Борба, 19. 05. 1990., стр. 1

и зна пивари: исл

· Скупштина прихз7' га захтев Председништва СФРЈ

Београд. — Др Борисав Јовић ре нишгтг М 1 д , председник Лредседништтв; СФРЈ, ће 28. маја на заједничкој седне Савевнег ' "Већа Ра публика и покрајина Скупштине СФРЈ изложити опсне у закључке Председништва СФРЈ о политичко-безбедносној ситуацији у земљи. | Заједничку седницу скупштинских већа са само једном тач| _ ком дневног реда је — ипак изненада — јуче заказао њен председник Слободан Глигоријевић, зато што је то — такође јуче | __— Председништво СФРЈ написмено затражило позивајући се "на овлашћења из члана 318 Устава СФРЈ. За разлику од некад Председништво СФРЈ у овој деценији све чешће користи право да тражи сазивање Скупштине СФРЈ, а у последње време то чини два, три пута годишње.

КУПОВИНОМ БЛАГАЈНИЧКИХ ЗАПИСА ВАШ НОВАЦ ВИШЕ ВРЕДИ _ ВОЈВОЂАНСКА БАКА

ђује оружаним снагама спровођење тих мера „за случај непосредне ратне опасности и у другим ванредним приликама“. ту је, дакле, основ на коме би колективни шеф државе ако процени да је то потребно — прецизније, ако се сложи већина чланова Председништва СФРЈ-могао наћи основ за проглашење ванредних прилика на целој територији СФРЈ, и то без икакве везе са „непосредном ратном опасношћу“ или „ратним стањем“. Ванредно стање, лаички речено, значи да војска узима ствар у своје руке, а да би се избегао њен излазак на улице — јер се ради о унутрашњим, а не о спољнополитичким проблемима онда се активирају припадници милиције. Слично је било и са „хитним мерама“ које су уз много буке, протеста и огорчења примењене на Жутој Греди. (Д. П.)

Мако ће Председништво СФРЈ 28. маја изаћи са предлозима „хитних мера“ за сређивање политичког живота Југославије, на званичним местима сазнајемо да нема ни говора о могућности а ће се заједничка седница скупштинских већа одржати иза

раве.

Из највиших места у југословенској федерацији јуче су стизала незванична уверавања да им ни на крај памети није успостављање реда употребом милиције и Југословенске народне армије односно проглашавањем ванредног стања, али то омогућавају уставна овлашћења Председништва СФРЈ и одредбе појединих закона.

Тако према члану 106, став 7. Закона о општенародној одбра; ни Председништво СФРЈ прописује мере приправности и наре-

КОММОТЕНМА

ВР ВИ Аа о ние Пише: земље морало доћи до катастрофалних последица в.. | Здравко | е надлежних органа упозоравају _ ско државно руководство гледа као на · Хубер насви иљНост езбедносне ситуације „процес развоја политичке и економске вођење вишепартизма је само Г | ге | у земљи, која настаје систематским и — демократије“, а никако као на угрожава- једна од бреша направљених у са| +

РА ши _Бљ __ЗВА

ЛЕ

Субота-Недеља, 19-20. мај 1990. Година -ХХ

Број 489-140 > 27 Цена 6 динара

(за иностранство)

2 ПЕМ

В. Д. директора и главни и одговорни уредник Манојло Вукотић

НЕДЕЉНА

ПлЛАБ

ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД Велизара Носановића 2

4 |

РЏАМММА ОРАВАМ 8 АВСН'ТЕСТИВА.. РЕЗЈОМ СОМЗИТМО Веодгад Хаћитзка 34 1е!. 413-122

СЕР

Ни српска, нити хрватска

АДИЛ | ЗУЛФИКАРПАШИЋ, ПАРТИЗАН,

ОСУЂЕНИК НА СМРТ, МИНИСТАР, ПОМУСЛИМАН- ЛИТИЧКИ · ЕМИГРАНТ, —БОШЊАК, ШВАЈЦАРСКИ БИЗНИСМЕН: О српским и хрватским аспирацијама на Босну, о националној еманципацији Бошњака, о исламском фундаментализму, о егзодусу српских интелектуалаца из Босне, о Југославији.. СТРАНА 3.

редседништво СФРЈ, са новим

кормиларом на челу, али у ста-

ром маниру, обратило се ове недеље грађанима Југославије једним драматичним _ саопштењем. Колективни шеф државе “обавештава јавност да су „политичка ситуација и стање безбедности у земљи у толикој мери сложени и нестабилви да се Југославија налази у најкритичнијој фази развоја“. Федерално државно руководство, такође, оцењује „да је дошло до озбиљног нарушавања уставног поретка земље, непоштовања савезних закона и других појава друштвене нестабилности, због чега сматра да је неопходно предузети хитне мере ради заштите територијалног и политичког интегритета земље и несметаног функционисања правне државе".

