Борба, 13. 08. 1990., стр. 8
}
| |
–
SVET
SSSR: IZMENA SISTEMA POMOCI INOSTRANSTVU
Nema više
šakom i kapom
Ozbiljan budžetski deficit i 48 milijardi stranog duga naveli su Sovjete na preis-
pitivanje kreditiranja prijateljskih zemalja
Kreditna sposobnost Sovjetskog Saveza decenijama bila je visoka. Redovno namirivanje inostranih dugova teklo je besprekorno. Svoje kupovine žitarica, na primer, Sovjeti su, po pravilu, plaćali u gotovom. Sada i za kupovinu žita traže kratkoročne kredite, a zakašnjenja u isplati inostranih dugova sve su češća.
Razlozi za ovakvo stanje su različiti. Prema londonskom „Ekonomistu“, u prošlosti sve transakcije sa stranim partnerima tekle su isključivo preko Ministarstva spoljne trgovine. Od 1988. oko 14.000 ! preduzeća, komercijalnih banaka i ovlašćenih vladinih predstavnika dobilo je dozvolu za trgovinu sa inostranstvom. Novi sistem se, dakle, još nije uhodao.
Međutim, glavni razlog zašto Sovjeti zakašnjavaju sa isplatom svojih dugova inostranstvu je, u suštini, kaže „Ekonomist“, veoma jednostavan — nemaju dovoljno deviza. Veći deo čvrste valute čuva se van Sovjetskog Saveza i nije na raspolaganju vladi za plaćanje njenih računa za uvoz robe. Sve veći broj sovjetskih kompanija je obezbedio dozvole za otvaranje sopstvenih računa u inostranstvu, ili to čini ilegalno, tako da se govori o sovjetskoj varijanti odliva kapi-
tala. Ali, loše je što Sovjetski Savez istovremeno sve manje zarađuje deviza od svog izvoza, jer su glavni izvori deviznog priliva — nafta, zlato i oružje, a svetske cene ovih artikala su, uglavnom, u padu.
Besmislena filantropija
Ovakva situacija zaoštrila je pitanje sopstvenih potraživanja u svetu, politike sovjetske pomoći inostranstvu, kreditiranja — što je u ozbiljnom preispitivanju i transformisanju. U Vrhovnom sovjetu SSSR sve su češći postali zahtevi za ozbiljnom redukcijom „besplatne muhlti-milijardske pomoći drugim zemljama, jer je ta filantropija besmislena za zemlju koja ima 6 miliona nezaposlenih i milion beskućnika”. Takvi zahtevi i ozbiljan nivo sovjetskog budžetskog deficita naveli su vladu da preispita tradicionalni način davanja pomoći u raznim oblicima, koji nije bio zasnovan na komercijalnim već, pretežno, na ideološkim i strateškim
principima. Već u sovjetskom državnom budžetu za 1990. godinu sredstva namenjena ekonomskoj i drugoj pomoći u vidu kredita, među, njima i nepovratnih, zemljama u razvoju i članicama SEV, smanjena su za oko 25 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu.
Sovjeti sada ističu potrebu veće efikasnosti u primeni ove pomoći, tako da prevagu dobiju zajednička ulaganja, umesto jednostrane finansijske i druge pomoći. Prioritet imaju zajednička ulaganja u proizvodnju čiji će se rezultati, proizvodi, pojavljivati i na sovjetskom tržištu roba.
