Борба, 09. 06. 1990., стр. 1

JJ AJ |.

od ponedeljk"=,

O e NM || i

ve “>

Wypaor3 aaa m „liona „Borbe“

POVEST SRPSKOG ZATVUH2%.;G DRUŠTVA U DOBA REVOLUCIJE

(iz treće knjige Borislava V. Pekića „Godine koje su pojeli skakavci“)

0 Dražinovci mrze ljotićevce, a ovi mrze sve 0 Kako otkriti cinkaroša e Generalova se kći odriče oca 6 mis O hladnoj lisici i toplom zecu & Tajanstveni put u Patagoniju e Zakoni robijaške zemlje Q Veliki gospo0 Koler pun tužnih stvari 0 Sloboda, konopac i tronožac 8 Mrtvi na robiji bili

din koji je pušio opuške su zaista mrtvi. :

Subota-Nedelja, 9-10. jun 1990. Godina LXIX Broj 161-162 Cena 6 dinara (za inostranstvo) 2 DEM

V. D. direktora i glavni i odgovorni urednik Manojlo Vukotić

“)

NEDJELJNA ·

DPLAV

PLAVLJANKA 11000 BEOGRAD Velizara Kosanovića 2

unu

· e Kako je u krvi ugušena januarska IB pobuna u Bijelom Polju 1948. e Da li je to zaista bila, kako ı le, prva i jedina oružana buna protiv Tita i njegove politike 0. General Savo Joksimović, tada ministar trašnjih poslova Crne Gore, organizuje neviđenu hajku, uz učešće Udbe, milicije, vojske i mobilisanog naroda 0 Pobunjenici su se predavali jedan po jedan, posle garancije da će im životi biti pošteđeni & Ipak, surovo su ubijeni, odmah, na licu mesta 8 Dugo.im se ni grobovi nisu smeli znati, niti se smelo plakati za njima & A svi koji su ih krili, ili im na bilo koji način pomagali, osetili su ukus Golog Otoka!

UŽAS | JEZA NEKRŠTENIH DANA

kako neki

76ose KTIOBHHOM BJIATAJHMUKHX 3ATIMCA 2088" BALU HOBALU BMILIE BPEJUH adam ___BOJBORAMCKA BANKA nu

KOVINOTEHNA

Kapital serviramo

Kompromisi u dva

kad se „supa.ohladi” poluvremena

KAKO USPEŠNI BIZNISMENI NAŠEG POREKLA OCENJUJU MOGUĆNOST JUGOSLAVIJE ZA VEĆA ULAGANJA U DOMAĆU PRIVREDU: Jugoslavija nije više u prilici da „vuče“ za rukav strane partnere, ali, zbog političkih previranja, ni da ih — bira. Kod stranih ulaganja, fascinira broj novih poslova, što se ne može reći i za vrednost uloženog novca e STRANA 3.

Ekstremisti gube kora

Piše: Dragan Belić

a li smo već toliko navikli na brze političke promene da ih sve teže pratimo u ovim burnim reformističkim vremenima? I da li veliki, povremeno i spektakularni politički obrti većuslovljavaju sve teže uočavanje onih, pravih i doista autentičnih društvenih zaokreta koji na široko otvaraju vrata novih demok-

ratskih vidika? Možemo li, u tom ub-

rzanju,'da pratimo, tj. da izdvojimo iz pluralističke stihije, onu nit političke mudrosti koja ovu zemlju, na pragu njenog uključenja u evropske tokove,

' legitimiše kao ozbiljnog kandidata za

put u tu famoznu „Evropu”?Razume se, reformistička brzina i politička spektakularnost ne moraju biti odlika autentičnog demokratskog izjašnjavanja, ali mogu, u izvesnoj meri, biti zaloga za pojavu zrna državničke mudrosti. Ako dobro razumemo stvari, brzina nije garancija za kvalitet, ali može označiti, ma i u najmanjoj meri, najavu onih kasnijih, dorađenih varijanti koje se slažu u budući demokratski mozaik rascepkane, jugoslovenske političke. zbilje. I U tom smislu, za pažljivije pratioce naših političkih zbivanja, pojedini obrti se, čak, ukazuju kao sasvim očekivani, što će reći i prirodnim u započetim parlamentarnim borbama. Na primer, to što je Knin minulih dana zatražio da postane centar' nekoliko opština teško da je moglo iznenaditi ljude upućene u teritorijalno-administrativne preraspodele u okviru hrvatskih regiona. Istovremeno, taj

