Борба
4
.~
# ЧЕТМРТАК, 8. НОВЕМБАР
ДНЕВНИК
СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ О ОСТВАРИВАЊУ ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ
БОРБА |
УСТАВНИ СУД ЈУГОСЛАВИЈЕ О ЗАХТЕВУ ПРЕДСЕДНИШТВА СЛОВЕ.
НИЈЕ
На граници издржљивости Председништво СФРЈ
Друштвено-економски проблеми у Црној Гори заоштрени до крајњих граница Ф РИВ припрема нову територијалну подјелу републике Ф Смијењен директор Фонда за здравство Томаш Бурић
Титоград. Јучерашња заједничка, као и одвојене сједнице, сва три вијећа црногорског парламента, на жалост личиле су и на многе претходне: једноставно требало је завршити послове које намеће обавеза. Преко стотину тачака било је на дневном рсцу, али ипак је остваривање пруштеног плана развоја Црне Торе у претходних пет година било у центру пажње. Његову суштину и резултате објаснио је Благоје Лучић, потпредсједник РИВ-а.
Резултати реформе привредног и политичког система су далеко скромнији од остварених у обарању инфлације. И поред значајних институционалпних промјена, сва кључна питања система за сада су остала отнорсна. Није ријешено питање гилулара друштвене својине и "рог тога споро тече процес иласничког _ преструктурирања. Практично још не функционише тржиште рада и капитала, а суштинска реформа пореског система још није ни почела што све заједно онемогућава квалитативне промјене у привреди рекао је Лучић и нагласио:
– Спровођење привредне реформе у Црној Гори због изузетно нисоке задужености „тешке“ структуре и високе оптерећености привреде врло је отежано. Лио привреде који се мора преструктурирати и дио који ће морати ићи у стечај је са релативно већим учешћем него на нивоу земље. Усљед тога је процес прилагођавања _ промјенама — привредног система и стању на тржишту релативно тежи и спорији него у југословенској при-
вреди као цјелини. Пренијети проблеми субјективне и објективне природе из ранијих година и неизвршавање обавеза од стране федерације допринијели су да се друштвено-економски проблеми у Црној Гори заоштре до крајњих граница.
По ријечима Лучића доношењем програма СИВ-а прекинут је позитиван тренд у привредним кретањима започет у априлу. 1989. године. Већ у децембру 1989. године започео је пад производње, настављен у јануару 1990. и појачаван из мјесеца у мјесец, тако да је за девет мјесеци био нижи за 15,8 одсто у односу на исти период прошле године. — С обзиром да је остварен високи пад производње и у осталим републикама и покрајинама, (процијењен је пад од 2,5 до 3 одсто за земљу у цјелини), говори да мјере економске политике СИВ нијесу објективно процијењене и димензиониране, по-
Страним посматрачима зелено светло
На Друштвено-политичком већу прихваћен је став Председништва Скупштине Црне Горе да као посматрачи могу на предстојећим првим тајним вишестраначким изборима у Црној Гори који се одржавају 9. децембра — присуствовати посматрачи — представници међународних организација или појединци.
готову у односу на мање развијена подручја. Уз то, изостало је спровођење неких мјера које су требале да ублаже негативно дејство, прије свега, рестриктивне економске политике на привреду и предузећа која су високо задужена. Уз то, готово да је у потпуности престао прилив средстава ФНП-а. Ову ситуацију ће учинити још сложенијом предлог најновијих рјешења у вези са даљим ограничењем буџетске потрошње, а посебно предлог о регулисању курсних разлика — закључио је Лучић.
е На ВУР — усвојен је закључак Одбора за друштвено-економске односе и политички систем у коме, између осталог пише да се прихвата извјештај о остваривању друштвеног плана републике од 1986 — 1990. године а да полазећи од изузетно сложеног и тешког стања у привреди Црне Горе, чему је у великој мјери, поред субјективних и других слабости допринијела недосљедност у спровођењу програма СИВ-а треба урадити да нови инвестициони циклус мора прије свега подстицати раст производње, израдити програм мјера, развојне и текуће економске политике, конкретнијих активности за преструктурирања привреде и друго".