Očekuje se da će se u reorganizovanoj sovjetskoj privredi preduzeća sama finansirati i samostalno
donositi svoje proizvodne progra-'
me, što će doneti teškoće zemljama koje zadržavaju centralno planiranje kao što je Kuba, koje će morati da pregovaraju i posluju direktno sa sovjetskim preduzećima i agencijama, a ne kao dosad isključivo na međudržavnoj osnovi. Pošto po novom zakonu o preduzećima sovjetske firme mogu da zadrže za sebe deo čvrste valute,, zarađene u poslovanju sa inostranstvom, to će one nastojati da se mnogo više orijentišu na konvertibilno zapadno tržište, što je dodatna teškoća zemljama naučenim na stari način razmene i pomoći. ;
Prema sovjetskom listu „Izvestija“ ukupna sovjetska potraživanja u inostranstvu iznose preko 142,5 milijarde dolara, a države glavni dužnici su: Kuba (25,7 milijardi dolara), Mongolija (15,8 milijardi dolara), Vijetnam (15,1 milijardi dolara), Indija (14,8 milijardi dolara), Sirija (11,2 milijarde dolara), Poljska (blizu 11 milijardi đolara). Uprkos sopstvenim finansijskim problemima, Sovjetski Savez je ponudio odlaganje otplate dugova svojim dužnicima iz „trećeg sveta”. Predsednik Gorbačov je u decembru 1988. objavio u Ujedinjenim nacijama nameru da SSSR proglasi moratorijum do sto godina za dugove najmanje razvijenim zemljama, a u nekim slučajevima i njihov potpuni oprost. U novembru 1989. Moskva je otpisala jedan deo dugova Vijetnamu, Mongoliji,
BLISKOISTOČNE NAPETOSTI
I oko vode je moguć rat
Izrael i Etiopija „ispod žita“ razrađuju planove za odvođenje voda reke Nila pre-
ma jevrejskoj državi (Specijalno za „Borbu“ od
put obelodanjeno da Izrael „šuru-
\
Fudžimori ipak primenio
(Od specijalnog izveštača ·Etiopiji, Albaniji, Somaliji, Ugan- Tanjuga) · di, Siriji, Maleziji i Južnom Jemenu. Od ovih devet zemalja, pet je u kategoriji najmanje razvijenih zemalja. Takođe, odgođeno je vraćanje dugova 32 zemlje. Najveće sume dugova odgođene su Kubi, Mongoliji i Vijetnamu.
Santjago vlada Alberta Fudžimorija najzad je saopštila koje će konkretne mere preduzeti da spase Peru iz najdublje krize u ovom veku, ali je i posle prvog avgustov- , skog vikenda ostala sumnja koje su prave političke boje novog predsednika. Fudžimori je na dan inauguracije saopštio zabrinutoj naciji da neće primeniti „šok-terapiju“ za koju se još u predizbornoj kampanji zalagao tada favorizovani predstavnik koalicije desnog centra Fredemo, Mario Vargas Ljosa. Samo nedelju dana kasnije, novi premijer Huan Karlos Urtado
Na sopstvenu štetu
Međutim, ima se utisak da.j ova politika ima svoje ozbiljne kritičare. U Vrhovnom Sovjetu SSSR jedan deputat je 2. marta ove godine primetio da su velika potraživanja Sovjetskog Saveza u inostranstvu rezultat „pogrešnih ekonomskih, ideoloških i vojno-strateških kalkulacija“. Moskovska „Pravda“ je 25 aprila ove godine insistirala na racionalnijoj politici kreditiranja, zasnovanoj na garantijama za povraćaj dugova. Navodeći mnoge primere neekonomskog odlaganja dugova na sovjetsku štetu, gde je pomenuta, između ostalog, i Indonezija, „Pravda“ optužuje za ove gubitke ne samo nadležni državni komitet za ekonomske odnose sa inostranstvom, već takođe i „političko vođstvo, koje gleda na davanje kredita više kao instrument sovjetskih neekonomskih interesa, na svetskoj areni, a ne kao formu komercijalnih odnosa“.
Po svemu sudeći, u politici kreditiranja, kao i u međunarodnoj razmeni, Sovjetski Savez se sve više orijentiše na tržišne zakonitosti i norme, između ostalog, da sva međusobna plaćanja budu u konvertibilnoj valuti, uz zadržavanje, jedno vreme, „posebnih“ odnosa — samo nekih olakšica iz tradicionalnog poslovanja — prema izvesnim zemljama, recimo, prema Kubi. A kada je reč o direktnoj ekonomskoj pomoći zemljama u razvoju, Sovjetski Savez se sve više priklanja multinacionalnom vidu te pomoći, participaciji u programima Ujedinjenih nacija i njenih agencija, što je ranije odbijao.