' Best koji, u izvesnom smislu, može

označavati i korak ka nekoj vrsti, dakako neformalne, ali za datu priliku moguće „srpske autonomije“ u Hrvat-

skoj, upravo preko Knina kao „zajed-

nice opština“, bio je propraćen nizom tolerantnih, politički odmerenih i mudrih izjava neospornog lidera Srba u Hrvatskoj — dr Jovana Raškovića, dok su njegovi oponenti, na hrvatskoj strani, u ovoj prilici pokazali manje žučljivosti nego što smo to bili na-

' ka upravo i izaziva posebnu pažnju,

ALIJA IZETBEGOVIĆ, LIDER STRANKE. DEMOKRATSKE AKCIJE: Lično imam puno simpatija za konfederaciju, ali ona nije realna sa stanovišta BIH. Jugoslavija ne mora biti naša ljubav, ali može biti bar naš! interes. Lično sam uvjeren da postoji rješenje u vidu jedne moderne i racionalne federacije u kojoj se polazi od suverenosti naroda e STRANA 5.

Srbi u trenutku uspona

«SMISAO GRADJANSKE HRABROSTI: Gra.đanski kukavičluk beše na početku afere, „Sveti Sava" — kukavice su se predstavile ikao loši Srbi i loši hrišćani... Kad je to pre „kultuma i politička javnost“ promenila: 'Gospodara? Kad li se poturči, kad li čalmu. steče? 6 STRANA 7.

Prizivanje evropske pameti

Ako smo se — sa navikama koje nam je ponudila reformisfička brzina — Već prihvalili obrazaca foleraninijih poliličkih borbi, nije li vreme da se počne razmišjati o kolektivnoj poliličkoj mudrosli koju ova zemja može da podastre pred evropske zvaničnike

vikli da slušamo ranijih nedelja i meseci. Htelo bi se ovde, zapravo, reći da se nešto manje nego ranije svaka prodornija izjava više ne dočekuje baš na nož, niti automatski znači „ugrožavanje“ druge strane.

Zavidan stepen razumnosti ispoljila je ovih dana i nova, „demosovska“ slovenačka vlada, kada je odlučila da uplaćuje, makar i privremeno, sredstva u Fond za nerazvijene. Motiv za ovu odluku, koliko pragmatičan toliko i obećavajući, pronađen je u činje-

·nici da bi Slovenija, u slučaju odbija-

nja ovakvih obaveza, bila izložena odgovorima tzv. ekonomske blokade nerazvijenih republika, a to bi, naravno, pogodilo vitalne slovenačke interese. Mera pragmatičnosti ovde se

'pokazuje kao kategorija jugosloven-

ske ekonomske međuzavisnosti, a time iznova dolazimo do stava da nekadašnji izborni okršaji predstavljaju tek principe borbe za birače, da bi se smirenost očitavala već od onog časa kada novoizborena vlast počne da funkcioniše u okružju mase izukršta-

nih veza i uslovnosti. | | POCEO mogla bi doći i odlua o formiranju Socijalističke partije Srbije. Kao vrsta spektaku; larnog političkog poduhvata, ta odlu-

red naizgled iznenađujućih ·

ali se nama čini da se srpski zvanični-,.

nom“, što će reći Jugoslavijom, a ne*| ·

sa njenim sastavnim delovima u vidu provincija koje mi označavamo kao republike i pokrajine. I budući da nas „Evropa“, gotovo obavezno i gotovo u svakoj prilici, privodi pameti kroz insistiranje na jugoslovenskoj opciji svog suodnosa sa ovim, da ne kaže-

. mo centralnim delom Balkana, već je

ci na ovaj korak nisu odlučili baš na prečac. Zapravo, izvesne naznake u tom smislu mogle su se primetiti znatno ranije, prilikom uobičajenih rasprava o levim srpskim opcijama,

ali se, nekako po inerciji, dotična mo- ptimisti bi, na Osnovu šVdga ovoga, mogli lake duše zaklju-

gućnost ostavljala za neka druga, tj. dalja vremena. Dakako, promena imena ne mora značiti osobito spektakularnu promenu programskih sadržaja preimenovane partije, uz malu pripomoć njene nekadašnje tranšmisije, ali krug pitanja koja iskrsavaju nakon ovog poteza aktuelnog političkog rukovodstva Srbije tiče se vrlo širokog konteksta srpskih i jugoslovenskih reformističkih varijanti.