е На Друштвено-политичком вијећу пажњу делегата привукао је захтјев грађана МЗ Андријевице, којим траже „враћање општине Андријевице, јер је у поратним годинама одузета". Након расправе усвојен је закључак да РИВ хитно приступи изради територијално нове подјеле
„Стечај СИВ-у“
Појашњавајући захтјев делегата три вијећа СО Никшић, гдје је, укратко речено, затражена оставка два члана Савезне владе др Веселина Вукотића и Бранимира Пајковића и Жарка Драговића, предсједника Привредне коморе Црне Горе, а СИВ-у упућена озбиљна критика — делегат Мираш Ђуровић је на ВУР-у рекао: — СИВ смишљено иде на укидање већих привредних колектива у Црној Гори, да би слични у развијеним републикама, на рачун овако исцрпљујућег финансијског притиска, могли да опстану. Ђуровић је подсјетио да би савезна влада морала забранити увоз челика из источноевропских земаља због ниских цијена. Савезна влада даље, није испунила обавезе према Црној Гори. То се, прије свега, односи на неизмирење обавеза по основу курсних разлика, из којих има средстава и за жељезару, преузимање дуга жељезаре и Црне Горе — „Црној Гори се не могу обезбиједити средства за преструктурирање привреде у оквиру којег Жељезара има свој план. Питам вас, да ли онда Црна Гора мора поштовати савезне законе када друге републике то не чине. Чуди ме да Привредна комора Црне Горе подржава економске мјере савезне владе и зашто то чине наши представници у СИВ-у: Вукотић и Пајковић ако не због неког амбасадорског
мјеста“, — рекао је Ђуровић.
Шире говорећи о привредном тренутку републике и црногорској беспарици Жарко Драговић, предсједник Привредне коморе Црне Горе, рекао је — није се ништа учинило око пореског система, улагања страног капитала и још много чега другог, што итекако има посљедица на пословање републичке привреде. Што се тиче мог опозива, молим да то се прослиједи у редовну скупштинску процедуру. Ако би ме ко, међутим, могао оптужити и за шта — то би онда могао само по основу добре сарадње са Никшићем — рекао је Драговић.
Због већ реченог а упућујући оштре ријечи критике савезној влади, Драго Вучинић, је предложио — „стечај СИВ-у, ради неизмирења обавеза које је најављивао“. Васо Ђукановић, између. осталог каже — има разлога да се постави повјерење савезној влади или пак неким њеним члановима. ивтнетнлсленииснва пучини пера вири ер торта етан занат патената ЕЛ ЛР Ване БЛЕР пениса
републике у којој ће се разматрати и захтјев Андријевчана.
Ф Један од захтјева 2200 медицинских радника Титограда, Даниловграда и Колашина јесте да се смијени вд. директор Фонда за здравство Црне Горе Томаш Бурић, њега је Вијеће удру-
женог рада Скупштине Црне Горе на јучерашњој сједници смијенило, а за новог в.д. директора постављен је Михаило Бањевић директор општинског фонда за културу Титограда. С. ВУКАШИНОВИЋ Љ. МУДРЕША
ПРИВРЕДНА КОМОРА СР-| ОТВОРЕНО ПИСМО СЕКРЕТАРИЈАТА СИВ ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ
Одрасли не верују у баба-роге
Доследно и континуирано, речником који је готово ишчезао у цивилизованом свету па и југословенском новинарству, „Политика експрес“ објављује критике владе и премијера које се заснивају на дезинформацијама и дисквалификацијама
БИЈЕ О МОГУЋЕМ ОТЦЕПЉЕЊУ БЕОГРАДСКЕ ИНЕ ОД МАТИЧНЕ КУЋЕ
Издвајање без правног основа
За сада нема правног основа за издвајање, а у року од 15 дана из Загреба ће стићи предлог промене власништва Ф Нико неће остати без посла
Београд. За сада нема правног основа да се предузеће Ина-Трговине издвоје из система загребачке Ине, и поред тога што се око 400 радника београдске пословнице референдумом изјаснило за издвајање, рекао је Миленко Илић, члан Председкиштва Привредне коморе Србије на јучерашњој конференцији за штампу, пошто је на претходни састанак представника пословница Ина-Трговине у Србији, новинарима _– забрањен улаз.