Ako se ima u vidu da je ukupni sovjetski dug, zapadnim poveriocima negde oko 48 milijardi dolara, što je gotovo tri puta manje od sovjetskih potraživanja u inostranstvu, onda je razumljivo što se i na toj strani traže potencijali za uravnoteženje finansijske situacije zemlje, Bogdan DEČERMIĆ
za 400 odsto, zamrzavanje plata do decembra, „dolarizaciju“ primanja, uvođenje novih poreza i drastični skok cena javnih i komunalnih usluga, poskupljenja benzina, privatizaciju državnih preduzeća. Zatišje pred buru
Kao svi trezveni ljudi, i Fudžimori zna da se bolesnik od raka ne leči aspirinom, a nacija koja duguje dvadesetak milijardi dolara uz (ovo)godišnju inflaciju od 3000 odsto, ne može se izvlačiti iz krize poučnim skaskama o moralnom vođenju politike, o radu i redu. Iako uživa veliku podršku naroda, Fudžimori je protekle nedelje u štampi oštro kritikovan zbog odugovlačenja da konkretno saopšti najbolju dimenziju svog programa oporavka posrnule nacije, u međuvremenu su zatvorene banke, a cene su bukvalno podivljale uz obavezne prateće efekte crne berze, špekulacije s lagerovanim namirnicama i haosom na tržištu. Samo u julu mesecu inflacija u Peruu je bila od 70 do 95 odsto (prema različitim izvorima), a cene robe široke potrošnje su od januara do jula povećane za 854 odsto.
Fudžimori je vakuum iščekivanja nastojao da popuni „konkretizacijom“ druge vrste: da priča o moralizaciji i borbi protiv korupcije i neefikasnosti nije samo praznoslovlje, dokazao je čistkom u redovima armije i policije. Dvojica od trojice glavnih komandanata tri roda peruanske armije smenjeni su bez objašnjenja: čak 23 generala specijalnih službi i jedinica policije prisilno su penzionisana, a proces eufomistički nazvane „kadrovske obnove“ predviđa oslobađanje dužnosti još 80 pukovnika, 34 komandanta i 20 majora peruanske vojske i policije.
Salto mortale
Meteorski uspon političke kari-
vile davno zapodenuti razgovor,|jere Alberta Fudžimorija ne bi bio
Šok terapija zal teškog bolesnik
drastična usklađenja, devalvaciju, privatizaciju, otvaranje slobodnog tržišta. Naglo prevrtanje „ćurka naopko“ može uzdrmati predsedničku fotelju
Miller najavio je devalvaciju intija
„tržište, i najzad.
je“ sa etiopskom vladom, nudeći joj tehničku pomoć za projekte koi : i. jima bi Adis Abeba mogla da regu-
'Kairo. — Mnogi stručnjaci za lize i dozira dotok Nila kroz EgiBliski istok tvrde da se na tom pat i Sudan. Sa etiopskih planina području „ispod žita“ razrađuju Dolaze, naime, izvori koji formiraplanove za novi rat. Taj novi rat ju plavi Nil i obogaćuju Beli Nil. vodio bi se (opet) između Izraela i Oni se kasnije na svom putu spajaArapa, samo što bi neke zemlje bi- ju u Nil. Proračuni govore da bi to le geografski sasvim u okruženju bilo pogubno, neizdrživo za život Izraela, dok bi druge bile podalje ss miliona REgipćana, kao i za Suod granica jevrejske države. . dan.Još iz doba faraona, Nil je bio
Zastupnici ove teze imaju u Vi- sinonim za život i to je ostao do du da bi u rat bio uvučen jedan današnjeg dana. U Egiptu ljudi ži-
dopisnika Tanjuga)
broj arapskih zemalja u Africi i u
niti ideju o tome je li Kairo uopšte spreman da se na njega vraća.
Jedno je potpuno izvesno Egipat i Sudan neće stati samo na osudi i kritici ako se desi da Izrael i Etiopija, ipak, odu dalje u rečenoj zamisli. U više napisa objavljenih u poluzvaničnoj štampi, ovde je ljutito zaprećeno da bi to značilo vojnu intervenciju, kao odgovor na akt agresije.