Ako smo se, sa navikama koje nam je ponudila reformistička brzina, već prihvatili obrazaca tolerantnijih političkih obračuna, pa utoliko i spektakularnih zaokreta koji su mno-

ima bili nezamislivi do samo pre neoliko dana, sada bi već bilo vreme da se počne razmišljati o kolektivnoj političkoj mudrosti koju ova zemlja može da podastre pred moćne evropske zvaničnike. Jer, ti zvaničnici uveliko ponavljaju ono što smo odavno

morali znati — da je njima staloi da ·

žele da pregovaraju jedino sa „celi-

krajnje vreme da tu dobronamernost!i shvatimo kao određenu vrstu prednosti i prirodnog, evropskog resenti-, mana prema rasrđenoj braći na svom jugu.

čiti da ekstremisti među nama gube pozicije. Za tako smeo zaključak ovaj komentator se, ipak, ne

'bi smeo odlučiti — ne iz nekog opre.za, ili straha da koliko sutra ne bude

demantovan, već po logici smirenos-, ti, odnosno temeljnog uverenja da spektakularni zaokreti ne moraju biti praćeni i činjeničnom uspešnošću reformatorskih zahvata. Konačno, ako su ekstremisti u defanzivi, to još ne znači da ne mogu, u slučaju novih međurepubličkih ii međunacionalnih varnica, iznova krenuti ka onim fanatičnijim varijantama čije smo probe već imali prilike da uočimo. U tim slučajevima, kako znamo, prizivanje

'evropske pameti obično daje malig re-

zultate...

Kamerun pobedio svetskog prvaka!

SENZACIJA U MILANU: ARGENTINA PORAŽENA SA 1:0. Na svetskom prvenstvu u fudbalu, u prvoj utakmici, autsajder Kamerun savladao je Maradoninu četu sa 1:0 (0:0). Da sve bude još čudnije, pobedonosni POPIS postigao je Bijik u 66. minutu kad je reprezentacija Kameruna imala igrača manje. Iznenađujućem rezultatu na startu takmičenja prethodio je atraktivan program na stadionu „Đuzepe Meaca“ upriličen za svet fudbala i početak parade koja se završava 8.jula u Rimu.

· Zanimljivo je da 14. šampionat sveta zvanično nije otvoren, odnosno taj čin nije obavljen po scenariju ove priredbe pred 80.000 prisutnih gledalaca na stadionu i oko 2,5 milijarde pored TV-ekrana. Prvu utakmicu na Mondijalu Jugoslavija igra u nedelju sa SR Nemačkom 1 čas)

e STEANE 16-17.

eli qije navijačkih torcida·

Fudbalski stadioni—~-frontovi modernog doba

Ekstremno navijanje u fudbalu je uvezeno, i kod nas je samo karika u {lancu epidemije širokih razmera. Slične groznice obigrale su planetu U nekoliko navrata, i u prošlosli bivale još. zaraznije“ No, kulminacija akfuelne groznice fek se može očekivali: kada dospe do plodnog [la pojedinih istočnih zemalja, kaže za „Borbu“ socijalni psiholog, dr Dragomir Pantić

Milena Dražić Ć

okretanjem leđa himni u drugom izdanju, iz cele te usamljene gomile nude grupni portret antiheroja. Analiza te mase, sa svim ritualima, ikonografijom, stilskom ujednačenošću, vodi otkrivanju jedne potkulture, uvezene, mada sa mnogo lokalnih boja, koja se, kao eho u zvuku i kontralik u vodi, pandemski širi na sve prostore, isključivo urbane. I tamo dokle nije stigla, stići će

Ps iz maksimirske šume, sa trgumureškim scenama kao lajt-motivom, i

· već koliko sutra, sa svim šokirajućim pojavnim oblicima, s nasiljem i destrukci-

jom.

_ Gomila koja izvrće vrednosti, ona ekstremna navijačka masa koja za vrhunskog gurua ima fudbalski klub, za cilj sportsku pobedu, a za sredstvo batine, dobijene i podeljene, koju bi From krstio kao gorući led, u muškom folkloru ima visoko mesto na listi mladalačkih pretenzija. S godinama zamire.

O tome kakav je grupni portret najstrasnijih navijača kod nas, crnog he-

roja, koji su mu sociološki i psihološki koreni — za „Borbu“ govori dr Drago| mir Pantić, socijalni psiholog, naučni savetnik Instituta društvenih nauka u Be-

ogradu, čiji-su termini za neke psihološke fenomene prihvaćeni u svetskoj naučnoj literaturi. ! | _— Mnogi mladi navijači bili su zanemarena deca, neki su pak odrastali u · prević 'permisivnim porodicama, dosta njih pati od usamljenosti, pa u vršnjačom društvu navijača nalazi kompenzaciju i brani se od različitih osujećenja (nezaposlenosti, neuspeha u školi, dosada, itd.).

Nastavak na 4, 5. i 10. strani _