Пажљивији аналитичар не може превидети да, и по тону и по садржају, ово саопштење државног Председништва личи на оно што је нови председник Јовић рекао у недавном интервјуу Танјугу и у инаугуративном говору приликом преузимања дужности. Очито, улога првог међу једнакима у колективном руководству није занемарљива. Значајан простор у оба ова јавна иступа новог председника добиле су његове критичке опсервације о стихијном увођењу вишепартијског система.

— Оно што се сада дешава у домену политичке плурализације прети да уведе земљу у нове тешкоће и неизвесности. Објективно имамо услове да савладамо кризу и да избегнемо хаос, ако будемо категорични и доследни у поштовању правила правне државе, а то значи да прво променимо Устав, затим на основу њега уведемо законе и потом про-

" односу на републичке потпуно у супрот-

Блеф на националну карту

ЗА „НЕДЕЉНУ БОРБУ“ ГОВОРИ ГЕНЕРАЛ—ПУКОВНИК У ПЕНЗИЈИ СТЕВАН МИРКОВИЋ: Не желим да се повучем

у мишју рупу и да слушам шта гово-'

ре ови који нападају СКЈ, Тита, Армију. Армија је најватренији присталица промена, што се ње тиче нема никаквих ограничења. Брине ме што овај Драшковић може у Чачку · да окупи пет хиљада људи, да не гоану |

. Претходница у копачкама

ФУДБАЛ И ПОЛИТИКА: Званични захтјеви из појединих страначких вођстава да Ногометни савез Хрватске иступи из Ногометног савеза Југославије подсјећају на нешто слично, додуше тек као спортска претходница СТРАНА 4.

Раз-градитељи свратишта

ИВАН АРАЛИЦА О „ШУТЊАМА"“, ЈАСЕНОВЦУ, КОЛЕКТИВНОМ МАЗОХИЗМУ, И ВРЕМЕНУ ИСТОРИЈСКОМ И НАЦИОНАЛНОМ: Потреба да се хрватски политичари м интелектуалци дистанцирају од злочина што су их починили у Јасеновцу припадници њихова народа не може се изводити из чињенице да су то учинили њемачки интелектуалци прије политичара...

СТРАНА 7.

"Како су упозорења новог председника о нарушавању уставног

поретка земље примљена у Словенији и Хрватској

Увођење вишепартизма је само једна од бреша направљених у сада већ фактички одбаченом Уставу из 1974, Због тога није нарочито уверљиво да би баш због те несинхронизоване промене у уставном уређењу

упорним нарушавањем њеног уставног поретка. Те опасности досежу чак до могућности избијања грађанског рата и распада Југославије. Ми то, свакако, не смемо и нећемо дозволити — рекао је јовић.

Прво реаговање на ове Јовићеве тезе уследило је на самој седници Председништва. Мало необично за овакве церемонијалне скупове, нови потпредседник Стипе Шувар је нашао за сходно да каже да је „друг Јовић говорио у особно име, а оно што је рекао ми остали можемо, о овом или оном, прихваћати или не“.

аравно, није тешко закључити да Јовић гађа Слове-

нију и Хрватску, где је вишестраначки систем једнострано легализован и, као што је познато, у овим републикама се управо ових дана конституишу нове, некомунистичке власти. Изборни победници у овим републикама препознали су сеи сами у Јовићевим речима. Прво је званично реаговала нова словеначка Скупштина, оценивши да је Јовићева изјава о приоритету савезног Устава у

ности са демократским процесима и

ње уставног поретка. Слично о гибањима унутар своје републике мисли и словеначко Председништво, а за методе савезног Председништва, са новим председником на челу каже да су „ствар прошлости на које више нисмо спремни да пристајемо“.

Очигледно, између новог председника Председништва СФРЈ и, последњих месеци битно политички промењеног

да већ фактички одбаченом Уставу из 1974. С обзиром да је око нужности легализације вишестраначког система, заправо, постигнута сагласност у целој земљи, није нарочито уверљиво да би баш због те несинхронизоване промене у уставном уређењу земље морало

свак“

доћи до катастрофалних последица и да су због тога потребне „хитне мере“. Сасвим јасно речено: незамислива је ситуа-

„ГОТО—МОНДО“: Аргентина

ФУДБАЛСКИ БОГ ДИЕГО: У оквиру Наградне игре „Борбе“, кладионице у којој треба погодити редослед четири најуспешније екипе на „Мондијалу“ у Италији, данас објављујемо купон за светске шампионе екипу АРГЕНТИНЕ СТРАНА 14.

Вашар страсти у Кану

ПРОДОР ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ: Спектакуларно је најављен нови европски тренд — окупљање свих европских снага, а нарочито оних источноовропских, и у њих су Французи уложили позамашна средства. Американци обављају уносне послове, држећи се проверене тактике улагања огромних количина долара у профит који је све ближи просеку пет према једен СТРАНА 8.