Sem Egipta i Sudana, u budućem ratu zbog vode bili bi Sirija, Jordan i Liban, koji su izraelskim ranijim osvajanjima već oštećeni
moguć da ga nije podržala vladajuća partija Apra i čitav levi spektar peruanske političke scene. Nastojeći tako da zaustave sprovođenje u delo ortodoksnog liberalizma koji je najavio Mario Vargas iLjosa. No, strah od šok-terapije je jedno, a nužnost njene primene,
„sasvim drugo. Ne više kandidat, \već „istinski predsednik“, Fudži-
Imori ima odgovornost za budućnost nacije, i nezahvalnu dužnost egzekutora nepopularnih, ali neizibežnih rešenja.
Aziji, ali ne zbog politike, teritorija, izraelskog kolonijalizma, ili njegovog zidanja novih naselja, već zbog — vode. Tako proizilazi da novi ratni sukob na Bliskom istoku preti, a da ključni stari problemi, zbog kojih se ratovalo ranije,
ve na samo četiri odsto celokupne teritorije, uz žilu kucavicu, Nil. Etiopska vlada je pod hitno „saslušana“ i Kairusu pružena uveravanja da od toga nema ništa. Ipak... Pitanje. je: zašto bi Izrael, po
otimanjem reka (Jordan, Vazani, Jarmuk, Hasbani), kao i podzemnim istraživanjima Zapadne obale. Spisku potencijalnih ratnih učesnika morao bi se dopisati Irak, čiji se predsednik Sadam Husein više
BISERI | TRNJE
Zlo više, zlo manje
principu „da komšiji crkne krava“, radio o glavi Egiptu, kada od toga nema neposrednu korist? Odgovor je moguće potražiti u jednom, nikad materijalizovanom, dogovoru bivšeg predsednika Anvara el Sadata i Izraela, da se deo vode Nila u delti (koja odlazi neiskorišćena u Sredozemno more) preusmeri kanalima do Izraela, s tim da ; projekat (koji bi uradili Jevreji) je reč o Izraelu. obezbedi da pedeset odsto te vode Otimanje o Nil bude akumulirano u Egiptu, a da a_n druga polovina otiče u Izrael. Zvuči nelogično, ali je istina, da Predlog su, jasno, Sadatu izneli IzIzrael problem vode želi i pokuša- raelci i ubedili ga da je to dobro i va da reši ponajpre na štetu Egip- za Egipat. No cela stvar je prvo ta, jedine arapske zemlje s kojom odgođena, jer se oko tog pitanja ima diplomatske odnose i sklop-. digla velika galama iz redova Saljen mirovni sporazum. Ili je, mož- datovih protivnika u Egiptu, a onda, Izrael tako orijentisan baš zato da je konačno propala kada je Sašto misli da sa Kairom može, u da- dat ubijen oktobra 1981. godine.
tom trenutku, da izgladi spor, na -
diplomatski način, :& idbje rizi- Sadat je obećao
ka? U krugovima dobro obavešte- „Ugledni egipatski intelektualac nih Egipćana se, međutim, saznaje i vrstan novinar Mohamed Sid Ahda bi to što Izrael smera bilo pre- med veruje da je Izrael naumio da više čak i za mudru i miroljubivu „etiopskom kartom” oživi „Delta egipatsku diplomatiju i da oružani plan“, skovan pre jedne decenije, i
još nisu rešeni. Voda postaje ulje koje se doliva na neugašenu vatru.
Dva su osnovna razloga zbog kojih bi se pretpostavke upućenih morale uzeti krajnje ozbiljno. Jedan je što vode, već sada, nema dovoljno, a drugi što se stanovništvo brzo uvećava prirodnim naraštajem kod Arapa, odnosno masovnim doseljavanjem Jevreja — kada
puta zakleo da će njegova vojska ući u okršaj s Izraelom onoga časa kada se ovaj sukobi sa bilo kojom arapskom zemljom. Sem toga, reka Eufrat, koja protiče kroz Irak, granica je sna o „velikom Izraelu od Nila do Eufrata“, pa bi se Bagdad u rat za vodu uključio i zbog posebnih razloga.