На седници, према Илићевим речима, ништа конкретно није одлучено о евентуалним даљим потезима, једино је „Комора о опом проблему дала своје стручно мишљење“. Оно што је за сада извесно, поремећаја у снабдепољу неће бити, а из Загреба је стигла информација да ће се за 10-15 дана предложити промене садашњег државног власништва и Ина-Трговини. Нико од 1500 запослених у око 200 пумпи и складишта по Србији, не треба такође да брине за своју судбину, што је иначе био један од главних разлога за „побуну“.
Представници београдске, нопосадске и краљевачке пословпице саставиће у најскорије време радну групу са задатком да поднесе извештај „шта је Ина у Србији“, а одлучено је такође да Приврелна комора и Удружење за енергетику успоставе контакт са надлежнима у Загребу.
Одговор Миленка Илића на питање о ставу руководилаца „побуњених“ пословница према свентуалном издвајању био је прло уопштен и „дипломатски“ — да се „руководство нашло у недовољно одређеној позицији, нарочито у Београду, а да неки руководиоци сматрају да је референдум и остале мере вршене некоординирано“ и да је највише замерки београдским радницима стигло из Новог Сада.
Б.С.
ИЗВРШНО ВИЈЕЋЕ БИХ
Основна школа девет година
Сарајево. — Извршно вијеће Скупштине СР Босне и Херцегокине утврдило је законске предлоге из области основног, средњег и високог образовања којима се на нов начин регулишу ови односи. Законски предлог о основној школи предвиђа неколико новина с циљем усаглашавања овог нивоа школства са друштвеним потребама, али и европским стандардима. Тако се предвиђа да основно школовање
траје девет година, а битна нови- |,
на је и оцењивање наставног кадра.
Безочне критике савезне владе које се заснивају на дезинформацијама и дисквалификацијама достижу ових дана свој врхунац непоштујући етику јавне речи, кодекс новинарске професије, материјалну истину и људско достојанство, када су у питању савезна влада и њен председник. И мада на овом нашем информативном простору човека више не може да изненади, ипак оно што већ дуже времена чини „Политика експрес" у својим чланцима, коментарима и другим информацијама о СИВ-у и његовом председнику Анти Марковићу свакако представља изузетак и својеврсни рекорд — стоји у отвореном писму које је јуче упутио Секретаријат СИВ — за информације листу „Политика експрес". „Политика експрес“ то чини доследно и у континуитету речником који је готово ишчезао у цивилизованом свету, па и у југословенском „новинарству, наводи ССИНФ, и подсећа на неколико наслова и текстова објављених у последње време, као „СИВ-ов програм димна завеса“, „СИВ ни себи не
верује“, „СИВ води у понор“,
„Анте ћути о злоделима", „СИВ бранио Јасеновац од Срба“... „Укупна слика коју својим читаоцима нуди је да је СИВ регионално обојена и националистички оријентисана влада, а њен преседник досад највећи антисрбин а ништа мање није ни антијугословен. Али цитирајмо мало „Политику експрес“ да нам се не би замерило да изврћемо оно што је написано. У коментару „Како преварити Србију“ (5. Х1 1990.), који представља само врх „леденог брега“ у мутним водама овог листа у коме је тако много неистина и клевета изречено на релативно малом новинском простору, аутор коментара за југословенског премијера пише: „Стало му је да се Србија економски исцрпљује и уништава, а политички дели и цепа, да се производња и фабрике до те мере упропасте како би вишестраначки избори били комбиновани са социјалним немирима“. У другим верзијама „Политика експрес“ оптужује југословенског премијера да је дао уточиште антисрпској коалицији у политици савезне владе, када је она кра-
хирала у југословенском партијском врху.