ејшгат

5а ргогезогот Веодгадзкод ипмегг Неја дг апот Випсет гагадомага помпаг „Вође“ Мико М!акаг — о згрзкт Пизјата ! !5упата, о ћмакв т габџдата ! робедата

Резта „Ој 5гђђо :2 т аеја, зад 5/ оре! сеја“ иорз!е те пе гапта ико(ко га сејрићоз! гагзга пје аопеја Бојпак. А :гропт и Нтуаазкој пи 677 гјазпјаапје о ргодгатта, уес ига25! олакзапја ! пеаткићат ргоге5з1 ргоћу опод 50 56 акитићза!о 40 доата,

Када је копсет 1989. пе!ко торао мјегоуан Како је „Јирозјамја дапаз даје од газрада перо гагије (и И Сп т кпгатај“ тога да је пјес о пајупот орштиви !| о арзоћипот росеники. А да ашог !зјауе тије роујезтисаг, Кој! зуе тон и дирт уајоуптпа2

Загајеузка „Зује ов!" зато 510 гије 12даја пајпом ји Кпћри гпакоуна пазјома — „15копја — ргеђеже 11 ршокаг“. Џ пјој је дг уап Ошле (1947.5.) ропифо, штеди озта1ој, ћибопјаја рорјед па Бидиспом! по ша 1 Иги паш гауајнпа ! дотоуппа.

0 рони ага И тепдоу та фи, во октерђетш от (штсеуа је Мата Бипдеудап). Улаје! бето, теди и, да је оуај уигисијак, ргуепзгуепо га витгак спин = од зјауђепја (гепштић ! пагпеблшнћ ђоХаозгауа, а 11 опа !гајтија пази тоџ Е

Ф Ртојезоге, да Н 1 и зубији 1990. агеке да је Јивоваја дађе од зуора газрада

: тежњама у Словенији. ија у којој би неко, макар и са врха са-

( ведемо реформе којима тежимо. У про- __ северозапада Југославије, има великих = зен ве се пи ента. перо (кад гатје7

тивном, могло би да настане хаотично Сад, кад су Јовићеве оцене о угроже- — разлика у ставовима. То је реалност која иш о . > :

ликвидирање правне државе и да уђемо _ ности уставног поретка и потреби усвја- — се мора прихватити. = и небо ено ноенваца: пио би : а ЈЕ ИЕ ШИ и и је Јавовамја је и ка пиљеко ПоДАна ват / _ у још дубљу кризу — рекао је Јовић у И. - - " пи51о да је рогебпа икопко пекоте и пјој пе дођго. АН, да Б! зе гпајо да |! ти гије

; ; ња хитних мера ради заштите интегр : боље да је Ј авија са више саглас- : за: : |

( интервјуу Танјугу, дан уочи устоличења – а зе добиле и форму званичног ___Јовић је у суштини у праву кад указу. и н седан ли политичког сис. | (обго, тога ве пајрге рнан ргадатп, а г!како ргадал! зугвгат, ђез зуора гпапја, и газ (| _ на председничком положају. свиња колективног шефа државе је на чињеницу да ова земља више но тема, али пошто није, онда је морало на- | пе (огохе.

5 : ' поредак и на по- Е у Е – Пн · а Зе на Мер лржаве је јошдиреке реаговања са северозапада су још ош: Сена парови ИВеЋеТИ: Како стати 080. то надамо ма Трак, смо |емап зуећа 1 уека! Ровгоје, пате, е!пјепсе Које пап, (атлап | да ћосеу тније прозвао оне који су аутономно, у трија. Посебним изјавама огласили су — је текло и ко је све учествовао У разгра: затинеричоја се прака ли о омтинм 60. Г Па ДИ ду аи ова ако смо Ја пи Про КОРИ је ид: | својим републикама, учинили битне · се словеначко и хрватско републичко – ђивању анатемисаног Устава из • ГО: као вештини могућег, једноставно мора- руна паса је аапаз пезо аги је. Оозкајот, гатог „пас!| промене Устава, не чекајући договор на _ председништво (узгред, на њиховим че- _ дине, пре него што је уопште био на ви: ју признати легитимитет и оних од ко- опајпе ргергејапози“ код Злоуепаса ћио је посђу 1 рте #гђога. То ве пајроје у дејо ро ( _ савезном нивоу. лима су комунисти Кучан и Латин), у ЛИКУ политички договор Земн најви- јих се идеолошки увелико разликују. На | (оте 80 зи ргефгђогпе !тјаџе поб! одике — и којџта зе ро ргаући ргегегије — Бе у М 06 авг У ије о Шем закону земље — поседна Је трач“ то се подједнако морају привићи и ста- | глашло Фтаје ргетла Јирозјамј! перо опе вез тезес! гапије.

/ — Може се рећи да то објективно којима одлучно одбацују све алузије « Велики допринос томе дале су и изрази- ри:и нови: пој ки актери. Ако не са+ Варна пи ку, па ~ Рини ава опасним процесима у њиховим репуб. _ то национално апредељЕне, попири и мо у своје о Па === о у аћем а СИ снаге верозападу, вије и пајајиреј рости да укажемо да ликама. На збивања у својој кућм, хрват- "о кош онда у име шитсреса земље. Мазгамак па 4, 5. | 10. згап! /

Пт __—_—_—,