Ovoga leta Izraelu nedostaje oko dve milijarde kubnih metara vode. Za sledećih 18 meseci on planira da doseli oko milion sovjetskih Jevreja. Potražnja će tada biti veća. Uz pomoć Nila on bi, prema izloženom planu, iako ne potpuno, dobrim delom olakšao veliki problem koji ga pritiska. Međutim, Egipat ima isti problem, njegovo. se stanovništvo svakih osam meseci uvećava za milion duša i tu nikakve kampanje o planiranju porodice, u koju vlada zemlje ulaže znatna sredstva, ne pomažu. Ke
Razmišljajući unapred, Egipat se — kako je upravo objavljeno sprema da preduzme opsežnu potragu za vodom ispod mora pus-
konflikt ne bi mogao da se spreči. da njome uceni vlasti u Kairu da " tinjskog peska. Probne bušotine u
Zvono na uzbunu oglasilo se ga prihvate. Javnost nema dokaza kada je početkom ove godine prvi da su dve vlade na tu temu nasta-
_ Pozovite nas da se uključimo u sukob. Ukoliko to ne učinite, Sjedinjene Države ne mogu garantovati buduće isporuke oružja”. RIČARD ČENI, ministar odbrane SAD, u poruci saudijskom kra-
lju Fahdu
zapadnoj pustinji ohrabruju, a satelitski snimci štaviše predskazuju spektakularna nalazišta na ogromnim površinama. Ali, to je još daleka budućnost.
Ova bliža, konkretno unapred dve do tri godine, vreme je o kome analitičari bliskoistočnih kretanja govore kada upozoravaju da je rat
· zarad vode sasvim moguć.
Dejan VASILjEVIĆ
Nasilje, upotreba droge i prostitucija znatno su povećani u Istočnoj Nemačkoj od kako su otvorene granice prema Zapadu. Takođe je porastao politički ekstremizam, naročito krajnje desnih snaga. Prema podacima objavljenim u Berlinu, za prvih šest meseci ove godine broj pljački se udvostručio, a porasli su i drugi oblici kriminala. Ohrabrujuće je, ipak, to što je u istom periodu opao broj ubistava, silovanja i seksualnog zlostavljanja dece.
Parlamentarci i parlamentarke
Ženama — članicama britanskog Parlamenta najviše smeta na-/ vika kolega da svaku priliku, potpuno van konteksta, iskoriste za primedbe sa „seksualnim prizvukom“, pokazala je nedavna anketa Bi-bi-sija među poslanicima. Jedan je poslanik, na primer, usred debate dobacio svojoj koleginici „pokaži nam krštenicu da vidimo da li si muško ili žensko“. Drugi je, pak, u debati o abortusu, glasno prokomentarisao izlaganje jedne poslanice — „naravno da je dobro upoznata s problemom lJepalnih pobačaja pošto je prostakuša“.
Stvari su se donekle promenile od kako su u Parlament ušle tele-
Ivizijske kamere — muški članovi
parlamenta trude se da budu pri-! stojniji i neumesne primedbe su ređe.
formule liberalizma —
Talas demokratizacije (i podmlađivanja) čelnika latinsko-američkih država doneo je i jednu zakonitost kojoj, očigledno, ne može uteći ni Alberto Fudžimori. U vreme dubokih društveno-ekonomskih kriza, baš kao Karlos Menem
a PONOS RATNE MORNARICE: Znanje i tehnologija jugos
SA PALUBE BRODA „KOTOR“
Na mirnom moru — rake}
Patrolni brod „Kotor“ je najsavremeniji u svojoj naričkoj velesili ovakvi brodovi svrstavaju se u re
Najubojitiji i najmoderniji brod naše Ratne mornarice, svakako, je
u Argentini i Fernando Kolor de|brod „Kotor“. To je pravi, slobod-
Melo u Brazilu, predsedničke izbore osvajaju ljudi koji svojim populističkim pristupom stiču podršku najugroženijih društvenih slojeva, jednom u položaju mandatora, prinuđeni su, opet kao Menem i Kolor de Melo, na „salto mortale” i primenu mera koje nameću ekonomske zakonitosti.
METEORSKI USPON: Alberto O adBmoki, peruanski predsed-
Tako se Fudžimori meteorski približio Vargasu Ljosi za samo nedelju dana: učinio je upravo ono što je tvrdio da neće, primenio „šok-terapiju“ . Uz upravo objavljene mere, najavljena je i racionalizacija preduzeća (zasad, trvrdi se, bez otpuštanja), ukidanja subvencija, i svih prepreka koje onemogućavaju da zaživi slobodno 'ivatizacija najmanje stotinu državnih preduzeća.