За тако тешке оптужбе аутор
коментара не нуди никакве аргументе, осим што цитира нека саопштења СИВ-а и при томе СИВ-у пребацује што каже да би резултати савезне владе били много бољи да нису „појачани напади на Савезно извршно веће и на реформе које спроводи“. Узгред буди речено, наводи се у писму, „Политика експрес“ је саопштења СИВ-а које цитира, објавила тек — после свог коментара онога што читаоци, дакле, нису имали прилике да прочитају. Тако се, наводи ССИНФ, пише и о економској политици владе и председника: „О скономији да не говоримо, катастрофа на сваком кораку... А што се тиче тржишта ту тек права смејурија“. Увозна политика савезне владе назива се „школским примером волунтаризма“ а курс динара „последицом чисте административне олује“, све да би се објаснило да „све те Марковићеве играрије ипак коштају...“ и да њихов крајњи исход може да буде и јесте — распад Југослави-
јела „Имиџ који својим: читаоци; ма нуди о југословенском пре: мијеру_ раван је. „државном 'не: пријатељу Србије и Југославије бр. 1". Само при томе онај ко изриче такве оцене живи у тешкој заблуди да је југословенско читатељство до те мере наивно да му се могу потурати и тако провидне подвале.
Оваква једнострана и неистинита слика о СИВ-у и југословенском премијеру, попут једностраних одлука које се доносе у неким републикама мимо Устава и савезних закона, воде истом циљу: поткопавању политике садржане у програму економских и друштвених реформи. једини закључак који се из тога може извући је да они који су
спремни да у одбрани својих
економских и политичких монопола руше југословенске реформе, које су иначе све признатије у свету, спремни су да руше и југославију. При томе је готово безначајно да ли се огрћу плаштом федерализма или конфедерализма“. — каже се на крају писма Секретаријата СИВ за информације „Политици експрес“.
КОНАЧНО „СКИНУТА“ ДИЛЕМА ОКО ОДРЖАВАЊА ПРВОГ КОНГРЕСА ЗАДРУГАРА ЈУ-
ГОСЛАВИЈЕ
Конгреса
ће
ипак-бити
И поред позива на бојкот сељаци се самоиницијативно пријављују да ће доћи на конгрес, који ће се одржати сутра и прекосутра у хотелу Југос-
лавија
Београд. — И поред опредељења и позива Задружног савеза Југославије да сељаци не учествују у раду првог конгреса задругара, конгрес ће се ипак одржати, у хотелу Југославија у Београду 9. и 10. новембра. Ово је јуче изјавио за „Борбу“ др Марјан Рожич, председник организационог одбора.
— Очито је да врхушка из земљорадничког _ задругарства има неке своје погледе и виђења конгреса и ове области па зато ни не“жели да учествује у његовом раду — истиче др Марјан Рожич. — Но, то и не значи, да у раду конгреса неће учествовати
„сељаци и земљорадничко задру-
гарство. — јер, нама су се пријавили појединци, а и организације и потврдили своје учешће у раду конгреса.
Према речима Рожича, конгрес задругара Југославије треба да одговори на отворена питања, сагледа нека неразумевања, отпоре и заблуде, као и настојања, посебно оних снага које желе да задрже старе односе према задругарству. -
Данас у Југославији има више од 8.000 задруга са више од седам милиона чланова. После ви-
шегодишњег занемаривања, негирања и потцењивања економских, развојних и друштвених функција заругарства, наша земља се последњих година определила за свестрану реафирмацију концепта пословно ангажованог и тржишно усмереног задругарства. Развој задругарства кренуо је практично тек од ове године, када је донет Закон о задругарству, који је омогућио да и три сељака могу имати своју задругу. — Све мере СИВ-а, за разлику од претходних, битно доприносе учвршћивању економског и правног положаја задругара и задрута — истиче Чедо Грбић, из Загреба. — Пољопривредно задругарство последњих година споро се развијало, а у неким срединама и стагнира. Став је да се у сваком месту, где за то има услова да се формира задруга. Циљ је да се у Југославији оснује око 20.000 задруга. То је и шанса за ново запошљавање. Очекује се да ће у раду првог конгреса задругара Југославије учествовати и Анте Марковић, председник СИВ-а. · Б. ГУЛАН
ШТА СЕ ДОГАЂА СА НЕЗАВИСНИМ СИНДИ-
КАТИМА КОСОВА
Подршка из Беча
Приштина. — После дуже паузе председник уније „Независних синдиката Косова“ др Хајрулах Горани јуче се поново у Приштини појавио на конференцији за штампу. Обавестио је синдикалне активисте из „базе“ и оне из Координационог тела, као и новинаре, да је недељу дана боравио у Бечу, где је Независни синдикат Косова, који не наставља традицију. синдиката Србије и Југославије, добио пуну афирмацију и подршку међународних синдикалних организација“. Горани и остали који су делили саопштења о отпуштеним и
„суспендованим радницима Ал-
банцима са посла настојали су да новинаре „убеде“ како се људи истерују из предузећа на улицу у време њиховог штрајка. Председник струковног синдиката металних радника Беџет Рушити је саопштио да је из производње, од укупно 11.064 члана овог синдиката из процеса производње избачено 4.497 најбољих радника“. Бљерим Пеја је устврдио да су радницима Албанцима подељена решења о отказу са посла у време штрајка.
