1922. У НО рату „Борба“ мбра
три 1941, а у Дринићу од 1. октобра 1942.
а“ наставља излажење у Београду, а
Разлике у погледима на најуу. нија питања у земљи у суштину су мање него што изгледају , могуће их је разумним и пруу. ципијелним приступом прерауу, ћи — заједнички је закљуцу разговора председника Предсе, ништва СФРЈ Јанеза Дрновшеј; и руководства СР Србије,
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ
опет извисио
Ни на вечерас завршеној седници надлежног тела Већа
стигнута сагласност о ребалан су буџета федерације: делег: ција СР Србије се није изјасни ла. То што су остале федералне јединице дале зелено светло ребалансу практично не зна! ништа, јер Веће република! покрајина одлучује искључиво консензусом. Уколико се Сло венија и Србија сутра, кад ВРП наставља започету седницу, Е „предомисле“ ребаланс би мо гао стићи на дневни ред иу оф лику привремене мере. Е
инфлацију од 48 одсто произје ла „психа“ и да за такав скок н је било реалних разлога. По 01“ ни делегата, уколико септемб! ски раст инфлације постав“ тренд ући ћемо у хиперинф“ торни хаос у новчаним и Ре“ ним токовима, а то СИВ му спречити.
Позван да одмах одговори ова питања, Александар | вић је рекао да ће „одговор О обухваћен у предлогу економе. политике за наредну годину ЈЕ би на то Миран Мејак, пред. ник Већа република и покра на, закључио да се на овој сл
ци мора „формално закљу. иу да то значи да ће одговор д
= =>
на следећој седници Већа". " • Од Савезног извршног
ћа је, затим, Душан Попове У (делегација Македоније) затр жио да направи анализу 1е су догађаји у републикама У М
крајинама утицали на МЕ у
Ин
—
економско стање Југосла њене економске односе са 1 транством (посебно се Ме родним финансијским Ор зацијама). Југославија Је о рече Поповски, „последњих
сеци, а можда и више Ма име предмет истраживања рад“ и
тих института у свету он ФР" оних који испитују стеле у
и зичности улагања капитала ит
радње у економској сфери = шом земљом“.
#Е : ЗаГ ебу, Борбе“ изашао је у Запа:
. „Ба 12. ода једи““
== === на