Najvažnije od svega, Fudžimori obećava povratak Perua pod okrilje svetskih finansijskih institucija koje su već obećale da će u osiromašenu naciju „ubrizgati“ 400 miliona dolara. Taj novac će, kako je najavio premijer i ministar ekonomije Urtado Miler, biti upotrebljen za program socijalnih kompenzacija kako bi se zaštitili od šoka najsiromašniji slojevi društva (koji, uzgred rečeno, čine najmanje trećinu dvadesetmilionske nacije). Zagonetno ćutanje očito nije bilo posledica neodlužnosti; sada je jasno da Fudžimori nastoji da svoje zamisli sprovede u delo gotovo „blic-krig” taktikom. „Prevrtanje ćurka“ već je izazvalo ostavku nekolicine njegovih najbližih savetnika iz doba izvorne kampanje, kao i talasanje unutar političke koalicije „Kambio 30“ na čijem je čelu Fudžimori. Urtado Miler je najavio ostavku da se do decembra ne budu videli pozitivni rezultati reforme. Oni su i te kako potrebni i novom predsedniku ako ne želi da se oni koji su mu suštinski omogućili da dođe na vlast ne okrenu protiv njega. Ako rezultata bude, nacija će oprostiti svom „samuraju“ prevrtljivost u jeku oda moralizaciji politike. Branko Anđić
Švajcarski rulet
Švajcarci su prošle godine prokockali oko milijardu franaka. Prvi put u istoriji ove zemlje svaki njen stanovnik je u proseku, na lutriji i drugim igrana na sreću potrošio preko 100 franaka (oko 70 dolara). To, međutim, nije konačna cifra, jer Švajcarci se kockaju i u susednim zemljama, posebno u Nemačkoj i Francuskoj. Po nekim računicama, tamo su prošle godine ostavili 200 miliona franaka.
· Švajcarska spada među najbogatije zemlje u svetu, s nacionalnim dohotkom od preko 27 hiljada dolara po stanovniku. Ali, dosad nisu važili za hazardere, bar ne.do prošle godine, kad su skočili na četvrto mesto u svetu po trošenju na kocku. Ispred njih su Šveđani, pa Amerikanci i Kanađani.
no se može reći, „raketni razarač. Brod sa „zastrašujućom“ količi-
nom tehnike je dika i ponos Ratne luke „Lora“. Njegov komandant,
kapetan fregate Branislav Đurić lima šta da pokaže posetiocu. ZaIčudo, ovde ima šta da prikaže i neprijatelju i svakom mogućem pohodniku na naše obale. Jer, upoznati se sa svom tom silesijom nao-
ružanja znači i odvraćanje od sulude namere da se osvoji nešto što može da poseje smrt pre nego 5e krene u nečasni pohod.
„Kotor“ se nalazi u Floti koja je po meri naše odbrane. Najsavremeniji je u svojoj klasi plovila a u svetskoj mornarskoj velesili ovakvi brodovi svrstavaju se u red nešto između korveta i fregata. Naš veliki patrolni brod, bedem Jadrana, uzdanica je jasne zamisli o upotrebi Ratne mornarice, uteme-
ZAPIS SA GRANICE
Karaula drugi dom
lovenske
klasi
ljene na osnovnim primesama naše ratne doktrine.
Kada se svemu ovom doda da je „Kotor“ — „blistav egzemplar naše brodogradnje i cele vojne industrije“ onda se može shvatiti ljudska sreća i ponos njegovog komandanta koji se rodio u Varešu a srodio sa morem i silnom elektronikom, koju imaju još svekoliki brodovi slični „Kotoru“ što plove našim morem. Brod koji ne može samo da roni, pripravan je za sva borbena dejstva na moru. Njegove rakete podjednako uspešno pogađaju, na velikim razdaljinama, ciljeve na moru, kopnu i u vazduhu. Uspešno pogađa, čak i iza radarskog horizonta.