По тврдњама представника уније тзв „Независних синдиката" радници Албанци су и даље у штрајку а „исти ће прекинути кад одлучи синдикална организација“. На питање да ли о штрајку Албанаца одлучује унија „независних синдиката“ др Хајрулах Горани каже: „Нас нико не разумије. Ми смо независни синдикат и не радимо комитет-
ски. Свака синдикална организација независно доноси одлуку о штрајку. Дакле, ми не наређујемо, али поштујемо одлуке из „базе“. Ништа не чинимо „одозго“, него „одоздо“.
Хајрулах Горани и сви присутни нису одговорили конкретно на бројна питања новинара, међу којима и на то да ли координационо тело уније независних синдиката Косова има изграђен став око прихватања или не прихватања мера и закона Скупштине Србије, пошто се тврди да су „радници Албанци јединствени у неприхватању принудних органа и мера српске власти". Уместо тога говорили су о „српским властодршцима који стварају огромне губитке и вештачке трошкове", о штампи, радију и телевизији који су „у служби комитетлија на стварању имиџа да су радници Албанци нерадници, антидржавни елемент, непријатељи“.
На извесно неслагање, односно раскол који је примећен међу представницима независних синдиката Косова, Хајрулах Горани каже да је „то богатство, јер ће се плуралистичка мишљења увек респектовати". Ипак, приметили смо да одређених неслагања у руководству уније око штрајка Албанаца и отпуштања са посла има. Тако се на конференцији за штампу нису појавили представници струковног синдиката здравства, а ни из
просвете. Р. БАРЈАКТАРЕВИЋ
прекорачило овлашћења;
Словеначки врх затражио је оцену уставн СФРЈ којом команду над Територијалном вршава Команда Пете војне области
Београд. — Поводом одлуке Председништва СФРЈ којом је наређено да руковођење и команду над Територијалном одбраном Словеније извршава Команда Пете војне области, Председништво ове републике упутило је Уставном суду Југославије захтев за оцену уставности. У допису суду каже се, између осталог, да је Председништво Словеније одлучило да покрене поступак због спора о правима и дужностима између СФРЈ и Словеније. Словеначки врх предлаже да Уставни суд Југославије утврди да је поменута одлука Председништва СФРЈ у супротности са савезним Уставом јер је колективни шеф државе „прекорачио своје надлежности и повредио права и дужности Словеније“ због чега је треба поништити. Истовремено, сматра Председништво Словеније, Председништво СФРЈ је у целини подредило
Територијалну одбрану те републике Команди Пете војне области и тиме је уствари укључило у ЈНА. С обзиром да се одлука Председништва СФРЈ „ослања
на Закон о општенародној олбрани (члан 97) којим је утврђено да се његовом наредбом за одређена подручја могу образовати јединствене команде за јединице ЈНА и територијалне одбране, Председништво Словеније оцењујс да у таквој одредби нема основа за преношење руковођења и команде целокупне територијалне одбране Републике на ЈНА.
Председништво наше северне републике даље наводи члан 239 Устава СФРЈ према ком је „право и дужност република да у складу са системом народне одбране свака на својој територији уређује и организује народну одбрану и да руководи територијалном . Одлука Председништва СФРЈ, став је Словеније, је у очигледној супротности са наведеном устав-
ости одлуке Председништва одбраном ове републике из.
ном одредбом јер се Републици одузимају права руковођења ТО и преносе на Команду Пете пој. не области.
Судије Уставног суда Југосла. вије стале су на становиште да у допису Председништва Слове. није није јасно разграничено на шта се њихов предлог односи; захтева ли се оцена уставности одлуке Председништва СФРЈ или је у питању спор о правим и дужностима република у об. ласти народне одбране. У првом случају, наиме, Председништво Словеније било би овлашћени предлагач за покретање. поступ. ка за оцену уставности. У дру гом, међутим, таква овлашћењу искључиво има Скупштина Сло: веније. Због тога је затражено да се словеначки врх изјасни као и да доставе одлуку Председниш тва СФРЈ коју оспоравају. За су дију — известиоца у овом пред мету изабран је Хрвоје Бачић.
Б. ОПРИЈАН-ИЛИЋ
ИЗВРШНО ВЕЋЕ СРБИЈЕ О АМНЕСТИЈИ ОСУЂЕНИКА НА КОСОВУ И
МЕТОХИЈИ
Хуманост празни затворе
Смањују се казне осуђеницим савезног буџета од 136,8 милиона динара
ћа из Србије која имају технолошке вишкове
Београд. — Осуђеници на Косову и Метохији биће ослобођени једне четвртине изречене казне, а осуђени за теже кривично дело једне петине — каже се у предлогу закона о амнестији који ће се примењивати на Косову и Метохији, а који је јуче утврдило Извршно веће Србије. Изузетно за све млађе пунолетне до 21 године живота — и за старе и изнемогле преко 65 година, који спадају у тежу категорију осуђеника, казна ће бити умањена за једну четвртину. Овакав предлог представља, како се образлаже, ујош један корак у правцу даље '"хуманизације и ресоцијализације осуђених лица у оквиру новог уставног поретка у Републици Србији, чији су основи слободе и права човека и грађанина“.
Решењем републичке владе средства из буџета федерације за трећи квартал намењена технолошком вишку, у износу од
КОНФЕРЕНЦИЈА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Имовину спашавају приватници
Ф Успех економских реформи у Југославији, по речима Живка Прегла,
Повратак реликвија
У начелу је прихватљива иницијатива делегата Већа општина Скупштине Србије, Батрића Јовановића, према којој би Скупштина требало да усвоји документ под називом „Позив за враћање од усташа опљачканих реликвија из српских манастира и цркава“.
136,8 милиона динара, биће распоређена на 48 предузећа из Србије за'стручно оспособљавање и преквалификацију технолошког вишка, за њихове отпремнине и плаћено одсуство.
Донето је и решење о расподели средстава из савезне касе, за трећи овогодишњи квартал, у износу од 16,3 милиона динара,
нема без политичких промена
Љубљана. — Уз учешће водећих источноевропских економиста и представника државних агенција за приватизацију, као и стручњака светске банке, јуче је у Љубљани почео дводневни семинар о приватизацији у земљама источне Европе. Конферен'цију је отворио потпредседник СИВ—а Живко Прегл, који је учеснике укратко упознао са две фазе привредне реформе у Југославији и мерама које су у том склопу предузете на плану приватизације. Прегл је нагласио да се успех економских реформи не може очекивати без коренитих политичких промена, што се пре свега односи на изборе за Савезну скупштину. Као пример великих тешкоћа на политичком плану, Живко Прегл је навео и словеначки Закон о приватизацији, који је из скупштин-
УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА МАКЕДОНИЈЕ О НОВОМ ЗАКОНУ О ИНФОРМИСАЊУ
Казна на сваку реч
Скопље. — Председништво Удружења новинара Македоније је оценило да је Предлог закона о јавном информисању југославије само сметња слободи мишљења и слободи јавних гласила. Поједине одредбе овога Предлога нису израз нове демократске атмосфере, посебно казнено одредбе којих има превише у Предлогу. Ово Председништво тражи да се та питања регулишу кривичним и другим законима, који важе за све грађане земље. Председништво Удружења новинара Македоније, иначе, предлаже заједнички договор представника свих републичких удружења о будућности Савеза новина-
ра Југославије. дН.