Kada bi se, ne daj bože, nad „Kotor“ nadneo radioaktivan oblak na brodu se sve automatski zatvara i uprkos kontaminaciji i bojnim otrovima — posada, hermetički zaštićena, nastavlja svoj posao. Nema situacije kada „Kotor“ ne može da plotunom od 24 rake-
—
| BORBA, ponedeljak 13. avgust j · 1090, g strana
O
4
brodogradnje
plovila a u svetskoj
d između korveta i fregat, |
te ne razori podmornicu udalj
i po više kilometara. Način |} se ovde upravlja vatrom je pos}, nja reč tehnike. Sve se radj te tronski i pomoću računara, e zatreba brod postaje i komanij ; mesto. Nema ovde šta nema ik ne može.
Čudo od broda je ta fina teh ka koja je upletena u svaku nj | vu „poru. „Kotor“ ima veoma \w ke i složene zadatke u odbra, Treba znati da su rakete i San, meni avioni premašili brzine dve hiljade kilometara na čas, N skoleteći ciljevi su „Specijalnog, visokoobrazovane posade oyak, brodova koje imaju zadatak brzo reaguju i presretnu ih tik, nad morske površine. Tamo Bdey najteže otkrivaju. Tu je presud, ljudski faktor. Najveću garancj, ovde daje pouzdana protivvaz/dj na i protivraketna odbrana, , „Kotoru“ su sve sami mladi lj, Školovani i osposobljeni za izyn, vanje najsloženijih zadataka,
Vladimir KRASI
Kako.je Mario Mihalović iz Splita umesto u mornare došao u graničare na kan, uli koja se nalazi na Staroj planini
Živopisnom dolinom Jelovičke reke vodi put do sela Jelovica i karaule „Prvi maj“ u nedrima Stare planine. Putnik namernik, stiče utisak da jedino asfaltna traka i po koja vikendica narušavaju gotovo netaknutu prirodu živopisne doline u kojoj se neprestano čuje crvkut ptica i žubor malene ali bistre reke Jolovičke.
Kako se naše vozilo bližilo Jelo-
vici i karauli tako je nestajala ne- |
snosna sparina. Na visokim vrhovima Koprena i Stare planine voćnjaci, livade i bašte vrednih gorštaka. Kuće malenog planinskog sela kao biser nanizane sa leve i desne obale reke i jednako bele fasade sijaju na jarkom suncu. Na kapiji stražar kao prsa planine dvogledom motri na granicu. Stražar Davor Belin iz Bjelovara poziva desetara Maria Mihalovića zamenika komandira. Dočekuje nas i komandir starešina Dobrivoje Sim0nović. — Umesto u mornare došao
sam u graničare. Sa plavog Jadra- —
na u vrletima Stare planine. Gospeti. Kada bi morao ponovo da biram izabrao bih granicu. Planina ima svojih čari kada u ove letnje dane pokazuje svu svoju lepotu. Nema stope, kamena, drveta, koje ovde ne poznajemo. Poznajemo svaki miris raznobojnog planinskog cveća i trave. Stara planina i Kopren sa preko 1.800 metara nadmorske visine je naš život, kaže desetar Mario Mihailović iz Splita.
Druguju sa granicom i ljudima prigraničnih sela: Dojkinci, Brlog, Rosomač i Jeloica.
Upoznao je Mario gotovo sve „građane prigraničnih sela. Zna mnogima imena i prezimena i kako sam reče to su najbolji graničajri. | Ovde, na granici su i vojnici Pero Vasić, momčina iz Donjeg Va-
Garnizona ambulanta u Šibeniku, ne zadovoljava osnovne kriterije za pružanje zdravstvenih usluga i medicinsko zbrinjavanje pacijenata. Zbog gotovo svakodnevnih kvarova vodovodnih i elektroinstalacije, izliva kanalizacije, velike vlažnosti, a bez čekaonice za pacijente, trpezarije i bez mogućnosti zagrejavanja, posebno, bolesničkih soba, izuzetno je nekomforna i nefunkcionalna zdravstvena stanica. I uslovi za čuvanje lijekova u apoteci su ispod svakog kriterija.
Objekat je, inače, izgrađen '1912. godine. Još 1986. godine pi'sanim putem su predočeni svi problemi pretpostavljenoj, komandi. .Prema prvim planovima bilo je Ipredviđeno da se prošle godine „gradi nova ambulanta. Zbog teške finansijske situacije i nedostatka novca, gradnja još nije otpočela niti se zna kada će.