ских комисија враћен влади на дораду.
Џон Нелис из светске банке је покушао да на основу искуства приватизације у западним земљама пронађе оно што би се могло користити у доскорашњим социјалистичким државама, али његов савет да уколико се хоће успех на тржишту, највећи део имовине треба што пре да дође у приватне руке, и да приватизација захтева више времена него што га источноевропске земље имају, наишао је на различите коментаре. По општој оцени, приватизација на истоку није иста као и на западу, где се спроводи ради укључивања у тржиште и већег профита, док у источноевропским земљама тржиште тек треба направити.
Стога је чувени Џефри Сакс, економиста који је учествовао у
ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА КВАЛИТЕТА
Под велом
државне тајне
Подаци о враћеној роби из извоза и штети ју гословенске привреде под печатом су државне
тајне
Београд. — Подаци о количини враћене робе из извоза и штети југословенске привреде због неприлагођености светским стандардима и квалитету скривени су под велом државне тајне што најбоље потврђује каква опасност прети од јавног признања колико смо непожељни на иностраном тржишту. Чак ни приближне процене губитака због запостављања ове пословне функције нису могле да се чују јуче у СИВ-у на конференцији за новинаре поводом завршене Југословенске конференције о стандардизацији и 8. новембра Светског дана квалитета који се обележава у Бечу.
„Најсвежија“ анализа о томе колико челни људи у предузећима придају значај квалитету производа је она рађена пре четири године. Тад је утврђено, рекао је
а на Косову за једну четвртину Ф Средства биће распоређена на 48 предузе-
намењених за социјалну зашти ту становништва. Нешто више од половине овог новца биће уплаћено Републичком фонду за социјалну заштиту и материјал: но обезбеђење породице, трећи“ на — за исплату новчане накна де и помоћи незапосленима, а најмањи део — Фонду за бригу о деци. у Мада је најављена била за ју че, расправа о Предлогу закона за измену и допуну прописа 0. избору народних посланика, ко
ји је поднела група делегат
Друштвено-политичког већа Скупштине Србије; одложена је за»наредну седницу. Основни је смисао предлога закона укључи“ вање представника политичких странака у стални састав органа за спровођење избора, при чему предност имају оне политичке странке које су предложиле већи | број кандидата.
стварању програма економских реформи у Пољској и Југослави ји, а сада је укључен у исти про јекат у Совјетском Савезу, пред ложио свој модел, „брзе привг: тизације“, који би, по његовим речима, могао да се примени у свим источноевропским земља ма. Брза приватизација је 10 Саксу, нужна, јер, децентрализе ција у социјалистичким еконо мијама на макроекономском " социјалном плану, а без прихво“ тања одређених – економских правила игре, води директно У хаос и финансијску и социјалну катастрофу. у Брза приватизација је неоћ“ ходна због крађе, односно при“ свајања државне својине, што је по Саксовом увиду тренутно присутно у свим екс—социјалис тичким државама. С. ШИЋАРОВ
Верољуб Танацковић, директор Савезног завода за стандарди“ _ цију, да од 1.000 колектива сам њих7,9 одсто има посебно орг" низовану службу за ове послоће Претпоставља се да је сада ста!“ још неповољније.
Да има и оних за пример тврдили су Миленко Хелета, " | моћник председника Послоло, ног одбора „Енергоинвеста Мирко Минић, заменик про
седника ПО ВИ „Ниш“, 4
по
предузећа квалитет стављају “|,
прво место као тржишни Бе тор у конкурентској борби: = док се тако не буде понашала и
локупна југословенска при“ светска пијаца ће нам 6
даља, а и домаћи купци Р пазарити вани или робу из
за. М. М.
се ађе ђе уво:
МЕ