— Garnizona ambulanta je naj-
SARADNJA SA MEŠTANIMA: Najdraži gosti na granici su ded
OD O NR
PLANINAC SA MORA: Desetar Mario Mihalović iz Splita
kufa sa istim graničarskim stažom, kao i njegov desetar, Mario Mihalović.
— Tek mi je drugi mesec ovde na granici i već sam shvatio kolika je naša odgovornost. Privikao sam se, već ovom životu, priča Jasmin Mujagić iz Prijedora.
— Lepo je na granici — kaže
Bez osnovnih uslova za rad
ba rad ambulante je doveden u pitanje
opterećenija u Vojnopomorskoj oblasti, kaže potpukovnik Milan Kevrić. Tokom 1985., na primjer, izvršeno je 26.600 pregleda, pruženo 7.500 stomatoloških usluga, labaratorija je obradila 4.286 pacijenata sa 27.000 laboratorijskih analiza, stacionarno je liječeno 1.027 pacijenata sa oko 8.000 dana ležanja, izvršeno je 1.000 kućnih posjeta, a niža vojnoljekarska komisija riješila je 978 predmeta. Ambulanta pruža usluge i osiguranicima iz Murtera, Tijesna, Rogoznice, Primoštena. Proizlazi da to nije samo stacionarna nego i trupna ambulanta. Pružaju se usluge i na terenu, za potrebe jedinice. Ponekad se ljekar u jedinici, obavljajući sanitetske smotre i vakcinacije, zadrži i nekoliko dana. Po potrebi, naročito u sezoni godišnjih odmora i bolovanja, ljekari idu i na otoke Vis, Lastovo i druge i tamo ostaju po 15 do 30 ana.
Azrudin Avdić iz Bijeljine, koji | ovde već šest graničarskih mese Hrana je dobra uslovi u renovit noj karauli izvrsni. Poštu od svoji! dobijamo redovno, kao i dnevnu! sedmičnu štampu. Najviše pisam dobija naš desetar Mario. Pišu mi roditelji, prijatelji, drugovi, a mi} više devojka Danijela. Stigne mt kad i po pet pisama odjednom m šem desetaru, kaže Avdić. u Kuvari Saša Mitov iz Štipa,| par meseci mlađi po graničarski! stažu vojnik Dalibor Tolić iz greba pravi su majstori kulini stva. } Taman smo razgovor privoli kraju stiže patrola sa deseta Slavišom Stevanovim iz Zenit vojnikom Peterom Vrhnikom | Sloven Gradeca, i vodič pasa ly ljam Ibrahim iz sela Dumibi kod Podujeva. |. Druže desetaru. Na granici !' šta novo. Obezbeđenje teče po JE nu, glasio je kratak raport. Jedna patrola se nije još rast” mila, druga je krenula. Takavjti'
vot graničarski. S. PANAKIJEVSH
Zbog gotovo svakodnevnih kvarova vodovodnih i elektroinstalacija, izliva kan lizacije, velike vlažnosti, a bez čekaonice, trpezarije i ne grejanja bolesničkih
Prema riječima poručnika 5 Stojanca, ambulanti nedosaF srednjoškolskog medicinsko? ai ra. Ima slučajeva, kaže, da ij „uskaču“ umjesto njih. Na 9 i» ljekara dođe 30 do 45 pacijen
Ambulanta nema ni kupatip” dežurne ljekare, ni ventilaći!.
opremljenost ostalim ne0P: 0 sredstvima je slaba. StaciOn. prostorije u kojima boravi pr”. no po 17 vojnika pacijenata – jedan tuš za kupanje i tri ja nika. Hrana se dobija iz cen cij kuhinje i jednaka je za sve pao te. U stacionaru, inače, YODEa i češće leže zbog povreda, dist be ' uganuća, gnojne upale grid,
hitisa i dr. it
U prvom tromjesečju OM ld tiri i po hiljade lica na p' ši b' kojih je 700 upućeno u Y0j i nicu u Splitu. Dnevno, prea ljekarski pregled prođe oko ca.
SOS,